"Ponuda srpskom narodu": Tri poruke Marte Kos

Marta Kos, komesarka EU za proširenje, sastala se u Srbiji sa državnim zvaničnicima, predstavnicima vladajuće koalicije, opozicije, studentima u blokadi, kao i onim koji se zalažu za vraćanje na nastavu... Reklo bi se, svim mogućim činiocima trenutne političke i društvene krize. Ali, pored toga, ostavila je i tri ključne poruke vlastima u Srbiji.

Te tri poruke, predstavljene kao "ponuda srpskom narodu", uslov su za dalji evropski napredak, poručila je Kos.

A ponuda srpskom narodu izgleda ovako:

"Radite sa nama na reformama kako bi vaše članstvo bilo moguće. Radite sa nama na uspostavljanju nezavisnog pravosuđa koje može da se bori efikasno protiv korupcije. Radite sa nama na sprovođenju zakona i uspostavljanju institucija koje će omogućiti slobodne medije gde će sva mišljenja biti zastupljena. Radite sa nama da se uspostavi izborni okvir koji će obezbediti da se volja srpskog naroda čuje i da se na osnovu nje odlučuje", rekla je Kos.

Dodala je i da "Srbija ima mnogo toga da ponudi Evropi", ali i da je "ovo što tražimo zapravo jako blizu onoga što traže ljudi koji protestuju na ulicama u Srbiji".

Srpske vlasti odgovorile su, rečima premijera Đure Macuta, da će "neki od elemenata, kao što je ubrzavanje otvaranja novih klastera, predstavljati osnov rada vlade". I predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao je da će da ubrza reforme (a o tome je već u Briselu ne tako davno razgovarao sa zvaničnicima EU), "ne zbog birokratskih zahteva, već zbog toga što veruje da one donose bolji život građanima". Dodao je da Srbija vidi Plan rasta EU za Zapadni Balkan kao šansu da "ubrza ekonomski razvoj, jača institucije i dovede zemlju bliže Evropskoj uniji, ne samo politički, već i suštinski, kroz konkretne koristi i standarde koje građani mogu da osete". Pomenuo je Vučić i geopolitičko sporno pitanje, njegov put u Moskvu 9. maja, ali je ipak tokom ove posete akcenat bio na nečem drugom – unutrašnjim pitanjima i stanju u Srbiji.

Tri zahteva EU - minimum za normalno društvo

Ukratko rečeno, bez tri zahteva koja je ispostavila Marta Kos, nema evropskog napretka. Ali, gledajući ih, moglo bi se reći i da su u pitanju zapravo suštinski i minimalni zahtevi za funkcionisanje jednog normalnog društva. Pravosuđe koje rešava korupciju, sloboda medija i regularni izbori trebalo bi da se podrazumevaju. Jedan od tih zahteva, koji se tiče institucija i medija, već je pokrenut, radi se o konkursu za REM, što tokom Vučićeve posete Briselu, što pod pritiskom studenata koji su danima blokirali RTS.

Evropske integracije Srbije već dugo su u zastoju, otvaranje Klastera 3, koji je mogao da bude otvoren još 2021, ponovo je odloženo. Zato Branka Latinović, nekadašnja ambasadorka Srbije u OEBS kaže da se radi o tri zahteva koji su u razgovorima sa čelnicima EU već duže vreme na stolu i direktno ili indirektno su vezani za otvaranje klastera 3.

"Svi ti suštinski uslovi koji su obuhvaćeni klasterom 3 su ispunjeni i tu je Srbija, da kažemo tehnički, izvršila sve obaveze. Međutim, nova metodologija pristupanja omogućava da svaka članica Evropske unije može da postavi i neka druga pitanja, i to su pitanja najčešće vezana za vladavinu prava u Srbiji. I zato imamo to odlaganje otvaranja klastera. I suštinski, od 2021. godine nema pomaka", kaže Latinović. Ona podseća da su ta tri pitanja bila tema i prilikom poslednje posete Vučića Briselu, te da se obavezao da će učiniti pomake u svim oblastima u roku od mesec dana.

"Kako se približavala poseta Marte Kos, onda je trebalo učiniti neki simboličan pomak za ta tri uslova. Mislim da je to učinjeno, u najlakšem smislu, odnosno ne po suštini nego po formi, sa odlukom o raspisivanju izbora za članove REM-a", kaže Latinović.

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže za NIN da se radi o tri uslova za koje ne bi trebalo da bude pitanje da li ih je moguće ispuniti, već da bi trebalo da se podrazumeva da se tako nešto poštuje, ukoliko smo oizbiljna država, te da se radi o elementarnim stvarima u državi odgovornoj prema sopstvenim zakonima i Ustavu.

"Da li Evropska unija treba da moli našu vlast da obezbedi vladavinu prava? Ako ne postoji vladavina prava u ovoj državi, to je onda alarmantna situacija, ne samo za građane Srbije, nego i za Evropsku uniju koja navodno vidi Srbiju u svom krugu", kaže Milivojević. On podseća da je, kada su u pitanju izborni uslovi, Evropski parlament još u februaru prošle godine doneo rezoluciju povodom parlamentarnih izbora u Srbiji iz decembra 2021. godine u kojoj se kaže da, pojednostavljeno, izbori nisu bili regularni.

Preporuke ODIHR - ključne, a zapostavljene

"ODIHR je doneo 29 preporuka šta se mora uraditi kako bi izbori u Srbiji bili i regularni demokratski. Nijedna od tih preporuka nije ostvarena. A mi imamo sad redovne lokalne izbore, u Kosjeriću i Zaječaru. Mi samo idemo u krug i hvatamo se za sopstveni rep, naravno uz pomoć Evropske unije koja nam velikodušno nudi nekakve savete", kaže Milivojević. On podvlači i da kada je u pitanju poništavanje starog i raspisivanje novog konkursa za članove REM-a nije bila potrebna ni intervencija EU, niti studentski protest, već da se to moralo uraditi po zakonu i pita se šta je uopšte urađeno po pitanju slobode medija kada "imamo sedam medijskih zakona koji se ne poštuju" i "komercijalne medije koji linčuju neistomišljenike vlasti i zloupotrebljavaju nacionalnu frekvenciju".

Milivojević tvrdi da "nijedan od ova tri uslova, zbog kojih su studenti i građani na ulicama, nije ispunjen, niti deluje da će biti ispunjen od strane vlasti".

I Branka Latinović ukazuje na preporuke ODIHR-a, koje još nisu ispunjenje, dok je radna grupa za njihovu primenu u pat poziciji, o čemu je NIN već pisao.

