Svi prsti upereni u
Kurtija: Ponaša se kao SLON U STAKLARSKOJ RADNJI, a glavno pitanje je da li bi
Beograd od toga mogao DA PROFITIRA
Ako za nešto može da se kaže da je dobro, u generalno napetoj i zabrinjavajućoj atmosferi u vezi sa Kosovom, to bi mogle da budu pohvale na račun Beograda. Zapad ga je u čitavoj priči označio kao konstruktivnog partnera, voljnog da razgovara i traži rešenja, za razliku od Prištine i tamošnje vlade, za koju se s pravom može reći da je remetilački faktor u celoj priči.
Taj, ne tako pohvalni epitet, Priština i tamošnji premijer Aljbin Kurti, zaradili su prethodnih meseci upornim odbijanjem da poslušaju sugestije i EU i SAD, i odlože primenu odluke o preregistraciji vozila na RKS tablice. U to tvrdoglavosti Kurti je otišao još dalje, pa je juče u Briselu odbio svaki predlog visokih zvaničnika EU Đuzepa Borelja i Miroslava Lajčaka za kompromis sa Beogradom.
Čak i Borelj "izgubio živce" zbog Kurtija
To je, izgleda, baš izrevoltiralo uglavnom hladne briselske diplomate, pa je Borelj po prvi put jasno i nedvosmisleno optužio Kurtija za neuspeh pregovora.
- Predložili smo na koji način da izbegnemo kriznu situaciju. Vučić je prihvatio predlog, ali nažalost Kurti nije. Pozvao sam jasno Prištinu da odmah suspenduje odluku o preregistraciji vozila na severu Kosova - istakao je Borelj odmah posle osmočasovnih, i na kraju neuspešnih razgovora sa Kurtijem i Vučićem.
Kako je dodao, o svemu će informisati svoje kolege u EU i međunarodne partnere.
- Informisaću ih o ponašanju strana u razgovorima i nedostatku poštovanja međunarodnih pravnih obaveza, što se posebno odnosi na Kosovo. To je posebno negativan politički signal - naglasio je Borelj.
Priština malo popustila pod pritiskom Amerike
Kurti je ipak malo "smekšao" tek nakon jednog poziva, ali ne iz EU, već iz Amerike, odnosno nakon razgovora sa američkim ambasadorom u Prištini Džefrijem Hovenijerom, nakon čega je odlučio da kažnjavanje svih vlasnika vozila koji nemaju RKS tablice odloži za 48 sati.
Međutim, odbacivanje bilo kakvog kompromisa u vezi sa preregistracijom vozila nije jedini "greh" koji Zapad spočitava Prištini. Opšte je poznato da ona već skoro punu deceniju uporno odbija da formira Zajednicu srpskih opština dogovorenu još 2013. godine Briselskim sporazumom.
Sa druge strane, Beograd radi suprotno: Poštuje Briselski sporazum, otvoren je za razgovor, konstruktivan je, a juče je na više načina iskazao dobru volju da dođe do kompromisa, što je javno i pohvaljeno.
Sve ovo mogli bi da budu argumenti u korist Srbije, s tim što je veliko pitanje da li će koliko ponašanje Beograda i Prištine u poslednje vreme uticati na promenu odnosa Zapada prema kosovskom problemu?
"Kurti se ponaša kao slon u staklarskoj radnji"
Predsednik Foruma za strateške studije (FORST) dr Neven Cvetićanin kaže za "Blic" da bi "preterano bilo reći da je pozicija Beograda ukupno povoljnija od pozicije Prištine, ali da se može reći da Beograd trenutno ima povoljniju poziciju unutar pregovaračkog procesa".
- Beograd je ispunjavao većinu ranije potpisanih obaveza od 2011. godine, dok Priština nije. To se posebno odnosi na aktuelnu vladu u Prištini, što ju je dovelo do gubitka kredibiliteta i pred Zapadom i u čitavom pregovaračkom procesu, iako ne u potpunosti, već delimično, budući da se od nje očekuje da bude fleksibilnija u dijalogu - priča on.
Kako kaže, Kurti se u visokoj diplomatiji ponaša kao "slon u staklarskoj radnji".
- Jedno je voditi populističke kampanje među sunarodnicima na terenu u čemu je vešt, a drugo imati suptilnost da se procene momenat, predložena rešenja, sopstvena snaga i snaga druge strane, gde je Kurti poslednjih meseci, od kada su krenule napetosti na Kosovu, imao niz pogrešnih kalkulacija. Trenutno je čitav pristisak na njemu, prvenstveno da odloži tvrdoglavu odluku o tablicama i da povuče prateće korake sa osnivanje ZSO, kako bi se Srbi vratili u tzv. prištinske institucije, bez čega teško može biti deeskalacije na terenu - podvlači Cvetićanin.
Principijelan stav Beograda
I Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije ističe za "Blic" da je logično što u ovom trenutku Beograd ima veću podršku Zapada od Prištine kada se zalaže da se u potpunosti ispuni Briselski sporazum.
