SPS uvek na vlasti
Kao politička mačka Ivica Dačić upravo živi svoj osmi život. Ovo je, naime, osmi put da sadašnji lider Socijalističke partije Srbije na neki način učestvuje u vlasti, direktno ili indirektno tako što je SPS podržavao neku manjinsku vladu.
To je već postalo pravilo u poslednjih petnaestak godina. Socijalisti su, praktično, u poslednje dve decenije svega tri godine proveli u opoziciji, od 2001. do 2004. godine. I kao što je godinama važilo pravilo da je fudbal igra koju svi igraju, a pobeđuju Nemci, tako bi se i za srpske izbore moglo reći da su igra u kojoj svi učestvuju, a na kraju su na vlasti socijalisti.
Nešto slično tome izgovorio je Dačić i pre deset godina, maja 2012. godine, posle parlamentarnih izbora i prvog kruga glasanja za predsednika: "Možda se u Srbiji ne zna ko će biti predsednik, ali mislim da se dobro zna ko će biti premijer.“
Aludirao je tada Dačić na činjenicu da u velikoj meri upravo od njega zavisi formiranje nove Vlade Srbije, ali i pobednik drugog kruga predsedničkih izbora.
Cvijetin Milivojević, politički analitičar, ali i Dačićev kolega iz studentskih dana, kaže da je lično očekivao da od predsednika SPS-a čuje nešto slično i tokom prethodnih meseci dok se "krčkao“ novi sastav Vlade Srbije.
"Socijalisti jesu dobro istrgovali. Čini mi se, međutim, da su mogli i više da traže“, kaže Milivojević za "Ekspres“.
Socijalistička partija Srbije je u novoj vladi dobila četiri mesta, dok je pridružen i jedan predstavnik Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme. To je svakako više od onoga što su socijalisti imali u drugoj vladi Ane Brnabić, ali je prema Milivojevićevom mišljenju manje od onoga što su tražili od Aleksandra Vučića.
"Koliko znam, oni su tražili da imaju pet ’punih ministarstava’, dakle ministre sa resorima i još mesto šefa diplomatije za Dačića, koji bi bio i prvi potpredsednik vlade. Umesto toga dobili su dvojicu ministara sa resorima (Dačić, spoljni poslovi i prvi potpredsednik vlade, i Branko Ružić, prosveta) i još dvojicu bez portfelja, Novicu Tončeva i Đorđa Milićevića“, kaže Milivojević.
Ne treba, međutim, zaboraviti da je Dačić dobio i funkciju koordinatora službi bezbednosti.
Znatnom učešću u novoj srpskoj vladi socijalisti najpre treba da zahvale, što je i logično, dobrom izbornom rezultatu od nekih petnaestak odsto. S druge strane je i činjenica da Srpska napredna stranka, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, nije mogla samostalno da oformi vladu. To čak nije mogla da uradi ni sa manjinskim strankama.
"Ispostavilo se da je priča koja je plasirana o tome kako bi SNS sa nacionalnim manjinama pravio vladu bila prazna priča jer to ni matematički nije bilo moguće. Drugo, SNS sam, bez koalicionih partnera, ima manje od 100 poslanika. Dakle, Ivica je mogao možda da traži i više“, kaže Milivojević.
Pitanje je zbog čega nije, odnosno zbog čega nije dobio, ako je tražio? Razloga ima više. Jedan je, kako ocenjuje sagovornik "Ekspresa“, taj što je odmah nakon izbora počelo "snižavanje cene“ socijalistima pričom o tome kako su oni "uzleteli na proruskom narativu“.
To je trebalo da predstavlja nešto negativno u svetlu ruske agresije na Ukrajinu koja je u trenutku održavanja izbora trajala već gotovo mesec i po dana. Jedini problem sa tom pričom je, prema Milivojeviću, taj što je i veliki deo glasača SNS-a proruski orijentisan, pa je cela ta kampanja izgledala "tragikomično i neiskreno“.
Istina, podseća Milivojević, lider socijalista je uvek znao da u kampanji kandiduje teme koje bi pomogle socijalistima da ili preskoče cenzus, ili dodatno poboljšaju rezultat u izbornom foto-finišu.