"Ni tu nisu učinjene suštinske promene, odnosno nije dovoljno učinjeno da bi se moglo reći da je Srbija uradila ono što treba kako bi unapredila svoje izborne procedure i primenu onoga što je dogovoreno. I sama primena jeste glavno pitanje. Nije to pitanje zakonodavstva Srbije i dali ono odudara od onoga što su evropski standardi i evropska pravila, nego kako se to sprovodi u praksi", kaže Latinović.

Ona dodaje da je problem pravosuđa sada izbio u prvi plan, iako se radi o "starom domaćem zadatku", zbog slučaja nadstrešnica.

"Suštinski, dobili smo pozamašne domaće zadatke, i mislim da nije dovoljno reći da smo mi posvećeni evropskom putu, posvećeni pregovorima sa Evropskom unijom, da ćemo učiniti te reforme, već su neophodni suštinski koraci. Jednostavno, moramo ubrzati evropski put Srbije", kaže Latinović.

Srpske vlasti već duže obećavaju da će Srbija ispuniti sve reformske obaveze do 2027. i da će u potpunosti uskladiti zakonodavstvo sa propisima EU. Branka Latinović misli da se teško može očekivati da se čak i ova tri uslova sprovedu, te da verbalno izjašnjavanje o evropskom putu nije dovoljno, međutim, vidi mogućnost da do toga ipak dođe ako se paket iz Fonda za Zapadni Balkan direktnije uslovi reformskim obavezama.

Kako je u intervjuu NIN-u ranije rekla Tanja Miščević, donedavna ministarka za evropske integracije, Srbija se u vezi sa Planom rasta, kojim je za našu zemlju predviđeno 1,5 milijardu, obavezala na šest važnih mera koje moramo da ispunimo.

"Osim napretka u diversifikaciji snabdevanja energentima, najvažniji je rad radne grupe u parlamentu koja se bavi sprovođenjem preporuka ODIHR-a jer je neophodno napraviti balans između mera koje treba da unaprede socioekonomski razvoj i mera koje se tiču vladavine prava, posebno u oblasti stabilnih demokratskih institucija", rekla je Miščević.

Klaster, reforme i sankcije

Predsednica Centra za spoljnu politiku i nekadašnja ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji Aleksandra Joksimović, koja misli da poseta Marte Kos ima za cilj "upoznavanje sa novom Vladom kako bi se uverila da je ona fokusirana na evropske integracije", kaže da je EU rešila da ponovo otvori svoja vrata i ubrza prijem Zapadnog Balkana usled potrebe za zaokruživanjem bezbednosnog okvira u samoj Evropi.

Svaka država dobila je zadatak da napravi plan reformi kako bi mogla da dobije prvu tranšu iz Plana rasta, dodaje Joksimović i objašnjava da je Srbija napravila svoj plan reformi, ali da ga za sada još uvek nije ispunila.

"Mi sad imamo jednu prepreku gde Srbija treba da ispuni ono što je sama postavila kao ciljeve. Imamo jedan zadatak s kojim smo izašli, spremni da ga izvršimo prema EU koji nismo zaokružili, kako bismo dobili novac. Klaster 3 nije direktno povezan sa ovom temom, on je nešto za šta smo dobijali više godina unazad preporuku Evropske komisije za otvaranje, ali postoje očigledno ne samo tehnički, nego i politički kriterijumi koji ovaj proces zaustavljaju", navela je Joksimović za K1.

Ocenila je da određeni broj zemalja ne može da pređe preko činjenice da Srbija nije uvela sankcije Rusiji.

"Imamo taj jedan faktor koji je kamen spoticanja i naravno imamo još jedan kamen spoticanja i to je pitanje dijaloga Beograda i Prištine koji se vodi uz posredstvo Evropske unije. Mislim da će ključnu ulogu u tome odigrati Sjedinjene Američke Države, kao i do sada. Mi još uvek ne znamo kakav Tramp ima plan u vezi sa tim, da li ga ima i da li je stigao time da se bavi, da li će se vratiti na Vašingtonski sporazum i njegovu implementaciju", rekla je ona i dodala je da su to otežavajuće okolnosti koje Srbiju stavljaju u nepovoljan položaj kada je reč o bržem putu ka evropskim integracijama.

Ocenila je i da će EU učiniti sve kako bi do 2030. došlo do prijema barem jedne zemlje, kako bi pokazala da proces nije završen i da postoji šansa da se Evropa i dalje širi u kontekstu Zapada. (www.nin.co.rs, portal, Marko Batanski, Nedeljko Čolić, 2.5.2025)

Tri opcije za kraj društvene krize. Treća je 5. oktobar

Studenti u blokadi novosadskog Fakulteta tehničkih nauka traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Vlast je takvu ideju odmah odbila, ali ne bi bio ni prvi ni poslednji put da režim suočen s pritiskom studenata menja odluke. Ukoliko bi do tih izbora došlo, pred Srbijom bi bile tri opcije. Pobeda liste koju bi sačinili studenti i njihovi profesori, čemu u prilog idu poslednja istraživanja Crte koja kažu da ih podržava čak 60 odsto građana. Druga opcija je da vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem pobedi, što bi prema tom istom istraživanju bilo malo verovatno. Treća opcija je da vlast pokuša da pokrade izbore, a to bi onda moglo da izazove atmosferu sličnu onoj od 5. oktobra 2000. godine.

Plenum studenata Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu u petak je izglasao odluku da studenti u blokadi traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Za ovu odluku glasalo je 94,7 odsto, protiv nje niko nije glasao, a uzdržanih je bilo 5,3 odsto. Većinski su izglasali i da studenti u blokadi treba da sastave listu za parlamentarne izbore, kao i da se izabere modalitet podele mandata po gradovima.

Vlast je ovu ideju na prvu loptu odbila.

Ukoliko bi pod pritiskom studenata, njihoviih profesora i građana na ulicama do ovih izbora zaista došlo, moguće su tri opcije. Pobeda studentske liste, njen poraz ili krađa izbora, što režimu na čelu s Aleksandrom Vučićem nije strano.

Istraživanja pokazuju dominaciju studenata

Poslednje istraživanje koje je radila Crta pokazalo je da vlast ne uspeva da zaustavi trend rasta nezadovoljstva i nepoverenja koje građani Srbije osećaju prema njoj, a da podrška protestima i studentima iznosi 59 odsto.

