Budući da su redovni izbori u Srbiji predviđeni za proleće sledeće godine, vlast je odavno u kampanji, dok se opozicija bori sa svojim osnovnim problemom – bojkotovati izbore ili izaći na “crtu”. Većina opozicionih stranaka zagovara bojkot, ali je jedna manja grupa nastavila da pregovara sa vladajućim strankama o izbornim uslovima.
U senci tih svakodnevnih burnih zbivanja na političkoj sceni, kao da promiče važan detalj da se uz parlamentarne, takozvane “ velike” izbore, održavaju i lokalni izbori i da oni otežavaju odluku o bojkotu.
Za sada, od političara opozicije nismo čuli kako će svojim glasačima objasniti da njihove stavove više niko ne zastupa u lokalnim zajednicama, ukoliko bojkota stvarno i bude. Šta i kako bi mogli da urade da bi njihovi interesi u lokalu bili uvaženi? I kako da menjaju ono što je možda bitnije od velikih nacionalnih tema –svakodnevni život u svom gradu ili opštini bez svojih političkih predstavnika.
“Po meni je bespredmetno i politički zabijanje autogola, da se vi zbog nekog višeg cilja faktički odreknete i te birače prepustite stranci Aleksandra Vučića. Ja mislim da se od principa se ne živi i da praktičnim razmišljanjem treba naći neko rešenje. Ta priča o obnarodovanju bojkota nije dovedena do kraja i nigde te stranke nisu rekle da neće izaći na izbore ukoliko se promene izborni uslovi”, kaže za Glas Amerike analitičar Cvijetin Milivojević i podseća da opozicija drži vlast u nekoliko opština i gradova, poput Paraćina, Čajetine, Šapca, Novog Beograda ili Starog grada.
Milivojević: Bojkot ograničiti na parlamentarne izbore
"I što je zanimljivo, te političke stranke imaju šanse da pobede na izborima uprkos nenormalnim izbornim uslovima. Zato bi bilo apsurdno ne razmišljati o mogućnosti da taj bojkot ne bude apsolut, već da ga treba ograničiti na ono što su parlamentarni izbori,” dodaje Milivojević.
Prema rečima predsednika beogradske opštine Stari grad, Marka Bastaća, najmanji problem u odnosu na sve ono loše što se dešava u Srbiji je pitanje da li će opozicija na Starom gradu i još tri ili četiri opštine ostati na vlasti, na koje on gleda kao “par ostrva koji su ostali u Srbiji”.
Analitičari: Bojkot ne odgovara nikome, EU "kumovala" susretu
“Konkretno, kada pričamo o Starom gradu uvek je bila visoka svest i uvek je bila opoziciona opština i najmanji je problem da dođe do samog bojkota izbora. Svi ti ljudi, bez da ih ja pozovem da ne učestvuju, osećaju potrebu da ne učestvuju u izborima. Kada pričamo o ostatku Srbije, tu je već mnogo veći problem zbog pritisaka. Uspeh bojkota ne gledam po tome koliki je procenat ljudi izašao na izbore, nego ko je bojkotovao te izbore", objašnjava Bastać.
Dejan Bursać, Istraživač na Institutu za političke studije, očekuje u nekim opštinama nižu izlaznost zbog bojkota, ali ukazuje i realnu opasnost koju nosi bojkot:
“Neke manje lokalne grupe će u bojkotu glavnih opozicionih stranaka videti svoju priliku da uđu u lokalne skupštine, te možemo očekivati niz grupa građana ili čak odmetnutih odbora pojedinih lokalnih stranaka koji bi se u tom slučaju kandidovali. Oni u tom pogledu imaju vrlo racionalnu računicu i nadaju se lakšem ulasku u lokalne parlamente bez konkurencije od strane Saveza za Srbiju ili Demokratske stranke. Takođe, mogu da očekuju i nešto manji pritisak od strane vladajućih stranaka, kojima će u situaciji bojkota odgovarati da neke opozicione grupe ili stranke ipak pređu cenzus i da se na taj način dokaže postojanje političkog pluralizma,” kaže Bursać i dodaje da je sasvim izvesno da će u slučaju bojkota neke stranke prestati da postoje.
Kako preživeti posle bojkota
Na pitanje šta će stranke koje se odluče na bojkot raditi posle izbora, Bursać pretpostavlja da će ciljati neki vid vaninstitucionalnog pritiska, kao što su protesti koje smo viđali od novembra prošle godine.
