Vlast razmatra nove parlamentarne i beogradske izbore na jesen

 Postoji nekoliko razloga, ali jedan je ključan

U vladajućoj koaliciji, kako saznaju novine “Nova”, sve se ozbiljnije razmišlja o mogućnosti da na jesen imamo vanredne beogradske, ali i parlamentarne izbore. Već se razmatraju i mogući datumi, ali konačnu odluku predsednik Srbije Aleksandar Vučić donosiće na osnovu onoga što u datom trenutku budu rekla istraživanja javnog mnjenja. A prate se gotovo svakodnevno...

Iako su profesori sa Fakulteta političkih nauka, politički analitičari i istraživači u svojim prognozama mnogo bliži ideji da ćemo vanredne parlamentarne i beogradske izbore, imati zajedno sa onim redovnim lokalnim koji dolaze na proleće 2024, vlast ozbiljno razmatra i druge opcije.

Kako saznajemo, trenutno se razmišlja o ideji da na birališta ponovo izađemo na jesen.

Da je to realna mogućnost ukazuje nekoliko stvari. Pre svega formiranje Narodnog pokreta za državu Aleksandra Vučića i najavljeni obilazak Srbije, što je jasan ulazak u kampanju. Zatim, imamo priče o podizanju cenzusa sa tri na pet odsto, što je ideja koju u javnosti propagiraju članovi SNS. Do kraja godine očekuje nas i implementacija sporazuma s Prištinom, te bi svako odlaganje dobro došlo. Na posletku rezultat SNS i Aleksandar Vučića verovatno bi bio bolji pre, nego nakon pomenute implementacije.

U svakom slučaju, u ovom trenutku se razmatra nekoliko potencijalnih datuma, od kraja septembra, do početka decembra.

Nekoliko mogućih razloga

Govoreći o mogućnosti da, mimo svih očekivanja, građani Srbije već na jesen ponovo izađu na birališta, politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da u ovom trenutku vidi nekoliko razloga za to.

 “Prvo, imamo činjenicu da na proleće dolaze redovni lokalni izbori. I dalje stoji ono Vučićevo obećanje Draganu Đilasu da će vanredni beogardski izbori biti održani u decembru ili u martu ove godine. S tim u vezi, imamo Đilasovu nedavnu izjavu da na jesen očekuje i vanredne beogradske, ali i vanredne parlamentarne izbore. Zatim, imamo na čelu Beograda Aleksandar Šapića koji nema nikakvu podršku vladajuće koalicije. Ne glasaju protiv njega, ali ne glasaju ni za njega. Na posletku, ali najvažnije, imamo sporazum Beograda i Prištine, a obe strane pregovoračakog stola pronalaze načine da kupe vreme i odlože implementaciju. Zato i Beograd i Priština u ovom trenutku razmatraju vanredne parlamentarne izbore, koji bi za najmanje devet meseci odložili i pristanak na Kosovo u UN, ali i formiranje ZSO”, navodi Milivojević za novine “Nova”.

Smatra da veliku ulogu u celoj priči ima i uvođenje sankcija Rusiji.

“Iako javnosti, pogotovu stranoj, možda izgleda da je Vučić nadomak toga da uvede sankcije Rusiji, siguran sam da računa na to da Vašington i Moskva uskoro nađu rešenje za ukrajinski sukob. Ako bi se to desilo i rat bude okončan, onda bi se drugačije gledalo i na kosovski problem”.

Da li ga birači i dalje vide kao zaštitnika Kosova?

S druge strane, politikolog Boban Stojanović smatra da jesenji izbori ne bi bili dobri za Vučića.

 “Sve u ovom trenutku izgleda kao da će izbora biti uskoro. Formiranje Narodnog pokreta za državu, Vučićeva kampanja, obilazak Srbije, najave promene izbornog cenzusa, kao i zahtevi konzervativnih stranaka za izbore na svim nivoima… Međutim, vanredni izbori se u suštini raspisuju iz dva razloga. Kada imate nestabilne političke prilike i veliku krizu u kojoj vladajuća većina ne može da se održi ili kad se za to ukažu političke prilike i šanse, odnosno kad je rejting stabilan ili je u rastu. Pitanje je da li je Vučiću pametna odluka da na jesen raspiše izbore, uprskos tome što mnogo toga ukazuje da će ih biti”, kaže Stojanović i dalje objašnjava:

“Zapitajmo se zašto je Vučić odmah nakon prošlih izbora izašao s idejom o Srpskom bloku, a sad bi da osnuje Narodni pokret za državu? Da bi ga njegovi birači i dalje percipirali kao zaštitnika države i naroda, ikao je pristao na Sporazum s Prištinom. Uprkos tome, vidimo kome u ovom trenutku raste rejting – to su stranke nacionalne i konzervativne opcije, čak i one koje za sebe kažu da su centar ili desni centar. A ti politički subjekti mogu da urade ono što su uradili i 2022. – da uzmu njegove birače. Zašto bi onda na jesen raspisao izbore na kojima te konzervativne stranke mogu samo da ojačaju. Da se pokaže da je izgubio rejting i da ga jedan deo birača više ne doživljava kao zaštitnika Srbije i Kosova? U suštini, izbori u skorije vreme bi doneli samo rast desnice i potencijalni odliv birača SNS, ka tim opcijama ili prema SPS-u a to Vučiću nije potrebno”.

Zato je, prema njegovom mišljenju, verovatnija opcija da ćemo novi krug izbora imati na proleće 2024. Očekuje da tada uz redovne lokalne budu raspisani i vanredni parlamentarni izbori da bi se vodila nacionalna kampanja. Smatra i da se tada neće održati beogradski izbori o kojima se mnogo govorilo.

„U međuvremenu ćemo imati jednu jako dugu kampanju u kojoj će Vučić da objasni narodu da ništa nije potpisao i da je i dalje on najveći zaštitnik Kosova“, zaključuje Stojanović. (www.nova.rs, portal, Jelena Jelovac, 30.3.2023)

Kako je meč Srbija – Švajcarska na Mundijalu uticao na to da Vikipedija podigne nivo zaštite?

Najpoznatija onlajn enciklopedija, Vikipedija, krajem prošle godine morala je ponovo da podigne nivo zaštite – a na ovaj korak uticala je i utakmica Srbije i Švajcarske na Svetskom prvenstvu u fudbalu.

Nakon završetka utakmice, vandalizovani su članci o fudbalerima reprezentacija Srbije i Švajcarske – na stranici Vikipedije „Granit Džaka“, bilo je čak 109 izmena u roku od 10 dana, koje su većinski bile dezinformacije i uvrede.

Uvrede nisu zaobišli ni fudbalere reprezentacije Srbije, pa je stranica o Vanji Milinkoviću Saviću bila izmenjena čak 21 put nakon utakmice.

Vikipedija trenutno ima više od 60 miliona članaka, a čak 660.000 je na srpskom. Vikipedija na srpskom je po posećenosti na 21. mestu na svetskom nivou. Trenutni broj aktivnih urednika je oko 850, a broj registrovanih korisnika oko 320.000.

– U slučaju da želite da postanete urednik na Vikipediji, dovoljno je samo da napravite nalog, kaže za Danas Ivana Madžarević, izvršna direktorka neprofitne organizacije Wikimedia, čiji je cilj sakupljanje slobodnog sadržaja na internetu.

S obzirom na to da urednik Vikipedije može da postane svako, dešava se da se na sajtu objavljuju neproverene informacije ili dezinformacije.

– Na Vikipediji glasi pravilo „pretpostavite dobru nameru“, što znači da svako ko uređuje, uređuje to na dobrovoljnoj osnovi i pretpostavlja se da neće trošiti svoje vreme samo kako bi uništavao članke, kaže Madžarević.

Iako je teško kontrolisati protok dezinformacija kako na Vikipediji, tako i na ostalim platformama, postoje određeni sistemi kontrole koji vode računa o tome da korisnici koriste svoj položaj isključivo u informativne svrhe.

U slučaju da je korisnik širio govor mržnje, vređao nekoga ili vršio vandalizme nad člancima, urednik ima mogućnost da korisnika blokira na određeni vremenski period, a u nekim slučajevima i trajno.

Članci o Slobodanu Miloševiću, Aliji Izetbegoviću, Ratku Mladiću i Draži Mihailoviću su u prethodnih nekoliko godina korišćeni za plasiranje lažnih informacija o ovim ličnostima, pa su zbog velikog broja netačnih informacija i širenja mržnje bili privremeno blokirani i na kraju zaključani za izmene.

Dinko Gruhonjić, novinar i docent na Univerzitetu u Novom Sadu, kaže za Danas da su dezinformacije dominantna matrica u većini domaćih medija, koji su ogromnom većinom prorežimski.

– Efekat hiperprodukcije dezinformacija jeste targetiranje „neprijatelja“ i progon neistomišljenika, kaže Gruhonjić.

Prema njegovim rečima, kada je u pitanju progon neistomišljenika, veoma često su na meti nezavisni novinari.

– Sledeći efekat je zatupljivanje građana a potom i njihovo otupljivanje. Zatupljivanje ne moram posebno objašnjavati, a otupljivanje znači da građani, usled tolike oluje dezinformacija, kroz, na primer, hiperprodukciju lansiranih afera koje nikada ne dočekaju sudski epilog, jednostavno počnu da odmahuju rukom i gube osećaj potrebe za pravdom, što vodi do apatije i do njihove političke idiotizacije, dodaje Gruhonjić.

Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da su se naši mediji pretvorili u jednu veliku „propagandnu mašinu“.

– Informacije se dobijaju iz nekog centra moći, koji nije autohtoni izvor, nego su u pitanju agencije, lobi grupe, političke partije i institucije moći, navodi Milivojević za Danas.

Kampanja

Vikimedija je organizovala kampanju pod nazivom „One lib, one ref“, sa ciljem rešavanja problema dezinformacija. Kampanja se bavi unošenjem što većeg broja referenci, a volonteri su većinski bibliotekari. Uz saradnju Vikimedije sa Univerzitetskom bibliotekom „Svetozar Marković“ uneto je 13.000 novih referenci. (www.danas.rs, Danas, Milana Jovanović, 28.3.2023)

Ko će stati uz NARODNI FRONT: Nova stranka Jelene Trivić uzburkala političku scenu

Ono o čemu se šuška već dva mjeseca postalo je zvanično - Jelena Trivić osniva novu stranku pod nazivom Narodni front.

Idemo zajedno u formiranje Narodnog fronta, za bolju, uređeniju, pristojniju Republiku Srpsku. To je naša obaveza prema onima koji su stvarali otadžbinu, ali i prema budućnosti naše djece – poručila je Trivićeva, na svom Fejsbuk profilu.

Time je stavljena tačka na nagađanja da li će napustiti PDP i osnovati svoju stranku, ali ne i na to ko će sve biti dio njenog Narodnog fronta, niti ko sve stoji iza ove političke partije.

Ko će joj se prikloniti?

