Kome je Srpska eksces, a kome svetinja

Iako Republika Srpska i njen status unutar BiH nisu našli centralno mjesto u izbornoj kampanji u Srbiji, pojedini kandidati su posvetili dio pažnje i Srbima s ove strane Drine. Dok su iz vladajućeg bloka predvođenog SNS-om stizale poruke o potrebi jačanja saradnje i očuvanja trenutnog statusa, u opozicionim redovima je bilo dosta raznovrsnije - od ignorisanja i kritika do otvorenog zagovaranja nezavisnosti.

Predsjednik Republike Srpske i lider SNSD-a Milorad Dodik ustalasao je domaću političku scenu porukom kako na listi “Srbija protiv nasilja”, koju čini koalicija proevropske opozicije, vidi mnoge koji misle da je Republika Srpska eksces te da ne treba da postoji.

- Oni nama nisu politički protivnici, oni su nama neprijatelji. Možete misliti šta bi bilo sa nama da takvi ljudi dođu na vlast. Pozivam sve iz Republike Srpske i ko god da drži do jedinstva srpskog naroda, nemojte glasati za tu listu. Moje opredjeljenje je apsolutno nesporno, ja bez oklijevanja kažem i pozivam sve ljude da glasaju za listu Srpske napredne stranke - poručio je nedavno Dodik.

Analizom izbornih poruka može se doći do zaključka da pomenuta koalicija, koja broji čak 11 subjekata, Srpsku mahom nije ni spominjala u ovoj kampanji, ali pojedinci sa te liste to jesu činili u prethodnim godinama, prije svih Marinika Tepić koja se, konkretno, često bavila zločinom u Srebrenici, a Srpskom se bavila i Biljana Stojković. Jedina priča koja je dignuta na viši nivo jeste ona o famoznim fantomskim biračima koji prelaze Drinu i okreću rezultat u korist aktuelne vlasti, iako svi relevantni sagovornici na tu temu tvrde da pomenuta pojava nikako ne može imati tolike razmjere. Na novinarska pitanja o aktuelnoj situaciji u Srpskoj i BiH, vodeća imena sa liste “Srbija protiv nasilja”, sa nosiocem Radomirom Lazovićem na čelu, nisu imala komentar. Odranije je poznat stav jednog od predstavnika ove liste i bivšeg predsjedničkog kandidata Zdravka Ponoša da Banjaluka, umjesto ka Beogradu, treba da se usmjeri prema Sarajevu i tamo rješava svoje probleme.

S druge strane, funkcioneri vladajućeg SNS-a ne izbjegavaju da pričaju o Republici Srpskoj, ističući nužnost njenog očuvanja i jačanja međusobne saradnje, ali ne prelazeći granicu koja bi zadirala u cjelovitost BiH.

- Podržavam svaku borbu za odbranu Srpske s obzirom na to da mi je otac iz Republike Srpske i familija. Moramo da sačuvamo ono što je, ako ćemo iskreno, krvlju stečeno. Naš narod je debelu cenu platio da bi Republiku Srpsku dobio i sačuvao - kaže Vladimir Đukanović, funkcioner najveće partije u Srbiji.

Lider SPS-a, druge po veličini stranke u vladajućoj koaliciji, Ivica Dačić često “koketira” sa pitanjem samostalnosti Srpske, ali to uglavnom čini kako bi poentirao pred rukovodstvima zapadnih zemalja i političarima iz Sarajeva o njihovim dvostrukim aršinima, praveći paralelu sa samoproglašenim Kosovom.

- BiH treba da se izjasni da li priznaje ili ne priznaje samoproglašeno Kosovo. Zašto Republika Srpska ne bi imala pravo da postane posebna država ako Kosovo, koje je deo Srbije, ima to pravo? Vidite koliko su u pitanju ti dvostruki standardi - govorio je Dačić.

U partijama desnice, očekivano, mnogo konkretniji odgovori. Lider Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović rekao je za “Glas Srpske” da nacionalni cilj u 21. vijeku treba da bude nezavisna Republika Srpska i njeno ujedinjenje sa Srbijom.

- BiH treba mirno da se razdruži kao Čehoslovačka. Čemu granice između srpskog naroda na Drini kada ih nema ni u Evropskoj uniji? Isto važi za Crnu Goru koja treba da bude deo srpskih integracija sa Srbijom i Republikom Srpskom. Do svega ovoga treba da dođe mirnim putem i voljom naroda - rekao nam je Obradović.

On dodaje da Republiku Srpsku smatra najvećom nacionalnom pobjedom u posljednjih 100 godina.

- Zbog toga je moramo čuvati po svaku cenu. Ko god da je na vlasti u Srbiji i Republici Srpskoj, naši odnosi moraju biti najbolji, a Dveri predstavljaju zaštitnike svih naših nacionalnih i državnih interesa - kazao je Obradović.

Predsjednik Nove demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović rekao je za “Glas” da je prirodno da se u kampanji često pominje Srpska.

