Нико не жели оно што се спрема, али исто тако нико не жели
да види ни оно што се спрема, написао је недавно уводничар британског
“Гардијана” анализирајући све веће архитектонске, идеолошке и суштинске подјеле
унутар америчког друштва које би, према мишљењу овог Британца, могле бити увод
у нови грађански рат у САД, попут оног из 1861. године.
Многи ће вјероватно такву процјену одбацити као неосновану или, у најмању руку, крајње претјерану. Али да ли је заиста тако?! Годину дана након догађаја који ће остати запамћен као “јуриш на Капитол” све је више, ако не доказа, а оно барем врло чврстих индиција које не само да допуштају него управо намећу закључак о неповратној подијељености Америке. И та подијељеност иде до опасне границе на којој се политичко неслагање претвара у непријатељство, а од непријатељства до отвореног сукобљавања мали је корак.
Транспутица
Упозоравају на ово и саговорници “Гласа Српске” истичући како је све више карика које пуцају и праве све веће и непремостиве разлике, наводећи да петогодишњи грађански рат с половине 19. вијека, који је вођен између Југа и Сјевера, у ствари никада није ни престао, те да постоји реална опасност да се он поново разбукта, ако не већ 2024. године на наредним “историјским” предсједничким изборима, онда сигурно у наредних десетак година.
Према њиховом мишљењу, немогуће је предвидјети читав сценарио, да ли ће доћи само до саботирања рада федералне владе од побуњених држава или ће те државе покушати да створе неку врсту хоризонталне мреже која би на крају могла постати прототип новог сепаратистичког савеза. Оно у чему су сагласни јесте и да Америка у садашњем облику вјероватно више неће постојати те да ће се, уколико ипак остане као јединствена цјелина, она много промијенити.
Уочи првог грађанског рата већина људи у САД није могла ни да наслути да он долази. Чак и када су војници Конфедерације почели са нападом, нико није вјеровао да је сукоб извјестан. Сјевер је био толико неспреман за рат да није имао чак ни оружје. Америка је данас, како ствари стоје, поново на тој транспутици.
Политички проблеми су и структурни и тренутни. Расни и класни. И повјерење у владу на свим нивоима је у слободном паду. Нови шерифи чак отворено промовишу отпор савезним властима, док се локалне милиције обучавају и наоружавају припремајући се за “пад Републике”.
Марк Фишер, један од уредника америчког листа “Вашингтон пост”, напомиње да се велики број републиканских и демократских политичара, али и академских радника који проучавају грађанске сукобе и екстремизам, све више ближи идеји да је “грађански рат или неминован или неопходан”, те да на то упозорава и извјештај ЦИА о побунама из 2012. године с којег је недавно скинута ознака тајности.
САД су и прије биле у великим кризама. Сегрегација, вијетнамски рат, протести за грађанска права, убиство ЈФК-а, Вотергејт... Све то су биле националне катастрофе које су остале у сјећању обичних људи, али америчко друштво никада није било суочено с оволиком институционалном, расном, класном и идентитетском кризом.
Слично “оригиналном” грађанском рату из 1861. године, и нове пријетње су егзистенцијалне. У 19. вијеку демократе су на новоосновану Републиканску странку гледале као на пријетњу њиховом начину живота. Републиканци су, пак, као пријетњу видјели непопустљивост јужњака о питању ропства.
И данас је Америка дубоко и “ватрено” подијељена између конзервативаца и либерала па се може заправо говорити о двије Америке: црвеној и плавој. Таква терминологија ушла је у широку употребу од 2000. године иако је супротна уобичајеној терминологији у већини свјетских држава, гдје се црвена боја повезује са странкама љевице и лијевог центра, а плава боја са странкама деснице и десног центра. Али Америка је увијек била прича за себе.