Predsjednik PDP Branislav Borenović je na vijest da potpredsjednica njegove stranke, Jelena Trivić, formira svoju partiju, reagovao riječima da „svakom novom političkom subjektu, pokretu ili pojedincu, koji će doprinijeti da se ukloni aktuelni režim, želi mnogo sreće“.

Da li će nova opoziciona stranka na tlu Republike Srpske zaista ojačati opoziciju, kako to smatra Borenović, ili će odnos snaga na terenu ostati isti?

Na koje biračko tijelo Trivićeva računa i da li će zbog Narodnog fronta biti „oštećena“ sadašnja opozicija, vlast ili će se novoj stranci prikloniti oni neopredijeljeni?

Politikolog Ana Rajić ističe da je potez Trivićeve bio očekivan, jer je javnost proteklih mjeseci vidjela da je došlo do njenog suštinskog udaljavanja sa PDP-om i nekim ljudima iz vrha te partije.

– Bilo je pitanje modaliteta, na koji će način nastaviti svoje političko djelovanje, ali odavno je bilo jasno da to više neće biti u okviru PDP – kaže Rajićeva za Srpskainfo.

Dodaje da Trivićeva trenutno ima nesumnjiv politički kredibilitet oličen prvenstveno u više od 273.000 glasova birača koji su joj ukazali povjerenje na prethodnim izborima.

– Ako uzmemo u obzir činjenicu da su stranke koje su je kandidovale imale značajno manju podršku u zbiru od Trivićeve, možemo konstatovati da postoji respektabilna podrška njoj i među vladajućim partijama. Ipak, nesumnjivo je da će najveći udarac od formiranja Narodnog fronta pretrpjeti aktuelna opozicija, u prvom redu PDP – tvrdi Rajićeva.

Da li će i u kojoj mjeri Trivićeva zadržati pristalice među vladajućim partijama, te eventualno zadobiti i dodatnu podršku među njima, Rajićeva ističe da će to zavisiti u prvom redu od politika koje će kreirati i zastupati, kao i od ozbiljnosti s kojom će pristupiti formiranju partijske infrastrukture.

– Smatram da naša politička scena vapi za novim licima, prvenstveno mladim, obrazovanim i uspješnim i u tom smislu vidim veliki prostor za takvu jednu priču – zaključuje Rajićeva.

Sličnosti sa Srbijom

Politički analitičar iz Beograda, Cvijetin Milivojević, ističe da ne vjeruje da se baš slučajno namjestilo da se u Republici Srpskoj pravi nova stranka koja nosi sličan naziv kao pokret koji osniva predsjednik Srbije Aleksandar Vučić.

– Napadna je sličnost u imenu, a pomalo i u tajmingu formiranja nečega što se ovdje u Srbiji zove Narodni pokret za državu, a u Republici Srpskoj Narodni front. Dakle, tajming i slično ime ne vjerujem da su slučajnost – ističe Milivojević za Srpskainfo.

Istovremeno, kako dodaje on, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je ovih dana za svog savjetnika za regionalna pitanja imenovao Adama Šukala, kojeg je policija Republike Srpske privodila pred posljednje opšte izbore, a razlog je bila „sumnja na uticaj na birače“.

Milivojević ističe da je tokom predizborne kampanje bilo jasno da se Trivićeva u svim svojim izjavama zaklinje na vjernost Aleksandru Vučiću, pa mu stoga ovo formiranje Narodnog fronta baš sada ne liči na slučajnost.

– Sve ovo se, takođe, poklapa sa nekim razmimoilaženjima koja postoje još od izborne kampanje u Srpskoj između Vučićeve stranke SNS i Dodikovog SNSD – kaže Milivojević.

On podsjeća da je, osim Šukala, pred izbore u Republici Srpskoj privođen još jedan član SNS pod sumnjom da „kupuje glasove za opoziciju“.

“Ništa nije slučajno”

Ukoliko se sve ovo uzme u obzir, kako navodi Milivojević, onda se može zaključiti da „iz nekog centra u Beogradu postoji određena vrsta nezadovoljstva na jednoj strani Dodikom i njegovom vladajućom koalicijom, a na drugoj strani funkcionisanjem opozicije u Srpskoj“.

– U svemu tome se onda Trivićeva, koja je postigla zavidan rezultat na predsjedničkim izborima u Srpskoj, pojavljuje kao logičan izbor, prije svega, vlasti u Srbiji. Ništa nije slučajno i ništa nije neplanski – smatra Milivojević.

Dodaje da ne zna zbog čega stranka koju Trivićeva osniva nosi naziv Narodni front. To ga, kako kaže Milivojević, podsjeća na nešto što je postojalo u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji, na prvim izborima koji su bili 1945. godine za ustavotvornu skupštinu. On ističe da se narodni front, po pravilu, organizuje protiv nekoga ili nečega.

– On ima jednu aktivnu ulogu ili s jedne strane da brani od nekoga, na primjer, od upada neprijatelja, ili na drugoj strani da organizuje udar na neprijatelja. To je asocijacija na front. Ne volim previše tu vojničku terminologiju. Ta reminiscencija mi zvuči onako malo i socrealistički, ali pomalo i militaristički – kaže Milivojević.

Dodaje da bi ovakav naziv imao smisla da se formira neki nadstranački narodni front koji bi, na primjer, okupio cijelu opoziciju ili i vlast i opoziciju.

Takvo ime je, podsjeća Milivojević, imala francuska ultradesničarska stranka Marin Le Pen. Riječ je o stranci Nacionalni front (FN), koja je u međuvremenu promijenila ime u Nacionalno okupljanje (RN).

– Možda je ideja vlasti u Srbiji da uz pomoć Jelene Trivić pravi neku vrstu fronta, krovne organizacije u kojoj će biti i neke druge političke organizacije. Isto kao što se sada u Srbiji pokušava napraviti jedan takozvani Narodni pokret za državu koji bi okupio sve one stranke koje su na vlasti, uticajne pojedince i slično. Vidjećemo – zaključuje Cvijetin Milivojević. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, аutor Snježana Karić, 28.3.2023)

Tri odluke koje dokazuju da je Vučić već počeo kampanju za izbore

Mitinzi naprednjaka širom zemlje, Vučićeve najave osnivanja pokreta, parada vojne tehnike u Batajnici u aprilu, ali i pojačana aktivnost opozicije „slute“ da je SNS aktivno krenuo u kampanju za izbore. Hoće li ih biti, odlučiće kao i do sada jedan čovek, ali signali da je kampanja „na vratima“ sve su vidljiviji.

Pre nekoliko nedelja, predsednik Srbije i lider SNS Aleksandar Vučić najavio je osnivanje Narodnog pokreta za državu, koji bi trebalo da uključi i neke druge političke partije osim SNS, te istaknute javne i nestranačke ličnosti.

Analitičari su to ocenili kao rebrendiranje partije, jer SNS nije na „dobrom glasu“, te da Vučić sada pokušava da uhvati novu podršku pred velike spoljne i unutrašnje izazove. Ključni su svakako Kosovo i uvođenje sankcije Rusiji, o čemu Vučić i sam neretko priča.

Osim narativa o osnivanju pokreta, građani širom zemlje mogli su da vide autobuse, organizovano prebacivanje građana iz grada u grad. Mogli su da čuju i indirektne pretnje za one koji ne dođu na skupove, a posle Vranja i Sombora na redu je nova tura po zemlji.

Organizovane i posećene mitinge uz priču o novom pokretu, Vučić je rešio da „začini“ dodatkom u vidu parade vojne tehnike na aerodromu u Batajnici 22. aprila. Gostujući u nedelju na televiziji Pink, Vučić je pozvao građane da dođu 22. u Batajnicu i vide kako je rekao „bukvalno sve od vojne tehnike što vojska ima“. Parade i prikazivanja vojne moći uvek su deo instrumenata koje vlast koristi kako bi ubedila i pokazala građanima da nemaju razloga za strah i da ako zatreba imamo „bukvalno sve“ što bi nas branilo.

„Pozivam sve građane da 22. aprila dođu na Batajnicu, prikazaćemo bukvalno sve što imamo. Biće preko 1.500 komada oružja, sve ćete moći da vidite, preko Nora, bespilotnih letelica, aviona, FK3-3, sve što imamo. Osnovna plata za specijalce će biti gotovo 2.000 evra, to je velika stvar za nas. To nisu samo specijalne jedinice, imate tu bataljone, tenkiste…Radimo sve što možemo da vojska bude jača, ona je desetostruko jača nego pre samo 10 godina. Šta da radite, to su potrebe sveta“, rekao je on.

Jednačina koju čine formiranje pokreta, organizovani mitinzi i parada vojne tehnike krije potencijalno rešenje – novi izbori.

Da izbori nisu stavljeni ad acta pre 2024. godine, potvrdio je sukob naprednjaka i socijalista početkom godine, gde je Vučić indirektno rekao da će možda biti novih izbora, nakon kojih će biti kristalno jasno ko će sarađivati, a ko ne.

Vučić je u februaru održao dramatičan vanredni sastanak samo s ministrima iz SNS, a predsednik Izvršnog odbora naprednjaka Darko Glišić poručio je da im je dosta flertovanja SPS s opozicijom i njihovog „sedenja na dve stolice“, kao i da su naprednjaci spremni da idu u opoziciju.

 „SNS više nije ovca koju više mogu da šišaju i ponašaju se kao do sada“, poručio je dramatično Glišić socijalistima.

Iako su SNS i SPS su nakon toga, barem javno, izgladili svoje narušene odnose, izbori i izlazak na birališta ostali su i dalje opcija koja bi se potencijalno mogla izvaditi iz fioke lidera naprednjaka.

Deo analitičara saglasan je da vlast ne sedi skrštenih ruku, već da se aktivno priprema za izbore koji mogu da budu već krajem godine. Sa druge strane, deo njih nema dilemu da je i deo opozicije u niskom startu za izbore. Stranka slobode i pravde (SSP) organizuje tribine po Srbiji, a tribine organizuje i deo okupljen oko građanske i levo-zelene opcije.

Kada je reč o desnoj političkoj opciji, oni svoju podršku „bilduju“ kroz proteste, ali i nastupe širom zemlje na različitim zajedničkim skupovima.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da postoje naznake da je deo stranaka već na neki način u predizboroj kampanji, konkretno misleći na SNS i SSP.

“Primetio sam da su SNS, preko delatnosti predsednika Vučića, ali i Stranka slobode i pravde (SSP) na neki način su već u izbornoj kampanji. To bi konačno moglo da znači da se krenulo u realizaciju dogovora koji je bio još početkom aprila prošle godine kada su Đilas i Vučić razgovarali o mogućnosti održavanja vanrednih izbora. I neki ljudi iz SNS, ali i Vučić govorili su da je do kraja godine moguće održavanje vanrednih beogradskih, ali i nekih drugih izbora, podsetiću vas na to”, objašnjava analitičar za Novu.

Milivojević napominje da Vučić ima i razlog za te izbore, a to je kupovina vremena za ne primenjivanje francusko-nemačkog predloga.