- Beograd već godinama ima principijelan stav da se poštuje Briselski sporazum čiji su garant EU i Zapad. Zato je normalno je da imamo podršku EU i Zapada kada je reč o Briselskom sporazumu, jer se pozivamo na pravo postignuto u Briselu. Pritom i EU i Zapad vide da smo sproveli gotovo sve svoje obaveze iz tog sporazuma - naglašava Zečević.
Kako kaže, bitno je da Srbija postane ozbiljan partner EU.
- Mi imamo podršku Zapada kada se radi o sprovođenju Briselskog sporazuma, ali nemamo podršku u vezi sa rešenjem kosovskog pitanja. Tu Zapad i dalje ne podržava nikakvo kompromisno rešenje, pa ni eventualnu podelu Kosova na šta bi srpska strana možda pristala - priča on.
Kako dodaje, bitno je da na primeru Briselskog sporazuma Beograd pokaže da je ozbiljan i odgovoran partner EU.
"Kupovina vremena - dobra politika"
S druge strane, politikolog Cvijetin Milivojević smatra da je rat u Ukrajini stvorio okolnosti u kojima Zapad ima više razumevanja za srpske interese na Kosovu.
- SAD su sad mnogo aktivnije u vezi sa kosovskim pitanjem čak i od EU. U Vašingtonu verovatno smatraju da dok se SAD ne uhvate kosovskog pitanja, taj problem neće ni biti rešen - naglašava Milivojević za "Blic".
Dodaje da i da Beograd trenutno vodi dobru spoljnu politiku.
- Mislim da je u trenutnoj situaciji kupovina vremena dobra politika. Ne mora pitanje Kosova baš u ovom trenutku da se rešava - ističe on.
Prsti upereni u Kurtija
U ranijim sporovima Beograda i Prištine EU i SAD su uglavnom pozivali obe strane na smirivanje tenzija. Ali nakon najnovijeg jednostranog poteza vlade Aljbina Kurtija, kada uprkos zahtevima Zapada nije odložila rok za preregistraciju vozila na RKS tablice, čini se da su EU i SAD u potpunosti kao krivca za novonastalu situaciju označili Prištinu.
Zbog toga već nedeljama pokušavaju Kurtija da privole da taj rok odloži. U takvim okolnostima Zapad Beogradu ne može da zameri ni izlazak svih Srba iz prištinskih institucija ni uslov za povratak Srba u institucije - a to je poštovanje Briselskog sporazuma i formiranje ZSO čiji je garant EU. (www.blic.rs, Blic, Marko Tašković, 22.11.2022)
Ako za nešto može da se kaže da je dobro, u generalno napetoj i zabrinjavajućoj atmosferi u vezi sa Kosovom, to bi mogle da budu pohvale na račun Beograda. Zapad ga je u čitavoj priči označio kao konstruktivnog partnera, voljnog da razgovara i traži rešenja, za razliku od Prištine i tamošnje vlade, za koju se s pravom može reći da je remetilački faktor u celoj priči.
Taj, ne tako pohvalni epitet, Priština i tamošnji premijer Aljbin Kurti, zaradili su prethodnih meseci upornim odbijanjem da poslušaju sugestije i EU i SAD, i odlože primenu odluke o preregistraciji vozila na RKS tablice. U to tvrdoglavosti Kurti je otišao još dalje, pa je juče u Briselu odbio svaki predlog visokih zvaničnika EU Đuzepa Borelja i Miroslava Lajčaka za kompromis sa Beogradom.
Čak i Borelj "izgubio živce" zbog Kurtija
To je, izgleda, baš izrevoltiralo uglavnom hladne briselske diplomate, pa je Borelj po prvi put jasno i nedvosmisleno optužio Kurtija za neuspeh pregovora.
- Predložili smo na koji način da izbegnemo kriznu situaciju. Vučić je prihvatio predlog, ali nažalost Kurti nije. Pozvao sam jasno Prištinu da odmah suspenduje odluku o preregistraciji vozila na severu Kosova - istakao je Borelj odmah posle osmočasovnih, i na kraju neuspešnih razgovora sa Kurtijem i Vučićem.
Kako je dodao, o svemu će informisati svoje kolege u EU i međunarodne partnere.
- Informisaću ih o ponašanju strana u razgovorima i nedostatku poštovanja međunarodnih pravnih obaveza, što se posebno odnosi na Kosovo. To je posebno negativan politički signal - naglasio je Borelj.
Priština malo popustila pod pritiskom Amerike
Kurti je ipak malo "smekšao" tek nakon jednog poziva, ali ne iz EU, već iz Amerike, odnosno nakon razgovora sa američkim ambasadorom u Prištini Džefrijem Hovenijerom, nakon čega je odlučio da kažnjavanje svih vlasnika vozila koji nemaju RKS tablice odloži za 48 sati.