Поларизација
Оно што забрињава “црвене”, односно републиканце и базу бијелих, хришћанских гласача, јесте страх од губитка до сада доминантне позиције у америчкој политици и друштву, као резултату демографских промјена. Истраживања показују да су бијелци најспорије растућа демографска група и више неће бити већина до 2044. Страхови “црвених” утемељени су, пак, на неким процјенама да би до 2040. године 30 одсто становништва могло контролисати 68 одсто Сената, јер ће осам држава садржавати половину становништва. Упозоравају да би неправилна расподјела у Сенату дала предност “бијелим бирачима који нису факултетски образовани”.
Иначе, конзервативна Америка смјештена је на подручју југа и у руралним дистриктима сјевера. Либерална Америка се, пак, налази на Западној и Источној обали, односно у великим градовима. Може се закључити да је конзервативна Америка прилично рурална, а либерална урбана, што показује велико раслојавање америчког друштва. Конзервативци су већином бијелци и заговорници крупног капитала, док су либерали припадници многих етничких и расних мањина. Конзервативци припадају богатијим слојевима друштва, старији су и слабије образовани, више је мушкараца него жена конзервативно, већином су ожењени, хетеросексуални и вјерници. Либерали су млађи, више образовани, многи су припадници сексуалних и других мањина, више је жена него мушкараца либерално и окупљају много атеиста и агностика.
Учестало медијско и политичко коришћење термина “идеолошка поларизација” показује да се ове подјеле све више интензивирају. Анализе су показале да је коришћење термина повећавано од 60-их до 90-их година прошлог вијека. Американци се све више сегрегирају с обзиром на политичке ставове. На примјер, 1976. мање од четвртине њих живјело је у окрузима у којима је једна странка добијала увјерљиву већину на изборима, а до 2004. скоро половина.
Данас амерички гласачи живе све више у политички хомогеним окрузима па зато постају нетрпељиви према другачијим погледима. Таква политичка сегрегација доприноси усијаним двостраначким подјелама. Републиканци у “својим окрузима” су генерално “бјељи” него демократе у својим, али су зато бијелци демократе богатији и образованији. Популација у републиканским утврђењима је чешће вјенчана и више религиозна. Становници демократских тврђава чешће раде у новим секторима привреде као што су ИТ и здравствене услуге, док у републиканским окрузима становници више раде у индустријама “старе економије” попут творничке производње, пољопривреде и трговине.
Анимозитет
Нека од посљедњих истраживања показују и да је Американцима све важније живјети у окружењу људи који дијеле њихове политичке вриједности. Анимозитет према онима на противничкој страни већи је него икада. Четрдесет два одсто регистрованих бирача вјерује да су Американци с друге стране ове подјеле “потпуно зли”. Готово 40 одсто њих било би узнемирено због могућности да се њихово дијете вјенча са неким са супротне стране.
Чак и прије посљедњих предсједничких избора 2020. године, на питање да ли би насиље било оправдано ако друга страна побиједи на изборима, 18,3 одсто демократа и 13,8 одсто републиканаца одговорило је потврдно.
Анкете и истраживања показали су и да је ова држава дошла на прво мјесто по броју оружја по једном становнику, да половина Американаца очекује грађански рат у наредних неколико година, да 20 одсто њих сматра да је политичко насиље у неким околностима оправдано, а 40 одсто њих спремно је да се одрекне демократије зарад јаког лидера. Додатни проблем представља и то што двије непомирљиве верзије америчког живота вјерују да могу да наставе само уколико држе под контролом читав поредак.
Ове подјеле нити су напрасно настале, нити се могу лако отклонити. Оне су дубоке и сазријевале су деценијама, а од почетка кампање за изборе 2016. почеле су да се кристалишу. Након 1992. године двије странке су смјењивале предсједнике на сваких осам година. Међутим, са сваком наредном администрацијом политички миље постајао је све безобзирнији и подјељенији.
Данас између ове двије странке нема никаквог односа осим односа заклетих непријатеља. С једне стране имамо “унионисте” који очекују поштовање пресуда и ауторитета елитне технократије, било финансијске или здравствене, а с друге традицију државног суверенитета која сеже до 1781. године и не намеће повиновање федералним ауторитетима - штавише, презире их. Отуда и култура “побуњеника” спремних да се боре против федералиста за своје слободе.