“Skoro svakim aspektom rada vlasti nezadovoljna je barem polovina punoletne populacije, 51 odsto je nezadovoljno ukupnim rezultatima vlasti, 61 odsto borbom protiv korupcije, a najmanje loših ocena (48 odsto) odnosi se na oblast socijalne zaštite i delovanje centara za socijalni rad. Učinak Aleksandra Vučića na predsedničkoj funkciji negativno ocenjuje svaka druga osoba. Prosečna ocena koju su mu građani dali je 2,6. Na pitanje kome više veruju – predsedniku države ili studentima, svaki drugi građanin poverenje daje studentima, a svaki treći Aleksandru Vučiću”, pokazali su rezultati ovog istraživanja, nakon čega je predsednik Srbije rekao da Crta nikad nije radila i ne zna da radi istraživanja. Pokušao je da ospori i istraživanje Đorđa Vukadinovića, koje je u martu donelo slične rezultate.

Dakle, ukoliko bi došlo do novih izbora, onda bi oni bili održani u referendumskoj atmosferi – studenti ili Vučić.

Naravno, ne treba isključiti ni mogućnost da vlast te izbore dobije, ali ni da ih pokrade.

U tom slučaju, imali bi situaciju iz oktobra 2000. godine.

Šta je dovelo do 5. oktobra

Petooktobarski protest je organizovan pošto je Izborna komisija osporila pobedu kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Кoštunice na izborima za predsednika SRJ održanim 24. septembra 2000. godine. DOS je pozvao građane da se 5. oktobra 2000. okupe ispred Savezne skupštine i suprotstave izbornoj krađi koju je Savezna izborna komisija sprovela po nalogu režima Slobodana Miloševića.

DOS je tražio od Miloševića do tog 5. oktobra, u 15 časova prizna izbornu volju građana izraženu na saveznim, predsedničkim i lokalnim izborima održanim 24. septembra. Zahtevano je i da generalni direktor, glavni urednik i uređivački kolegijum Radio-televizije Srbije podnesu ostavke, da RTS promeni uređivačku politiku i omogući objektivno informisanje o zbivanjima u Srbiji.

Ostalo je istorija…

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da atmosfera u Srbiji još nije došla do stadijuma petooktobarske, ali da je Vučić svestan da je izgubio podršku većine.

Samo slep i gluv ne vidi šta se dešava

“Pred 5. oktobar je situacija u našoj državi izgledala tako da su “obe Srbije” videle Miloševića kao nekog ko je zprropastio Srbiju. Zato u svi ustali protiv njega i glasali za Vojislava Koštunicu. Sada nije još dotle došlo, Aleksandar Vučić je nešto drugačiji tip političara. Zato mislim da je ova priča sa izborima još jedna Vučićeva udica, na koju se prvo uhvatio deo opozicije, a zatim i deo studenata”, kaže Milivojević i ocenjuje da nema smisla posle svega što se desilo, a bez bilo kakve promene izbornih uslova izaći na Vučićeve izbore, pa ni one lokalne u Kosjeriću i Zaječaru, koji su zakazani za 8. jun.

“Mislim da je rešenje da se Univerzitet pojavi sa nekom vrstom platforme svih sedam državnih univerziteta, nekog koordinacionog tela koje će insistirati na ispunjenju postavljenih zahteva. Ako vide da od toga nema ništa, onda treba da pokrenu dijalog za promenu izbornih uslova. Mislim da je ovaj narodni burnt toliko jak, da samo slep i gluv čovek ne vidi ono što se dešava. A dešava se da Vučićeva opcija više nema podršku većinske Srbije. Vučić je svestan toga i zna da mu je bolje da pregovara nego da proziva ovo nasilje koje smo juče videli u Novom Sadu.

To univerzitetsko koordinaciono telo bi nakon promene izbornih uslova, smatra Milivojević, moglo da sastavi listu za izbore. (www.nova.rs, portal i novine Nova, Jelena Jelovac, 28.4.2025)

Kome odgovaraju izbori? Cvijetin Milivojević za Euronews govorio o političkoj situaciji u zemlji

Dok deo studenata, u skladu sa rezultatima glasanja plenuma, namerava da sastavi listu za vanredne parlementarne izbore, čini se kako je deo opozicije saglasan sa idejom. Međutim, sa druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže kako mu se još uvek niko nije obratio sa zahtevom za raspisivanje izbora.

Studenti u blokadi Fakulteta tehničkih nauka (FTN) Univerziteta u Novom Sadu objavili su prošle nedelje da je njihov plenum "izglasao" da studenti u blokadi zatraže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji.

Takođe, predsednik Narodnog pokreta Srbije (NPS) Miroslav Aleksić izjavio je nedavno da je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora jedino rešenje za izlazak iz društveno-političke krize i poručio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i njegovom režimu "da izađu na crtu pobunjenom narodu Srbije, pokažu većinu i dokažu snagu o kojoj stalno pričaju".

Sa druge strane, Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević je odgovorio da se izbori neće raspisivati kad se "ćefne" predsedniku Narodnog pokreta Srbije Miroslavu Aleksiću.

Komentarišući predlog dela opozicije i studenata u blokadi o novim izborima, Vučić je rekao da mu se niko nije obratio sa zahtevom da raspiše izbore, istakavši da se na kraju sve, kako je rekao, svelo na politiku.

"Dakle, ne bi li napravili novi G17 plus i ne bi li se nekakve vlasti dočepali. Dakle, od svih priča o pijetetu, o humanitarnom i humanom aspektu, došli smo samo do fotelje i dobro je da to ljudi danas potpuno jasno vide. Mi smo imali izbore pre manje od godina dana, nudili smo im sve, ni za šta nisu bili zainteresovani, oteli su nam šest meseci  - de facto u ekonomiji godinu, godinu i po dana naših života", rekao je Vučić.

Milivojević: Priča o izborima potekla iz kuhinje Pokreta za narod i državu

Govoreći za Euronews o reakciji predsednika Vučića na pitanje novinarke Euronews Srbije o izborima, a na koje on nije direktno odgovorio, kao u ranijim slučajevima, politikolog Cvijetin Milivojević kaže kako izbori po sadašnjim izbornim ne odgovaraju ni studentima, ni građanima ni opoziciji.

"Ova njegova reakcija me navodi na pomisao da je čitava priča o nekakvim izborima zapravo i potekla iz kuhinje njegovog Pokreta za narod i državu. Dakle, nikom normalnom u ovom trenutku ne odgovaraju izbori pod Vučićevim uslovima. Kad kažem 'nikom normalnom' – dakle, građanima koji su na ulicama, studentima koji predvode narodnu bunu, pa čak i opoziciji, odnosno onom delu opozicije koji je odmah aplaudirao svakoj pomisli o izborima. Dakle, u ovom trenutku izbori po sadašnjim izbornim uslovima ne dolaze u obzir", objašnjava Milivojević.

