INTERVJU: Cvijetin Milivojević - Vučić nije pobedio na izborima, ali jeste posle njih!

Gost Slavija info bio je analitičar i novinar Cvijetin Milivojević. U emisiji Intervju Cvijetin je objasnio sukob u Ukrajini, ali i kako se to odrazilo kod nas. Osim ovoga pojasnio je i odvajanje takozvane Severnomakedonske crkve i davanje naših crkava i manastira toj crkvi. Osvrnuo se i na domaću političku scenu i oštro je kritikovao kako režim tako i opoziciju, ali i otkrio zbog čega se Vučić plaši da uvede sankcije Rusiji i kakve bi posledice imao ako bi to ipak učinio. Emisiju vodio Ljubomir Stefanović. (Slavija info, youtube TV kanal, 2.6.2022)

https://www.youtube.com/watch?v=DLA4zm-_sfc

Skupština stara, Vlada tehnička, predsednik bez ovlašćenja – a odluke čekaju

Da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji ne zavisi od volje predsednika, koji za to nema ustavna ovlašćenja. Vlada u tehničkom mandatu o takvim stvarima nema kapacitet da odlučuje kaže za N1 ministar odbrane Nebojša Stefanović, dok analitičari ocenjuju da je to, sa jedne strane, stvar strateškokog opredeljenja Srbije, a sa druge kupovina vremena.
Šezdeset dana od izbora Srbija nema konačne rezultate. Nema mogućnosti da se formira nova Skupština, niti mogućnosti da dobijemo Vladu koja bi donosila ključne odluke.
„Naravno da Vlada koja je u tehničkom mandatu nema pun mandat i nema politički kapacitet da donosi najvažnije odluke što je potpuno logično, u ovom trenutkiu je to izabrani predsenik Srbije koji je izabran u prvom krugu sa 60 odsto, jasno je da on ima pun legitimitet i da on predstavlja Srbiju“, rekao je ministar odbrane Nebojša Stefanović.
"Vlada u tehničkom mandatu ne može odlučivati o tako dramatičnim merama kao što ni predsednik ni u redovnim uslovima ne može, jer je reč o čoveku koji ima osam ustavnih nadležnosti", dodaje analitičar Cvijetin Milivojević.
Dok se utvrđuje čija su nadležnost krupne političke odluke, predsednik Srbije Vladu najavljuje tek ili već za kraj jula.
"Nova Vlada mora brzo da se formira i zbog toga što je neophodno da se hitno bavimo predstojećom zimom i snabdevanjem Srbije pre svega energentima. Situacija je alarmantna, i zato je važno da Vladu formiramo u najkraćem mogućem roku", rekao je predsednik Srbije.
Za to vreme Veliki Trnovac opušteno, opušteno, glasa treći put, pa zbog toga i nema konačnih izbornih rezultata
"Proces odlaganja rezultata pa formiranja Skupštine i Vlade je koliko ja razumem neko dobijanje vremena, ali malo je to, ne može se u ovakvim situacijama dobiti vremena na tim stvarima", smatra marketinški stručnjak Voja Žanetić.
"Ovde se odlučuje o ratu, odlučuje se hoće li Srbija ući u rat na strani Rusije ili NATO, to da li ćemo fizički ratovati to je manje bitno. Znamo da sve Vlade od 2000. godine, Đinđića, Koštunice, Tadića i Vučića su proklamovale politiku neutralnosti, za promenu takve politike u ovakvoj dramatičnoj situaciji je neophodan referendum", dodaje Milivojević.
Zahlađenje odnosa naprednjaka i socijalista je primetno od kad su počeli sukobi u Ukrajini. Naprednjačka vlast u Beogradu nije moguća bez SPS-a, zato možda i sa konačnim rezultatima u Velikom Trnovcu, koji bi odlučili da li će srpski parlament imati i predstavnika Albanaca i neće toliko da se žuri. (www.rs.n1info.com, TV N1, Žaklina Tatalović, 1.6.2022)
https://rs.n1info.com/vesti/skupstina-stara-vlada-tehnicka-predsednik-bez-ovlascenja-a-odluke-cekaju/