“On je u nedelju saopštio da je njemu cilj da otvori front prema toj desnoj opoziciji, jer misli da mu oni uzimaju deo birača. Sa druge strane, deo leve opozicije i Dragan Đilas koji je na levom centru nisu mu konkurencija jer se oni ne obraćaju tom nacionalnom biračkom telu”, podvlači Milivojević.

Osim ovoga, naš sagovornik dodaje da je dokaz da je SNS u nekoj vrsti kampanje to što je izborna skupština stranke krajem maja ove godine, te da to „nešto govori“.

“Vučić je najavio da će izborna skupština konačno biti 27. maja, sa tri godine zakašnjenja. On to čini da bi mogao eventualnim manevrom da se promoviše u čelnika pokreta, koji neće biti stranka. Većina ozbiljnih političkih stranaka izborne skupštine pravi u godine pred izbore. Logično mi je da krajem maja bude izborna skupština SNS, a izbori do kraja godine”, zaključuje Milivojević.

I politikolog Mladen Mrdalj deli stav da se SNS priprema za izbore, te da je samo pitanje da li će oni biti do kraja ili tokom sledeće godine.

 „Mitinzi, javne tribine, govori, mobilizacija birača i njihov transport po Srbiji već su uobičajeni metodi političkog delovanja, ali u ovom kontekstu imamo tri nova momenta. Tu se ciljaju presvlačenje vizuelnog identiteta i parola Vučićeve partije, drugi je isprobavanje uigravanja međupartijske saradnje pod krovom novog pokreta, a treći je da je sada sve teže razlikovati partijskog postrojavanja, članova Vučićevog pokreta, vojske i na kraju građana“, podvlači Mrdalj. (www.nova.rs, portal, Danilo Savić, 28.3.2023)

Deset godina presecamo “kosovski čvor”: Koliko smo daleko od konačnog dogovora?

I opet, nikakvi završni i konačni dogovori nisu postignuti, već je samo pomereno za neki naredni put.

"Presudni trenutak", "Presecanje kosovskog čvora", "Konačno rešenje". Koliko ste se samo ovakvih rečenica naslušali poslednjih nedelja kada je reč o razgovorima Beograda i Prištine. I opet, nikakvi završni i konačni dogovori nisu postignuti, već je samo pomereno za neki naredni put.

Čini li vam se da ste već sve ovo doživeli?

"Vučić mora da preseče o Kosovu". Naslov koji savršeno odgovara aktuelnom trenutku, samo što je od 28. marta 2013. Da isto slušamo i duže od deset godina, jasno je i građanima.

Moralo je 2013. u Briselu, moralo sada u Orhidu, a opet nije do kraja presečeno. Jeste, doduše, pre 10 godina potpisan je Briselski sporazum, ali se velika očekivanje od njega nisu ostvarila. Još nešto nije isto u ovih 10 godina, seća se marketinški stručnjak Cvijetin Milivojević.

"Navodno je Dačić, kao šef delegacije, u njoj imao ljude koji su hteli da prihvate mnogo gori plan za Srbiju od onoga što je Vučić uspeo da izboksuje, tako što je ležao na podu i jeo sendviče, i na taj način izvršio pritisak na Dačića, Suzanu Grubješić i ne znam ko je sve tada bio od ministara u delegaciji. I time se Vučić hvalio. I ono što je najbitnije, 10 godina kasnije, pre nepunih 15 dana, Vučić je u jednom trenutku rekao 'pa, nisam ja to potpisao taj plan, taj plan je potpisao, tačnije parafirao Ivica Dačić', pojašnjava Milivojević.

Preseca se i duže od 2013, primećuje analitičar Dušan Janjić, ali krivci za to nisu samo Beograd i Priština, već i promena politike u Briselu. Tamo je doneta odluka da neće biti proširenja Unije, što je dovelo do antievropskog raspoloženja u Srbiji.

"Sada je više problem, kada je Srbija u pitanju, kako da se obezbedi, u situaciji koja nije do kraja demokratska, saradnja svih ili što većeg broja, neke dve trećine u parlamentu i većine u javnosti. Mislim da je to važnije za nas nego put kojim idemo", kaže Janjić.

Zbog svega navedenog, ni ovo što se sada predstavlja kao Dan D, ne treba tako da doživljavamo. Pre svega jer ni Beograd ni Priština ne vide ponuđeni evropski plan kao pravi kompromis pa će, bez sumnje, čekati da i jedna i druga strana budu zadovoljne dobijenim. (www.unaworld.com, TV Una, autor Zvonko Ninkov, 27.3.2023)

https://unaworld.com/rs/vesti/politika/deset-godina-presecamo-kosovski-cvor-koliko-smo-daleko-od-konacnog-dogovora

Za razliku od Dejtonskog, sporazum o Kosovu je loš – YouTube

 

Cvijetin Milivojević: Za razliku od Dejtonskog, sporazum o Kosovu je loš (TV Nova S, emisija “Pokreni se”, YouTube, portal www.nova.rs, voditelj Danilo Mašojević, 25.3.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=Me4yC2UqgT0

1.član sporazuma: Dobrosusedski odnosi sa Kosovom.. O čemu uopšte pričamo! Cvijetin Milivojević

 

1.član sporazuma: Dobrosusedski odnosi sa Kosovom.. O čemu uopšte pričamo! Cvijetin Milivojević

(X 33, YouTube TV kanal, autor i voditelj Vuk Rosandić, 24.3.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=cNXjjkoxByQ

Mogu li protesti i blokade zbog Kosova dostići masovnost onih ekoloških?

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže za Danas da će različiti faktori uticati na masovnost protesta desno orijentisanih opozicionih grupacija koje se protive evropskom predlogu za Kosovo, a među njima navodi i da li će predsednik Srbije Aleksandar Vučić povući ishitren, nervozan potez koji bi građane motivisao da jasno iskažu svoj stav i izađu na proteste.

Podsetimo da su predstavnici više desno orijentisanih opcija okupljenih u grupaciju, neformalnu nazvanu, “državotvorna opozicija” – Nova Demokratska stranka Srbije, Pokret obnove Kraljevine Srbije, Srpska stranka Zavetnici, Srpski pokret Dveri, nakon održanog protesta 17. marta i, potom, blokade beogradske Takovske ulice kod zgrade Radio-televizije Srbije, za 24. mart najavili blokade širom Srbije.

Time su ove konzervativne i nacionalističke opcije krenule putem onih koji dolaze sa suprotne strane ideološkog spektra, s obzirom da su blokade u političkom životu Srbije uspešno “patentirale” opcije koje su, sem tima Kreni-Promeni, levičarski, tačnije zeleno-levo orijentisane, tada povodom protivljenja projektu RioTinto.

Razlika je u tome što oni koji se protive predlogu EU za Kosovo neće poput „zelenih“ blokirati saobraćajnice, već, kako su najavili iz ovog konzervativnog bloka, sve opštinske i gradske uprave širom Srbije.

– Zahtevi koje su predstavnici “državotvorne opozicije” ispostavili nisu zahtevi koji karakterišu isključivo desničarske stranke. U ideološkom smislu to su zahtevi koje ispostavljaju najgrađanskije stranke u Francuskoj i Nemačkoj. Zahtevi koji se tiču ekologije na jednoj strani ili zaštite teritorijalnog integriteta na drugoj se ne smatraju ideološki levim ili desnim, to su građanski zahtevi, smatra Milivojević.

Kaže da su ekološke proteste vodile organizacije koje se danas kolokvijalno nazivaju “levim”, a kao ključ uspeha vidi to što su pogodili temu koja je životna, za koju je zainteresovana većina građana nezavisno od ideološkog opredeljenja.

– Kada govorimo o tim ekološkim protestima ne zaboravite šta je na kraju sednice o izveštaju Kancelarije za KiM izrekao Aleksandar Jovanović Ćuta, predstavnik levičarske opcije. Rekao je Vučiću da kuca na otvorena vrata jer u Skupštini nema onog ko je za nezavisnost Kosova i stolicu u UN. Možda Ćuta nije do kraja u pravu, možda ima nekoliko takvih poslanika. Čak i najveći deo poslanika koji pripadaju toj levoj grupaciji se zalažu za nedeljivost teritorije Republike Srbije. U tom smislu možda nije dobro što su inicijatori ovih protesta te proteste prisvojili za sebe. Protesti sa takvim zahtevima su protesti na kojima bi bez problema trebalo da budu i organizacije koje su inicirale ekološke proteste, čak i kao organizatori. Tako bi protesti bili masovniji, ne bi imali žig tih nekoliko partija koje se ovde kolokvijalno nazivaju desničarskim, kaže Milivojević.

Proteste koji organizuju NADA (Novi DSS-POKS), Dveri, Zavetnici i Pokret za odbranu Kosova i Metohije, ovaj politikolog naziva preventivnim.

– Mi ne možemo apriori reći ni da je Vučić prihvatio ili nije prihvatio sporazum, tumačenja su razna, kaže Milivojević.

Naš sagovornik smatra da su blokade saobraćajnica efikasnije, iz razloga što je dosta ljudi na saobraćajnice upućeno.

– Zahtevi sa blokada saobraćajnica se najbolje čuju kod Vučića. Ali takve blokade stvaraju odijum kod običnih građana koji gunđaju jer moraju da stigne na neko odredište. Blokada institucija je građanima simpatičnija, ne onemogućava građane da žive svoj život, već smetaju političarima koji u tim institucijama sede. Ali efikasniji su svakako protesti koji zatvaraju infrastrukturne tačke, kaže naš sagovornik.

Napominje da “ovo nije vreme mitinga”, te da mlade generacije nisu ni navikle preterano da izlaze na proteste.

– Mislim da je protest prošlog petka bio jedan od najmasovnijih proteklih pola decenije, bio je miran i slane su političke poruke. Ne znam šta organizatori planiraju, ali je dobro da se čuje glas negodovanja protiv činjenice da je predsednik Vučić, ja opet neću da kažem da li je nešto prihvatio ili ne, to ne znamo dok nam on ne kaže, ali je činjenica da je uzurpirao ono što mu ne pripada. Samodržac koji se kao predsednik Republike sa osam ustavnih nadležnosti odlučuje o svemu, kao da je sve – od patrijarha do predsednika Skupštine, kaže Milivojević.

Kao cilj blokada “državotvorne opozicije” vidi “osvešćivanje građana koji se informišu isključivo preko ružičanstvenih televizija”. Smatra da te blokade imaju i edukativni i informativni karakter za građane koji, navodi, 11 godina retko čuju istinu.

Govoreći o mogućem omasovljivanju ovog fronta kaže da na to utiču i stranačke sujete i razlika, kao i plediranja na deo biračkog tela. Deo biračkog tela Aleksandra Vučića se od njega odmiče, kaže Milivojević i dodaje da je za očekivati da se to desi i sa biračkim telom Socijalističke partije Srbije, te da to predstavlja potencijalni rezervoar za stranke koje se protive evropskom predlogu za Kosovo.