Kako kaže, to je jedinstven stav koji je ujedno bio zaključak nakon parlamentarnih izbora iz decembra 2023. godine kada je Evropski parlament doneo rezoluciju prema kojoj izbori nisu bili regularni.

"Zašto Evropska komisija nije potvrdila ono što je njen parlament doneo kao odluku, to je već druga stvar, verovatno diplomatsko i strateške prirode iz ugla Evropske unije. Prema tome, ja mislim da je u ovom trenutku postoje mnoge prioritetnije stvari. Najprioritetnija je pokušati da se spasi ova školska godina, pre svega za studente. Mi ovde na neki način prisustvujemo jednoj predstavi. Dakle, uz predsednikovu rečenicu tipa 'ispunili smo sve zahteve i nema šta više da ispunjavamo', Srbija je blokirana, evo za nekoliko dana će biti šest meseci", navodi sagovornik.

On je podsetio kako je prvi i osnovni zahtev studenata poštovanje vladavine prava, a ne dolazak na vlast.

"Ja moram podsetiti da je prvi i osnovni zahtev, koji se provlači kroz sve ostale zahteve, jeste poštovanje Ustava i zakona, poštovanje države i njenih institucija, da svako ko je nadležan, kao institucija, radi svoj posao za koji je nadležan, a ne neko da to radi drugi - to je vladavina prava", podvlači Milivojević.

Govoreći o redovnim lokalnim izborima u Kosjeriću i Zaječaru, on kaže kako se iznenadio kada je video deo opozicije koji je rekao da treba na izbore izaći.

"Je li cela opozicija, ona koja je izašla i ona koja nije izašla na prethodne lokalne izbore u junu, kao i ona koja je izašla u decembru 2023, konstatovala da više nikada neće izlaziti na izbore pod takvim izbornim uslovima, jer smatraju da su izbori neregularni?", upitao se Milivojević.

On je dodao kako smatra da su oni bili dobrim delom u pravu, upitavši po čemu se onda razlikuju izbori u Kosjeriću i Zaječaru, te da stav opozicije o izlasku na izbore govori da je ona "neozbiljna" i "nekredibilna".

Govoreći o popularnosti vlasti u kontekstu nedavnih medjskih istupa njenih predstavnika, on ističe kako ona u velikoj meri zavisi od popularnosti predsedika Vučića

"Već nekoliko godina govorim da SNS ne postoji kao takav, a kad bismo imali normalnu Agenciju za sprečavanje korupcije, koja se bavi svojim poslom i tumači ono što piše u Zakonu o sprečavanju korupcije, ne bismo u poslednjih desetak godina imali izbore na kojima nikad ne pobeđuje Srpska napredna stranka, koja se, nakon što se izbori završe, proglasi pobednikom izbora, jer na tim izborima uvek učestvuje, a naglašavam, nije reč o predsedničkim izborima - predsednički izbori su nešto drugo - govorimo o parlamentarnim, lokalnim, opštinskim, gradskim ili pokrajinskim u Vojvodini, pobeđuje nešto što se zove 'Aleksandar Vučić, crtica za nešto'", kaže on. (www.euronews.rs, TV Euronews Srbija, “Vesti”, 28.4.2025)

https://www.euronews.rs/srbija/politika/167009/aleksic-trazi-izbore-vucic-odbija-opozicija-u-blokadi/vest

Analitičari o zahtevu za vanrednim izborima i "studentskoj listi": "Dobra vest za građane koji podržavaju proteste"

Zahtev studenata novosadskog Fakulteta tehničkih nauka (FTN) za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji i sastavljanje studentske liste je "dobra stvar" za sve građane koji ih podržavaju, smatraju analitičari Cvijetin Milivojević i Zoran Stojiljković.

Plenum studenata novosadskog Fakulteta tehničkih nauka (FTN), koji se nalazi u blokadi, na svom 17. zasedanju izglasao je zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji.

Osim toga, kako je naznačeno na njihovim zvaničnim nalozima na društvenim mrežama, usvojen je i predlog da studenti u blokadi sastave listu za parlamentarne izbore.

Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da je to "dobra stvar" jer su se studenti, kako dodaje, dosad veoma dobro ograđivali od bilo kakve direktne političke aktivnosti ili političkog učešća.

"Po mom mišljenju, svi studentski zahtevi su zapravo građanski zahtevi, a ne politički, jer studenti od samog početka nisu pokazivali želju da učestvuju u politici i da se kandiduju na izborima. Oni nisu imali zahtev kakav im, na primer, imputira vlast, da žele rušenje Aleksandra Vučića. Takođe, videli smo da studenti nisu tražili ni prelaznu vladu, što je zahtev opozicije. Tako da su ovi rezultati glasanja sa plenuma FTN dobra stvar", ocenio je Milivojević u razgovoru za portal Newsmax Balkans.

On očekuje da bi zahtev koji su izglasali studenti FTN mogao biti najšire prihvaćen od građana koji podržavaju studentske proteste.

"Možda bi studenti i nastavnici mogli da faktički krenu u formiranje nekakve platforme ili tela, nazovite ga kako hoćete, koje se u jednom trenutku može ponuditi čak i kao jedna vrsta privremene vlade, koja bi obezbedila regularne i demokratske uslove za izbore, a u kojoj ne bi bilo ni vlasti ni opozicije. Ne mora to biti vlada, ali u svakom slučaju mislim da građani koji podržavaju studente očekuju da se formira neka platforma ili koordinaciono telo, koje će dalje voditi ne samo proteste, nego i ove zahteve ka ispunjenju", istakao je Milivojević, navodeći primere iz Poljske i Makedonije gde je došlo do promene vlasti koju su doneli faktori koji nisu bili striktno politički.

"Univerzitetska lista je osetljivo pitanje"

Zbog toga je i oprezan kada tumači proces političke artikulacije studentskih zahteva, pa dodaje da u svemu tome treba ići "korak po korak".

"Formiranje neke vrste univerzitetske platforme ili nekog međuuniverzitetskog koordinacionog tela koji bi činili i predstavnici studenata i profesora bio bi prvi korak. Oni bi se time pojavili kao odgovoran društveni subjekat koji ima podršku građana i kao takav ima pravo da od stranaka i vlasti i opozicije zahteva da se ide ka održavanju vanrednih parlamentarnih izbora. Da li bi se na tim izborima kandidovala lista pod imenom 'univerzitetska lista', to je već drugo pitanje, koje je u ovom momentu osetljivo", naglasio je politikolog.

