среда, 5. мај 2021.

U regionu samo Vučić i Milo vode i stranku i državu

 Aleksandar Vučić i Milo Đukanović jedini su predsednici država u regionu koji su istovremeno i na čelu vladajućih partija. Predsednik Srbije je do sada najmanje tri puta obećavao da će se povući sa funkcije u SNS, ali do danas to nije učinio. Sve to uprkos činjenici da sve vreme krši Ustav Srbije.
Biti na čelu stranke i istovremeno biti predsednik svih građana, nije po Ustavu, a mnogi će se složiti i prilično je loša politička praksa.
Stoga nije začuđujuće to što je u velikoj većini država regiona predsednik države nestranačka ličnost ili se onog trenutka kada stupi na ovu funkciju povlači sa čela stranke. Tako je bar u Hrvatskoj, Sloveniji, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Mađarskoj…
U Srbiji i Crnoj Gori nije takva situacija.
Aleksandar Vučić od početka svog mandata najavljuje povlačenje sa čela SNS, ali se to ne dešava. Milo Đukanović takođe je predsednik države, ali i njegovog DPS-a. On sada nema većinu te nije formirao Vladu, ali do nedavno je bilo tako.
Tri godine od prvog obećanja
Zvanično je predsednik Srbije najavio da će se povući sa čela Srpske napredne stranke najmanje tri puta.
Prvi put u vreme kada je Tomislavu Nikoliću isticao predsednički mandat i kada je na medijske spekulacije odgovarao da mu „ne pada na pamet“ da se kandiduje za novog šefa države. Iste te 2017. godine rekao je da će SNS novog lidera dobiti 2019, a potom i za Vidovdan prošle godine. Taj plan poremetila je korona.
Za danas popodne zakazana je sednica Predsedništva SNS, na kojoj će se kako je Vučić najavio razgovarati o mnogim temama, ali da će biti reči i o promenama u SNS.
Na pitanje da li te promene mogu uključivati i ispunjenje davnašnjeg obećanja predsednika Srbije, politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da to može biti jedna od tema današnjeg Predsedništva SNS.
„Ja se čudim političkoj javnosti, pre svega liderima opozicije koji ne govore o tome da Vučić krši Ustav time što je i dalje predsednik SNS. To traje od 2017, protivustavno je i protivzakonito. Najviše se čudim pravnim stručnjacima ove zemlje koji ne reaguju na to što nam predsednik države krši Ustav i najmanje još pet zakona pride“, kaže Milivojević i dodaje:
„Reč je o stranci koja obuhvata oko 12 odsto građana Srbije sa 750.000 članova. To je procentualno u odnosu na broj stanovnika više nego što ima Komunistička partija Kine ili stranka nemačke kancelarke Angele Merkel. Ovo je i stvar političkog (ne)morala, jer Vučić praktično predvodi vojsku koja je spremna na „rat“ protiv ostalih građana Srbije, kojima je gle ironije baš on predsednik“.
Jedini način da preživi
Ipak, kaže da je uveren da će predsednik svoje davno dato obećanje ispuniti.
„Ja mu zaista verujem, jer je to jedini način da politički preživi. Pre svega zato što to od njega traži Evropska unija i ovim potezom bi popravio imidž i u EU i u svetu. Zatim i zbog dijaloga sa opozicijom, u kojem ne učestvuju stranci. On bi naime mogao da tu bude posrednik, samo kao predsednik republike. Ukoliko je na čelu vladajuće stranke to je jedna lakrdija. Ako bi se povukao sa čela SNS mogao bi sa punim pravom i legitimno da se pojavi na sledećim predsedničkim izborima i na njima najverovatnije pobedi.  Velika istina je da bi na ovaj način uveliko odmogao SNS, ali bi pomogao demokratiji u Srbiji. Zato po mom mišljenju nije isključeno da danas na Predsedništvu Vučić kaže „ja moram da se povučem“, a da onda krene kuknjava celokupnog članstva“, kaže Milivojević i dodaje:
„On ne može tu odluku doneti danas, to se ne radi na sednici Predsedništva, ali može reći da o tome razmišlja. Moja je procena da je krajni rok za ovakav Vučićev potez septembar mesec, kada zaista počinje stvarni dijalog sa opozicijom, a tada je Vučić najavio i Izbornu Skupštinu SNS“, zaključuje Milivojević.
Na poziciji predsednika vladajuće stranke ali i države bio je i bivši predsednik Boris Tadić. S druge strane Tomislav Nikolić po preuzimanju predsedničke funkcije podneo je ostavku na mesto predsednika SNS.  Epilog njegove odluke je da je kasnije stranku preuzeo Aleksandar Vučić. Na tome se nije zaustavio već se kandidovao i za predsednika države. (www.nova.rs, Jelena Jelovac, 6.5.2021)

Нема коментара:

Постави коментар