Novinar i analitičar Cvijetin Milivojević
otkrio je za 24sedam zbog čega nekoliko meseci pred izbore dolazi do velikih
potresa u vladajućoj koaliciji
Koalicija CDU/CSU osvojila bi 29 odsto glasova ukoliko bi sada bili održani izbori u Nemačkoj, rezultati su istraživanja instituta “Forsa”, što je za čak četiri odsto manje nego prošle nedelje. Njih su uzdrmali afera vezana za zaštitne maske i problemi sa isporukama vakcina, a ovako nisku podršku unionisti su poslednji put imali pred vakcinaciju. Od njihovog slabljenja najviše koristi imali su Zeleni, koji bi u ovom trenutku osvojili 21 odsto glasova, što je za 3 odsto više nego što su imali ranije. Pad unionista ispod 30 odsto znači da samo sa Zelenima trenutno mogu formirati vladu. Socijaldemokratska partija (SPD) ostala je nepromenjeno na 16 odsto podrške, a nepromenjeno je i stanje kada je reč o Slobodarskoj partiji (FDP) i Levici, koje mogu osvojiti po osam odsto glasova.
Kada je reč o kandidatima unionista za kancelara, najveću podršku građana uživa šef CSU Markus Seder, kojem bi 36 odsto Nemaca dalo glas, dok bi lider CDU, Armin Lašet, dobio 21 odsto.
Zbog čega je podrška unionistima opala, koliko udela u tome ima Angela Merkel i njen odlazak, kao i zbog čega je Zeder popularniji među Nemcima od Lašeta za 24sedam razjasnio je novinar i analitičar Cvijetin Milivojević.
Više poslanika CDU osumnjičeno je da su zaradili na stotine hiljada evra da bi lobirali za nabavku maski pojedinih firmi. Rekordni gubici Hrišćansko-demokratske unije na nedeljnim izborima u pokrajinama Baden-Virtenberg i Rajna-Palatinat, prema procenama analitičara, povezuju se sa skandalima oko zaštitne opreme u koje su upleteni demohrišćanski političari, a veruje se da bi taj skandal mogao imati uticaja i na savezne izbore u septembru.
Nikolas Lebel je u ponedeljak (8.3.) objavio da napušta Hrišćansko-demokratsku uniju i da se odmah povlači iz Bundestaga, nakon što je potvrdio da je bio umešan u sumnjive poslove oko nabavke maski. On je, kako se sumnja, baš kao i bavarski poslanik iz redova Hrišćansko-socijalne unije (CSU), Georg Nislajn, primio proviziju u šestocifrenom iznosu za posredovanje u nabavki oko maski.
Vlasti u Bavarskoj izvršile su u sredu, u sklopu istrage protiv demokršćanskih političara, osumnjičenih za korupciju prilikom nabavke zaštitnih maski, pretres u kancelariji zastupnika Hrišćansko-socijalne unije (CSU) i bivšeg bavarskog ministra pravosuđa Alfreda Sautera.
– Postoje dva načelna razloga. Prvi je najavljeno povlačenje Angele Merkel iz državne politike, a drugi su poslednji potezi koje je ona kao liderka Hrišćansko-demokratske unije i kao nemačka kancelarka povlačila još od početka velike migrantske krize. To njeno soliranje, koje je ispočetka bilo jedna vrsta pritiska na sve zemlje EU, dovelo je do jednog licemernog poteza. Nemačka, koja je na početku krize, dok nije dostigla čarobnu brojku od dva miliona radnika, koliko im je bilo potrebno za te najmanje plaćene poslove, zagovarala politiku otvorenosti, faktički je vršila pritisak na sve zemlje EU i onda je, zatvorivši granice, brigu koju je navukla na Evropsku uniju prepustila ostatku Unije i zemljama koje su van nje. Kad