Preti li eskalacija izborne krize: Repriza haosa i sluđivanja iza koje stoji potpuni kolaps institucija

Sumnja u izbornu krađu, pre svega u Beogradu, kulminirala je nedelju uveče u neredima ispred Skupštine grada. Građani Srbije dobili su dramatične scene u kojima predstavnici koalicije "Srbija protiv nasilja" pokušavaju da uđu u zgradu Skupštine grada, a kordon policije sa štitovima i opremom za razbijanje demonstracija im ne dozvoljava, lupanje stakala, a potom bacanje suzavca i policijsko razbijanje protesta uz upotrebu sile.

Ali, ovo nije bila samo jedna od onih beslovesnih repriza na kakve se u Srbiji inače naviklo, jer ova je sluđenoj javnosti nametnula i dozu straha za budućnost spakovanu u pitanje - da li su scene od nedelje veče samo uvod u totalnu eskalaciju i ko nas i zbog čega tamo gura?

Sve što se desilo u nedelju, desilo se kao direktna posledica nereagovanja institucija sistema. A baš su institucije sistema te koje su mogle i i dalje mogu da speče bilo kakve krize i eskalaciju. Samo kada bi radile svoje posao.

Istina, slika koja je poslata sa novih okupljanja održanih u ponedeljak bila je drugačija. Ali, sve ono što se dešavalo dan nakon protesta, a što uključuje međusobne optužbe predstavnika vlasti i opozicije ne samo u vezi sa policijskom brutalošću ili ciljanim ekstremnim nasiljem, već i korišćenjem huliganskih grupa za nasilan pokušaj upada u zgradu Skupštine grada pokazuju da je situacija zategnuta do tačke pucanja.

Smirivanju toksične atmosferi svakako nisu pomogli jučerašnji istupi nadležnih institucija, poput Ministarstva za državnu upravu i loklanu samouopravu koje ne dozvoljava studentima uvid u birački spisak, dok za njega tvrdi da "nikad nije bio uređeniji". "Verujte na reč" logika, u ovakoj situaciji, pre doliva ulje na vatru nego što vodi u smeru spuštanja tenzija.

Mada sagovornici NIN-a smatraju da eskalacija nije ni u čijem interesu i da i dalje postoji rešenje za izlazak iz napete situacije nastale posle izbora, oni upozoravaju da postoji opasnost i od potpune konfrontacije. Korak ka kompromisu opozicija je napravila pozivanjem Vlade Srbije na pregovore. Da li je on, međutim, dostižan?

Potpuni kolaps institucija

Igor Bandović, direktor beogradskog Centra za bezbednosnu politiku, kaže za NIN da ono što se dogodilo posle 17. decembra potpuni kolaps državnih institucija i da su se one stavile u funkciju privatnog partijskog interesa.

"Zarobljene državne institucije više ne služe za artikulaciju najšireg političkog konsenzusa za dijalog i posredovanje. One služe jednoj grupi ljudi da ostanu na vlasti uz pomoć saučesnika i potlačenih sluga, a svi ostali građani su diskriminisani i obespravljeni u svojim političkim pravima: pravu da biraju i da budu birani. Mi smo između ovih grupa dugo imali polarizaciju a sada imamo gotovo potpunu konfrontaciju jer je nasilje razdor i netrpeljivost vlasti stvorila atmosferu nepodnošljivom što se sinoć i videlo", kaže Bandović.

Prema njegovim rečima, među tim institucijama je i tužilaštvo, koje nije reagovalo na navode o izbornoj krađi, čime " doprinosi uspostavljanju principa nekažnjivosti i neodgovornosti", te "omogućava da procenu da li je bilo izborne krađe procenjuje stranka na vlasti".

On smatra da su građani koji protestuju, braneći svoju političku volju, besni s pravom.

"Potpuno ignorisanje od strane državnih institucija koje ti isti građani plaćaju rezultira u ogromnoj frustraciji i potrebi za konkretnim akcijama i konkretnim rešenjima. Ipak jako je važno zadržati da duh demonstracija bude nenasilan, građanski i demokratski", kaže Bandović, koji smatra da je moguće ponovo imati slobodne i demokratske izbore, ali da je za to potrebno vreme i solidarnost građana.

I Vladica Ilić, član Gradske izborne komisije iz koalicije "Srbija protiv nasilja" smatra da su protesti "direktna posledica neodgovornog ponašanja institucija" jer nijedna nije reagovala na "razne oblike kršenja zakona".