– Takođe omasovljenje zavisi i od toga hoće li Vučić biti nervozan i napraviti ishitren potez tipičan za radikala, kao što je hapšenje Dejana Zlatanovića, vraćanje verbalnog delikta, suđenje jednom čoveku da je invalid da je pokrenuo nerede kako bi srušio vlast. Ako bude napravio još neki takav ishitren potez onda će se protesti omasoviti. Ako bude puštao lagano da oni teku sami od sebe, ljudi će se zamoriti, protesti će, kao protesti 1od5miliona koji su krenuli zbog prebijanja Borka Stefanovića, odumreti sami od sebe, navodi on.

Takođe, napominje, bitno je kako će na dalje teći razgovori o Kosovu, odnosno kako će postupiti Beograd i Priština, za koje naš sagovornik kaže da slično postupaju – računajući na strategiju kupovine vremena, čak i raspisivanjem vanrednih izbora.

– Osnova da bi protest bio masovan je konkretno, ne ova teorijska priča da li je Vučić potpisao ili ne, već opipljiva stvar koja će da građane da motiviše da iskažu stav, navodi Milivojević. (www.danas.rs, Danas, Vojin Radovanović, 22.3.2023)

Formiranje zajednice srpskih opština je samo mamac za Srbiju

Cvijetin Milivojević, izjava: 6.50 sec – 10.15 sec (www.nova.rs, TV Nova S, emisija „Među nama“, novinar Đuro Svilar, 21.3.2023)

https://nova.rs/emisije/protic-formiranje-zajednice-srpskih-opstina-je-samo-mamac-za-srbiju/

„Ваздух трепти као да небо гори. Спрема се олуја.“

Откако је, крајем прошлог лета, почео да замајава грађане земље чији је председник будалаштинама типа да му је (протоколарни) „четам хаус“ модел „конспиративности“ дијалога о будућности Косова битнији од Устава земље на чијем је челу и у коме пише да је Косово неотуђиви део Србије, па све до тренутка када је, 27. вељаче, у „строгој конспирацији“ прихватио да прихвати нешто што, по његовој тврдњи, није ни постојало сем у „нон пејпр“ варијанти – Врховник наш насушни стално ми се намеће као споредни главни јунак „Конспирологије“ Александра Дугина. И ту, најискреније, не мислим на силне унутрашње уроте које се, свако мало, против нашег првог конспиролога, предупреде или, макар, медијски, већ у корену, ефикасно затру. Овде је реч о Врховниковој, гледе Косова, комуникацији лозинкама, баш као у, Кинезима наjомиљенијем, југословенском филму „Валтер брани Сарајево“, из кога сам позајмио насловну реплику.

Можда баш зато, Србија данас све ми више личи на ону нашу краљевину из времена „младобосанца“, па „црнорукаша“, па совјетског, такорећи, Џејмса Бонда, светског а нашег, Мустафе Голубића.

Дефинишући конспирологију (у истоименој књизи), као „науку о заверама, тајним друштвима и окултном рату“, Александар Дугин је, још 1993. године, разликовао појединачне „завере“ и људе, „конспирологе“ индивидуалце, „теоретичаре завере“ (данашњим језиком казано, разни „равноплочаши“, „антиваксери“ итд), од „глобалних“, односно „завера светских размера“ које чине основу конспирологије као научне или паранаучне дисциплине.

Почетни аксиом конспирологије представља, наиме, идеја о постојању тајног друштва, чији чланови теже да покоре цео свет и створе потпуно нови поредак у којем ће они заузимати кључне позиције и апсолутно господарити светом. Схематски, то би могло да изгледа овако: у центру „завере“ налазе се људи; ти људи су скривени велом тајне; ти су људи принципијелно дефектни у самој својој основи; циљ „завере“ је стварање „антиреалности“ која одговара „антинормалности“ самих завереника; негативни циљ „завере“ је уништење „природног“, „нормалног“ поретка ствари који представља „сметњу“ и „препреку“ (или барем подјармљивање и потчињавање „нормалне“ реалности)...

Дакле, Дугин је, пре три пуна десетлећа (Јељциново доба Русије, на крхотинама тек распале совјетске империје), тврдио да мондијалистички покрет тежи да свим земљама света наметне један исти социјално-политички образац друштвеног уређења који ће бити копија америчког модела и у којем ће све националне, територијалне и културне особености држава и нација бити укинуте, као што је то историјски већ остварено у случају америчких држава. Идеолошки модел мондијализма јесте посткапитализам, посебни „Нови светски поредак“ (др Владимир Илић ће, 20 година доцније, писати већ о медијском „Поретку Новог света“), заснован на доминацији технократске елите и тоталној контроли природних и социјалних процеса. Дакле, Дугин, не заборавимо то, још 1993, пише да мондијалисти нарочито предлажу да се од магнетне картице, која је већ тада у већини европских земаља служила као основни финансијски документ личности, начини некава „протеза Ја“. (Термин је сковао познати мондијалист Жак Атали, Митеранов саветник и претендент на положај председника Европске банке после уједињења Европе 1992.) А то, даље, подразумева „укидање и законску забрану свих квалитативних карактеристика које су до данашњег дана одређивале човекову личност – укидање и забрану националне, државне и политичке припадности, све до потпуне нумерације и изједначавања човека са обичним редним бројем“.

Лорд (Едвард Фредерик Ленгли) Расел је, као британски краљевски војник, адвокат, историчар и писац, био део правног тима који је привео правди немачке нацистичке злочинце, а потом „из прве руке“, 1954, објавио „Под бичем кукастог крста“ (поднаслов: „ратне тајне Нирнбершког процеса“), књигу сведочења о геноциду, холокаусту и погрому Трећег Рајха над десетинама милиона људи и неколико народа. Расел, у том сензационалном штиву, бележи, поред осталог, и да је „у мају 1941, Хитлер, на састанку са својим генералима, образлажући стратегију „Drang nach Osten”, изрекао и следећу реченицу: „Рат против Русије не може се водити по законима части. То ће бити борба идеологија и раса.“

Руска агресија на Украјину данас је богомдан лајт-мотив да се, у Србији, свако искакање из преовлађујућег антируског тона „Хора бечких дечака“ у политичком мејнстриму, бележи као „опасни малигни руски утицај“.

Ове догме држе се, по вертикали и хоризонтали, у своме наративу, не само трендсетерски укрофили (исправније: зеленскољуби) и русомрсци по опредељењу или по професији (прецизније: еврољуби), већ и приличан део власти, па зато све што се не уклапа у ову агенду, сви који се не слажу са „НАТО Божјом заповешћу“ да је Русија једино зло, бивају анатемисани као ово или оно.

У тексту „Тиранија оксиморонштине колективног Запада“ који сам, на блогу cvijetinmilivojevic.blogspot.com, објавио 21.11.2022, бавио сам се, у то време, али и данас, најактуелнијим примерима оксиморонштине у међународном праву и међународним односима, са последицама за све нас овде и одавде.

Па, да подсетим: оксиморон је посебна врста антитезе или парадокса који се духовито дефинише као „оштроумна будалаштина“, односно стилска „фигура мисли“ која описује ирационална стања и у којој „мртвац“ може да буде „жив“, „будала – мудра“, а „хуља  света“!

У међувремену, намножило се и, на дневном нивоу, умножава се толико оксиморона, апсурда и парадокса, не само у међународном, него и нашем унутрашњем јавном дискурсу, да све прети да прерасте у нову глобалистичку епидемију.

Без пардона се, и овде и преко, за оно што је у стварности само „колективни НАТО запад“, користи, ни мање ни више него, хипербола  - а она је, као што сваки основац зна, стилска фигура у којој се свесно претерује ради нагласка или појачавања ефекта - „свет“ или „међународна заједница“, иако је тај „остатак света“ многоструко бројнији по становништву и неколико пута територијално пространији!?

Или, пазите сад, овај оксиморон: Бивши министар спољних послова Словачке (Мирослав Лајчак) која не признаје Косово, у униформи ЕУ бирократе - посредника, захтева од Србије да се одрекне Косова,  а Каталонац, осведочени борац против отцепљења Каталоније од Шпаније, бивши министар дипломатије Краљевине Шпаније (Жозеп Борељ), земље која не признаје Косово, у одори високог званичника ЕУ, притиска Србију да то Косово третира као независну државу и равноправног суседа!

Пре тачно две деценије, Американци и њихови британски савезници отпочели су, како су то они еуфемистички назвали, „инвазију“ (у збиљи: агресију) на Ирак, с циљем насилног свргавања ирачког руководства, уз образложење да председник Садам Хусеин поседује и спрема се, наводно, да употреби оружје за масовно уништење, као и да је његов режим био саучесник у нападима Ал-Каиде на САД, 2001. године.  

(Е, да подсетим на одређење израза „еуфемизам“:  то би било ублажавање, означавање зле ствари блажом речи, тј. стилска фигура која, такође, припада фигурама мисли, а којом се неки израз који има неугодну, застрашујућу или вулгарну конотацију замењује другим блажим, пријатнијим и, по значењу, блиском замењеном изразу, а понекад и супротном.)

Дакле, био је то лажни изговор, јер су се обе тврдње показале неистинитим. Прво, амбасадор Саудијске Арабије (америчког савезника на Блиском истоку!) принц Бандар бин Султан је, седам дана после напада на „куле близанкиње“, посетио америчког председника Џорџа Буша Јуниора и саопштио му да Ријад не само да „нема доказа о било каквој сарадњи Осаме бин Ладена и Ирака, него историја говори да су они били противници“. На крају, Пентагон је то и сам признао у студији коју је, објавио пре четири године, и у којој се каже да је „само један победник изашао из година грађанског рата и побуне који су уследили након америчке инвазије и окупације Ирака, а то је Иран“!

Колико је наш Врховник добар ђак својих западних пропагандних „коуча“ (нпр. једног од команданата НАТО агресије на Србију, Тонија Блера!), доказују и само неке од његових дневних замена теза у циљу слуђивања грађанства.

Усред кампање скривања од грађана да је, вадећи се на стратегију „куповине времена“, ипак, апропо одрицања од Косова, прихватио много штошта што тврди да није прихватио, председник Србије који је, и даље, противно члану 115 Устава, истовремено и председник Српске напредне странке, одлучио је да прави још нешто што личи на политички субјект, а вика се, ни мање ни више, него „Народни покрет за државу“?! Или, „за одбрану државе“. Илити: „Србија сања и снове остварује“.

Што имплицира да, ако којим случајем, нисте унутра, „у покрету“, може да значи да ви нисте за одбрану своје државе, односно за Србију као државу, па је логично да се упитате да ли сте ви, заправо, издајници Србије?

Е, сад, за какву државу, коју државу, да ли за државу по Уставу, „од Хоргоша до Драгаша“ или само до „административне линије са КиМ“, тј. „до Мердара“ – одговор на ту загонетку „Покрет“ не нуди.