I Americi i i Evropi jasno da Vučić odugovlači sa formiranjem Vlade

Specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar očekuje da Srbija uvede sankcije Rusiji odmah po formiranju Vlade. Na taj način je jasno stavio do znanja srpskim vlastima do kada će izgovori za ne donošenje konačne odluke o sankcijama Rusiji biti tolerisano. Ako je verovati rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića to bi moglo da se desi krajem jula, međutim, kada se realno sagledaju okolnosti i zakonski rokovi, to bi moglo da se desi i kasnije.
Srbija je jedna od retkih država u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji iako se saglasila sa rezolucijama Ujedinjenih nacija i deklaracijama Evropske unije kojima se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu.
Zvanični Beograd takav stav pravda „zaštitom vitalnih interesa zemlje“, a Srbija u ovom trenutku kao opravdanje za neusklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije maksimalno koristi i činjenicu da još nemamo konačne rezultate izbora održanih 3. aprila. Shodno tome nisu formirani ni Skupština Srbije, niti Vlada, a morali bi podržati donošenje ovakve strateške odluke.
Kad formirate Vladu…
Tim povodom, Eskobar je u onlajn obraćanju na Samitu demokratije Jugoistočne Evrope, izrazio nadu da će se Srbija pridružiti ostalim državama Zapadnog Balkana i uvesti sankcije Rusiji nakon formiranja nove Vlade.
 „Skoro sve države Zapadnog Balkana su se usaglasile na način da učine da Rusija plati cenu za to (invaziju) kroz sankcije, kroz podršku Ukrajini i njenom narodu. Nadam se da će se Srbija pridružiti toj grupi i da će se uskladiti sa sankcijama kada formira Vladu“, rekao je Eskobar.
Sličnu poruku poslala je iz Beograda i poslanica u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon, nakon sastanka sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Ona je rekla da je na predsedniku i na novoj Vladi da odluči kako će se odnositi prema Rusiji i istakla da u ovom trenutku nije dobro biti na strani ruskog predsednika Vladimira Putina.
Ono što je svima jasno jeste da Vučić odugovlačenjem kupuje vreme i nada se da će do formiranja Vlade prestati sukobi u Ukrajini.
A da to koristi kao izgovor, jasno u svojim izjavama stavljaju do znanja američki i evropski zvaničnici. I javnosti i samom Vučiću.
Beskonačno ponavljanje izbora
Ono što je u Srbiji trenutno sigurno, jeste da su i zakonodavna i izvršna vlast već izvesno vreme taoci ponavljanja izbora. Poslednje u nizu bilo je glasanje u Velikom Trnovcu kod Bujanovca.
U ovom mestu vodila se bitka za jedan poslanički mandat između Socijalističke partije Srbije i Koalicije Albanaca doline koju predvodi Šaip Kamberi, a koji bi ovoj manjinskoj koaliciji omogućio ulazak u parlament.
Ponovljeno glasanje u Velikom Trnovcu održano je 27. maja, mandat nije otišao u ruke Albanaca, a oni su zatim podneli žalbu Upravnom sudu.
I tako se ceo proces dalje odugovlači, jer tek po objavljivanju konačnih izbora, počinje da teče rok od 30 dana za formiranje Skupštine, a od tada brojimo i maksimalnih 90 dana do formiranje Vlade.
U govoru nakon jučerašnjeg polaganja zakletve pred starim sazivom parlamenta, predsednik Srbije rekao je da očekuje da se Vlada formira krajem jula.
Politikolog Cvijetin Milivojević za list Nova kaže - praktično nemoguće.
“Činjenica jeste da se oteže sa zakonskim rokovima za formiranje Vlade, a moje mišljenje je da se neće formirati do kraja jula kako je Vučić rekao. Mi još nemamo konačne rezultate parlamentarnih izbora. Albanci imaju pravo žalbe Upravnom sudu, što prolongira rokove za formiranje Skupštine, samim tim i Vlade. Tako da je to što je Vučić rekao možda moguće teoretski, ali ne i praktično”, kaže Milivojević.
Prema njegovom mišljenju sve vodi ka tome da Vučić na posletku neće ni uvesti sankcije Rusiji.
“To se protivi onome za šta su glasali njegovi birači i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima. I ne samo njegovi. Do 3. aprila svega dve ili tri stranke, uglavnom manjinske, su otvoreno govorile da treba uvesti sankcije Rusiji i možda se čuo neki usamljeni glas iz koalicije Moramo. Ni iz koalicije Dragana Đilasa niko nije kandidovao sankcije Rusiji 3. Aprila, što znači da građani nisu za to glasali, a Vučić neće uraditi ništa što je na njegovu štetu”, kaže Milivojević i zaključuje:
“I tako se vraćamo na početak, Vučić može da se pravda svojim ustavnim ovlašćenjima koji mu ne dozvoljavaju donošenje ovakve odluke, bez potvrde u Vladi i parlamentu. A dobiti tu potvrdu je opet praktično nemoguće, jer uvođenje sankcija Rusiji nije obična, već strateška odluka i značila bi da odustajemo od politike vojne neutralnosti, svrstavamo se na neku od strana u ovom ratu, praktično na stranu NATO-a”.
Vlada realno tek u oktobru
Prostom matematikom, dolazimo do toga da bi Vladu mogli očekivati tek u oktobru, kao što je uostalom nedavno rekao i potpredsednik SNS Miloš Vučević. Prema njegovim rečima formiranje Skupštine bi mogli očekivati krajem jula, kada počinje zakonski rok od 90 dana za formiranje Vlade. (www.nova.rs, portal, Jelena Jelovac, 1.6.2022)