“U tom smislu, sam čin izbora, pogotovo ako dođe do vidljivo manje izlaznosti tj. uspeha bojkota, može biti novi impuls za "buđenje" protesta i mobilizaciju velikog broja građana na ulicama. Međutim, već jednom se pokazalo da su u toj igri "iscrpljivanja" vladajuće stranke izdržljivije, te se i prethodna serija protesta sada svela na zanemarljiv nivo. Bez dugoročne strategije (dugoročne u smislu nekoliko izbornih ciklusa) i jasnih akcija na mobilizaciji građana, nisam siguran koliko će se intenzitet tih potencijalnih protesta održati i uopšte uticati na vlast,” kaže saradnik instituta iz Novog Sada.
Bastać: Daš 15, vrate ti sedam
Opština Stari grad koja je pre pet godina bila najbogatija u Srbiji, danas je jedna od najsiromašnijih. Tako da kad pričamo o tom aspektu finasiranja, to ne postoji. Opština Stari grad nije jedinica lokalne samouprave, već opštine u Beogradu imaju status kao mesne zajednice u Srbiji. Samim tim ne možete da učestvujete u mnogim projektima i fondovima, a plus taj novac koji zaradite, kompletan prihod ide u grad Beograd, koji onda odlučuje koji procenat se vraća samoj opštini. U našem slučaju grad Beograd od svega što mi zaradimo, a zarađujemo 15 odsto celog gradskog budžeta, nam vrati samo 7 odsto.
Sa druge strane, Marko Bastać objašnjava da se oni ništa ne pitaju ni sada po pitanju donošenja zakona i odlučivanju:
“Kokretno, na primeru Starog grada – mi smo na vlasti tri i po godine. Nikada Grad Beograd nije tražio mišljenje opštine Stari grad za sve to vreme. Pa kakva je to razlika – jesmo na vlasti ili nismo na vlasti? Naš zadatak je da kroz sam bojkot i ono šta ćemo raditi nakon održavanja tih lažnih izbora, kako ćemo objasniti ljudima kako da se bore. I ja sam siguran ukoliko se budu održali u tom terminu koji je predviđen, već ćemo imati vrlo brzo slobodne izbore. To je krajnji cilj,” kaže Bastać.
Koga čeka sudbina SPO-a
"Verovatno neće doći do zvaničnog gašenja, već do svođenja stranki sa nekada razgranatom infrastrukturom i podrškom, na nivo stranaka sa tek svega nekoliko aktivnih odbora u najvećim gradskim centrima, što je i inače trend koji vidimo u dobrom delu opozicije. U prevodu, neke od ovih stranaka bi mogle da dožive sudbinu GSS, SDU ili čak SPO. Ogroman broj srpskih stranaka inače ne bi mogao da preživi period od 4 godine bez finansija koje donosi učešće u republičkoj, pokrajinskoj i lokalnim skupštinama, bez medijskog prisustva, ali i bez beneficija za članstvo koje donosi učešće u političkom životu i eventualno učešće u vlasti. Dakle, manjak novca i uticaja će dovesti do gašenja odbora i stranačkih organa, do niže aktivnosti, do osipanja članstva, a može doći i do svađa između centrala ovih partija i pojedinih lokalnih odbora koji nisu za bojkot,” navodi Bursać.
Konačno, Cvijetin Milivojević smatra da, što se tiče lokalnih izbora, nije konačno da se parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji moraju održati istog dana, da to nije nikakava obaveza, nego je to zapravo želja naših vlasti da faktički lokalne izbore natkrili onim velikim izborima na kojima će se koristiti ono što se zove harizma i politička podrška koju Vučić ima i da će o istom trošku zapravo ubedljivo pobediti na lokalnim izborima.
“U normalnim zemljama se nikada ne spajaju lokalni i parlamentarni izbori, to su dve potpuno različite teme. Iako mi svi pretpostavljamo da će Vučić učiniti sve da istog dana budu i lokalni i parlamentarni i oni u Vojvodini, a može da bude i još nešto. To nešto može da bude i neki referendum o nečemu,” mišljenja je Milivojević. (www.glasamerike.net, Aleksandar Nenadović, 25.9.2019)
Нема коментара:
Постави коментар