Још горе је што је тај „покрет пристојних и нормалних људи“ (непристојни и ненормални су, вероватно, они што се не учлане у то), што му је био радни наслов, замишљен као покрет за давање бланко подршке Врховнику, односно самодршцу за било шта да он, о било чему, а поготово о будућности Косова, да одлучи...

Кад наш некадашњи врли радикал и ратни хушкач, данас самозвани Врховник све Србије и Србаља, забринуто подигне веђе због „јачања десно оријентисаних партија“, он их таргетује као некакав, искључиво негативни тег или опасност, у његовој „лавовској борби“ (цитат: почивши патријарх Иринеј)  за Косово и Метохију, иако би се, управо због залагања за територијалну целовитост и државни интегритет земље, свугде на Западу, овакве странке сматрале најграђанскијим и најпатриотскијим конзервативним политичким субјектима. А самом председнику Србије, ако му је неодрицање од Косова изистински приоритет, би, ваљда, баш овакве политичке опције требало да буду оне од којих би, најпре, затражио подршку?

Кад Врховникове евет-ефендије, са екрана националних ТВ фреквенција, сложно ускликну „не можемо да нерешен косовски проблем остављамо нашој деци“, „хајде да га се отарасимо сад и одмах“, логично би било упитати их - а зашто онда тој „својој деци“ ова власт оставља огромне дугове које ће, не годинама већ деценијама, враћати генерације наших потомака? Замислите када би се претходном логиком руководио српски домаћин, па рекао, хајде да ја распродам земљу, кућу, стан, да не остављам тај „проблем“ својој деци и унуцима, јер ко зна да ли ће они који дођу иза мене умети да раскрчме оно што смо стварали моји преци и ја?!

Вучићева тзв. проевропска, углавном антируска и зеленскофилна, опозиција у Србији, послушно прати наратив и агенду својих НАТО ментора, па једнако као што то њени патрони чине у својим земљама, она то дела овде, те свакога ко позове на мир у Украјини – обележи као (про)руског човека.

У оптицају је још неколико опасних замена теза проНАТО опозиције, али и дела владајуће коалиције у Србији.

Рецимо, ко сматра да је чак и „замрзнути конфликт“ боље решење за КиМ од „сечења преко колена“  према немачко-француско-америчком шниту, томе бива импутирано да је за рат!

Ко је за очување Космета са највећим могућим степеном аутономије, у оквиру уставног и државног поретка Србије, тај је, такође, за рат, а онај ко је за капитулацију, мазохистичко одустајање од Косова, тај је Европљанин, пацифиста и визионар.

А на питање да ли би и, евентуално увођење санкција Русији, за који све гласније навија и део Врховниковог окружења, значило улазак у, за сада, прокси рат против Русије, а на страни НАТО-а, упркос прокламованој војној неутралности – мук.

Намеће се некаква мантра о „признавању реалности“ на Косову. Као, Србија је изгубила право на Косово јер је поражена у рату, тамо је Србија „починила геноцид“, „косовски Албанци не желе да живе у Србији“, „на Косову је америчка НАТО база“ и томе слично. Па: „Устав из 2006 није уважио политичку реалност да је Србија изгубила Косово“... „треба да се уважи реалност да, по Уставу Косова, не може да се формира ЗСО“... „

Противаргументи су непожељни чак и у медијима под контролом овдашњег,  прокламовано „просрпског“, режима. Нико не поставља питање откуд сада седма држава на простору СФРЈ, када се бивша нам домовина распала по рецепту (европске) Бадинтерове комисије, по шавовима унутрашњих републичких граница, и по ком се то међународном праву, 16 година касније, појављује и некаква седма држава? Ординарна је неистина да је Србија изгубила рат са некаквом „Ослободилачком војском Косова“, јер, ако је и поражена, онда су је „победили“ агресори из САД, Немачке, Француске и остатка НАТО-а, после чега су тај део Србије исти ти агресори и окупирали.

Парадоксално је и то да Србија подржава територијални интегритет Украјине, а ЕУ и САД који оружјем брану ту земљу, као што вербално одлучно подржавају територијалну целовитост БиХ, не подржавају и територијални интегритет Србије!?

Еврофанатици немају одговор ни на питање зашто се то нити једна од 28 земаља није, пре уласка у ЕУ, одрекла ни педља своје територије, а једино се за Србију то тражи као услов свих услова.

Уместо тога, они, по пропагандној матрици „производње сагласности“, подмећу немачки тас на ваги: на једној страни аугментатив (беспризорна увећаница), тј. немачке инвестиције вредне, тврде, неколико стотина милиона нечега, док на другом тасу имовину државе, Цркве и грађана Србије на КиМ, вредну стотина и стотина милијарди нечега, „мере“ као апсолутни деминутив (умањеница).

И питање свих питања: Зашто преговарамо само с једним делом западног дела међународне заједнице и то управо са три земље које су извршиле агресију на Србију, признале Косово и ментори су косовске независности?! Зашто није укључена Шпанија? Зашто нису укључене земље које представљају три и по милијарде људи, Русија, Кина, Индија, земље БРИКС-а, већ само и искључиво они који су 1999. били агресори, а данас у окупатори и ментори „Републике Косово“?!

Доказ више да је „колективном Западу“, једино битанн његов приоритет, „испорука“ Косова коју очекује од нашег Врховника – јесте у томе да он овде подржава стабилократију и самодршца, односно принцип несмењивости власти, а да га уопште не занима стање демократије, људских и грађанских права, владавина права, слобода медија, збора и говора...

Упали смо у замку да, ако нам бриселски и вашингтонски трећепозивци „гарантују“ некакав провизоријум од „Заједнице српских општина“, договорен и потписан, иначе, још пре 10 година, онда заузврат морамо да прихватимо америчко-немачко-француски план којим се Србија мири са независношћу Косова! Зар је компромис између премабуле Устава Републике Србије у коме стоји да је КиМ део Србије и става Приштине да је Косово независна држава – зар је тај компромис који нуди „колективни запад“ – то да је Косово независна држава?!

Нови оксиморон изрекао је амерички велепосланик у Београду Кристофер Хил: „Србија је (пазите сад: „Србија је...“) у Охриду прихватила своју европску будућност и јасан план како да до ње стигне – одлука је захтевала мудрост, интегритет и храброст.“ Како то „Ујка Сем“, с оне стране Океана, обећава Србији, не америчку него европску, будућност? И која је то Србија нешто прихватила: ко је та Србија, уважена Екселенцијо -  председник Републике који шест година крши Устав, а има само осам церемонијалних надлежности и нити једна му не даје мандат да се одриче 15 одсто државне територије?

После Охрида, наш Врховник је више него јасно објаснио зашто није потписао ништа и зашто ништа неће потписати (ово „ зато што има неподношпљив бол у десној руци, а десном потписује, а тај бол ће се наставити наредне четири године“); зашто није прихватио чак ни оно што је прихватио и зашто неће имплементирати ништа од онога што није прихватио, тј. што је прихватио да прихвати ако прихвати и зашто ће имплементирати само оно што он мисли да је прихватио, ако је прихватио?! Тј. он инсистира да није ништа потписао, нити је прихватио све, како то тврде европски званичници, тако да, ипак, неће имплементирати све што је предвиђено споразумом који није потписан, а можда је прихваћено.

Или је, пак, ипак било овако: „Ми ћемо да имплементирамо највећи део ствари, али нећу да имплементирам признање и ништа о уласку у УН“. Или, овако: Нисам прихватио никакав план или споразум, али прихваћам његову имплементациjу. Или: Нисам могао ништа да прихватим или не прихватим нити потпишем јер и не постоји никакав план већ само „нон-пејпр“?

Мада, није немогуће ни да је новинарка Таталовићева на правом трагу: „Синоћ сте рекли, ево подсећам Вас, „зато што не потписујем, зато и не морам да испуним нешто“. Данас нам овде читате ако не спроведете нешто, сносићемо последице на путу ка ЕУ и финансијске последице. Дакле, прихватили сте све, али нисте прихватили све и спровешћете све, али нећете да спроведете све. Је л‘ Вам се не чини да ипак мало залуђујете овај народ?“

Оптимисти се очајнички хватају за следеће Врховниково исповеданије: Нисам потписао ништа, ни споразум ни анекс, јер Косово није међународноправно призната држава са којом бих могао да потпишем међународни споразум, а „црвене линије“ за Србију су – признање независности и чланство Косова у Уједињеним нацијама, те само до тих „црвених линија“ Србија може да ради на имплементацији договореног?!

Или, можебити, коначна истина, ипак, лежи у следећем Врховниковом, копипејст, „ђинђићевском одговору“:  „Ја се не враћам нигде, мој поглед је увек у будућност!“

Ако вам ништа није јасно, за утеху, Американци и ЕУљани су све одлично разумели: Нас не занима то што АВ није ништа потписао – нема везе, споразум је постигнут, он га је прихватио. А наш брат Каталонац Борељ је устврдио да ће овај документ (!?), убудуће, бити део обавезних преговарачких поглавља ЕУ са Србијом!

А заблуделом стаду овде остаје да, ево већ и 11. годину, верује да је „Аца Србин“ то нешто прихватио, а да у ствари није прихватио, јер је, као што је више пута поновио, „много паметан“ и све ће их „превести жедне преко воде“.  (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 21.3.2023)

Intervju: Cvijetin Milivojević - Vučić će pristati na sve! (Slavija-info, 20.3.2023)

Gost Slavija info bio je politikolog i novinar Cvijetin Milivojević. U emisiji Intervju Milivojević je detaljno objasnio postupke u daljem rasturanju Srbije. Režim će teško uspeti da ubedi narod da nije izdaja u pitanju tako da će na sve načine pokušati da skrene temu sa ovog suštinski bitnog problema. Bilo je reči i o stanju u opoziciji koja ima sad veliku šansu da uradi mnogo na ovoj temi. (youtube TV kanal Slavija-info, autor i voditelj Ljubomir Stefanović, 20.3.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=g2-oDwW2xeE

Milivojević: Uvredljivi grafiti protiv opozicije govore da Vučića muči nečista savest

Politički analitičar Cvijetin Milivojević izjavio je danas da je bio šokiran činjenicom da je na svim vijaduktima auto-puta prema Sremskoj Mitrovici prošlog petka bilo ispisano "Boško fašista" i "Miloš Francuz", uoči mitinga u tom gradu koji je održao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Milivojević je za agenciju Beta izjavio da "to govori o tome da upravo u ovom trenutku Vučića muči neka vrsta nečiste savesti, jer onaj ko ima čistu savest i odlučan je da ne prihvati ništa što je protivno Ustavu Srbije, ne bi na takav način etiketirao svoje političke protivnike".

Milivojević je podsetio da su lideri desničarske opozicije, pokreta Dveri Boško Obradović i Nove Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović, na koje se uvredljivi grafiti odnose, tada u Beogradu održavali protest "protiv svake mogućnosti da Srbija prizna Kosovo kao državu".