Vučić predsednik: Zakletva pred naprednjačkom Skupštinom

Vučić predsednik: Zakletva pred naprednjačkom Skupštinom - Boban Stojanović i Cvijetin Milivojević

(TV Nova S, „Među nama“, voditeljka Maja Nikolić, 30. 5. 2022)

https://www.youtube.com/watch?v=L3Sy6GX_Ycc

БХ – патриотизам се не може на силу утеривати

Уочи првих вишестраначких избора у Босни и Херцеговини, деведесете године, за један београдски лист радио сам интервју са Алијом Изетбеговићем.
После разговора, замолио сам га да, на празној мапи оне Југославије на којој су биле уцртане само спољне границе, упише како, за неку годину, види бившу СФРЈ и БиХ.
После краћег размишљања, рахметли Изетбеговић је, на карти,  својом руком написао: „БиХ за Југославију" и испод ставио свој параф.
Босна и Хeрцеговина је могућа једино као заједница, породица или кућа у којој сваки од њена три конституента, равноправна члана домаћинства, зна да је одржавање зидова, крова и фасаде заједничка брига, али и да се свако на своме спрату, у својој соби те куће, осећа као свој на своме и има право на сопственост и приватност.
Онај ко искрено жели опстанак БиХ, не сме силом утеривати Бе-Ха патриотизам. Не може се на силу утеривати било која садржина држави БиХ коју не жели макар и један од три њена конституента.
Уместо тога – хајде да видимо шта је то што њене грађане и народе спаја, а не раздваја. Макар то некоме звучало и премало.
Јер, на тим темељима је савремена Бе-и-Ха и зидана, ових осам деценија, од Јајца и Мркоњић-Града,  од Авноја и Завнобиха, преко Устава из 1974, уставних амандамана из 1990, до Дејтонског споразума: на једнакоправности три њена уставотворна и државотворна народа, три конституента.
Амерички инжењеријско-булдожерски подухват, Дејтонско-париски мир из 1995, био је права мера компромиса у коме су, из ужасног рата, сва три народа изашла помало као победници, али помало и као побеђени.
Свако је добио понешто и нико није добио све.
Бошњаци су добили међународно признату државу у границама бивше југословенске Социјалистичке Републике БиХ.
Срби су добили Републику Српску, као илузију сопствене државе у држави БиХ.
А Хрвати, у својим већинским кантонима, илузију опстанка њихове, вашингтонским споразумом из 1993, разграђене Херцег- Босне.
Свако онај ко верује да су, на пример, Оружане снаге БиХ ту да би сутра њени припадници Хрвати ратовали против Хрватске, Срби против Србије и Бошњаци против, не дао Бог, Турске – не жели добро будућности БиХ.
О-кеј, не можете забранити Србима да не навијају за фудбалску Србију, Бошњацима да не воле Турску, ни Хрватима да не кличу хрватској ногометној репрезентацији.
Хајде, за почетак, да им Босна и Херцеговина постане, макар, други, навијачки избор, па да БХ фудбалере сутра, осим у Зеници, радо дочекују и у Широком Бријегу или Бањалуци.
Срби и Бошњаци, као територијално најраштрканији народи у бившој Југославији, највише су изгубили растурањем те земље. Неко извана, не питајући ни Србе ни Бошњаке, одлучио је да између рођака, сабраће, сународника, са две стране једне реке, постави граничне рампе и бодљикаву жицу.
Мислим да је време да страни тутори дају шансу људима у БиХ да се сами, без тих лажних душебрижника, договоре о својој будућности. За почетак, да идентификују све оно што их спаја. А не да им се, под међународно обавезно, намеће да прихвате оно око чега се разилазе.
Живео сам кратко у Сарајеву, средином осамдесетих година, и мени је, као ватреном партизановцу, „Жељезничар“ био и остао резервни навијачки избор. Знам да је тако било диљем БиХ и да су навијачи клубова из Хрватске и Србије, паралелно, навијали и за неки БХ-клуб.
Хајде да се и у другим сферама друштва  и живота, на тај начин, на принципу добровољности а не принуде, зачне тај прави, искрени, спонтани босанскохерцеговачки патриотизам.
Мало ли је за почетак. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 27.5.2022)

