Potez Valentina Incka se u srpskim medijima uglavnom tumači
kao osvetnički čin na kraju njegovog mandata, koji će umesto pomirenja dovesti
do još većih napetosti kako u BiH tako i u regionu.
Odluka Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini da nametne zakon o negiranju genocida je već nekoliko minuta po objavljivanju izazvala brojne reakcije od Banjaluke do Beograda.
Praktično uporedo sa tom vešću beogradski mediji su zabeleželi izjavu srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika kako je Inckova odluka „ekser u mrtvački kovčeg BiH" i da „genocida nije bilo".
Nepromišljena odluka
Srpski zvaničnici su takođe osudili pomenutu odluku, i kako kaže predsednica Vlade Ana Brnabić „ona će još više udaljiti Sarajevo i Federaciju od Republike Srpske".
„Mislim da je to nepromišljena i neodgovorna odluka, posebno jer će zbog toga na meti biti predstavnici institucija što će napraviti veliki problem", dodala je srpska premijerka.
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković ocenio je „da današnja odluka ne može nikome doneti ništa dobro, kao ni bilo koji drugi nametnuti stav, odluka ili zakon".
Oglasio se i srpski ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, koji smatra da se „istina ne može nametnuti zakonom. Odlazeći visoki predstavnik Valentin Incko rešio je da Srbe ućutka i zabrani im da govore istinu o građanskom ratu u BiH", naveo je Vulin, koji Inckovu odluku vidi „kao osvetu svim građanima BiH".
Beogradski mediji beleže i izjavu austrijskog šefa diplomatije Aleksandera Šalenberga koji ističe „da mentalno i emotivno to možemo da shvatimo, ali žalim da se moralo posegnuti za takvim merama".
Saopštenjem se oglasio i Muzej žrtava genocida iz Beograda koji „smatra da je odluka Incka očigledna reakcija na temeljan i detaljan, činjenicama potkrepljen nedavno objavljeni izveštaj tima međunarodno priznatih stručnjaka koji je ratni zločin počinjen na području Srebrenice ispravno kvalifikovao kao takav, ukazujući da on u sebi ne sadrži elemente genocidne namere, odnosno genocidne radnje".
Otvaranje nepotrebnog fronta
Tajming ovakve odluke je u najmanju ruku nekorektan, ističe za DW politički analitičar Cvijetin Milivojević, „jer će posledice te odluke podnositi budući Visoki predstavnik u BiH. Kako je Incko trpeo kritike obe strane, i srpske i bošnjačke, verovatno je želeo da izađe iz čitave priče zapamćen po nečemu. To je otvaranje još jednog fronta u prilično nezgodnom trenutku- mi smo još uvek u julu mesecu, kada imamo užasna sećanja na ono što se dešavalo u Srebrenici na jednoj strani, ali i na ono što se dešavalo u ostalom delu Podrinja na drugoj strani, i ovo pre svega nije vreme za jednu takvu vrstu dramatične odluke", kaže Milivojević.
Cvijetin Milivojević smatra da onaj ko želi dobro Bosni i Hercegovini, „ne bi trebalo da se na ovako dramatičan način stavlja na jednu stranu. Ko želi mir u BiH on ne donosi ovakve odluke".
Poruka Beogradu i Banjaluci
Odgovorni urednik nedeljnika „Vreme" Filip Švarm čitav događaj posmatra u nešto širem regionalnom kontekstu, i podseća na rezolucije o Srebrenici koje su donošene na Kosovu i u Crnoj Gori, koje su naišle na osudu Beograda.
„Mislim da je nakon negativnih reakcija iz Beograda ovo na neki način na kraju njegovog mandata neka vrsta političkog solidarisanja sa Federacijom BiH, Kosovom, Crnom Gorom, pa i Hrvatskom. To je neka vrsta poruke zvaničnom Beogradu da međunarodna zajednica, makar onaj deo koji predstavlja Incko, jeste u boljim odnosima sa srpskim susedima nego sa samom Srbijom. Ali, to je i upozorenje da bi Republika Srpska mogla da dospe u neku vrstu izolacije, i da se približavanje Rusiji i Kini ne gleda blagonaklono na Zapadu", ocenjuje Švarm.