- Mi smo jedan narod, uostalom, Srbija je i garant Dejtonskog sporazuma, a ta tekovina nastala devedesetih godina prošlog veka mora da opstane i da bude sve jača. Koalicija NADA se zalaže za očuvanje i vraćanje nadležnosti Republici Srpskoj koje su godinama nestajale i prelazile na Sarajevo. Specijalne paralelne veze moraju biti sve jače između Beograda i Banjaluke i na njima je potrebno raditi postojano i bez ikakvih interesa drugih naroda. To je naša srpska stvar - rekao je Jovanović.

Prvi čovjek Narodne stranke Vuk Jeremić biračima je predstavio program čija je okosnica “Proglas o srpskom pitanju u 21. veku”, u okviru kojeg se osvrnuo i na Republiku Srpsku te Srbe s ove strane Drine.

- Pomenuti program nudi šta nam je činiti kao narodu u ovom veku. Srpski narod je jedan i nedeljiv, a to znači da je Srbin jednako onaj ko živi u Čačku, Banjaluci, Herceg Novom, Nišu ili Sidneju i da je Srbija njegova matica, koja mora jednako da se brine o svim pripadnicima srpskog naroda - poručio je Jeremić te dodao da je Srpska temelj i pretpostavka njegovog kolektivnog opstanka zapadno od Drine.

Jeremić je nedavno objelodanio i inicijativu da u budućnosti i dijaspora bira svoje predstavnike u Skupštini Srbije.

Za predsjednicu Srpske stranke Zavetnici Milicu Đurđević Stamenkovski Republika Srpska i njene ustavne nadležnosti moraju biti jedan od najvažnijih prioriteta Srbije.

- Svi napadi na Srpsku i njeno rukovodstvo, koje sprovodi lažni visoki predstavnik Kristijan Šmit uz asistenciju američke i nemačke ambasade u Sarajevu, imaju za cilj da se srpske institucije u potpunosti razvlaste, a status Republike Srpske svede na običnu geografsku odrednicu kako bi se ona lakše stavila pod kontrolu NATO-a - kaže ona.

Dodaje da je za dosljednu primjenu Dejtonskog sporazuma i pružanje Republici Srpskoj neophodne pravne i diplomatske podrške u očuvanju njene vojne neutralnosti i vraćanju nasilno oduzetih nadležnosti njenim institucijama.

- Iniciraćemo rezoluciju o nepriznavanju Kristijana Šmita za visokog predstavnika i uskratiti podršku svakome ko za obavljanje svoje funkcije nema mandat Saveta bezbednosti UN. Republika Srpska je jedna od najdragocenijih tekovina mukotrpne borbe srpskog naroda u novijoj istoriji i mora biti očuvana. To je interes čitavog srpskog naroda na Balkanu, a Srbija ima najveću obavezu u odbrani Srpske - zaključuje Đurđević Stamenkovski.

Politikolog Vojislav Savić kaže za “Glas Srpske” da je teško izabrati opciju iz Srbije koja ima najpovoljnije mišljenje o Srpskoj, ali da je odgovor na pitanje ko ima negativne tendencije prema njoj jednostavan.

 - Sasvim sigurno je da je značajan dio koalicije “Srbija protiv nasilja” pokazao vrlo negativne tendencije kada je u pitanju odnos prema Republici Srpskoj i generalno Srbima van Srbije, tako da bi njihova pobjeda pogoršala odnose između Srba sa dvije strane Drine. Naravno, takav odnos je kontinuitet jedne toksične, zatvorene i malograđanske politike koja postoji u određenom dijelu Beograda i koja, srećom, već dugo nema nikakav uticaj u političkim strukturama u Srbiji. Podrška SNS-u i desnim partijama je logična budući da je to garant da neće biti značajne promjene u kursu prema Srpskoj - kazao je Savić.

Novinar Saša Bižić saglasan je sa Dodikovom uvodnom izjavom o tome da priličan broj čelnika bloka “Srbija protiv nasilja” tretira Srpsku kao “eksces”, nezavisno od toga ko je predvodi, znači, samu po sebi, ali smatra da lider SNSD-a zanemaruje desnu opoziciju u Srbiji.

- Ni Dodik ni opozicionari u Srpskoj nikada ne pominju desnu opoziciju u Srbiji mada bi, realno, Miloš Jovanović, Boško Obradović pa i Vuk Jeremić bili jedini političari koji bi se zaista obradovali podršci iz Srpske što, naravno, neće dočekati - rekao je Bižić.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže za “Glas Srpske” da je greška što su kompletna vladajuća koalicija iz Srpske i najveći dio opozicije podršku dali SNS-u i njegovim partnerima, zanemarujući stranke nacionalne opozicije.

- U našoj zemlji živi više od milion ljudi koji su prvim, drugim ili trećim kolenom poreklom sa one strane Drine, Save ili Une, dakle iz BiH, Hrvatske ili Crne Gore i oni su ozbiljno biračko telo. Zato se sve stranke, pogotovo vladajuće, kao i stranke nacionalne opozicije uvek obraćaju sa najvećim poštovanjem prema njima, pogotovo građanima Republike Srpske. Ovaj put SNSD je dao podršku samo SNS-u, a deo vladajuće koalicije u Srpskoj i SPS-u. Nisam čuo da je bilo ko podržao nekoga iz stranaka nacionalne opozicije, što je velika greška jer je deo tih stranaka mnogo iskreniji u podršci Republici Srpskoj na očuvanju njenih dejtonskih ustavnih nadležnosti u BiH od dela vladajuće koalicije u Srbiji i to se mora znati - kaže naš sagovornik.