"Tako je i 2008. govorio o spremnosti da se ratuje za Kosovo. To je bilo ono kada samo što nije sklopio dogovor sa tadašnjim radikalima i Demokratskom strankom Srbije, ali je u poslednjem trenutku preleteo na stranu Borisa Tadića. On uvek otvara te nacionalističke teme koje ga prebacuju preko cenzusa“, dodaje Milivojević.
Drugi razlog može se tražiti u tome što su u prethodnoj vladi socijalisti dobili dva mesta, plus mesto predsednika Skupštine za Dačića, iako su naprednjaci vladu mogli da formiraju i bez SPS-a.
"To je bio više ’znak pažnje’, odnosno ’negovanje Ivice Dačića’. Ispostavilo se sada da je to bila dobra investicija jer im je SPS danas bio neophodan za formiranje vlade. A na konto prethodne dve godine učešća u vlasti bilo je moguće snižavati im cenu sada“, ocenjuje Milivojević.
Uprkos poziciji koja im je možda omogućavala da još povećavaju svoju cenu, socijalisti to nisu učinili. Dačić se nije zaletao sa nekim maksimalističkim stavovima, već je, kako ocenjuje Milivojević, postupio "politički zrelo“.
To i ne čudi, ako se uzme u obzir činjenica da je Dačić, uz Ružića, praktično jedini profesionalni političar u sadašnjoj vladi i da je u svojoj karijeri, ispostavlja se, vrlo dobro znao kada i koliko treba da "zategne“.
To, doduše, ukazuje i na jednu drugu činjenicu, a to je da su i socijalisti, baš kao i sve druge stranke, postali partija bez ideologije.
"Socijalisti su populisti, koji se još kao naslanjaju na tradiciju iz vremena Slobodana Miloševića. Sve je manje ideologije, naravno. Oni su možda bili poslednja stranka sa ideologijom. Danas, međutim, oni levicu maltene spominju samo u šali. A u samoj vlasti imate makar četiri stranke koje pozivaju na socijalnu pravdu, uključujući i sam SNS“, kaže Milivojević dodajući da tu računa još i na PUPS i SDP Rasima Ljajića. Za sve njih, međutim, kaže socijalna pravda svodi se na "helikopter pare penzionerima i omladini“.
Druga priča koja se već godinama vezuje za socijaliste jeste i ona da će Dačić uskoro da siđe sa čelne funkcije. Prema istoj toj priči, za njegovog naslednika viđen je Branko Ružić koji se, prema nekim informacijama, među članstvom SPS-a kotira čak i bolje nego Dačić.
Sam Ružić, međutim, javno ne pokazuje preterane ambicije u tom smislu. Prema nekim nezvaničnim informacijama, kada je o toj mogućnosti u određenim krugovima i bilo reči, Ružić je jasno stavio do znanja da bi se to pitanje moralo rešavati tako da i Dačić bude deo rešenja. Nema, dakle, reči o bilo kakvom "unutarstranačkom prevratu“.
Cvijetin Milivojević, međutim, uopšte nije siguran da Ružić ima veću podršku u stranci od Dačića.
"Dačić je opušten, prilično prizeman u komunikaciji. ’Uštogljeni intelektualci’ nisu oni koji su najprijemčiviji prosečnom glasaču SPS-a. Dačić je za njih mnogo razumljiviji, sa svojom opuštenošću i retorikom. Glavna baza socijalista je jug Srbije. Tamo je ’bog’ Novica Tončev. A on je za još dve oktave opušteniji od Dačića. Njih narod na jugu Srbije mnogo bolje razume nego Ružića“, misli Milivojević.
Dodaje i da ne zna kolika je popularnost SPS-a u Beogradu, gde bi Ružić mogao da bude jak, ali i da mu se čini da on ima prilično dobre odnose sa Aleksandrom Vučićem.
Ako se vratimo na početak teksta, mogli bismo da nagađamo i predviđamo kako bi se Dačić mogao naći i u nekoj narednoj vlasti. Naravno, ukoliko onaj ko bude njen stožerni deo veruje u priču o devet mačjih života. (www.ekspres.net, nedeljnik Ekspres, Marko R. Petrović, 8.11.2022)
Kao politička mačka Ivica Dačić upravo živi svoj osmi život. Ovo je, naime, osmi put da sadašnji lider Socijalističke partije Srbije na neki način učestvuje u vlasti, direktno ili indirektno tako što je SPS podržavao neku manjinsku vladu.