"Kada politički protivnici ukazuju na tu činjenicu i budu preventivno etiketirani na taj način, to samo može da ukazuje na činjenicu da ono što Vučić tvrdi da je uradio u Ohridu i nije baš tako", kazao je Milivojević. Dodao je da Vučić tvrdi da ništa nije prihvatio na sastanku sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem u subotu u Ohridu, ali da u tom slučaju "ne bi imao potrebu" da deo opozicije etiketira na taj način.

Na pitanje kako ocenjuje političke aspekte dogovora u Ohridu za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, zasnovanom na francusko-nemačkom predlogu koji je prihvatila Evropska unija, za koji predsednik Srbije tvrdi da je usmen i da "nije ništa potpisao", Milivojević je rekao da "hoće da veruje" da je "ovo što Vučić radi na tragu onoga za šta se svaki normalan čovek može zalagati".

"Ima smisla pregovarati do besmisla, ali ne prihvatiti ništa što nije u Ustavu Republike Srbije, i nije u skladu sa predsedničkim mandatom. Predsednik ima osam ustavnih nadležnosti koje su ceremonijalne, a nijedna mu ne daje pravo da na neki način osporava teritorijalni integritet sopstvene države", rekao je Milivojević. (www.beta.rs, 20.3.2023)

Cvijetin Milivojević o Narodnom pokretu za državu: „Pokret za blanko podršku Vučiću da odlučuje o bilo čemu“

Kakva je veza između Vučićevog Narodnog pokreta za državu i evropskog predloga za Kosovo, da li su na delu otklon od desnice, puzeći zaokret njegove politike prema Zapadu i priprema za skore vanredne izbore, neka su od pitanja za političkog analitičara Cvijetina Milivojevića, gosta FoNetovog serijala Kvaka 23.

Narodni pokret za državu vidim kao pokret za blanko podršku Aleksandru Vučiću da odlučuje o bilo čemu, pogotovo o Kosovu, izjavio je u intervjuu FoNetu politički analitičar Cvijetin Milivojević.

Istraživanja pokazuju da je više od 80 odsto građana protiv ulaska u Evropsku uniju (EU), ako je uslov za to odricanje od Kosova, ukazao je Milivojević u serijalu Kvaka 23 i ocenio da se to ne može promeniti na osnovu jedne politehnokratske mogućnosti da neko preumi građane, makar to bio i Vučić.

Kada je reč o narodnom pokretu, kako je napomenuo u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, trebalo bi imati u vidu i da unutar same Srpske napredne stranke (SNS) očigledno postoji više tabora, među kojima je najglasniji onaj koji misli da je za Srbiju najbolje ono što Vučić odluči.

Nasuprot tome, unutar SNS sve više glavu dižu još dva tabora, jedan koji smatra da treba priznati Kosovo i okrenuti se NATO, dok je drugi za Rusiju, što pokazuje da tu nema nikakve ideologije.

Ako imate stranku kojoj je jedina ideologija Aleksandar Vučić, onda dolazi do zasićenja, protumačio je Milivojević i ocenio da je SNS na prethodnim izborima dostigla zenit.

Kako je objasnio, njen lider zato mora da pravi nešto šire, nešto što nije obično rebrendiranje stranke, nego pokušaj pravljenja nečega nalik nekadašnjem Socijalističkom savezu radnog naroda.

U svakom slučaju, Milivojević misli da Vučić ima potrebu da pobegne od odgovora na pitanja o čemu je to pregovarao u dijalogu sa Prištinom, šta je prihvatio, ako je prihvatio, ali i na suštinsko pitanje – otkud mu mandat da bilo šta prihvata ili ne prihvata?

Prema njegovom viđenju, Vučić nema mandat Vlade Srbije da odluči o bilo čemu, kao što ni Vlada nema mandat da odluči o bilo čemu što bi bila povreda Ustava, a odustajanje od Kosova bi predstavljalo upravo to.

Postoji, međutim, jedna stvar koju verujem Vučiću – on je i dalje u procesu kupovine vremena. On pokušava da taj proces dijaloga o Kosovu, u kome će u jednom trenutku morati da bude dža ili bu, odloži što je više moguće, naglasio je Milivojević.

Na osnovu izjave američkog izaslanika Gabrijela Eskobara mogu da zaključim da je Vučiću to delimično uspelo, ocenio je on i podsetio da Amerikanci sada pominju kraj godine kao rok do kojeg bi želeli da bude nešto prihvaćeno.

Mi usred Evrope imamo samodršca, što ne smeta onima koji iz EU kotrolišu dijalog sa Prištinom, niti američkoj strani, kao nekoj vrsti nadriposrednika, jer im je Vučić tu da isporuči nekakav rezultat koji se tiče Kosova i Metohije, uveren je Milivojević.

Ocenjujući da to u ovom trenutku odgovara i Vučiću, on smatra vrlo mogućim da se u takvim okolnostima razmišlja i o izborima, što bi opet bilo u prilog tezi o kupovini vremena.

Ta strategija ne mora da bude loša, istakao je Milivojević, koji misli da Srbija treba pregovara do besmisla i da iz razgovora nikada ne izlazi, bez obzira na to koliko ponuđena rešenja bila neprijatna.

Upitan da li to znači da se zalaže za zamrznuti konflikt, on je odgovorio da zamrznuti konflikt ne treba da bude cilj, ali da je i zamrznuti konflikt bolji od rešenja preko noći.

Ako nema pravičnog i normalnog rešenja u kojem će obe strane nešto da dobiju i mnogo da izgube, ako dakle nema kompromisnog rešenja, onda je bolji i zamrznuti konflikt, naglasio je Milivojević i dodao da ne treba fatalistički žuriti.

Prema Milivojevićevom stavu, kompromis između stava Prištine da je Kosovo nezavisno i stava Srbije da je Kosovo deo Srbije nije da je Kosovo nezavisno, pogotovo ne potpuno nezavisno, na šta se sada ide nastojanjem da se ono uključi u Ujedinjene nacije (UN).

Komentarišući izjave kosovskog premijera Aljbina Kurtija da Zajednica srpskih opština (ZSO) ne može biti nova Republika Srpska, on je poručio da je bolje i ne dobiti ZSO, ako je to uslov da Srbija prizna Kosovo i dozvoli mu ulazak u UN.

To, međutim, ne znači da ZSO nije dobra, ima pravo na nepokretnu i pokretnu imovinu, ima svoj budžet i Srbija ima pravo da faktički finansira deo tog budžeta. To znači da bi se na neki način moglo zaustaviti iseljavanje Srba sa Kosova, istakao je Milivojević.

Na pitanje šta bi konkretno podrazumevao kompromis o Kosovu, on je odgovorio da je to nešto između dve krajnosti – našeg i kosovskog ustava, objsšnjavanjući da rešenje mora biti na pola puta.

Na opasku da Zapad ubrzavanjem rešavanja kosovskog problema, koji doživljava kao bezbednosni rizik za Evropu, posebno posle ruske agresije na Ukrajinu, nastoji i da neutrališe ruski uticaj u regionu, Miivojević je uzvratio da je legitiman pokušaj Srbije da ne bude uvučena u sukob NATO i Rusije.

Uvođenje sankcija Rusiji u ovom trenutku značilo bi da ste u proksi ratu NATO i Rusije stali na stranu NATO, što je takođe uvlačenje u rat. Kao što bi i da učinimo korak dalje prema Rusiji značio to isto, smatra Milivojević.

Iako mnogo kritikuje Vučićevu politiku, on misli da je „onaj deo spoljne politike koji se tiče ukrajinsko-ruskog sukoba, ma koliko nesimpatično bilo, možda jedina moguća mera“.

„Očekivati od Srbije da podrži sankcije Rusiji koje uvode zemlje koje ne priznaju teritorijalni integritet Srbije bilo bi pomalo mazohistički“, naglasio je Milivojević.

On misli da tehnokratiju u Briselu zanima da „isporuči stabilokratiju“ u Srbiji, što zapravo znači nesmenjivost vlasti i postavlja pitanje koliko su puta iz EU na ozbiljan način intervenisali kada je reč o vladavini prava, neslobodi medija, zbora i govora?

Milivojevića ne nervira Vučić, jer to je Vučić, i onaj devedesetih i ovaj sada, ali ga, iako za sebe kaže da je proevropski raspoložen, nervira što iz EU za ovih 10 godina nije čuo ni jedno opominjanje Vučića zbog toga.

Šta, važno je da isporuči Kosovo, a nije važno kako će se građani Srbije osećati, da li će ovde sa stanovišta demokratije biti nova Belorusija ili neće, rekao je Milivojević.

Kako je ocenio, njih zanima da li je i koliko „Vučić kooperativan u tome što se zove isporuka Kosova i to je jedina priča u ovom trenutku“.

Milivojević je za to da se sačeka rasplet rata u Ukrajini, što je mnogo bitnije za ceo svet, i ponavlja da ne treba žuriti sa rešavanjem kosovskog problema, pogotovo ako to nije pravično rešenje.

Povodom zapažanja da je nešto slično nedavno izjavio i ambasador Rusije u Srbiji, on je podsetio da ga je, zbog stavova o problemu Kosova, jedan deo „nazovi liberalnih krugova“ u Beogradu, okupljenih oko grupe Oktobar, uvrstio na listu ruskih agenata.

Ne predstavljam nijednu političku stranku, ne predstavljam nikoga, osim samoga sebe i znanje i iskustvo koje imam, prateći više od tri decenije događaje na unutrašnjepolitičkom planu u Srbiji, rekao je on i dodao da je u „Rusiji, pardon SSSR, bio jednom pre više od 30 godina, da ruski ne govori i da eto ima albi“.

S druge strane su ovi koji svakoga ko ne misli kao oni nazivaju CIA i NATO špijunima, što Vučić i njegova propaganda forsiraju i uspešno koriste, ukazao je Milivojević..

Kako je obrazložio, vlast zapravo svađa te dve opcije koje bi trebalo da se ujedine u borbi protiv nedemokratskog režima i onda se one bave same sobom.

Osvrćući se na polarizaciju na javnoj sceni, Milivojević je ukazao na dva progona ljudi iz medija, pominjući Marka Vidojkovića, koji je relociran zbog pretnji, i Dejana Zlatanovića, koji je mesec dana u zatvoru zbog izjave koja „najgorem slučaju može da bude verbalni delikt“.

Sada i jedni i drugi zapravo zatvaraju oči, oni koji su protiv Vidojkovića zatvaraju oči nad slučajem Vidojković, a oni koji su protiv Zlatanovića i te vrste politike, žmure pred njegovim slučajem, ocenio je Milivojević i konstatovao da se u oba radi o progonu medija i novinara.

Kako je naglasio, „ovde nikoga ne zanima princip, što je jedna divna situacija u kojoj se najbolje snalazi onaj koji je vrhovni šef propagande u ovoj zemlji“.