On ističe da u vladajućoj koaliciji u Srbiji postoji i dio stranaka koje su za unitarnu BiH, dok u nacionalnoj opoziciji takvih stranka nema.

- U samom SNS-u postojali su i postoje i sada delovi stranke koji nisu previše prijateljski raspoloženi prema Srpskoj. Zbog toga je neukusno mešati se na direktan način u ono što je unutrašnje pitanje Srbije. Bolja varijanta je ono što se nekada govorilo, da svaka vlast i opozicija u Srpskoj treba da poštuje i najbolje sarađuje sa onima koji su vlast u Srbiji, njenim rukovodstvom, jer Srpska je mlađi brat Srbije, ali vezivanje za stranke je nepotrebno - kazao je Milivojević.

Naš sagovornik ističe da je vlast u Srbiji najglasnija u podršci dobrim odnosima sa Srpskom, ali da je potrebno uzeti u obzir i sama djela, koja pomenuto negiraju.

- Trenutna vlast u Beogradu, recimo, priznaje Kristijana Šmita za visokog predstavnika. Kad govorimo o koaliciji “Srbija protiv nasilja”, veći deo koalicije ima pozitivan stav prema Srpskoj, ali je tu 11 različitih subjekata, među kojima su i neki koji smatraju da su Dodik lično pa i čitava Srpska neka vrsta smetnje Srbiji na putu ka Evropskoj uniji - zaključio je Milivojević.

(Ne)potrebno miješanje

Cvijetin Milivojević ističe da nije poželjna direktna podrška stranačkih lidera iz Srpske bilo kojoj političkoj opciji u Srbiji, jer to kod birača stvara otpor.

- Govorio sam to i kada je bila druga partija na vlasti sa Borisom Tadićem na čelu, da nije politički mudro da najviši predstavnici Republike Srpske, od predsednika pa do lidera opozicije, direktno podržavaju nekoga u izbornoj kampanji. Nažalost, to je partija Milorada Dodika radila i 2012. godine, kada je Boris Tadić bio na čelu, čak su učestvovali na nekim predizbornim mitinzima u Srbiji, a već punih deset godina to rade sa Vučićem. Osim Dodika, to čine i predstavnici opozicionih stranaka, a primetio sam na prošlim izborima da je tu bila i Jelena Trivić i još neki predstavnici SDS-a - rekao je Milivojević.

Ko koga podržava

Podršku SNS-u iz Srpske su dali SNSD, Ujedinjena Srpska, DEMOS, DNS, Narodni front i PDP. Socijalistička partija i NPS saradnju imaju sa SPS-om Ivice Dačića, a SPS Gorana Selaka sa Pokretom socijalista Aleksandra Vulina, ali svi otvoreno podržavaju i SNS i Vučića. Lider SDS-a Milan Miličević je poručio da će glasati, ali da bi bilo pogrešno da stranka zauzima stranu iako je u maju ove godine podržala Vučićev skup. Jedini neutralni o pitanju izbora u Srbiji su Nebojša Vukanović i njegov pokret.

Glasanje u dvije države

Za Milivojevića je, kako je rekao u razgovoru za “Glas Srpske”, sporna i pojava da pojedini političari iz Srpske glasaju u dvije države.

 - Jednu stvar je tu potrebno razlučiti, građani Srpske koji imaju dvojno državljanstvo imaju legalno i legitimno pravo da glasaju na parlamentarnim izborima u Srbiji i to u konzulatima u Banjaluci, sada u Palama i Trebinju, uz glasački punkt u Bijeljini. Ipak, ovde se dešava nešto drugo, recimo, Milorad Dodik i Jelena Trivić su glasali na lokalnim izborima u Beogradu, a nigde u svetu ne možete imati dva mesta prebivališta. Tamo gde imate prebivalište, tamo možete glasati na lokalnim izborima, ne istovremeno i u Banjaluci ili Gradišci i, recimo, Kragujevcu ili Nišu. Ovaj put je Dodik otišao i korak dalje, ne samo što je dao podršku SNS-u na izborima nego je dao i podršku Aleksandru Šapiću, nosiocu liste SNS-a u Beogradu, i poručio da mu neće biti teško da “zapuca” na Savski venac da glasa, a to je kontraproduktivno i stvara otpor kod građana Srbije prema svim građanima Srpske. Ne smeju ljudi koji nemaju prebivalište u Srbiji da se mešaju u lokalne izbore u Srbiji i to govorim stalno, to radi Dodik, ali i većina predstavnika opozicije - kazao je Milivojević. (www.glassrpske.com, Glas Srpske, Banjaluka, Miloš Vasiljević, Ognjen Tešić, 17.12.2023)