To je već postalo pravilo u poslednjih petnaestak godina. Socijalisti su, praktično, u poslednje dve decenije svega tri godine proveli u opoziciji, od 2001. do 2004. godine. I kao što je godinama važilo pravilo da je fudbal igra koju svi igraju, a pobeđuju Nemci, tako bi se i za srpske izbore moglo reći da su igra u kojoj svi učestvuju, a na kraju su na vlasti socijalisti.
Nešto slično tome izgovorio je Dačić i pre deset godina, maja 2012. godine, posle parlamentarnih izbora i prvog kruga glasanja za predsednika: "Možda se u Srbiji ne zna ko će biti predsednik, ali mislim da se dobro zna ko će biti premijer.“
Aludirao je tada Dačić na činjenicu da u velikoj meri upravo od njega zavisi formiranje nove Vlade Srbije, ali i pobednik drugog kruga predsedničkih izbora.
Cvijetin Milivojević, politički analitičar, ali i Dačićev kolega iz studentskih dana, kaže da je lično očekivao da od predsednika SPS-a čuje nešto slično i tokom prethodnih meseci dok se "krčkao“ novi sastav Vlade Srbije.
"Socijalisti jesu dobro istrgovali. Čini mi se, međutim, da su mogli i više da traže“, kaže Milivojević za "Ekspres“.
Socijalistička partija Srbije je u novoj vladi dobila četiri mesta, dok je pridružen i jedan predstavnik Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme. To je svakako više od onoga što su socijalisti imali u drugoj vladi Ane Brnabić, ali je prema Milivojevićevom mišljenju manje od onoga što su tražili od Aleksandra Vučića.
"Koliko znam, oni su tražili da imaju pet ’punih ministarstava’, dakle ministre sa resorima i još mesto šefa diplomatije za Dačića, koji bi bio i prvi potpredsednik vlade. Umesto toga dobili su dvojicu ministara sa resorima (Dačić, spoljni poslovi i prvi potpredsednik vlade, i Branko Ružić, prosveta) i još dvojicu bez portfelja, Novicu Tončeva i Đorđa Milićevića“, kaže Milivojević.
Ne treba, međutim, zaboraviti da je Dačić dobio i funkciju koordinatora službi bezbednosti.
Znatnom učešću u novoj srpskoj vladi socijalisti najpre treba da zahvale, što je i logično, dobrom izbornom rezultatu od nekih petnaestak odsto. S druge strane je i činjenica da Srpska napredna stranka, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, nije mogla samostalno da oformi vladu. To čak nije mogla da uradi ni sa manjinskim strankama.
"Ispostavilo se da je priča koja je plasirana o tome kako bi SNS sa nacionalnim manjinama pravio vladu bila prazna priča jer to ni matematički nije bilo moguće. Drugo, SNS sam, bez koalicionih partnera, ima manje od 100 poslanika. Dakle, Ivica je mogao možda da traži i više“, kaže Milivojević.
Pitanje je zbog čega nije, odnosno zbog čega nije dobio, ako je tražio? Razloga ima više. Jedan je, kako ocenjuje sagovornik "Ekspresa“, taj što je odmah nakon izbora počelo "snižavanje cene“ socijalistima pričom o tome kako su oni "uzleteli na proruskom narativu“.
To je trebalo da predstavlja nešto negativno u svetlu ruske agresije na Ukrajinu koja je u trenutku održavanja izbora trajala već gotovo mesec i po dana. Jedini problem sa tom pričom je, prema Milivojeviću, taj što je i veliki deo glasača SNS-a proruski orijentisan, pa je cela ta kampanja izgledala "tragikomično i neiskreno“.
Istina, podseća Milivojević, lider socijalista je uvek znao da u kampanji kandiduje teme koje bi pomogle socijalistima da ili preskoče cenzus, ili dodatno poboljšaju rezultat u izbornom foto-finišu.