Сат откуцава
Према ријечима уредника портала “Факти” Ђуре Билбије, и посљедњи међуизбори за амерички Конгрес показали су како су ове друштвене, политичке и идеолошке подјеле све очигледније, али и опасније.
- Мислим да би до правог хаоса могло доћи већ на наредним америчким изборима 2024. године. Претпоставимо да тада победи Трамп или други кандидат републиканаца. Ако буде тесно, онда демократе вероватно неће признати резултате. То вреди и обрнуто. У том случају државе у којима црвени буду имали већину могу покушати да направе један хоризонтални систем удруживања, што би био увод у распад Америке какву данас познајемо. Ако за две године не дође до тога, онда ће сигурно за десет - каже Билбија за “Глас Српске”.
Сматра и да грађански рат који је започет 1861. године између Југа и Сјевера, у ствари, никада није ни завршен, али и да су данашње подјеле унутар Америке много веће и опасније од оних које су биле средином 19. вијека.
- Данашњи Американци су удаљенији и отуђенији једни од других него што су били њихови прадедови. Постоје две групације које се више мрзе него црнци и припадници ККК. Збигњев Бжежински је 1997. године у својој књизи “Велика шаховска табла” написао како ће хаос у свету трајати све до 2026. те да ће нови светски поредак нићи на рушевинама Русије. Како ствари стоје, ја мислим како би то могло бити на рушевинама Америке - поручио је Билбија.
Да се у Америци опасно кува, те да су и ови избори, баш као и претходни предсједнички показали све веће подјеле унутар америчког друштва, сматра и политички аналитичар Цвијетин Миливојевић појашњавајући како највећи проблем представља то како двије Америке виде будућност ове земље.
- Мислим да је све закомпликовао улазак Доналда Трампа у политику који није био дио страначког непотистичког система. Покушавајући на дође до бјелачког бирачког тијела, он је управо потенцирао све те проблеме, ширећи идеју о традиционалној Америци - наводи Миливојевић додајући да су и ови посљедњи избори додатно зацементирали ове подјеле.
Слично мишљење дијели и политиколог Димитрије Милић наводећи да највећи проблем данашње Америке представља то што су визије Америке у републиканским и демократским круговима толико различите да готово немају додирних тачака.
- Један од главних разлога што је дошло до оволике поларизације јесте што је у последњих 30 година америчко друштво постало значајно либералније, како у исказивању поштовања према етничким мањинама, тако и ЛГБТ заједницама. И ти трендови десили су се веома брзо. На то све је бурно одреаговао један део Америке који сматра да то нарушава традицију и досадашњи живот конзервативних белаца. И поред свега овог, мислим да неће доћи до неких фаталистичких сценарија. Мислим да ће се у једном тренутку појавити неки кандидат који ће успети да помири те разлике - каже Милић.
Џаферс: Велики јаз
Џејмс Џаферс, бивши амерички дипломата и дугогодишњи главни аналитичар републиканског одбора америчког Сената, такође сматра да су посљедњи међуизбори за Конгрес апсолутно показали како је тамошње друштво и даље дубоко подијељено на “двије Америке”.
- То је процес који траје веома дуго. Влада једна дихотомија, а главне детерминанте тог процеса су раса, пол и сексуална оријентација, али и то што владајућа идеологија тежи да избрише историјску америчку нацију - истакао је у краћем разговору за “Глас Српске” овај бивши амерички дипломата.
Сматра и како је ова ситуација донекле упоредива са оном из 90-их са балканских простора, уочи распада Југославије, те да би требало направити формулу за миран разлаз.