je reč o životnim problemima, postoji niz razloga zbog kojih Nemci ne mogu da budu zadovoljni. Na neke od njih nije direktno svojom politikom uticala Angela Merkel – reč je o krizi izazvanoj pandemijom koja je na neki način dovela u pitanje i ono što je do juče bilo nesporno liderstvo Nemačke u ekonomiji, makar unutar EU. Postoji i neki četvrti, psihološki razlog, a to je zaštićenost. Vi imate jednu osobu deceniju i po na čelu države, dok su u međuvremenu sve zemlje EU promenile po nekoliko lidera, a u Americi su se promenila 3-4 lidera. Kad se govori o istraživanju javnog mnjenja, treba imati u vidu kolika je podrška Hrišćansko-socijalne unije u Bavarskoj, postojanije sestre CDU. Bavarska stranka je apsolutni lider u Bavarskoj, ona nosi apsolutno stabilne glasove. Sa strane gledano, nama deluje da su lider CDU, Armin Lašet, i lider CSU, Markus Zeder, dva glavna takmaca za budućeg premijera, ukoliko ta koalicija bude bila u poziciji da formira buduću vladu – kaže Milivojević i dodaje:
– Nemački mediji sada podgrevaju priču da li je došlo vreme da posle toliko decenija mlađa sestra koalicije predloži kancelara. Još od Ludviga Erharda, koji je bio jedini Bavarac na mestu kancelara, premijer nije bio iz Bavarske, a čak je i on bio kancelar kao član CDU. Bavarska partija je imala lidere koji su ostali bitni za celu Nemačku, na primer Franc Jozef Štraus, ali čak ni njemu nije pošlo za rukom da bude kancelar. Sada se gospodin Zeder smatra jednim ozbiljnim političarem i ima šanse da bude kancelar. On ima manjak spoljnopolitičkog iskustva, ali radi ono što je razumno iz pozicije Bavarske, koja je zemlja susedna Francuskoj i u tom smislu on gradi posebne dobrosusedske odnose sa predsednikom Francuske. Ta stalna priča o velikom prijateljstvu Nemačke i Francuske, koja je u stanju da zaboravi na dva svetska rata, mogla bi da postane čvršća, jer je možda upravo Zeder neka vrsta mosta koji je prirodniji nego gospodin Lašet u ovom trenutku. Zeder često govori o nekim zajedničkim projektima sa Francuskom. Video sam da tu ima nekih projekata iz oblasti avio-industrije, pa čak i u oblasti naoružanja, govori se o nekim borbenim avionima. A sa druge strane, primećuje se da Bavarska ima neku vrstu autonomne ekonomske i spoljne politike, čak i na planu odnosa sa Rusijom. Vrlo često se dešava da Bavarska ima posebne ekonomske ugovore sa Rusijom, nezavisno od centralne vlasti Nemačke. Osim toga, postoji još nešto što je bitno – veći deo sadašnje EU je rimokatolički, Hrišansko-socijalna unija dolazi iz Bavarske, a ona je ta katolička zemlja i u tom smislu reči ona je na neki način eventualno pogodna da kancelar dođe iz nje. Jesu istraživanja javnog mnjenja takva kakva su, ali kada se to pogleda u paketu sa podrškom Bavaraca, to nisu loši rezultati. Ne treba zaboraviti da je i sama Angela Merkel imala onu čudnu koaliciju sa socijaldemokratama pre dva mandata.
Kada je reč o izboru kancelara, o izbornom sistemu i kandidatima koji mogu da budu predloženi ispred stranaka, CSU i CDU učestvuju odvojeno na izborima, a kako Zeder održava bliske odnose sa Francuskom, samtra se najboljim rešenjem za jačanje odnosa dve najjače zemlje u Evropskoj uniji.