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Zoran Stojiljković tumači taj zahtev studenata kao "dobru i značajnu indikaciju".

"To je samo indikacija jer se radi o plenumu jednog fakulteta, a svi znamo da je to decentralizovano odlučivanje i da plenumi neretko imaju i različite stavove o konkretnim pitanjima. Pogotovo kad se radi o uplivu u političku arenu ili tipu sugestija, odnosno zahteva koji su vezani za političke i institucionalne procedure ili institucije poput prelaznih ili ekspertskih vlada ili raspisivanja izbora. To jeste vrlo važno i značajno, jer je ovo, čini mi se, prvi put da studenti eksplicitno traže izbore", ukazao je Stojiljković u izjavi za portal Newsmax Balkans.

"Izborna lista pod mentorstvom studenata"

Zahtev studenata FTN iz Novog Sada za izborima i njihovom listom na njima penzionisani profesor FPN vidi kao ulazak u jedan oblik izbornog angažmana.

"Koliko će to biti prihvaćeno i od drugih plenuma i studenata, videćemo, ali mi se čini da će ova priča imati podršku kada se radi o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, dok ćemo o modalitetu učešća studenata na njima sigurno videti još različitih inicijativa i predloga", naveo je Stojiljković.

Prema njegovom mišljenju, govoriti nešto preciznije o svemu je preuranjeno.

"Ako se bude išlo na opciju da postoji neka izborna lista koja je mentorisana od strane studenata iza koje su oni stali i na kojoj će se eventualno pojaviti jedan broj studenata, onda treba videti kako će ona biti koncipirana i u kojim modalitetima, ili će, recimo, studenti samo stati iza zahteva da opozicija izađe sa jedinstvenom listom. Za to ima još vremena, ali je značajnije to da se zahtevaju vanredni parlamentarni izbori pod koliko-toliko pristojnim uslovima. Studenti svakako vide da do ispunjenja osnovnih zahteva protesta u eventualim pregovorima sa ovom slabom vladom kratkog daha nema, niti će biti", zaključio je naš sagovornik. (www.newsmaxbalkans.com, portal, Goran Mitrović, 25.4.2025)

Cv(i)jetnajom revolucijom do pedarhije

Deo opozicionih X-trudbenika i akcijaša po socijalnim mrežama (tamo tek povremeno provirim kao voajer, jer, principijelno, ne polemišem s „nonejm“ kukavicama) sručio je ovih dana kofe fekalija po meni, pošto je, sa izvesnim zakašnjenjem, došao do delova mojih izjava iz emisije „Četiri lica Srbije“ koju Poglavica plemena Ćacija, verovatno, zove „Sve „stručnjak“ do 'stručnjaka'“, a ja, od milja, „Sve moj do mojega“, misleći pri tom na sopstvenu nebitnost i trojicu ovih (Bakić, Šarović, Prelević) s kojima, jednom mesečno, izukrštavam mišljenja.

Tviteraški mejnstrim političke „EUposvakucenu“ Srbije nazvao me – biram bezbolnije epitete – „Udbom“, „dugogodišnjim pljuvačem opozicije“, „osvetnikom koji se sveti opoziciji koja ga neće“, „malim Pericom“, „mudracem opšte prakse“, te ustanovio da sam „kretenčina“, „govnar“, „smrad“ i da sam „prs'o“ i „pregoreo k'o licna“, da sam „Srđan Nogo“, da „sipam otrov na opoziciju i da radim za BIA, FSB i Vučića“, da sam „glupi Bosanac“ i „relevantan kao nečija mrtva baba“, pa da sam „kandidat za upražnjeno mesto analitičara na Pinku, Kuriru, Hepiju“ i tome slično... (O tome šta o meni, istodobno, misle, šta zbore i šta mi „žele“ režimske kolege po jeziku i peru ovih iz opozicije, nekom drugom zgodom.)

To je samo deo onoga što su mi - na nebeskom X-u, političkom bojnom polju na kome opozicija leči svoje ovozemaljske gubitničke frustracije - zalepili aktivisti i pristalice glasnijeg dela „EUposvakucenu“ opozicije.

A šta sam to strašno bogohulio u emisiji “4LS” na zrenjaninskom KTV-u?

Najviše ih pogodilo ovo: „Hoćemo li mi, kao građani koji se nešto bune, dozvoliti da opet neka opozicija ili deo te opozicije odlučuje o sudbinama svih nas? Koliko je opozicija trenutno jaka? Složićemo se svi, ona je apsolutno nebitna u ovom trenutku. Dakle, bilo koji da se pojavi na nekakvim, iole normalnim, izborima, neki novi subjekt koji nastaje iz ovih pokreta, na ulici itd, on bi razvalio opoziciju za početak, a vrlo verovatno, ozbiljno ugrozio, a moguće i pobedio Vučića...“

A ogorčio ih je i prethodni moj TV minut, glede studenata u blokadi: „Šta god sada da urade, ja ću ih podržati! Zato što mogu i da izađu iz blokade, da kažu: „evo, idemo malo da učimo, a ne prekidamo blokadu, možemo u realnom vremenu, za sat vremena, da se ponovo vratimo u blokadu.... možemo raditi sve to, sve to stoji kao mogućnost“. Nije dobro da mi sa strane optiramo za ovu, onu drugu ili treću opciju, da tražimo i od studenata Beogradskog univerziteta, da se oni moraju izjasniti da su za nekakvu ekspertsku vladu. Ja podržavam jasan stav Filozofskog fakulteta: „dozvolite, nas u ovom trenutku zanima ispunjenje naših zahteva“. Hajde da vidimo kakvi će biti efekti ove biciklističke odiseje do Strazbura. Hoće li se EU setiti da je Evropski parlament, u februaru prošle godine, usvojio neku rezoluciju (o parlamentarnim izborima u Srbiji, iz decembra 2023), šta radi Evropska komisija kao vlada EU?... Drugo, ko bi izabrao bilo kakvu ekspertsku vladu? Sadašnja vladajuća većina? Ja mislim upravo obrnuto: da treba da idemo na potpunu diskvalifikaciju parlamenta (jer je on, od 25. novembra 2025, pod državnim udarom Ane Brnabić).“ 

Ne zbog one ogromne većine građana koji učestvuju u narodnoj buni i koje je baš briga šta misli, skoro pa nepostojeća, opozicija, a pogotovo ne mare šta o svemu smatram ja, već upravo zbog ovih koji se gnušaju mojih “smatranja” videći u njima, ni manje ni više, nego, preko mene (!), nekakvu direktnu poruku poglavice koji se zove Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice (LKSNDH) – evo dodatnih razjašnjenja.