- Они који тренутно држе полуге власти у САД искључују једну такву могућност. Бојим се да све ово подсјећа на ситуацију која је претходила америчком грађанском рату 1861. године, јер постоји велики идеолошки и економски јаз између урбаних средина и остатка земље - рекао је Џаферс. (www.glassrpske.com, Глас Српске, Вељко Зељковић, 13.11.2022)
Многи ће вјероватно такву процјену одбацити као неосновану или, у најмању руку, крајње претјерану. Али да ли је заиста тако?! Годину дана након догађаја који ће остати запамћен као “јуриш на Капитол” све је више, ако не доказа, а оно барем врло чврстих индиција које не само да допуштају него управо намећу закључак о неповратној подијељености Америке. И та подијељеност иде до опасне границе на којој се политичко неслагање претвара у непријатељство, а од непријатељства до отвореног сукобљавања мали је корак.
Транспутица
Упозоравају на ово и саговорници “Гласа Српске” истичући како је све више карика које пуцају и праве све веће и непремостиве разлике, наводећи да петогодишњи грађански рат с половине 19. вијека, који је вођен између Југа и Сјевера, у ствари никада није ни престао, те да постоји реална опасност да се он поново разбукта, ако не већ 2024. године на наредним “историјским” предсједничким изборима, онда сигурно у наредних десетак година.
Према њиховом мишљењу, немогуће је предвидјети читав сценарио, да ли ће доћи само до саботирања рада федералне владе од побуњених држава или ће те државе покушати да створе неку врсту хоризонталне мреже која би на крају могла постати прототип новог сепаратистичког савеза. Оно у чему су сагласни јесте и да Америка у садашњем облику вјероватно више неће постојати те да ће се, уколико ипак остане као јединствена цјелина, она много промијенити.
Уочи првог грађанског рата већина људи у САД није могла ни да наслути да он долази. Чак и када су војници Конфедерације почели са нападом, нико није вјеровао да је сукоб извјестан. Сјевер је био толико неспреман за рат да није имао чак ни оружје. Америка је данас, како ствари стоје, поново на тој транспутици.
Политички проблеми су и структурни и тренутни. Расни и класни. И повјерење у владу на свим нивоима је у слободном паду. Нови шерифи чак отворено промовишу отпор савезним властима, док се локалне милиције обучавају и наоружавају припремајући се за “пад Републике”.
Марк Фишер, један од уредника америчког листа “Вашингтон пост”, напомиње да се велики број републиканских и демократских политичара, али и академских радника који проучавају грађанске сукобе и екстремизам, све више ближи идеји да је “грађански рат или неминован или неопходан”, те да на то упозорава и извјештај ЦИА о побунама из 2012. године с којег је недавно скинута ознака тајности.
САД су и прије биле у великим кризама. Сегрегација, вијетнамски рат, протести за грађанска права, убиство ЈФК-а, Вотергејт... Све то су биле националне катастрофе које су остале у сјећању обичних људи, али америчко друштво никада није било суочено с оволиком институционалном, расном, класном и идентитетском кризом.
Слично “оригиналном” грађанском рату из 1861. године, и нове пријетње су егзистенцијалне. У 19. вијеку демократе су на новоосновану Републиканску странку гледале као на пријетњу њиховом начину живота. Републиканци су, пак, као пријетњу видјели непопустљивост јужњака о питању ропства.
И данас је Америка дубоко и “ватрено” подијељена између конзервативаца и либерала па се може заправо говорити о двије Америке: црвеној и плавој. Таква терминологија ушла је у широку употребу од 2000. године иако је супротна уобичајеној терминологији у већини свјетских држава, гдје се црвена боја повезује са странкама љевице и лијевог центра, а плава боја са странкама деснице и десног центра. Али Америка је увијек била прича за себе.
Поларизација
Оно што забрињава “црвене”, односно републиканце и базу бијелих, хришћанских гласача, јесте страх од губитка до сада доминантне позиције у америчкој политици и друштву, као резултату демографских промјена. Истраживања показују да су бијелци најспорије растућа демографска група и више неће бити већина до 2044. Страхови “црвених” утемељени су, пак, на неким процјенама да би до 2040. године 30 одсто становништва могло контролисати 68 одсто Сената, јер ће осам држава садржавати половину становништва. Упозоравају да би неправилна расподјела у Сенату дала предност “бијелим бирачима који нису факултетски образовани”.