Upitan o napadima na lidere desničarskih stranaka, koji se protive evropskom predlogu o Kosovu, Milivojević je odgovorio da kampanje protiv njih ne bi bilo da „neko ovih velikih Vučićevih medijskih i pi-ar savetnika iz inostranstva nije izračunao da će to pogoditi ciljnu grupu i ogaditi one nacionalne stranke opozicije koju predstavljaju to troje ljudi“. (www.fonet.rs, podcast Kvaka 23, Zoran Sekulić, 23, 19.3.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=gAR5leJnglo

Milivojević: Najava povlačenja Đukanovića s mjesta predsjednika DPS je dobra marketinška poruka, ali je zakasnila

Milivojević kaže da mu je Đukanović simpatičan zbog objašnjenja da je htio i poslije posljednjih parlamentarnih izbora da se povuče ali nije mogao, ubijedio ga vrh stranke

Najava povlačenja Mila Đukanovića sa mjesta predsjednika Demokratske partije socijalista (DPS) dobra je marketinška poruka, ali je malo zakasnila, poslije 33 godine teško da ljudi mogi da mu povjeruju, ocijenio je politički analitičar iz Beograda, Cvijetin Milivojević.

On je za "Vijesti" kazao da Đukanovićevu izjavu vidi kao jednu od važnih završnih poruka biračima pred izbore.

"On faktički kaže - ako glasate za mene imaćete predsjednika države koji neće biti predsjednik političke stranke, neće biti subjektivan, neće navijati za jednu političku stranku nego ćete konačno dobiti predsjednika svih građana. To je dobra poruka da se razlikuje od svih drugih, jer niko od njegovih protivkandidata nije rekao da će da napusti neku funkciju u vrhu stranke", rekao je Milivojević.

Aktuelni predsjednik države i DPS-a Milo Đukanović kazao je danas na konferenciji za novinare da će DPS ove godine dobiti novog lidera.

"Znate da je za 2023. godinu oročeno da se, dva ili tri mjeseca nakon završetka predsjedničkih i parlamentarnih izbora, organizuju izbori i u DPS-u, neposredni, gdje će se članovi partije izjašnjavati oko njenog novog rukovodstva. Ono što mogu da vam sa sigurnošću kažem je da će kroz te izbore DPS dobiti novog predsjednika", rekao je Đukanović.

On je kazao da je nakon posljednjih parlamentarnih izbora želio da se povuče s vrha DPS-a "s generacijom koja je s njim radila 15-20 godina u partiji i državi", ali da je procjena na Kongresu te stranke bila da je zbog smjene generacija potrebno da ostane na čelu DPS-a još jedno vrijeme, "da bi se tranzicija obavila kako treba".

Milivojević kaže da mu je Đukanović simpatičan zbog objašnjenja da je htio i poslije posljednjih parlamentarnih izbora da se povuče ali nije mogao, ubijedio ga vrh stranke.

Smatra da je to isti rječnik koji koristi predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i njegova ekipa.

"Kad god Vučić najavi povlačenje sa mjesta predsjednika stranke istog trenutka krene kampanja - molimo te ne idi, ako odeš s mjesta predsjednika stranke pući će stranka, pašće Srbija itd, i ovo što Đukanović danas govori me je podsjetilo na to", kazao je Milivojević.

Smatra da je to dobra poruka za ljude koji žele da imaju predsjednika države koji je predsjednik svih građana, a nije politički ni stranački ostrašćen kao što je Đukanović bio u sva tri svoja dosadašanja predsjednička mandata.

Đukanović se s najviših državnih funkcija povlačio tri puta, na po dvije godine, ali nikad nije odlazio sa čela DPS-a, na kom se nalazi od 1998.

Đukanović je nedavno, dok DPS još nije bio odredio kandidata za predsjednika, rekao da je 30 godina u političkom životu Crne Gore, i da onaj ko radi jedan posao tri decenije ima pravo da se "osjeti umornim i ima pravo na rezon da bi možda i za društvo bilo bolje da tu bude novi kandidat".

Milivojević podsjeća i da se Đukanovićev "prvi politički mentor" Slobodan Milošević poslije prvih izbora u Srbiji 1990. i pobjede na predsjedničkim izborima formalno bio povukao sa mjesta predsjednika stranke i skoro godinu i po nije bio formalno predsjednik stranke jer je Ustav Srbije tako nalagao.

"Ali Vučić počinje drugi predsjednički mandat, a Ustav Srbije ponovo kaže da predsjednik države ne može da obavlja drugu javnu funkciju, ne može da bude predsjednik stranke, zato što je predsjednik Republike predsjednik svih građana, dakle ne samo onih koji glasaju za njega i njegovu stranku."

Prema riječima Milivojevića, u Srbiji je jedna takva poruka presudila izbore 2012. kada su u drugom izbornom krugi bili Boris Tadić, dotadašnji predsjednik Srbije i Tomislav Nikolić, predsjednik Srpske napredne stranke (SNS).

"Uoči drugog kruga izbora upravo je Aleksandar Vučić koji je bio menadžer kampanje Nikolića, smislio slogan koji je glasio: 'Predsjednik svih građana, a ne partije'. To je prelomilo da dio glasača glasa za Nikolića, iako je Tadić u prvom krugu imao više glasova, da glasa za Nikolića. Nikolić je odmah ispunio to obećanje, čim je izabran podnio je ostavku na mjesto predsjednika SNS-a i dao je stranku u ruke Vučiću, koji je postao predsjednik SNS-a. Čak se Nikolić povukao iz stranke, što Vučiću nije palo na pamet kada je 2017. prvi put biran za predsjednika države", rekao je Milivojević.

Na pitanje šta će eventualno povlačenje Đukanovića značiti za DPS, Milivojević odgovara da je DPS manja partija od SNS-a, ali tu postoji velika sličnost.

"DPS je partija čija je ideologija Milo Đukanović. Da je to partija ljevice je priča potrošena prije 20 godina. Jedina ideologija ljudi koji su njegovi biračko tijelo je Milo Đukanović kao takav – u jednoj fazi veliki srpski nacionalista, a u sljedećoj fazi žestoki crnogorski nacionalista, u trećoj fazi može da bude ne znam šta".

Kako je dodao, u tom smislu bio bi to bio veliki udarac za DPS, ali zavisi od toga kako će Đukanović proći na predsjedničkim izborima.

"Eventualna pobjeda značila bi da će ta stranka doći do vazduha i na parlamentranim izborima, tako da šta će on raditi sljedeće godine kada se povuče sa mjesta predsjendika stranke neće bti mnogo značajno tada. U ovom trenutku su sve njegove snage uprte u to da pokuša da pobijedi na izborima, jer bi to značilo faktički da i ta stranka na parlamentarnim izborima ima šansu da napravi nekakav rezultat. Ako to ne učini Đukanović sada, onda ta stranka lagano može da se pušta niz vodu. Neće se ugaisti, ali neće biti dominantna", zaključio je Milivojević. (www.vijesti.me, Biljana Matijašević, 17.3.2023)

Da li je Rade Basta „spavač“ SNS i da li je traktor došao na naplatu?

Iznenadna izjava ministra privrede Radeta Baste iz redova koalicije SPS-JS, manjinskog partnera SNS u vladi, o tome da se zalaže za uvođenje sancija Rusiji, otvorila je pitanje ionako krhkih odnosa SPS-JS i naprednjaka, budući da je ovo iskakanje ministra iz dosad proklamovane politike koju predstavlja lider SNS Aleksandar Vučić.

Politikolog Cvijetin Milivojević, čini se, nije iznenađen ovim Bastinim postupkom jer smatra da je on jedna od mnogobrojnih „spavača SNS“ raspoređenih po drugim strankama koji je aktiviran budući da SPS nije spreman da blanko i unapred podrži svaku Vučićevu odluku oko važnog pitanja kao što je Kosovo.

Milivojević, komentarišući ograđivanje lidera SPS i JS od Baste, za Danas kaže da je primetio rezervisanost SPS u vezi sa potencijalnim pristupanjem Vučićevom narodnom pokretu za državu čiji je cilj da Vučić dobije blanko podršku za bilo šta da odluči o Kosovu ili drugim pitanjima.

On podseća i na to da smo u kratkoj istoriji višestranačja u Srbiji imali mnogo slučajeve aktiviranja spavača koji su sedeli u drugim strankama a radili za interese drugih stranaka ili institucija.

– SPS je specifičan koalicioni partner u vladi jer ova vlada nije ni mogla da bude formirana bez njih, za razliku od prethodne. SPS je ovaj put uzleteo na ruskom narativu i to Vučič njima nije oprostio. Međutim, SPS nije spreman da daje blanko podršku Vučiću u tako bitnim stvarima kao što je priča o Kosovu. To je tačka koja ih deli od Vučića, dok su u svemu ostalom oni više nego lojalni Vučiću u koaliciji – ukazuje Milivojević.

Kako dodaje, u takvim okolnostima, SNS, kao ozbiljna i velika stranka, odnosno Vučić kao neko ko drži sve pa i stanku, zna da može da aktivira „spavače“ raspoređene po strankama opozicje.

Milivojević podseća da to nije ništa novo i da su to radile prethodne vlasti. On navodi i primer rasturanja POKS.

– To je rađeno po fazama i sve je počelo odmah posle izbora kada je deo njih aktivirano. A zatim kada je počela priča oko Kosova, pa juče… Stalno se bude spavači koje očigledno kontroliše SNS i koji kažu da su nezadovoljni rukovodstvom POKS i njegovom politikom. Pošto je SPS mnogo veća stranka i u kolaiciji, krenulo se od manjeg partnera JS. Basta je očigledno čovek koji je u svom „prethodnom životu“ bio bliži SNS nego svojoj matičnoj stranci. Neobično je i to što je JS, koji je dobio jednog ministra, izabrao baš njega. U JS ima lokalnih političara koji su uz Palmu godinama unazad – ukazuje Milivojević.

Prema njegovim rečima, Vučić igra na dve karte, pa računa da će u slučaju da izabere da neće da prizna Kosovo dobiti podršku nacionalne opozicije, a da će da ako odluči da se Srbija indirektno odrekne Kosova podržati liberalno građanske opozcije.

– I sad se iznebuha pojavljuje čovek iz nacionalističke stranke koja je radikalnija od Zavetnika ili Dveri. Njen šef i oni koji su napravili JS su na nivou SRS. I iz te stranke sitiže zahtev da se uvedu sankcije Rusiji jer, bože moj, predsednik više ne može da trpi pritiske. To je jedini argument. Nije da bismo brže ušli u EU ili da bismo sačuvali Kosovo. Ne, nego da poredsednik SNS ne može da izdrži pritiske. Zatim dva visoka funkcionera odmah lajkuju tu objavu, Doduše jedan povlači lajk, a drugi ne. Kad razmislim malo unazad, ta dva funkcionera meni izgledaju bliži Vučiću nego Dačiću. Očigledno je da je ta ljubav obostrana, odnosno da ni oni Vučiću nisu mrski. Tako da mi ovo što su uradili Dačič i Palma deluje logično jer oni faktički brane sebe i svoje pozicije u stranci, budući da SPS pod Dačićevim vođstvom neće unapred i blanko dati podršku Vučiću a da ne znaju koja je odluka – objašnjava Milivojević.