Da, studenti su toliko toga učinili za ovo zarobljeno društvo (ponajviše na oslobađanju od straha!) da, bilo šta da odluče, da koliko sutra izađu iz blokade ili da nastave da blokiraju do iznemoglosti ili da nastave da se hvataju u koštac sa vlašću koja je namerila da sve njih, a i nas zajedno, mrcvari do sudnjega dana – niko ništa nema pravo da im prigovori, već je obaveza svakog normalnog građanina da ih, u svim mogućim scenarijima, podrži!

Studenti su kandidovali opštegrađanski svenarodni angažman, a, u tri navrata, konkretno, i zahtevali generalni štrajk. Potom i zborove građana.

Zašto je većinska, nažalost kalkulantska, Srbija ostala samo na mlakoj podršci studentima, zašto nije spremna da rizikuje nešto od svoje virtuelne sigurnosti, komoditeta i sitnih sinekura, zašto se niti jedna društvena grupa, niti jedan ceh, osim prosvetara u osnovnim i srednjim školama i, donekle, poljoprivrednika nije pridružila u najčistijim građanskim zahtevima koje su studenti kandidovali, a to su, da podsetim: poštovanje Ustava i zakona, pravo i pravda i oslobađanje otetih institucija koje je zarobio Vrhovni Uzurpator sve tri grane vlasti?!

Šta građane sprečava da ustanu i kažu “danas staje sve”?

Osim nekoliko stotina zborova koji su zaživeli po mesnim zajednicama i u nekoliko gradova, tek, iz onog narodnog elementa studentske bune, stižu i originalni konstruktivni predlozi poput onoga iz Udruženja „Ne damo Jadar“ (N. Petković), da za efikasan generalni štrajk nije neophodno da se digne baš cela Srbija, već se može ugledati i na Ćacilend 1 i Ćacilend 2 (oni „čadori Age-Hasanage što se bijele u gori zelenoj“, pred Skupštinom Srbije), pa se šatori narodne bune mogu razapeti pred svim zgradama skupština opština i gradova i svim trgovima širom Srbije.

Kako reče jedan student beogradskog ETF-a: “Nekad imamo osećaj da ljudi kažu ‘okej, biće protest, doći ću na protest kao na vašar’. Nešto ću da uradim, ja podržavam studente, ja se divim njihovoj borbi i to je to. Onda ću ja da se vratim u svoju zonu komfora, a studenti će da se bore za mene. Posle više od pet meseci studentskih borbi, žrtve i odricanja, odbrojavamo poslednje minute da se građani više angažuju u borbi za bolju državu....”

Umesto toga, u prazan prostor uleteo je Poglavica plemena Ćacija i, kao klip u točkove s namerom da antagonizuje odnose unutar univerziteta,podmetnuo priču o nekakvoj političkoj organizaciji “Inicijativa 60” koju, navodno, sve krijući to od studenata u blokadi, prave njihovi profesori.

A deo opozicije mu je petomesečnim aktivnim učešćem u legitimizaciji sada već i nelegalnog parlamenta pod državnim udarom pomogao da se, makar i delimično, konsoliduje i „uzme vazduh“.

Aktuelni patrijarh srpski, osim što, očigledno je, nije dorastao ovom istorijskom trenutku, ne pokazuje ni minimum osećaja za sabornost, što je krasilo ne samo blaženopočivšeg patrijarha Pavla, nego, u izvesnoj meri, i počivšeg patrijarha Irineja.

Umesto da je, našao vremena da sasluša i čuje studente koji pet meseci čine ono što smo mi stariji morali mnogo ranije da uradimo, patrijarh Porfirije je pred Vladimirom Putinom glumio Poglavičinog “kurira Jovicu”, uz došaptavanje mitropolita Irineja Bulovića, opanjkavao srpsku mladost tvrdeći da vodi “cvjetnaju revoluciju” zbog čega Putin umalo nije puknuo od smeha.

Nadam se da nije pretenciozno, ali Njegovu svetost vredi podsetiti: Ako studenti traže da se poštuju Ustav i zakoni, i da svaka institucija uklučiv i predsednika Republike, radi onaj posao za koji je nadležna i ovlašćena, to se nigde u svetu ne zove “obojenom revolucijom”, a nekmoli rušenjem države. Upravo obrnuto – tako se država i narod brane od uzurpatora i zavojevača!

To da “država ima monopol fizičke sile”, znali smo i pre nego što nam je to, preko ružičanstvene TV trovačnice, saopštila za to apsolutno nenadležna osoba. Ali, vest je da je Nenadležnik obelodanio da država, tj. on lično i nenadležno, “bira trenutak kada će tu silu i da upotrebi” protiv “terorista, nacista, zločinaca”, tj. “blokadera”?!

U međuvremenu, rektor Beogradskog univerziteta je prošao trnovit put od razapinjanja na Nenadležnikov policijski krst na Veliki petak, do prijema, na treći dan Vaskrsa, na najvišem nivou u kabinetu presednika Vlade i popečiteljstava prosvete, ali i nauke i tehnološkog razvoja!

Za ovo drugo, umalo nije popio “toplog zeca” i od dela, za nedela uvek spremne, opozicije:   samo ga je neodlazak na “zakazanu kontrolu” kod dr Macuta spasio od toga da bude do kraja uneređen upravo od strane onih koji svoju frustraciju zbog manjka građanske hrabrosti leče po bespućima anonimije na društvenim mrežama.

Iako je Macuta, podsećam, izabrao parlament u kome, i nakon što je Poglavičina Tajnica, 25. studenog prošle godine izvršila državni udar – veći deo opozicije i dalje sedi?!

A pošto je univerzitet već, po definiciji, „zajednica studenata i nastavnika“ i, ukoliko je i u praksi stvarno tako, ima li onda ičega logičnijeg od toga da studenti i profesori imaju jedno (koordinaciono) telo koje može da preraste i u nešto veće i stalnije, nazovite ga kako hoćete, makar i paralelnom privremenom vladom do nekih narednih izbora?

