"Ponuda srpskom narodu": Tri poruke Marte Kos

Marta Kos, komesarka EU za proširenje, sastala se u Srbiji sa državnim zvaničnicima, predstavnicima vladajuće koalicije, opozicije, studentima u blokadi, kao i onim koji se zalažu za vraćanje na nastavu... Reklo bi se, svim mogućim činiocima trenutne političke i društvene krize. Ali, pored toga, ostavila je i tri ključne poruke vlastima u Srbiji.

Te tri poruke, predstavljene kao "ponuda srpskom narodu", uslov su za dalji evropski napredak, poručila je Kos.

A ponuda srpskom narodu izgleda ovako:

"Radite sa nama na reformama kako bi vaše članstvo bilo moguće. Radite sa nama na uspostavljanju nezavisnog pravosuđa koje može da se bori efikasno protiv korupcije. Radite sa nama na sprovođenju zakona i uspostavljanju institucija koje će omogućiti slobodne medije gde će sva mišljenja biti zastupljena. Radite sa nama da se uspostavi izborni okvir koji će obezbediti da se volja srpskog naroda čuje i da se na osnovu nje odlučuje", rekla je Kos.

Dodala je i da "Srbija ima mnogo toga da ponudi Evropi", ali i da je "ovo što tražimo zapravo jako blizu onoga što traže ljudi koji protestuju na ulicama u Srbiji".

Srpske vlasti odgovorile su, rečima premijera Đure Macuta, da će "neki od elemenata, kao što je ubrzavanje otvaranja novih klastera, predstavljati osnov rada vlade". I predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao je da će da ubrza reforme (a o tome je već u Briselu ne tako davno razgovarao sa zvaničnicima EU), "ne zbog birokratskih zahteva, već zbog toga što veruje da one donose bolji život građanima". Dodao je da Srbija vidi Plan rasta EU za Zapadni Balkan kao šansu da "ubrza ekonomski razvoj, jača institucije i dovede zemlju bliže Evropskoj uniji, ne samo politički, već i suštinski, kroz konkretne koristi i standarde koje građani mogu da osete". Pomenuo je Vučić i geopolitičko sporno pitanje, njegov put u Moskvu 9. maja, ali je ipak tokom ove posete akcenat bio na nečem drugom – unutrašnjim pitanjima i stanju u Srbiji.

Tri zahteva EU - minimum za normalno društvo

Ukratko rečeno, bez tri zahteva koja je ispostavila Marta Kos, nema evropskog napretka. Ali, gledajući ih, moglo bi se reći i da su u pitanju zapravo suštinski i minimalni zahtevi za funkcionisanje jednog normalnog društva. Pravosuđe koje rešava korupciju, sloboda medija i regularni izbori trebalo bi da se podrazumevaju. Jedan od tih zahteva, koji se tiče institucija i medija, već je pokrenut, radi se o konkursu za REM, što tokom Vučićeve posete Briselu, što pod pritiskom studenata koji su danima blokirali RTS.

Evropske integracije Srbije već dugo su u zastoju, otvaranje Klastera 3, koji je mogao da bude otvoren još 2021, ponovo je odloženo. Zato Branka Latinović, nekadašnja ambasadorka Srbije u OEBS kaže da se radi o tri zahteva koji su u razgovorima sa čelnicima EU već duže vreme na stolu i direktno ili indirektno su vezani za otvaranje klastera 3.

"Svi ti suštinski uslovi koji su obuhvaćeni klasterom 3 su ispunjeni i tu je Srbija, da kažemo tehnički, izvršila sve obaveze. Međutim, nova metodologija pristupanja omogućava da svaka članica Evropske unije može da postavi i neka druga pitanja, i to su pitanja najčešće vezana za vladavinu prava u Srbiji. I zato imamo to odlaganje otvaranja klastera. I suštinski, od 2021. godine nema pomaka", kaže Latinović. Ona podseća da su ta tri pitanja bila tema i prilikom poslednje posete Vučića Briselu, te da se obavezao da će učiniti pomake u svim oblastima u roku od mesec dana.

"Kako se približavala poseta Marte Kos, onda je trebalo učiniti neki simboličan pomak za ta tri uslova. Mislim da je to učinjeno, u najlakšem smislu, odnosno ne po suštini nego po formi, sa odlukom o raspisivanju izbora za članove REM-a", kaže Latinović.

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže za NIN da se radi o tri uslova za koje ne bi trebalo da bude pitanje da li ih je moguće ispuniti, već da bi trebalo da se podrazumeva da se tako nešto poštuje, ukoliko smo oizbiljna država, te da se radi o elementarnim stvarima u državi odgovornoj prema sopstvenim zakonima i Ustavu.

"Da li Evropska unija treba da moli našu vlast da obezbedi vladavinu prava? Ako ne postoji vladavina prava u ovoj državi, to je onda alarmantna situacija, ne samo za građane Srbije, nego i za Evropsku uniju koja navodno vidi Srbiju u svom krugu", kaže Milivojević. On podseća da je, kada su u pitanju izborni uslovi, Evropski parlament još u februaru prošle godine doneo rezoluciju povodom parlamentarnih izbora u Srbiji iz decembra 2021. godine u kojoj se kaže da, pojednostavljeno, izbori nisu bili regularni.