– CSU i CDU su samostalne stranke, koje tako i izlaze na izbore. One su sestrinske samo u praktičnom smislu. Samo krajem pedesetih godina oni su se na izborima direktno suprotstavili jedni drugima. Oni su uvek prirodan koalicioni partner, ali uvek pre izbora daju svoje ime kandidata za kancelara. Može se desiti da i jedna i druga strana na neki način tokom kampanje pominju imena svojih kandidata za premijera, to je jedna opcija, a druga opcija je da se odluče da to bude jedan od njih. Čak i ako bi kandidat bio Zeder, to ne znači da bi CSU imala većinu u vladi. U simboličkom smislu ja vidim da bi to mogao da bude jedan od izborih aduta sestrinske koalicije na sledećim izborima. Naravno, mislim na izborni adut ako govorimo o njihovoj političkoj utakmici protiv socijaldemokrata, zelenih i ostalih koji su im politički rivali. Ambicije lidera koji osnuju vladu mogu se podmiriti tako što će jedan postati premijer, a drugi predsednik, pošto se kod njih predsednik bira u parlamentu. Evropska unija je sada, posle izlaska Velike Britanije iz nje, plod dobre volje, svađe, ljubavi i rivalstva Nemačke i Francuske. Ako želite da gradite EU iz perspektive Berlina, onda je očekivano da imate najbolje moguće odnose sa Francuskom, dakle apsolutno partnerske odnose, i u ovom trenutku meni se čini Zederovi potezi u cilju bliže saradnje upućuju na to da bi on mogao da bude taj dobitni adut koji bi odnose Francuske i Nemačke doveo do poželjnog nivoa koji bi omogućavao dalji razvoj EU. Inače se Zederova i Lašetova evropska politika ne razlikuju mnogo. Njihov stav je zapravo ono što je bio i stav Angele Merkel do sada. Čini mi se da su CSU pragmatičniji i da imaju manje emotivan pristup Evropskoj uniji. Osim toga, Bavarska CSU nije bila oštro protiv zatvaranja granica, dok je Lašet bio uz Angelu Merkel dok je pričala da je protiv zatvaranja granica, pa smo videli dokle je to dovelo – objasnio je Milivojević.
Uspon partije koja ne pristaje na kompromise: Zeleni polako osvajaju Evropu, a na Balkanu su naglo ojačali u jednoj susednoj zemlji
Njega ne čudi ni uspon Zelenih kao relativno nove političke opcije koja je sve zapaženija ne samo u Nemačkoj, nego i u svetu.
– Prva asocijacija na zeleno jeste zdravlje, ljudski život i tako dalje. Ideologija Zelenih širom sveta trebalo bi da bude zaštita planete i zaštita svakog pojedinca, svakog ljudskog bića na planeti. Logično je da takve političke opcije jačaju u vreme pandemije, kada postoji globalni strah. One ne politiziraju, nego se zapravo bave onim što je život. Svaki čovek, građanin, glasač, pre svega je zainteresovan za svoje zdravlje, život, i život svoje porodice, pa onda za to ko će biti na vlasti. Logično je da Zeleni u takvim situacijama isplivavaju, pogotovo ako imaju i dobre ideje – zaključio je on. (www.24sedam.rs, Vladimir Tanacković, 18. mart 2021)
Koalicija CDU/CSU osvojila bi 29 odsto glasova ukoliko bi sada bili održani izbori u Nemačkoj, rezultati su istraživanja instituta “Forsa”, što je za čak četiri odsto manje nego prošle nedelje. Njih su uzdrmali afera vezana za zaštitne maske i problemi sa isporukama vakcina, a ovako nisku podršku unionisti su poslednji put imali pred vakcinaciju. Od njihovog slabljenja najviše koristi imali su Zeleni, koji bi u ovom trenutku osvojili 21 odsto glasova, što je za 3 odsto više nego što su imali ranije. Pad unionista ispod 30 odsto znači da samo sa Zelenima trenutno mogu formirati vladu. Socijaldemokratska partija (SPD) ostala je nepromenjeno na 16 odsto podrške, a nepromenjeno je i stanje kada je reč o Slobodarskoj partiji (FDP) i Levici, koje mogu osvojiti po osam odsto glasova.
Kada je reč o kandidatima unionista za kancelara, najveću podršku građana uživa šef CSU Markus Seder, kojem bi 36 odsto Nemaca dalo glas, dok bi lider CDU, Armin Lašet, dobio 21 odsto.
Zbog čega je podrška unionistima opala, koliko udela u tome ima Angela Merkel i njen odlazak, kao i zbog čega je Zeder popularniji među Nemcima od Lašeta za 24sedam razjasnio je novinar i analitičar Cvijetin Milivojević.
Više poslanika CDU osumnjičeno je da su zaradili na stotine hiljada evra da bi lobirali za nabavku maski pojedinih firmi. Rekordni gubici Hrišćansko-demokratske unije na nedeljnim izborima u pokrajinama Baden-Virtenberg i Rajna-Palatinat, prema procenama analitičara, povezuju se sa skandalima oko zaštitne opreme u koje su upleteni demohrišćanski političari, a veruje se da bi taj skandal mogao imati uticaja i na savezne izbore u septembru.