A ne da, odjednom kao da je vaskrsla, opozicija koje skoro da i nije bilo prethodnih pet meseci, a i tamo gde je bilo, bolje da je nije bilo, na talasu energije narodnog (pre svega, studentskog) nezadovoljstva, ne samo da odjednom kandiduje bilo prelazne, bilo ekspertske, bilo vlade izbornog ili narodnog poverenja, nego se, deo te oporbe, sve češće ponaša poput glavne srpske Posvuduše (Poglavica plemena Ćacija), pa bi da „savetuje“, ali i arbitrira u narodnoj buni, sa ambicijom da u jednom trenutku preuzme tu narodnu, izvorno studentsku, energiju mlade Srbije.

Uostalom, sam Poglavica je, još u prvoj polovini svog prvog predsedničkog mandata (jun 2019), osetio odakle mu preti opasnost po njegovo svevlašće, pa je, za svaki slučaj, u autorskom tekstu u „Politici“, toj Srbiji koja nije spremna da mu potpisuje blanko podršku za sve i svašta, imputirao da je nekakva lažna „superiorna“, odrođena elita, nasuprot njemu lično i njegovima blankopodržavaocima koji su uvek na strani „plebsa“.

Sada, u drugoj polovini svoga drugog mandata predsednika Republike koji, prema Ustavu, ima samo osam ceremonijalnih ustavnih nadležnosti, Posvuduša iz dana u dan sve eksplicitnije Srbiju pretvara u autokratiju.

Dakle, kao tip vladavine imamo autokratiju (samovlašće Svevladara koji je uzurpirao sve institucije u sve tri grane vlasti) začinjenu plutarhijom, kao elitističkim oblikom vlasti odabrane grupe najbogatijih okupljenih oko autokrate koji svoje bogatstvo i sledstvenu moć duguju upravo njemu.

Upravo zbog toga možda je momenat da, makar i privremeno, probamo sa vladavinom najpametnijih, odnosno istinske elite znanja i morala? Pedarhija je taj tip vladavine u kojoj su sluge i servis naroda i države oni koji nas uče i vaspitavaju. Tako nešto, pa i to samo u tragovima, imali smo samo u prvom Praviteljstvujuščem sovjetu ustaničke Srbije, s početka 19. veka, i to, pre svega, u liku i delu popečitelja narodne prosvete Dositeja Obradovića.

U suprotnom, narod (društvo, država, institucije, vlast i opozicija...) – ako izda ovu mladost - ovakvu decu ne zaslužuje ni da ima! (cvijetinmilivojevic.blogpost.com, 24.4.2025)

Kampanja bez rezultata: Novac iz budžeta ‘agentu haosa’ za veličanje Vučića

Izraelski marketinški stručnjak Srulin Einhorn je, prema pisanju medija, bio angažovan za kreiranje kampanje koja je trebalo da ‘značajno poboljša imidž’ Aleksandra Vučića i Srbije u SAD-u i Evropi.

Srulik Einhorn, izraelski marketinški mag ili „agent haosa“, kako ga neki nazivaju, poznat po širenju lažnih informacija i stvaranju veoma otrovne atmosfere koja za posledicu ima polarizovano društvo, trenutno je u Beogradu i nedostupan je izraelskim vlastima koje ga traže zbog brojnih problema sa tamošnjim pravosuđem koje podrazumevaju potplaćivanje izraelskih medija, otkrivanje tajnih vojnih informacija i zastrašivanje, objavila je Balkanska istraživačka mreža Srbije (BIRN).

U tekstu, koji potpisuju srpski novinar Saša Dragojlo i njegove kolege iz izraelskog lista Haaretz, istaknuto je da nije neobično što se Einhorn skrasio u glavnom gradu Srbije s obzirom na to da je bio marketinški savetnik predsednika Aleksandra Vučića, a imao je i aktivnu ulogu u organizovanju sastanaka na najvišem nivou koji su bili važni za početak izvoza srpske municije Izraelu preko Crne Gore.

Einhorn je, prema navodima BIRN-a, bio angažovan za kreiranje kampanje koja je trebala da „značajno poboljša imidž predsednika Vučića i Srbije među aktuelnom američkom administracijom, Demokratskom partijom, medijima, ali i liberalnim svetom u SAD-u i Evropi“, i da, na unutrašnjem planu, „očuva i ojača međunarodni imidž predsednika Vučića među građanima Srbije te poveća nacionalnu podršku“.

‘Boljeg nemamo, ali goreg nećemo nаći’

Naši sagovornici ističu da je Einhorn svojim propagandnim radom pokazao da ima vrlo problematičan moralni diskurs, ali i da je novac iz budžeta Srbije kojim mu je plaćena Vučićeva marketinška kampanja uludo potrošen, jer kampanja nije donela nikakve rezultate.

Novinar Saša Dragojlo kaže da je Einhorn bar od 2020. godine prisutan u Srbiji i da je radio za Vučića, a da sada više navodno ne radi za njega. No, te tvrdnje je teško proveriti.

„Imali smo uvid u jednu od kampanja koju je radio, a koja je pre svega bila usmerena prema Zapadu, s obzirom na situaciju u kojoj se nalazi Srbija i šta je Vučić želeo da postigne, ali koja je bila usmerena i ka unutrašnjoj politici, jer je međunarodna politika koju Vučić vodi dosta značajna za određeno biračko telo koje misli da ‘boljeg nemamo, ali goreg nećemo nаći'“, kaže Dragojlo.

Upitan da li se u toj kampanji usmerenoj ka spolja može primetiti problematični moralni diskurs koji je Einhorn pokazao u svom ranijem radu, Dragojlo kaže da nije bilo skandaloznih poteza, ali da se njegova „problematična biografija“ verovatno odražava u njegovom radu za unutrašnje potrebe, odnosno za izborne kampanje u Srbiji.

Kao primer ranijih, u najmanju ruku kontroverznih Einhornovih poteza, Dragojlo navodi kreiranje spota „Video o burki“. U tom spotu koji je Einhorn radio za nekadašnjeg izraelskog ministra, desničara Avigdora Liebermana, taj političar uči od trenera krav mage, izraelske borilačke veštine, kako da zaviri pod burku teroristkinje koja se navodno pretvara da je muslimanka, koristeći mobilni telefon i selfie štap. Spot je izazvao kritike zbog ismevanja žena i njihovog seksualnog ponižavanja.

Einhorn je osmislio i koncept o „kamerama na biračkim mestima“ tokom izbora u Izraelu u aprilu 2019. godine. Tada su aktivisti vladajuće partije Likud tajno postavljali kamere na biračkim mestima u arapskim naseljima, navodno radi sprečavanja izbornih prevara. I taj potez je izazvao snažne osude kao pokušaj zastrašivanja arapskih birača i podsticanje netrpeljivosti, na osnovu neutemeljenih tvrdnji da pokušavaju da manipulišu izbornim procesom.