On kaže da vredi podsetiti na još jednu važnu stvar.

– Kada su 2008. socijalisti i JS pregovarali i sa DS i sa DSS i tadašnjim radikalima o formiranju vlasti, njihovi glasači su bili za ovu drugu opciju. A oni su izabrali DS. Presudna stvar je bila rečenica koju je izgovorio Marković Palma koji počeo kao aktivista i potpresdenik Stranke srpskog jedinstva Željka Ražnatovića Arkana, „ne sipa se Kosovo i patriotizam u traktor“. Sada je traktor došao na naplatu – zaključuje Milivojević.

Podsetimo, tabloidi bliski vlasti prenose da će se Vučić o izjavi Baste izjasniti u četvrtak kada se očekuje njegovo obraćanje javnosti uoči puta u Ohrid na sastanak sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem.

Bastina izajva trgla je i Kremlj koji se oglasio, a naprednjaci do objavljivanja ovog teksta ćute. (www.danas.rs, L. Valtner, 14.3.2023)

Hoće li Vučićev Narodni pokret za državu „pojesti“ nacionalnu desnicu

 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić krenuo je proteklog vikenda u obilazak Srbije u kampanji koja se smatra početkom formiranja Narodnog pokreta za državu. Prema njegovim rečima, novi pokret ne bi ukinuo SNS i ideja je da bude „nadstranački“, odnosno da okuplja i one koji nisu članovi političkih partija. Vučić je istakao i da je pred „Srbijom težak period i da je potrebno jedinstvo“. Za sada, od koalicionih partnera SNS, jedino je stranka Rasima Ljajića (SDPS) potvrdila da će biti deo novog pokreta, dok su SPS, PUPS, Demokratski savez Hrvata Vojvodine podržali ideju.

Istovremeno sa nastajanjem novog pokreta, vodi se kampanja protiv desnih, nacionalističkih političkih stranaka - Novog DSS-a, Zavetnika, Dveri, Pokreta za obnovu kraljevine Srbije, koje su se izjasnile protiv evropskog plana za Kosovo. Kampanja je za sada anonimna i niko nije potpisao plakate na kojima se lideri desne opozicije prikazuju sa albanskim kapama, ili na kojima se lider Novog DSS-a naziva „Miloš Francuz“ (referenca na francusko državljanstvo Miloša Jovanovića koji je kao dete živeo u toj zemlji, a potom studirao i doktorirao na Sorboni).

U Beogradu su viđeni i grafiti „Miloš Francuz“ i „Milica lažljivica“, koji se odnosi na liderku Zavetnika Milicu Đurđević Stamenkovski.

Sve se ovo dešava u periodu kada se od Srbije i Kosova očekuje da dogovore kako će se primeniti evropski predlog – na koji su obe strane pristale 27. februara u Briselu. Između ostalog, predlog predviđa i da se dve strane međusobno ne blokiraju pri učlanjenju u međunarodne organizacije – što je za predsednika Srbije sporna tačka. Osim zbog Kosova, Srbija je pod pritiskom Zapada i da uvede sankcije Rusiji – čemu se desna i nacionalistčka opozicija takođe protivi.

Iako smatra da ni sam Vučić još nije do kraja odlučio hoće ili neće da prihvati evropski plan, analitičar Cvijetin Milivojević kaže da formiranjem pokreta pokušava da proširi front podrške koji ima, s obzirom na to da trpi sve veće pritiske međunarodne zajednice da prihvati sproazum.

“Zapravo cilj mu je da obezbedi blanko podršku za bilo šta u vezi sa Kosovom da on odluči. Kao što možemo primetiti, Vučić je uzurpirao sve institucije i zapravo kad se kaže da je Srbija nešto prihvatila i da Srbija nije nešto prihvatila, da Srbija razgovara ili da Srbija neće prihvatiti – u stvari misli se da je Vučić prihvatio ili Vučić nije prihvatio itd. Tako da je on prosto shvatio da će mu za buduće pregovore, u koje je on očigledno debelo ušao, biti neophodno da on makar od svoje stranke, cele vladajuće koalicije i dela opozicije, i dela javnih ličnosti, institutcija, nevladinog sektora itd ima podršku da odluči dža ili bu”, kaže Milivojević.

Objašnjava i da Vučić svojim pokretom otvara dva kontrafronta – jedan protiv ekstremne desnice i drugi protiv liberalno-građanskog fronta koji mu takođe ne daje blanko podršku za naredne poteze.

Rizik od desnice ili baze SNS?

Prema februarskom istraživanju agencije Faktor plus rejting nacionalnih desnih stranaka je u blagom porastu u odnosu na prethodne parlamentarne izbore, dok je rejting naprednjaka manje-više isti.

 

SNS je imala 46 odsto u februarskom istraživanju, sledi je SPS, pa opoziciona Stranka slobode i pravde. Na četvrtom mestu je koalicija NADA (Novi DSS-POKS), slede Zavetnici, pa Dveri – što je rast u odnosu na parlamentarne izbore 2022.

„Taj korups je porastao, ali ne toliko značajno koliko je porasla preraspodela unutar tog bloka i tu se vodi neka glavna borba, ko će biti lider . Naravno, usled svega što se dešavalo desnica ima veći broj simpatizera i da možemo očekivati da u nekom budućem periodu takav trend bude možda i oštriji. U okolnostima koje nisu skroz nerealne – da se uvedu sankcije Rusiji i postizanje plana za Kosovo koji ne odgovara većem delu građana Srbije, u tom slučaju možemo da očekujemo da nacionalno opredeljene stranke imaju mnogo veći broj glasova i da onda na neki način ugroze vladajuću koaliciju i SNS“, objašnjava za Glas Amerike Vladimir Pejić, direktor agencije Faktor plus.

Prema istom istraživanju Faktor plusa, većina ispitanika izjasnila se protiv evropskog predloga za Kosovo u obliku kakav je sada, odnosno protive se tački koja daje mogućnost Kosovu da se učlani u međunarodne organizacije. Ako bi se taj član izbacio, za većinu građana bi sporazum bio prihvatljiv, pokazuje istraživanje.

Iako za sada nije drastičan- da li je rast desničarskih stranaka ubrzao pokretanje Narodnog pokreta za državu i aktivirao kampanju protiv desne opozicije?

„To je deo šireg paketa kojim se istovremeno pokušava predstaviti Vučić kao neko ko je patriota, ko brani nacionalne interese, ko govori u ime Srbije, i sa druge strane da se delegitimizuju i napadaju akteri koje delovi javnosti percipiraju na takav način – a to su pre svega te stranke koje vidimo na desnici ili krajnjoj desnici. Oni su već neko duže vreme predmet različitih kritika i to je počelo negde nakon poslednjih izbora“, kaže za Glas Amerike vanredni profesor FPN Dušan Spasojević.

Cvijetin Milivojević smatra da su stranke desnice, na koje se sručio napad poslednjih dana, zapravo pogrešna meta i da govore o određenoj vrsti nervoze koja je prisutna.

“Ta grupa stranaka koje je u ovom trenutku targetovana nije u ovom trenutku ni smislu rejtinga, ni u smislu potencijala nešto što može da zavrti ozbiljnu priču. Barem ne u ovom trenutku. Veći problem je unutrašnje jezgro SNS-a, a pre svega njihovih birača koji nisu glasali za ovog Vučića, nego su glasali upravo za onog Vučića kakav misle da jeste. A to je Vučić koji je jedini garant da je Kosovo zauvek u Srbiji, koji je jedini garant da Srbija nikada neće u NATO, koji je jedini garant da nikada neće biti uvedene sankcije Rusiji. Oni su glasali za tog Vučića jer ih je Vučićeva propaganda uverila da je on taj”, kaže Milivojević i dodaje da bi ti njegovi glasači pre glasali za “ovu ekipu koju Vučić danas ruži po gradu na grafitima i plakatima, nego nego dobar deo njegove vladajuće koalicije”.

Postoji i mogućnost da novi Nacionalni pokret za državu „okrnji“ postojeću nacionalnu desnicu i integriše neke od njenih članova, a onda povuče i glasače. U ponedeljak, predsednik Izvršnog odbora SNS Darko Glišić predstavio je četiri nova člana SNS koja su prešla iz POKS-a. Početkom februara, Glišić je predstavio i petoro Zavetnika koji su prešli u SNS.

 

Pejić kaže da je jedan od ciljeva Nacionalnog pokreta za državu, iako ne glavni, da privuče u svoj blok neke od glasača aktuelne desne nacionalne opozicije i odbrani svoj rejting. Spasojević, pak, ne smatra da je glavni cilj novog pokreta da se oslabi desnica ili da joj se uzme nešto što je osvojila, već manir SNS u kojem reaguje kada bilo koja stranka „počne da raste iznad 5,6 odsto“.

„Rast desnice je relativno mali, možda nekih 100.000 birača u poslednjih nekoliko godina ako poredimo sa izborima iz 2016. Ništa se tu dramatično ne dešava i ne raste desnica dramatično, već je jedna potvrda naprednjaka da reaguju na to, i da potvrde da su oni predstavnici tog desnog ili krajnjeg desnog biračkog tela. To je neodvojivo od činjenice da je desnica imala prostor u medijima na koji je uticala SNS i da je SNS u jednom trenutku im dao prostor za rast“.

"Kupovina vremena do nove šargarepe"

S obzirom na ogromno političko iskustvo lidera SNS i predsednika Srbije, Cvijetin Milivojević kaže da su celoj priči ne treba potcenjivati Aleksandra Vučića i da sve ove igre sa osnivanjem pokreta, napadima na ekstremnu desnicu možda treba u kontekstu Kosova posmatrati i kao kupovinu vremena.

U igri koju vode Kurti i Vučić čeka se ko će pre izgubiti živce kaže saagovornik Glasa Amerike i ističe da se time šalje i poruka Evropi i Americi.

“I treća stvar koja može to da bude jedna vrsta uzimanja vazduha i slanja poruka da ipak ta njegova odluka koju Amerika i EU očekuju od njega ipak isuviše velika da bi tako jevtino on tu odluku doneo. Možda se čeka neka nova šargarepa. Što u ovom trenutku, razumno gledano, može da bude neka ekspresna ponuda EU na neki ubrzani ulazak preko reda, u šta ja naravno ne verujem, ali u svakom slučaju to je to”.

Četiri stranke nacionalne desnice, koje sebe zovu „državotvornim“, najavile su veliki miting za Kosovo u petak 17. marta. Šetnja će biti održana od hrama Svetog Save do Predsedništva, a stranke su skup takođe okarakterisale kao „nadstranački“. (www.glasamerike.net, Jovana Đurović, Rade Ranković, 14.3.2023)

https://www.glasamerike.net/a/vucic-desnica-narodni-pokret-za-drzavu-dss-zavetnici-poks-dveri/7004061.html