Nikolas Lebel je u ponedeljak (8.3.) objavio da napušta Hrišćansko-demokratsku uniju i da se odmah povlači iz Bundestaga, nakon što je potvrdio da je bio umešan u sumnjive poslove oko nabavke maski. On je, kako se sumnja, baš kao i bavarski poslanik iz redova Hrišćansko-socijalne unije (CSU), Georg Nislajn, primio proviziju u šestocifrenom iznosu za posredovanje u nabavki oko maski.
Vlasti u Bavarskoj izvršile su u sredu, u sklopu istrage protiv demokršćanskih političara, osumnjičenih za korupciju prilikom nabavke zaštitnih maski, pretres u kancelariji zastupnika Hrišćansko-socijalne unije (CSU) i bivšeg bavarskog ministra pravosuđa Alfreda Sautera.
– Postoje dva načelna razloga. Prvi je najavljeno povlačenje Angele Merkel iz državne politike, a drugi su poslednji potezi koje je ona kao liderka Hrišćansko-demokratske unije i kao nemačka kancelarka povlačila još od početka velike migrantske krize. To njeno soliranje, koje je ispočetka bilo jedna vrsta pritiska na sve zemlje EU, dovelo je do jednog licemernog poteza. Nemačka, koja je na početku krize, dok nije dostigla čarobnu brojku od dva miliona radnika, koliko im je bilo potrebno za te najmanje plaćene poslove, zagovarala politiku otvorenosti, faktički je vršila pritisak na sve zemlje EU i onda je, zatvorivši granice, brigu koju je navukla na Evropsku uniju prepustila ostatku Unije i zemljama koje su van nje. Kad je reč o životnim problemima, postoji niz razloga zbog kojih Nemci ne mogu da budu zadovoljni. Na neke od njih nije direktno svojom politikom uticala Angela Merkel – reč je o krizi izazvanoj pandemijom koja je na neki način dovela u pitanje i ono što je do juče bilo nesporno liderstvo Nemačke u ekonomiji, makar unutar EU. Postoji i neki četvrti, psihološki razlog, a to je zaštićenost. Vi imate jednu osobu deceniju i po na čelu države, dok su u međuvremenu sve zemlje EU promenile po nekoliko lidera, a u Americi su se promenila 3-4 lidera. Kad se govori o istraživanju javnog mnjenja, treba imati u vidu kolika je podrška Hrišćansko-socijalne unije u Bavarskoj, postojanije sestre CDU. Bavarska stranka je apsolutni lider u Bavarskoj, ona nosi apsolutno stabilne glasove. Sa strane gledano, nama deluje da su lider CDU, Armin Lašet, i lider CSU, Markus Zeder, dva glavna takmaca za budućeg premijera, ukoliko ta koalicija bude bila u poziciji da formira buduću vladu – kaže Milivojević i dodaje:
– Nemački mediji sada podgrevaju priču da li je došlo vreme da posle toliko decenija mlađa sestra koalicije predloži kancelara. Još od Ludviga Erharda, koji je bio jedini Bavarac na mestu kancelara, premijer nije bio iz Bavarske, a čak je i on bio kancelar kao član CDU. Bavarska partija je imala lidere koji su ostali bitni za celu Nemačku, na primer Franc Jozef Štraus, ali čak ni njemu nije pošlo za rukom da bude kancelar. Sada se gospodin Zeder smatra jednim ozbiljnim političarem i ima šanse da bude kancelar. On ima manjak spoljnopolitičkog iskustva, ali radi ono što je razumno iz pozicije Bavarske, koja je zemlja susedna Francuskoj i u tom smislu on gradi posebne dobrosusedske odnose sa predsednikom Francuske. Ta stalna priča o velikom prijateljstvu Nemačke i Francuske, koja je u stanju da zaboravi na dva svetska rata, mogla bi da postane čvršća, jer je možda upravo Zeder neka vrsta mosta koji je prirodniji nego gospodin Lašet u ovom trenutku. Zeder često govori o nekim zajedničkim projektima sa Francuskom. Video sam da tu ima nekih projekata iz oblasti avio-industrije, pa čak i u oblasti naoružanja, govori se o nekim borbenim avionima. A sa druge strane, primećuje se da Bavarska ima neku vrstu autonomne ekonomske i spoljne politike, čak i na planu odnosa sa Rusijom. Vrlo često se dešava da Bavarska ima posebne ekonomske ugovore sa Rusijom, nezavisno od centralne vlasti Nemačke. Osim toga, postoji još nešto što je bitno – veći deo sadašnje EU je rimokatolički, Hrišansko-socijalna unija dolazi iz Bavarske, a ona je ta katolička zemlja i u tom smislu reči ona je na neki način eventualno pogodna da kancelar dođe iz nje. Jesu istraživanja javnog mnjenja takva kakva su, ali kada se to pogleda u paketu sa podrškom Bavaraca, to nisu loši rezultati. Ne treba zaboraviti da je i sama Angela Merkel imala onu čudnu koaliciju sa socijaldemokratama pre dva mandata.