 

https://www.face.ba/vijesti/bih/milivojevic-bosnjaci-dobili-bih-kakvu-su-zeljelisrbi-rs-kao-utjehuhrvati-u-iluzijama-herceg-bosnu/144453

Pu – ko nas rastavi, ali avaj, ko će nas sastaviti? Nas sve u BiH?!

Milivojević: Bošnjaci dobili BiH kakvu su željeli, Srbi RS kao utjehu, Hrvati u iluzijama Herceg-Bosnu

Bošnjaci su dobili međunarodno priznatu državu u granicama bivše jugoslovenske socijalističke Republike BiH kakvu su željeli.

Srbi su dobili RS, kao utjehu i fatamorganu vlastite države u državi BiH, a Hrvati u svojim većinskim kantonima iluziju opstanka njihove, Vašingtonskim sporazumom iz 1993., razgrađene Herceg-Bosne. Ne možete zabraniti Srbima da navijaju za fudbalsku Srbiju, Bošnjacima da uz Bosnu, bez Hercegovine, najviše vole Tursku ni Hrvatima da kliču hrvatskoj nogometnoj reprezentaciji. Neko izvana, ne pitajući ni Srbe ni Bošnjake, odlučio da između rođaka, sunarodnjaka s dviju strana jedne rijeke, postavi granične rampe i bodljikavu žicu. Vrijeme je da strani tutori i lažni dušebrižnici daju šansu ljudima u BiH da se sami dogovore o svome sutra. Za početak, da identifikuju sve ono što ih spaja, a ne da im se "pod obavezno" nameće da moraju da prihvate baš ono u vezi s čim se skoro aklamativno razilaze. (Face TV, Sarajevo, www.face.ba, 27.5.2022, rubrika “Centralni komitet Saveza kolumnista”)

