четвртак, 29. јул 2021.

Ekonomski tigar, mafijaški zmaj: Šta je donelo devet godina SNS

Brojimo desetu godinu od dolaska Srpske napredne stranke na vlast. Rezultat živimo svakog dana. Predsednik kaže da smo ekonomski tigar, zdrav razum uzvraća - kriminalni zmaj. Nije da dobrih stvari nema, ali one bi mogle da stanu na ne više od tri prsta jedne ruke, za ostale je malo i svih 10. Kad je o prvima reč to bi moglo biti smanjenje nezaposlenosti, kakav- takav ekonomski pomak i izgradnja infrastrukture. Sa druge strane stoji lancima vezano pravosuđe, nakrivljene i gotovo do kraja uništene institucije, medijski mrak, jednopartijski parlament i kriminal koji je po svemu sudeći neraskidivo vezan sa samom državom.
Da je loše rekla je Evropska unija. Više puta. Poslednji izveštaj Evropske komisije bio je po Srbiju najlošiji do sad. U Evropi, pre svega, postoji ozbiljna zabrinutost zbog političkog uticaja na pravosuđe i korupcije, za koju kako kažu nema mehanizama prevencije.
Kome robuje pravosuđe
Politikolog Cvijetin Milivojević za novine Nova kaže da mi odavno nemamo nezavisno pravosuđe koje robuje zakonima.
 “Naprotiv, imamo predsednika republike koji umesto da predstavlja državno jedinstvo unižava Ustav. Samom činjenicom da umesto da obavlja onih osam protokolarnih nadležnosti koje mu Ustav daje, postaje Bog i batina svh državnih institucija. I zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. Imamo predsednika koji je pravnik i kako kaže jedan od najboljih studenata u istoriji Pravnog fakulteta koji ne želi da pročita član 115 Ustava Srbije koji kaže da predsednik ne može da obavlja nijednu drugu javnu funkciju, a kamoli da bude predsednik stranke koja broji 750.000 članova i u otvorenom je ratu sa preostalih 6.250.000 građana Srbije koji to nisu. Tako je svim onim poltronima u pravosuđu poručio da ni oni ne moraju da se drže zakona”, kaže Milivojević.
Šta je dobro
Kad je reč o dobrim stvarima koju je ova vlast napravila u prethodnih devet godina, Milivojević nabraja svega tri.
“To je pre svega smanjenje broja nezaposlenih, zatim mali ali ipak nekakvi napredak u ekonomiji i treće – izgradnja infrastrukturnih projekata, pre svega kad je reč o putnoj komunikaciji”, kaže Milivojević.
Obespravljene institucije
To nije slučaj samo sa pravosuđem, slična je situacija sa gotovo svim institucijama u zemlji. Ono malo onih koje su uspevale do sada da održe nezavisnost stalno su na udaru i polako padaju, jedna po jedna. Takav je bio slučaj, recimo, sa Beogradskim univerzitetom. Vlast nikada nije oprostila rektorki Ivanki Popović što je univerzitet proglasio doktorat Siniše Malog plagijatom, pa je nedavno “preglasana” i izabran je novi rektor.
 
 “Institucije su preuzete od strane režima. Ali ne od vladajuće koalicije, već od jednog čoveka. Sve što je bitno u ovoj zemlji u rukama je jednog gospodara. Vučić je i predsednik države i predsednik Vlade, on je ministar unutrašnjih i spoljnih poslova, glavni pregovarač u dijalogu sa Prištinom, glavni poligrafista, tužilac, advokat i sudija. Institucije su ponižene. Ustavni sud, glavni tužilac služe za sprdnju. Institucije u Srbiji služe kao partijske štake”, kaže Milivojević.
Medijski mrak i svetlost rijalitija
Ono što se Srbiji često zamera jeste ugrožena sloboda medija. U Izveštaju Evropske komisije piše da postoji ozbiljna zabirnutost zbog pretnji, uznemiravanja i nasilja nad novinarima. Navodi se i da Srbija ima medijsku strategiju, ali nedostaje primena. Piše i da dolazi do preusmeravanja novca iz budžeta, što na lokalnom nivou mediji koji prikazuju drugačije mišljenje ne mogu izbalansirati.
Jednopartijski parlament
Najočigledniji primer političke krize koja postoji u Srbiji, svakako je gotovo jednopartijska Skupština u kojoj od ukupno 250 poslanika, naprednjaka ima 199.
“Izbori su bili nelegitimni i zato je Vučić dobio oročeno vreme ove Vlade. Neko iz Berlina ili Brisela mu je naložio da raspiše izbore za godinu i po dana. Mi imamo oktroisani parlament koji nije posledica volje građana već volje Vučića. A taj i takav parlament se bavi veoma ozbiljnim stvarima, između ostalog i promenom Ustava”, navodi Milivojević.
“Evropska unija se u svom izveštaju od 6. oktobra samo proforme bavi ovim problemom. Primer toga je dijalog vlasti i opozicije oko izbornih uslova koja se bavi uređivanjem odnosa u medijskoj sferi tokom izborne kampanje od mesec i po dana. A šta sa ostalih tri godine i 10 meseci? Stanje u medijima u Srbiji je sa jedne strane stanje medijskih nesloboda, a sa druge je medijska džungla u kojoj se na brutalan način proizvodi propaganda. Medijima direktno upravlja režim, a medijske slobode fingiraju nekakvim rijalitima i slično. Kao posledicu imate jednog neinformisanog građanina, koji to mire dezinformacija ne može da razume”.
Veze kriminala i države
Na posletku, ali možda najvažnije jeste kriminal. Koliko je Srbija ogrezla u kriminalu najbolje odslikava upravo afera Veljko Belivuk i sve ono što se u vezi toga dešava. Počevši od navoda da su ljudi iz vrha vlasti, ministri, gajili dobre odnose sa kriminalcima koji se terete za najmonstruoznija krivična dela, do iskaza samog Belivuka koji kaže da je sa predsednikom države imao dogovor u vezi nekoliko stvari.
 “Realno gledajući ne mogu da protivurečim Vučiću kada kaže da su sva mafijaška ubistva u prošloj godini rešena. Ali ga pitam, a ko je kriv za ovoliki kriminal? Ko je tolerisao, pa čak i pomagao iz vrha države organizovani kriminal. Odgovore na to vlast krije, zato i ostaje tu gde jeste”, zaključuje Milivojević. (www.nova.rs, 29.7.2021. i list “Nova”, 28.7.2021, Jelena Jelovac)

Нема коментара:

Постави коментар