Иначе, конзервативна Америка смјештена је на подручју југа и у руралним дистриктима сјевера. Либерална Америка се, пак, налази на Западној и Источној обали, односно у великим градовима. Може се закључити да је конзервативна Америка прилично рурална, а либерална урбана, што показује велико раслојавање америчког друштва. Конзервативци су већином бијелци и заговорници крупног капитала, док су либерали припадници многих етничких и расних мањина. Конзервативци припадају богатијим слојевима друштва, старији су и слабије образовани, више је мушкараца него жена конзервативно, већином су ожењени, хетеросексуални и вјерници. Либерали су млађи, више образовани, многи су припадници сексуалних и других мањина, више је жена него мушкараца либерално и окупљају много атеиста и агностика.
Учестало медијско и политичко коришћење термина “идеолошка поларизација” показује да се ове подјеле све више интензивирају. Анализе су показале да је коришћење термина повећавано од 60-их до 90-их година прошлог вијека. Американци се све више сегрегирају с обзиром на политичке ставове. На примјер, 1976. мање од четвртине њих живјело је у окрузима у којима је једна странка добијала увјерљиву већину на изборима, а до 2004. скоро половина.
Данас амерички гласачи живе све више у политички хомогеним окрузима па зато постају нетрпељиви према другачијим погледима. Таква политичка сегрегација доприноси усијаним двостраначким подјелама. Републиканци у “својим окрузима” су генерално “бјељи” него демократе у својим, али су зато бијелци демократе богатији и образованији. Популација у републиканским утврђењима је чешће вјенчана и више религиозна. Становници демократских тврђава чешће раде у новим секторима привреде као што су ИТ и здравствене услуге, док у републиканским окрузима становници више раде у индустријама “старе економије” попут творничке производње, пољопривреде и трговине.
Анимозитет
Нека од посљедњих истраживања показују и да је Американцима све важније живјети у окружењу људи који дијеле њихове политичке вриједности. Анимозитет према онима на противничкој страни већи је него икада. Четрдесет два одсто регистрованих бирача вјерује да су Американци с друге стране ове подјеле “потпуно зли”. Готово 40 одсто њих било би узнемирено због могућности да се њихово дијете вјенча са неким са супротне стране.
Чак и прије посљедњих предсједничких избора 2020. године, на питање да ли би насиље било оправдано ако друга страна побиједи на изборима, 18,3 одсто демократа и 13,8 одсто републиканаца одговорило је потврдно.
Анкете и истраживања показали су и да је ова држава дошла на прво мјесто по броју оружја по једном становнику, да половина Американаца очекује грађански рат у наредних неколико година, да 20 одсто њих сматра да је политичко насиље у неким околностима оправдано, а 40 одсто њих спремно је да се одрекне демократије зарад јаког лидера. Додатни проблем представља и то што двије непомирљиве верзије америчког живота вјерују да могу да наставе само уколико држе под контролом читав поредак.
Ове подјеле нити су напрасно настале, нити се могу лако отклонити. Оне су дубоке и сазријевале су деценијама, а од почетка кампање за изборе 2016. почеле су да се кристалишу. Након 1992. године двије странке су смјењивале предсједнике на сваких осам година. Међутим, са сваком наредном администрацијом политички миље постајао је све безобзирнији и подјељенији.
Данас између ове двије странке нема никаквог односа осим односа заклетих непријатеља. С једне стране имамо “унионисте” који очекују поштовање пресуда и ауторитета елитне технократије, било финансијске или здравствене, а с друге традицију државног суверенитета која сеже до 1781. године и не намеће повиновање федералним ауторитетима - штавише, презире их. Отуда и култура “побуњеника” спремних да се боре против федералиста за своје слободе.