„Kada dovedemo u vezu sukobe oko izbora novog Visokog predstavnika u BiH, kao i činjenicu da je ovo ne samo pritisak na Republiku Srpsku, već i na Hrvate u BiH, koji su najmalobrojnija zajednica i koji su zbog loših izbornih zakona u nemogućnosti da biraju svoje predstavnike- vidimo da sve ovo ne ide u pravcu očuvanja BiH kao nekakve funkcionalne države već ka njenoj razgradnji. A jedini način da se obezbedi zaštita manjinskih naroda je upravo taj element konstitutivnosti tri naroda", skreće pažnju Cvijetin Milivojević.
Konstantan nivo napetosti
“Od istine se nikada ne smemo udaljavati, a okončanje tobožnjih rešenja je obaveza prema narednim generacijama kako bi pomirenje bilo moguće. To je garant stabilne budućnosti BiH", rekao je Švarc-Šiling za DW.
Teško je reći da li će ovaj potez dovesti do povećanja napetosti u BiH, smatra Filip Švarm, jer mi stalno imamo neki konstantan nivo napetosti.
„Prosto je reč o nekoj vrsti neuspešnih država gde sve vlasti čitavu svoju konstrukciju vladanja baziraju na događajima iz devedesetih godina. Stoga mislim da ova odluka neće doprineti nekom smirivanju, ali neće dovesti ni do nekog većeg zaoštravanja- osim verbalnog koje traje već decenijama", napominje odgovorni urednik „Vremena".
Predstavnici Republike Srpske su u ovoj odluci već pronašli istorijske paralele, jer kako kažu „Incko je zakon nametnuo baš na današnji dan, kada je posle sarajevskog atentata Austrija, iz koje dolazi Incko, uputila ultimatum Kraljevini Srbiji".
Kada je reč o potencijalnim reakcijama Beograda, Cvijetin Milivojević procenjuje „da će one verovatno biti slične kao i u slučaju budućeg Visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita, a tim povodom je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da će Beograd sa njim sarađivati".
Dodik oštro - Vučić blago
Filip Švarm misli da će podizanje nacionalnih tenzija biti vetar u jedra Miloradu Dodiku i njegovim pandanima, a što se tiče reakcije Beograda „to će verovatno biti jedna blaža reakcija od one koju je već izneo Dodik, u kojoj će Aleksandar Vučić ponoviti svoje reči da se neprijatelji Srbije udružuju, i da je i najnovija odluka Valentina Icka uperena protiv srpskog naroda", zaključuje Švarm. (Radio Deutsche Welle, www.dw.com, autor Ivica Petrović, 24.7.2021)
Odluka Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini da nametne zakon o negiranju genocida je već nekoliko minuta po objavljivanju izazvala brojne reakcije od Banjaluke do Beograda.
Praktično uporedo sa tom vešću beogradski mediji su zabeleželi izjavu srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika kako je Inckova odluka „ekser u mrtvački kovčeg BiH" i da „genocida nije bilo".
Nepromišljena odluka
Srpski zvaničnici su takođe osudili pomenutu odluku, i kako kaže predsednica Vlade Ana Brnabić „ona će još više udaljiti Sarajevo i Federaciju od Republike Srpske".
„Mislim da je to nepromišljena i neodgovorna odluka, posebno jer će zbog toga na meti biti predstavnici institucija što će napraviti veliki problem", dodala je srpska premijerka.
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković ocenio je „da današnja odluka ne može nikome doneti ništa dobro, kao ni bilo koji drugi nametnuti stav, odluka ili zakon".
Oglasio se i srpski ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, koji smatra da se „istina ne može nametnuti zakonom. Odlazeći visoki predstavnik Valentin Incko rešio je da Srbe ućutka i zabrani im da govore istinu o građanskom ratu u BiH", naveo je Vulin, koji Inckovu odluku vidi „kao osvetu svim građanima BiH".
Beogradski mediji beleže i izjavu austrijskog šefa diplomatije Aleksandera Šalenberga koji ističe „da mentalno i emotivno to možemo da shvatimo, ali žalim da se moralo posegnuti za takvim merama".
Saopštenjem se oglasio i Muzej žrtava genocida iz Beograda koji „smatra da je odluka Incka očigledna reakcija na temeljan i detaljan, činjenicama potkrepljen nedavno objavljeni izveštaj tima međunarodno priznatih stručnjaka koji je ratni zločin počinjen na području Srebrenice ispravno kvalifikovao kao takav, ukazujući da on u sebi ne sadrži elemente genocidne namere, odnosno genocidne radnje".