Srbija šest meseci bez Vlade: Vučić kao Luj XIV o svemu odlučuje sam

 Potpredsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević rekao je da formiranje Skupštine Srbije možemo očekivati početkom jula, nakon čega će početi da teče rok od 90 dana za formiranje Vlade. To znači da punih šest meseci Srbija neće imati Vladu, već je sve na onoj tehničkoj i u rukama predsednika države Aleksandra Vučića. U trenutku kad besni rat u Ukrajini, imamo inflaciju, zabrinjavajuće povećanje cena, krizu oko nabavke energenata i treba da donesemo odluku o uvođenju sankcija Rusiji. Politikolog Cvijetin Milivojević tim povodom kaže da je Vučić odavno između sebe i države stavio znak jednakosti, poput Luja XIV.
Izbori u Srbiji održani su 3. aprila, ali ni gotovo dva meseca kasnije nisu završeni. Očekuje nas ponavljanje glasanja u Velikom Trnovcu, u opštini Bujanovac, koje je zakazano za 27. maj.
Samim tim, nemamo ni parlament, ni Vladu, jer tek po objavljivanju konačnih izbora počinju da teku rokovi za njihovo formiranje.
Tim povodom, potpredsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević kaže da se proglašenje konačnih rezultata parlamentarnih izbora konačno može očekivati početkom juna, nakon čega teče zakonski rok od 30 dana za konstituisanje Skupštine Srbije.
Prema njegovim očekivanjima, Narodna skupština će se formirati početkom jula, a “tek nakon toga uslediće unutarstranački i međustranački razgovori“ o formiranju Vlade, za šta je krajnji rok 90 dana od formiranja parlamenta.
To bi, dakle, bio oktobar.
U međuvremenu sve odluke u državi donose tehnička Vlada i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji će zakletvu položiti 31. maja, pred poslanicima Skupštine u starom sazivu.
Za tih šet meseci koliko je u našoj državi potrebno da se održe izbori, proglase rezultati i formiraju parlament i Vlada, ceo svet prolazi kroz najveću krizu od Drugog svetskog rata.
Logično i Srbija.
Uprkos tome što nas je vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem ne tako davno ubeđivala da ćemo imati svega dovoljno, da nema potreba za zalihama i da ne paničimo, realnost govori drugačije.
Susrećemo se sa velikim povećanjem cena, prvim nestašicama, ne znamo šta će biti sa sporazumom sa Rusijom i da li ćemo na zimu imati gasa i nafte, a veliko je pitanje i da li ćemo imati struje. Ako je i bude bilo, mnogi neće moći da je plate, jer su najavljena povećanja do 30 odsto.
Nad glavom nam neprestano visi i pitanje uvođenja sankcija Rusiji, zbog agresije na Ukrajinu. Poruke Zapada su jasne - od nas se očekuje da se uskladimo sa spoljnom politikom Evrope ili ništa od prijema u EU.
Kako nema Skupštine, pa ni Vlade, moć odluke leži samo u rukama predsednika.
Politikolog Cvijetin Milivojević za Nova.rs kaže da je Vučić između sebe i države stavio znak jednakosti, kao Luj XIV.
“S jedne strane imate Vučića koji kukumavči svakodnevno, kako je on najaucenjivaniji čovek na svetu i žrtva zapadnih i ruskih centara moći… Ta vrsta pritiska nije sporna, ali kad insistirate da budete sve i svja u ovoj zemlji onda je logično da budete pod pritiskom. S druge strane, kad ste u takvoj poziciji vama i raste cena. Vučić je između sebe i države stavio znak jednakosti, kao Luj XIV. Tako da iz tih pritisaka možete nešto i da dobijete”, kaže Milivojević za Nova.rs.
U situaciji kad još nema Vlade, za državu, samim tim Vučića, bolje su pozicije za pregovaranje, ali to, svakako nije normalna situacija, ističe on.
“Slede, recimo, pregovori oko gasnog aranžmana sa Rusijom makar na šest meseci, dok se ne završi sve oko formiranja Vlade i siguran sam da će biti povoljan po Srbiju. Takođe, pritisci Zapada su mnogo manji nego što bi bili da je Vlada formirana. Ali, da li je normalno da mi u ovakvim okolnostima nemamo Vladu šest meseci? Naravno da nije. Međutim, mi Vladu nismo imali ni ranije, jer je sve funkkcije u ovoj zemlji uzurpirao Vučić. S drudge strane, imamo i situaciju u opoziciji koja je takva da niko ne požuruje ni formiranje republičke, ni gradske vlasti. Nikome se ne žuri i sad je već očigledno da postoji neki neformalni konsenzus, a sve čekajući valjda da se završi rat u Ukrajini”, zaključuje Milivojević. (www.nova.rs, Jelena Jelovac, 26.5.2022)