"Tako je i 2008. govorio o spremnosti da se ratuje za Kosovo. To je bilo ono kada samo što nije sklopio dogovor sa tadašnjim radikalima i Demokratskom strankom Srbije, ali je u poslednjem trenutku preleteo na stranu Borisa Tadića. On uvek otvara te nacionalističke teme koje ga prebacuju preko cenzusa“, dodaje Milivojević.
Drugi razlog može se tražiti u tome što su u prethodnoj vladi socijalisti dobili dva mesta, plus mesto predsednika Skupštine za Dačića, iako su naprednjaci vladu mogli da formiraju i bez SPS-a.
"To je bio više ’znak pažnje’, odnosno ’negovanje Ivice Dačića’. Ispostavilo se sada da je to bila dobra investicija jer im je SPS danas bio neophodan za formiranje vlade. A na konto prethodne dve godine učešća u vlasti bilo je moguće snižavati im cenu sada“, ocenjuje Milivojević.
Uprkos poziciji koja im je možda omogućavala da još povećavaju svoju cenu, socijalisti to nisu učinili. Dačić se nije zaletao sa nekim maksimalističkim stavovima, već je, kako ocenjuje Milivojević, postupio "politički zrelo“.
To i ne čudi, ako se uzme u obzir činjenica da je Dačić, uz Ružića, praktično jedini profesionalni političar u sadašnjoj vladi i da je u svojoj karijeri, ispostavlja se, vrlo dobro znao kada i koliko treba da "zategne“.
To, doduše, ukazuje i na jednu drugu činjenicu, a to je da su i socijalisti, baš kao i sve druge stranke, postali partija bez ideologije.
"Socijalisti su populisti, koji se još kao naslanjaju na tradiciju iz vremena Slobodana Miloševića. Sve je manje ideologije, naravno. Oni su možda bili poslednja stranka sa ideologijom. Danas, međutim, oni levicu maltene spominju samo u šali. A u samoj vlasti imate makar četiri stranke koje pozivaju na socijalnu pravdu, uključujući i sam SNS“, kaže Milivojević dodajući da tu računa još i na PUPS i SDP Rasima Ljajića. Za sve njih, međutim, kaže socijalna pravda svodi se na "helikopter pare penzionerima i omladini“.
Druga priča koja se već godinama vezuje za socijaliste jeste i ona da će Dačić uskoro da siđe sa čelne funkcije. Prema istoj toj priči, za njegovog naslednika viđen je Branko Ružić koji se, prema nekim informacijama, među članstvom SPS-a kotira čak i bolje nego Dačić.
Sam Ružić, međutim, javno ne pokazuje preterane ambicije u tom smislu. Prema nekim nezvaničnim informacijama, kada je o toj mogućnosti u određenim krugovima i bilo reči, Ružić je jasno stavio do znanja da bi se to pitanje moralo rešavati tako da i Dačić bude deo rešenja. Nema, dakle, reči o bilo kakvom "unutarstranačkom prevratu“.
Cvijetin Milivojević, međutim, uopšte nije siguran da Ružić ima veću podršku u stranci od Dačića.
"Dačić je opušten, prilično prizeman u komunikaciji. ’Uštogljeni intelektualci’ nisu oni koji su najprijemčiviji prosečnom glasaču SPS-a. Dačić je za njih mnogo razumljiviji, sa svojom opuštenošću i retorikom. Glavna baza socijalista je jug Srbije. Tamo je ’bog’ Novica Tončev. A on je za još dve oktave opušteniji od Dačića. Njih narod na jugu Srbije mnogo bolje razume nego Ružića“, misli Milivojević.
Dodaje i da ne zna kolika je popularnost SPS-a u Beogradu, gde bi Ružić mogao da bude jak, ali i da mu se čini da on ima prilično dobre odnose sa Aleksandrom Vučićem.
Ako se vratimo na početak teksta, mogli bismo da nagađamo i predviđamo kako bi se Dačić mogao naći i u nekoj narednoj vlasti. Naravno, ukoliko onaj ko bude njen stožerni deo veruje u priču o devet mačjih života. (www.ekspres.net, nedeljnik Ekspres, Marko R. Petrović, 8.11.2022)
Нема коментара:
Постави коментар