Preporuke ODIHR - ključne, a zapostavljene

"ODIHR je doneo 29 preporuka šta se mora uraditi kako bi izbori u Srbiji bili i regularni demokratski. Nijedna od tih preporuka nije ostvarena. A mi imamo sad redovne lokalne izbore, u Kosjeriću i Zaječaru. Mi samo idemo u krug i hvatamo se za sopstveni rep, naravno uz pomoć Evropske unije koja nam velikodušno nudi nekakve savete", kaže Milivojević. On podvlači i da kada je u pitanju poništavanje starog i raspisivanje novog konkursa za članove REM-a nije bila potrebna ni intervencija EU, niti studentski protest, već da se to moralo uraditi po zakonu i pita se šta je uopšte urađeno po pitanju slobode medija kada "imamo sedam medijskih zakona koji se ne poštuju" i "komercijalne medije koji linčuju neistomišljenike vlasti i zloupotrebljavaju nacionalnu frekvenciju".

Milivojević tvrdi da "nijedan od ova tri uslova, zbog kojih su studenti i građani na ulicama, nije ispunjen, niti deluje da će biti ispunjen od strane vlasti".

I Branka Latinović ukazuje na preporuke ODIHR-a, koje još nisu ispunjenje, dok je radna grupa za njihovu primenu u pat poziciji, o čemu je NIN već pisao.

"Ni tu nisu učinjene suštinske promene, odnosno nije dovoljno učinjeno da bi se moglo reći da je Srbija uradila ono što treba kako bi unapredila svoje izborne procedure i primenu onoga što je dogovoreno. I sama primena jeste glavno pitanje. Nije to pitanje zakonodavstva Srbije i dali ono odudara od onoga što su evropski standardi i evropska pravila, nego kako se to sprovodi u praksi", kaže Latinović.

Ona dodaje da je problem pravosuđa sada izbio u prvi plan, iako se radi o "starom domaćem zadatku", zbog slučaja nadstrešnica.

"Suštinski, dobili smo pozamašne domaće zadatke, i mislim da nije dovoljno reći da smo mi posvećeni evropskom putu, posvećeni pregovorima sa Evropskom unijom, da ćemo učiniti te reforme, već su neophodni suštinski koraci. Jednostavno, moramo ubrzati evropski put Srbije", kaže Latinović.

Srpske vlasti već duže obećavaju da će Srbija ispuniti sve reformske obaveze do 2027. i da će u potpunosti uskladiti zakonodavstvo sa propisima EU. Branka Latinović misli da se teško može očekivati da se čak i ova tri uslova sprovedu, te da verbalno izjašnjavanje o evropskom putu nije dovoljno, međutim, vidi mogućnost da do toga ipak dođe ako se paket iz Fonda za Zapadni Balkan direktnije uslovi reformskim obavezama.

Kako je u intervjuu NIN-u ranije rekla Tanja Miščević, donedavna ministarka za evropske integracije, Srbija se u vezi sa Planom rasta, kojim je za našu zemlju predviđeno 1,5 milijardu, obavezala na šest važnih mera koje moramo da ispunimo.

"Osim napretka u diversifikaciji snabdevanja energentima, najvažniji je rad radne grupe u parlamentu koja se bavi sprovođenjem preporuka ODIHR-a jer je neophodno napraviti balans između mera koje treba da unaprede socioekonomski razvoj i mera koje se tiču vladavine prava, posebno u oblasti stabilnih demokratskih institucija", rekla je Miščević.

Klaster, reforme i sankcije

Predsednica Centra za spoljnu politiku i nekadašnja ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji Aleksandra Joksimović, koja misli da poseta Marte Kos ima za cilj "upoznavanje sa novom Vladom kako bi se uverila da je ona fokusirana na evropske integracije", kaže da je EU rešila da ponovo otvori svoja vrata i ubrza prijem Zapadnog Balkana usled potrebe za zaokruživanjem bezbednosnog okvira u samoj Evropi.

Svaka država dobila je zadatak da napravi plan reformi kako bi mogla da dobije prvu tranšu iz Plana rasta, dodaje Joksimović i objašnjava da je Srbija napravila svoj plan reformi, ali da ga za sada još uvek nije ispunila.

"Mi sad imamo jednu prepreku gde Srbija treba da ispuni ono što je sama postavila kao ciljeve. Imamo jedan zadatak s kojim smo izašli, spremni da ga izvršimo prema EU koji nismo zaokružili, kako bismo dobili novac. Klaster 3 nije direktno povezan sa ovom temom, on je nešto za šta smo dobijali više godina unazad preporuku Evropske komisije za otvaranje, ali postoje očigledno ne samo tehnički, nego i politički kriterijumi koji ovaj proces zaustavljaju", navela je Joksimović za K1.

Ocenila je da određeni broj zemalja ne može da pređe preko činjenice da Srbija nije uvela sankcije Rusiji.

"Imamo taj jedan faktor koji je kamen spoticanja i naravno imamo još jedan kamen spoticanja i to je pitanje dijaloga Beograda i Prištine koji se vodi uz posredstvo Evropske unije. Mislim da će ključnu ulogu u tome odigrati Sjedinjene Američke Države, kao i do sada. Mi još uvek ne znamo kakav Tramp ima plan u vezi sa tim, da li ga ima i da li je stigao time da se bavi, da li će se vratiti na Vašingtonski sporazum i njegovu implementaciju", rekla je ona i dodala je da su to otežavajuće okolnosti koje Srbiju stavljaju u nepovoljan položaj kada je reč o bržem putu ka evropskim integracijama.

Ocenila je i da će EU učiniti sve kako bi do 2030. došlo do prijema barem jedne zemlje, kako bi pokazala da proces nije završen i da postoji šansa da se Evropa i dalje širi u kontekstu Zapada. (www.nin.co.rs, portal, Marko Batanski, Nedeljko Čolić, 2.5.2025)