ČEMU SE MOGU NADATI Ko su nezavisni kandidati u trci za predsjednika i potpredsjednike Srpske

U trku za predsjednika i potpredsjednike Srpske, osim političkih partija, prijavilo se i 16 nezavisnih kandidata, među kojima su i bivši načelnik opštine Srebrenica, Ćamil Duraković, i bivši banjalučki odbornik, Ivan Begić.
Prema podacima Centralne izborne komisije, prijavu za učešće na opštim izborima u BiH, zakazanim za 2. oktobar, predali su 91 politička stranka i 17 nezavisnih kandidata, od kojih se 16 prijavilo za učešće u trci za predsjednika i potpredsjednika Srpske, a samo jedan za člana Predsjedništva BiH.
Ono što je zanimljivo jeste da je, pored 16 nezavisnih kandidata, još čak 48 stranaka podnijelo prijavu da uđe u trku za predsjednika ili potpredsjednike Srpske. Koje će stranke na kraju, zaista, i imati svog kandidata za predsjednika ili potpredsjednike Srpske, ostaje da se vidi. Za sada je sigurno da u trku za predsjednika Srpske ulaze Jelena Trivić iz PDP, Radislav Jovičić iz DNS i Zoran Kalinić iz pokreta Naša priča Republika Srpska.
I dok iza pojedinih kandidata stoji jaka stranačka mašinerija, drugi u trku ulaze sami. Koliko uopšte imaju šanse nezavisni kandidati u odnosu na one koje kandiduju političke partije, koje iza sebe imaju veliku bazu članova, glasača i novca?
Politička analitičarka Tanja Topić kaže za Srpskainfo da su šanse nezavisnih kandidata nikakve.
Ona ističe da u društvima koja su polarizovana, kao što je naše, morate imati blokove, odnosno udruživanje više političkih partija koje će stati iza zajedničkih kandidata.
– To je jedini način za opredjeljivanje glasača. Kod nas je glasanje za ili protiv. Iz tog razloga je, bar na inokosnim pozicijama, vrlo jasno da morate udružiti snage. Bez jake stranačke infrastrukture i novčanih sredstava nemate gotovo nikakve šanse da učestvujete ravnopravno u kampanji – ističe Topićeva.
Dodaje da je iz ranijih izbora vidljivo da se neki nezavisni kandidati prijavljuju ne da bi pobijedili već po „narudžbi“ određenih političkih igrača. To rade, kako kaže Topićeva, kako bi uzeli dio glasova iz protivničkog tabora.
– Oni u principu igraju za te koji su ih i angažovali. Obično im to kandidovanje donosi određene kratkoročne benefite – ističe Topićeva.
Politički analitičar iz Beograda, Cvijetin Milivojević, koji se zove i preziva isto kao i jedan od nezavisnih kandidata koji će ove godine ući u trku za predsjednika Srpske, kroz smijeh kaže da nije riječ o njemu, ali da zna nekoliko osoba s tim imenom i prezimenom.
Na pitanje koliko nezavisni kandidati imaju šanse na izborima Milivojević ističe da oni koji idu u trku za predsjednika Srpske imaju jako male, dok oni koji će se boriti za funkciju potpredsjednika iz reda bošnjačkog i hrvatskog naroda imaju dobre šanse.
– Kada je riječ o predsjedniku Srpske, nezavisni kandidati teško mogu imati šansu. Mogu, eventualno, ako je riječ o ljudima koji su prepoznatljivi i poznati javnosti. Dakle, da imaju izgrađen javni imidž, ne nužno politički, ali moraju na neki način imati jasno zaokružen politički stav, inače su autsajderi na takvim izborima – ocjenjuje Milivojević za Srpskainfo.
Ono što je bitno, dodaje on, iza tih kandidata moraju da stanu neke važne i snažne organizacije, ili uticajni pojedinci, a ne nužno političke partije.