"Čak naprotiv, na sve to dobijali smo nekakva saopštenja i konferencije za novinare gde su se građani pravili slepima i neukima. Mislim da je ovo dramatična situacija do koje nije trebalo da dođe, nadam se da neće dalje eskalirati, mislim da je poslednji trenutak da ljudi koji su na čelu institucija – reaguju", kaže Ilić.

Ističe i da nikome nije stalo da nasilje eskalira i da se uđe u dublju krizu.

"Mislim da ovde nikome nije stalo da neko pogine. Naravno da niko ne podržava nasilje, ali mi smo došli do onoga što naš Ustav ne reguliše, da sve ono na čemu se zasniva naša država ne funkcioniše", naveo je Ilić za N1.

Zečevi, provokatori i etikete

Ali, vratimo se na noć koju su obeležili neredi i dan koji je usledio. Nema sumnje da smirivanju do kraja zaoštrene atmosfere nisu pomogle ni izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je demonstrante nazvao zečevima objašnjavajući time kako su se razbežali od policije koja je pod punom opremom za razbijanje demonstracija potisnula masu sa platoa ispred Skupštine grada.

Niti je to učinila salva međusobnih optužbi između lidera SSP Dragana Đilasa i kandiata naprednjaka za gradonačelnika Aleksandra Šapića. Nije pomogao ni tretman koji je od policije u noći protesta dobila Marinika Tepić jedna od liderki koalicije "Srbija protiv nasilja" kada joj nije dozvoljeno da se vrati u zgradu stare Skupštine, gde već više od nedelju dana štrajkuje glađu, da uzme svoje lekove.

Cvijetin Milivojević, politički analitičar, u izjavi za NIN ističe i da se ne mogu ljudi koji su bili na protestu nazivati huliganima. Oni koji su pravili izgrede treba da budu procesuirani, tu sumnje nema, kaže Milivojević, ali dodaje i da treba ispitati ko su oni, jer mu deluje i "da ima mnogo onih koji liče na provokatore".

"Sve je počelo tako što je jedan član Privremenog organa Beograda, dr Vladimir Obradović, zatražio da uđe u Skupštinu. On je član tog organa isto kao Aleksandar Šapić. Otkud policija "preventivno" u zgradi Skupštine. I ko je taj ko je naredio da Obradović ne može da uđe, a čim je policija razjurila ljude oko Skupštine, Šapić je ušao u zgradu", navodi Milivojević koji postavlja i pitanje kome je zapravo u interesu bilo da dođe do eskalacije.

"Kome je iz Srbije protiv nasilja bilo u interesu da gađa kamenjem Skupštinu grada – ja mislim nikome. Ali kome je bilo u interesu da se desi incident – ja verujem da je vlastima", kaže on.

Dodaje i da je od čitavog događaja napravljena jedna vrsta političke opsene.

"Vi ste napravili spektakl oko nekog pokušaja dela opozicije da navodno nasilno zauzme Skupštinu grada, pa se to onda diže na viši nivo, da nisu hteli da sruše Skupštinu grada, nego Vučića, pa u sledećoj varijanti da sruše državu, a u stvari se potpuno zaboravlja povod za okupljanja građana - izborne neregularnosti. Da li ima dovoljno dokaza da je pokradeno toliko glasova da su dominantno opredelili rezultat, ne znam, ali apsolutno ima dovoljno indicija u više smerova da je došlo do masovnih neregularnosti, što je sasvim dovoljno za ponavljanje celog biračkog procesa u Beogradu. I sad je sve to potpuno palo u senku", navodi Milivojević.

Baš zato ključno pitanje ostaje da li postoji izlazna strategija iz galimatijasa koji je napravljen?

"Rešenje je u jednom trenutku nagovestio i predsednik Srbije pre pet, šest dana. Ako koalicija oko profesora Branimira Nestorovića ne podrži ni jednu ni drugu stranu u formiranju nove vlasti u Beogradu, onda je raspisivanje novih izbora zakonska obaveza. To bi bio elegantan put i za vlast da ne prizna direktno da je bilo ogromnih neregularnosti na ovim izborima u Beogradu, a da istovremeno opozicija dobije ono što traži, a to je organizovanje novih izbora u Beogradu", kaže Cvijetin Milivojević.

U isto vreme to bi bio i kompromis, jer je u međuvremenu opozicija proširila zahteve, zatražila poništavanje izbora i u ostalim lokalnim sredinama, te parlamentarnih izbora.

"Mislim da nikome ne bi donelo korist formiranje vlasti u Beogradu na silu, jer je suprotno izbornoj volji građana Beograda", dodaje on. (www.nin.co.rs, portal NIN, Irena Vinulović, Sara Novakov, 26.12.2023)