Otvaranje nepotrebnog fronta
Tajming ovakve odluke je u najmanju ruku nekorektan, ističe za DW politički analitičar Cvijetin Milivojević, „jer će posledice te odluke podnositi budući Visoki predstavnik u BiH. Kako je Incko trpeo kritike obe strane, i srpske i bošnjačke, verovatno je želeo da izađe iz čitave priče zapamćen po nečemu. To je otvaranje još jednog fronta u prilično nezgodnom trenutku- mi smo još uvek u julu mesecu, kada imamo užasna sećanja na ono što se dešavalo u Srebrenici na jednoj strani, ali i na ono što se dešavalo u ostalom delu Podrinja na drugoj strani, i ovo pre svega nije vreme za jednu takvu vrstu dramatične odluke", kaže Milivojević.
Cvijetin Milivojević smatra da onaj ko želi dobro Bosni i Hercegovini, „ne bi trebalo da se na ovako dramatičan način stavlja na jednu stranu. Ko želi mir u BiH on ne donosi ovakve odluke".
Poruka Beogradu i Banjaluci
Odgovorni urednik nedeljnika „Vreme" Filip Švarm čitav događaj posmatra u nešto širem regionalnom kontekstu, i podseća na rezolucije o Srebrenici koje su donošene na Kosovu i u Crnoj Gori, koje su naišle na osudu Beograda.
„Mislim da je nakon negativnih reakcija iz Beograda ovo na neki način na kraju njegovog mandata neka vrsta političkog solidarisanja sa Federacijom BiH, Kosovom, Crnom Gorom, pa i Hrvatskom. To je neka vrsta poruke zvaničnom Beogradu da međunarodna zajednica, makar onaj deo koji predstavlja Incko, jeste u boljim odnosima sa srpskim susedima nego sa samom Srbijom. Ali, to je i upozorenje da bi Republika Srpska mogla da dospe u neku vrstu izolacije, i da se približavanje Rusiji i Kini ne gleda blagonaklono na Zapadu", ocenjuje Švarm.
„Kada dovedemo u vezu sukobe oko izbora novog Visokog predstavnika u BiH, kao i činjenicu da je ovo ne samo pritisak na Republiku Srpsku, već i na Hrvate u BiH, koji su najmalobrojnija zajednica i koji su zbog loših izbornih zakona u nemogućnosti da biraju svoje predstavnike- vidimo da sve ovo ne ide u pravcu očuvanja BiH kao nekakve funkcionalne države već ka njenoj razgradnji. A jedini način da se obezbedi zaštita manjinskih naroda je upravo taj element konstitutivnosti tri naroda", skreće pažnju Cvijetin Milivojević.
Konstantan nivo napetosti
“Od istine se nikada ne smemo udaljavati, a okončanje tobožnjih rešenja je obaveza prema narednim generacijama kako bi pomirenje bilo moguće. To je garant stabilne budućnosti BiH", rekao je Švarc-Šiling za DW.
Teško je reći da li će ovaj potez dovesti do povećanja napetosti u BiH, smatra Filip Švarm, jer mi stalno imamo neki konstantan nivo napetosti.
„Prosto je reč o nekoj vrsti neuspešnih država gde sve vlasti čitavu svoju konstrukciju vladanja baziraju na događajima iz devedesetih godina. Stoga mislim da ova odluka neće doprineti nekom smirivanju, ali neće dovesti ni do nekog većeg zaoštravanja- osim verbalnog koje traje već decenijama", napominje odgovorni urednik „Vremena".
Predstavnici Republike Srpske su u ovoj odluci već pronašli istorijske paralele, jer kako kažu „Incko je zakon nametnuo baš na današnji dan, kada je posle sarajevskog atentata Austrija, iz koje dolazi Incko, uputila ultimatum Kraljevini Srbiji".
Kada je reč o potencijalnim reakcijama Beograda, Cvijetin Milivojević procenjuje „da će one verovatno biti slične kao i u slučaju budućeg Visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita, a tim povodom je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da će Beograd sa njim sarađivati".
Dodik oštro - Vučić blago
Filip Švarm misli da će podizanje nacionalnih tenzija biti vetar u jedra Miloradu Dodiku i njegovim pandanima, a što se tiče reakcije Beograda „to će verovatno biti jedna blaža reakcija od one koju je već izneo Dodik, u kojoj će Aleksandar Vučić ponoviti svoje reči da se neprijatelji Srbije udružuju, i da je i najnovija odluka Valentina Icka uperena protiv srpskog naroda", zaključuje Švarm. (Radio Deutsche Welle, www.dw.com, autor Ivica Petrović, 24.7.2021)
Нема коментара:
Постави коментар