Međutim, odbacivanje bilo kakvog kompromisa u vezi sa preregistracijom vozila nije jedini "greh" koji Zapad spočitava Prištini. Opšte je poznato da ona već skoro punu deceniju uporno odbija da formira Zajednicu srpskih opština dogovorenu još 2013. godine Briselskim sporazumom.
Sa druge strane, Beograd radi suprotno: Poštuje Briselski sporazum, otvoren je za razgovor, konstruktivan je, a juče je na više načina iskazao dobru volju da dođe do kompromisa, što je javno i pohvaljeno.
Sve ovo mogli bi da budu argumenti u korist Srbije, s tim što je veliko pitanje da li će koliko ponašanje Beograda i Prištine u poslednje vreme uticati na promenu odnosa Zapada prema kosovskom problemu?
"Kurti se ponaša kao slon u staklarskoj radnji"
Predsednik Foruma za strateške studije (FORST) dr Neven Cvetićanin kaže za "Blic" da bi "preterano bilo reći da je pozicija Beograda ukupno povoljnija od pozicije Prištine, ali da se može reći da Beograd trenutno ima povoljniju poziciju unutar pregovaračkog procesa".
- Beograd je ispunjavao većinu ranije potpisanih obaveza od 2011. godine, dok Priština nije. To se posebno odnosi na aktuelnu vladu u Prištini, što ju je dovelo do gubitka kredibiliteta i pred Zapadom i u čitavom pregovaračkom procesu, iako ne u potpunosti, već delimično, budući da se od nje očekuje da bude fleksibilnija u dijalogu - priča on.
Kako kaže, Kurti se u visokoj diplomatiji ponaša kao "slon u staklarskoj radnji".
- Jedno je voditi populističke kampanje među sunarodnicima na terenu u čemu je vešt, a drugo imati suptilnost da se procene momenat, predložena rešenja, sopstvena snaga i snaga druge strane, gde je Kurti poslednjih meseci, od kada su krenule napetosti na Kosovu, imao niz pogrešnih kalkulacija. Trenutno je čitav pristisak na njemu, prvenstveno da odloži tvrdoglavu odluku o tablicama i da povuče prateće korake sa osnivanje ZSO, kako bi se Srbi vratili u tzv. prištinske institucije, bez čega teško može biti deeskalacije na terenu - podvlači Cvetićanin.
Principijelan stav Beograda
I Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije ističe za "Blic" da je logično što u ovom trenutku Beograd ima veću podršku Zapada od Prištine kada se zalaže da se u potpunosti ispuni Briselski sporazum.
- Beograd već godinama ima principijelan stav da se poštuje Briselski sporazum čiji su garant EU i Zapad. Zato je normalno je da imamo podršku EU i Zapada kada je reč o Briselskom sporazumu, jer se pozivamo na pravo postignuto u Briselu. Pritom i EU i Zapad vide da smo sproveli gotovo sve svoje obaveze iz tog sporazuma - naglašava Zečević.
Kako kaže, bitno je da Srbija postane ozbiljan partner EU.
- Mi imamo podršku Zapada kada se radi o sprovođenju Briselskog sporazuma, ali nemamo podršku u vezi sa rešenjem kosovskog pitanja. Tu Zapad i dalje ne podržava nikakvo kompromisno rešenje, pa ni eventualnu podelu Kosova na šta bi srpska strana možda pristala - priča on.
Kako dodaje, bitno je da na primeru Briselskog sporazuma Beograd pokaže da je ozbiljan i odgovoran partner EU.
"Kupovina vremena - dobra politika"
S druge strane, politikolog Cvijetin Milivojević smatra da je rat u Ukrajini stvorio okolnosti u kojima Zapad ima više razumevanja za srpske interese na Kosovu.
- SAD su sad mnogo aktivnije u vezi sa kosovskim pitanjem čak i od EU. U Vašingtonu verovatno smatraju da dok se SAD ne uhvate kosovskog pitanja, taj problem neće ni biti rešen - naglašava Milivojević za "Blic".
Dodaje da i da Beograd trenutno vodi dobru spoljnu politiku.
- Mislim da je u trenutnoj situaciji kupovina vremena dobra politika. Ne mora pitanje Kosova baš u ovom trenutku da se rešava - ističe on.
Prsti upereni u Kurtija
U ranijim sporovima Beograda i Prištine EU i SAD su uglavnom pozivali obe strane na smirivanje tenzija. Ali nakon najnovijeg jednostranog poteza vlade Aljbina Kurtija, kada uprkos zahtevima Zapada nije odložila rok za preregistraciju vozila na RKS tablice, čini se da su EU i SAD u potpunosti kao krivca za novonastalu situaciju označili Prištinu.
Zbog toga već nedeljama pokušavaju Kurtija da privole da taj rok odloži. U takvim okolnostima Zapad Beogradu ne može da zameri ni izlazak svih Srba iz prištinskih institucija ni uslov za povratak Srba u institucije - a to je poštovanje Briselskog sporazuma i formiranje ZSO čiji je garant EU. (www.blic.rs, Blic, Marko Tašković, 22.11.2022)
Нема коментара:
Постави коментар