Milivojević podsjeća da je slična situacija i u regionu. Podsjetio je na ovogodišnje izbore u Srbiji gdje je penzionisani general Zdravko Ponoš ušao u trku za predsjednika kao nezavisni kandidat. Iako je imao podršku određenih stranaka, nije uspio da pobijedi.
– Prosto, šanse su male. Morate imati ozbiljan politički organizam da bi na neki način mogli da ozbiljno privirite u neku trku. Sve ostalo je besmisleno – zaključuje Milivojević.
Bivši načelnik Srebrenice, Ćamil Duraković, koji kao nezavisni kandidat ide u trku za potpredsjednika Srpske iz reda bošnjačkog naroda, smatra da je možda vrijeme da se stvari u BiH promijene i da građani napokon počnu da biraju programe i kandidate, a ne stranke.
On ističe da u trku ulazi kao nezavisni kandidat, bez stranačke podrške, a da li će neke partije na kraju stati iza njega ostaje da se vidi.
– Niko se javno nije deklarisao o tome. Pozvao sam političke stranke da iskoristimo ovo krizno političko vrijeme za BiH, da se partije stave ispod institucija koje svi zajedno trebamo jačati, kako bi naši građani imali pravnu državu u kojoj žele da ostanu, a ne da iz nje idu – kaže Duraković za Srpskainfo.
Podsjeća da je i na prošlim izborima, 2018. godine, bio nezavisni kandidat za potpredsjednika Srpske, ali je tada izgubio od Ramiza Salkića iz SDA.
Duraković ističe da je, bez obzira na poraz, tada napravio jako dobar rezultat, jer je osvojio oko 25 odsto glasova od ukupnog broja koje su dobili Bošnjaci koji su bili u trci za potpredsjednika.
– To je bio pozitivan signal da postoji prostora za nezavisne kandidate. Tada sam dobio više glasova od svih drugih stranaka koje imaju svoje ogranke u Republici Srpskoj, izuzev SDA. To mi je dalo dovoljno energije da pokušam još bolje mijenjati političku scenu, gdje pojedinci, koji imaju svoje jasne ideje i programe, imaju neku šansu i potencijal – objašnjava Duraković.
Dodaje da je od tada proširio svoju infrastrukturu, jer je bio politički aktivan, kao nezavisni politički aktivista. Duraković ističe da je možda ovo vrijeme nadstranačkog političkog djelovanja kako bi “svi zajedno uspjeli pomjeriti ovu zemlju naprijed”.
Duraković kaže da političke stranke imaju različite interese, a to je više jačanje kapaciteta vlastitih stranaka nego što je jačanje institucionalnih kapaciteta entiteta i države.
– Odnos vladajuće garniture u Banjaluci i političke garniture SDA, iz koje dolazi Salkić, narušili su ljudske i političke odnose, nema dijaloga, ni iskoraka, koji nam je svima neophodan. Mislim da nezavisni kandidati mogu uraditi ono što građani očekuju, a to je najmanje da se svađamo. Građani očekuju da radimo progresivno, da guramo stvari naprijed, odnosno da učinimo ono što bi našim budućim generacijama kreiralo bolji životni ambijent – zaključuje Duraković.
Miroslav Ilić
Među nezavisnim kandidatima koji idu u trku za predsjednika Srpske našlo se i ime Miroslava Ilića, imenjaka poznatog srpskog pjevača, a koliko će mu to pomoći da osvoji simpatije građana, ostaje da se vidi.
Pored njega, i već pomenutih, Ćamila Durakovića i Ivana Begića, koji će ići u trku za potpredsjednika iz reda hrvatskog naroda, na listi nezavisnih kandidata su i Davor Despot, Miljan Smiljanić, Ana Dobrilović, Slavko Sekulić, Slavko Dragičević, Goran Milošević, Milan Anđelić, Cvijetin Milivojević, Gazmend Dačaj, Dalibor Ivanović, Jelenko Bubić, Duško Đurđević i Dušan Dragičević. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Snježana Karić, 25.5.2022)