„To su veoma kontroverzne stvari, a iz jednog istraživanja koje je takođe radio Haaretz i koje se bavilo baš ličnošću Einhorna, vidi se da je on čovek koji nema baš jasna moralna načela, da ima jak ego i da mu je bitna moć. Njegovi zaposleni su govorili o veoma lošoj atmosferi na radnom mestu, čak i o seksualnom zlostavljanju“, kaže Dragojlo.

Dobro poznaje svoj posao

Za Einhorna navodi da „dobro poznaje svoj posao“ i da su njegove marketinške kampanje, koje je u početku pre svega radio za kompanije, imale velikog odjeka u javnosti.

„Nakon što je ušao u politiku osetio se njegov prelazak udesno. On nema neka značajna moralna načela, veoma lako može da sklizne i može da radi i za najekstremnije desničare u izraelskom društvu, iako je ranije bio percipiran kao urbani, liberalni tip, di-džej, producent i organizator žurki“, kaže Dragojlo.

Ističe i da je Einhorn imao određenu ulogu u delu posla vezanog za prodaju srpskog oružja Izraelu.

„Einhorn nije uticao da se taj posao sklopi, jer je to mnogo iznad njega, ali kada je došlo do potrebe za uključivanjem Crne Gore u čitav aranžman, on je, budući da je bio savetnik i Vučiću i crnogorskom premijeru Milojku Spajiću, služio kao poveznica da izraelske vlasti mogu u kratkom roku da organizuju neke ključne sastanke koji su ubrzali čitav proces“, zaključuje Dragojlo.

‘Očigledno neuspješna’ kampanja

Kada su u pitanju dometi marketinške kampanje koju je kreirao Einhorn, a koja je trebalo da popravi imidž Vučića i Srbije na međunarodnom planu, politikolog Cvijetin Milivojević ocenjuje da su rezultati te kampanje „očigledno neuspešni“.

„Ta pro forme kampanja za pospešenje imidža Srbije u svetu koja se preskupo plaća novcem iz budžeta, nije donela apsolutno nikakav rezultat. U proteklih mesec dana dve ozbiljne afričke države, Kenija i Sudan, priznale su nezavisnost Kosova. Propaganda koju vodi Vučić prema inostranstvu je očigledno neuspešna, jer su na pozitivnoj promociji Srbije više učinili studenti za 13 dana vožnje biciklima kroz Evropsku uniju, nego Vučićeva propagandna mašinerija, računajući i Einhorna, ali i ranijeg izraelskog savetnika Vučića – Asafa Eisina“, kaže Milivojević.

Ističe da srpski studenti usred Strasbourga, a pre toga usred Budimpešte, Bratislave i Mihneha „nisu razvili zastavu nikakve neprijateljske zemlje, niti su u tim gradovima emitovane himne neprijateljskih zemalja, nego je emitovana himna Srbije ‘Bože pravde’ i razvijene su zastave Srbije“.

„Studenti to rade o svom trošku, a ne na račun građana Srbije, ali ih zato u Skupštini Srbije optužuju da su izdajnici, ustaše i strani plaćenici, umesto da Vučić klekne pred njih i zahvali im se za ono što rade za Srbiju, jer bi pravi predsednik Republike tako razmišljao. Od toga što njemu mogu da ponude izraelski propagandisti, Vučić je verovatno imao koristi na izborima u Srbiji, ali je onda to trebalo da plati partijskim parama. Kampanje koje su Einhorn i Eisin radili nisu donele nikakav rezultat ni u jednoj važnoj zemlji na planu pospešenja imidža Srbije ili eventualno na planu povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova“, naglašava Milivojević.

‘Sve je više građana koji otvaraju oči’

Prema Milivojevićevim rečima, desetak članova Zakona o sprečavanju korupcije upućuju na istu stvar – da predsednik Republike ne sme da koristi moć, informacije i resurse do kojih dolazi na osnovu toga što obavlja svoju državnu funkciju da bi time pomogao svojoj bivšoj političkoj stranci ili novom pokretu čije se osnivanje sprema.

„Мeđutim, Vučić to radi besprizorno i koristi moć, informacije i resurse da profitira na unutrašnjem političkom planu. Kada bismo imali pravu Agenciju za borbu protiv korupcije ona bi trebalo da se pozabavi time što je Einhorn radio za Vučića“, kaže Milivojević.

Ističe i da su potpuno zakazale i poruke iz Einhornove kampanje koje je trebalo da ubede građane da Srbija ekonomski napreduje.

„Neki građanin može da veruje Vučiću, da glasa za njega, ali taj građanin meri ekonomski rast na osnovu stanja u svom džepu. Sve je više građana koji otvaraju oči, a koji su do juče glasali za Vučića i koji svakim danom vide čudnu stvar: da ovo nije nikakva demokratija u kojoj svi imamo jednake šanse, između ostalog i socijalne šanse, već da je reč o klasičnoj autokratiji koja je, da stvar bude gora, kombinovana sa plutarhijom“, upozorava Milivojević.

Ističe da je u Srbiji „pojedinac uzurpirao sve tri grane vlasti i državne institucije, nipodaštava Ustav i zakone, koji bi trebalo da budu deo identiteta države“.

„Oko njega je istovremeno skup prebogatih, što je suština plutarhije. Prosečan građanin ne oseća te Vučićeve brojke koje on crta po tabli pričajući o kreditnom i drugim rejtinzima. Sve je kao u onoj staroj paroli: ‘Statistika naša dika, što poželiš – sve naslika'“, zaključuje Milivojević. (www.balkans.aljazeera.net, portal, Bojan Bednar, 22.4.2025)

IZMEĐU REDOVA Struka se oglasila: Debata o sledećim potezima premijera Macuta - šta nas čeka? TV UNA

 

Specijalni gosti Aleksandra Apostolovskog bili su Vladimir Vuletić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u Cvijetin Milivojević, politikolog.

Kako će novoizabrana vlada premijera Đura Macuta rešiti političku i društvenu krizu koja više od pet meseci potresa Srbiju?

Da li će se uspostaviti pravni poredak u zemlji i studenti krenuti na nastavu? Dokle će trajati blokada RTS-a i šta sve čeka Srbiju narednih dana, nedelja i meseci? (www.unatv.una.rs, TV Una, „Između redova“, voditelj Aleksandar Apostolovski, 20.4.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=kbvoKdl8CLw&pp=ygUUdW5hIHR2IGl6bWVkdSByZWRvdmE%3D