Сат откуцава
Према ријечима уредника портала “Факти” Ђуре Билбије, и посљедњи међуизбори за амерички Конгрес показали су како су ове друштвене, политичке и идеолошке подјеле све очигледније, али и опасније.
- Мислим да би до правог хаоса могло доћи већ на наредним америчким изборима 2024. године. Претпоставимо да тада победи Трамп или други кандидат републиканаца. Ако буде тесно, онда демократе вероватно неће признати резултате. То вреди и обрнуто. У том случају државе у којима црвени буду имали већину могу покушати да направе један хоризонтални систем удруживања, што би био увод у распад Америке какву данас познајемо. Ако за две године не дође до тога, онда ће сигурно за десет - каже Билбија за “Глас Српске”.
Сматра и да грађански рат који је започет 1861. године између Југа и Сјевера, у ствари, никада није ни завршен, али и да су данашње подјеле унутар Америке много веће и опасније од оних које су биле средином 19. вијека.
- Данашњи Американци су удаљенији и отуђенији једни од других него што су били њихови прадедови. Постоје две групације које се више мрзе него црнци и припадници ККК. Збигњев Бжежински је 1997. године у својој књизи “Велика шаховска табла” написао како ће хаос у свету трајати све до 2026. те да ће нови светски поредак нићи на рушевинама Русије. Како ствари стоје, ја мислим како би то могло бити на рушевинама Америке - поручио је Билбија.
Да се у Америци опасно кува, те да су и ови избори, баш као и претходни предсједнички показали све веће подјеле унутар америчког друштва, сматра и политички аналитичар Цвијетин Миливојевић појашњавајући како највећи проблем представља то како двије Америке виде будућност ове земље.
- Мислим да је све закомпликовао улазак Доналда Трампа у политику који није био дио страначког непотистичког система. Покушавајући на дође до бјелачког бирачког тијела, он је управо потенцирао све те проблеме, ширећи идеју о традиционалној Америци - наводи Миливојевић додајући да су и ови посљедњи избори додатно зацементирали ове подјеле.
Слично мишљење дијели и политиколог Димитрије Милић наводећи да највећи проблем данашње Америке представља то што су визије Америке у републиканским и демократским круговима толико различите да готово немају додирних тачака.
- Један од главних разлога што је дошло до оволике поларизације јесте што је у последњих 30 година америчко друштво постало значајно либералније, како у исказивању поштовања према етничким мањинама, тако и ЛГБТ заједницама. И ти трендови десили су се веома брзо. На то све је бурно одреаговао један део Америке који сматра да то нарушава традицију и досадашњи живот конзервативних белаца. И поред свега овог, мислим да неће доћи до неких фаталистичких сценарија. Мислим да ће се у једном тренутку појавити неки кандидат који ће успети да помири те разлике - каже Милић.
Џаферс: Велики јаз
Џејмс Џаферс, бивши амерички дипломата и дугогодишњи главни аналитичар републиканског одбора америчког Сената, такође сматра да су посљедњи међуизбори за Конгрес апсолутно показали како је тамошње друштво и даље дубоко подијељено на “двије Америке”.
- То је процес који траје веома дуго. Влада једна дихотомија, а главне детерминанте тог процеса су раса, пол и сексуална оријентација, али и то што владајућа идеологија тежи да избрише историјску америчку нацију - истакао је у краћем разговору за “Глас Српске” овај бивши амерички дипломата.
Сматра и како је ова ситуација донекле упоредива са оном из 90-их са балканских простора, уочи распада Југославије, те да би требало направити формулу за миран разлаз.
- Они који тренутно држе полуге власти у САД искључују једну такву могућност. Бојим се да све ово подсјећа на ситуацију која је претходила америчком грађанском рату 1861. године, јер постоји велики идеолошки и економски јаз између урбаних средина и остатка земље - рекао је Џаферс. (www.glassrpske.com, Глас Српске, Вељко Зељковић, 13.11.2022)
Нема коментара:
Постави коментар