Kada je reč o izboru kancelara, o izbornom sistemu i kandidatima koji mogu da budu predloženi ispred stranaka, CSU i CDU učestvuju odvojeno na izborima, a kako Zeder održava bliske odnose sa Francuskom, samtra se najboljim rešenjem za jačanje odnosa dve najjače zemlje u Evropskoj uniji.
– CSU i CDU su samostalne stranke, koje tako i izlaze na izbore. One su sestrinske samo u praktičnom smislu. Samo krajem pedesetih godina oni su se na izborima direktno suprotstavili jedni drugima. Oni su uvek prirodan koalicioni partner, ali uvek pre izbora daju svoje ime kandidata za kancelara. Može se desiti da i jedna i druga strana na neki način tokom kampanje pominju imena svojih kandidata za premijera, to je jedna opcija, a druga opcija je da se odluče da to bude jedan od njih. Čak i ako bi kandidat bio Zeder, to ne znači da bi CSU imala većinu u vladi. U simboličkom smislu ja vidim da bi to mogao da bude jedan od izborih aduta sestrinske koalicije na sledećim izborima. Naravno, mislim na izborni adut ako govorimo o njihovoj političkoj utakmici protiv socijaldemokrata, zelenih i ostalih koji su im politički rivali. Ambicije lidera koji osnuju vladu mogu se podmiriti tako što će jedan postati premijer, a drugi predsednik, pošto se kod njih predsednik bira u parlamentu. Evropska unija je sada, posle izlaska Velike Britanije iz nje, plod dobre volje, svađe, ljubavi i rivalstva Nemačke i Francuske. Ako želite da gradite EU iz perspektive Berlina, onda je očekivano da imate najbolje moguće odnose sa Francuskom, dakle apsolutno partnerske odnose, i u ovom trenutku meni se čini Zederovi potezi u cilju bliže saradnje upućuju na to da bi on mogao da bude taj dobitni adut koji bi odnose Francuske i Nemačke doveo do poželjnog nivoa koji bi omogućavao dalji razvoj EU. Inače se Zederova i Lašetova evropska politika ne razlikuju mnogo. Njihov stav je zapravo ono što je bio i stav Angele Merkel do sada. Čini mi se da su CSU pragmatičniji i da imaju manje emotivan pristup Evropskoj uniji. Osim toga, Bavarska CSU nije bila oštro protiv zatvaranja granica, dok je Lašet bio uz Angelu Merkel dok je pričala da je protiv zatvaranja granica, pa smo videli dokle je to dovelo – objasnio je Milivojević.
Uspon partije koja ne pristaje na kompromise: Zeleni polako osvajaju Evropu, a na Balkanu su naglo ojačali u jednoj susednoj zemlji
Njega ne čudi ni uspon Zelenih kao relativno nove političke opcije koja je sve zapaženija ne samo u Nemačkoj, nego i u svetu.
– Prva asocijacija na zeleno jeste zdravlje, ljudski život i tako dalje. Ideologija Zelenih širom sveta trebalo bi da bude zaštita planete i zaštita svakog pojedinca, svakog ljudskog bića na planeti. Logično je da takve političke opcije jačaju u vreme pandemije, kada postoji globalni strah. One ne politiziraju, nego se zapravo bave onim što je život. Svaki čovek, građanin, glasač, pre svega je zainteresovan za svoje zdravlje, život, i život svoje porodice, pa onda za to ko će biti na vlasti. Logično je da Zeleni u takvim situacijama isplivavaju, pogotovo ako imaju i dobre ideje – zaključio je on. (www.24sedam.rs, Vladimir Tanacković, 18. mart 2021)
Нема коментара:
Постави коментар