Milivojević: Vlast koja se stvara na neregularnim izborima nije dugoročna

"Ko će u Vladu ne znaju ni najbliži saradnici Aleksandra Vučića, to je stvar njegove dobre volje. Svi hoće u vlast, ali ta vlast koja se stvara na osnovu rezultata koji su posledica neregularnih izbora ne može biti dugoročna", smatra politički analitičar Cvijetin Milivojević.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa predstavnicima izborne liste "Albanska demokratska alternativa - Ujedinjena dolina", na početku konsultacija o formiranju nove Vlade Srbije. Međutim, kako smatra Milivojević, konsultacije o formiranju nove Vlade su potpuno periferna tema u svesti građana.

"Ključna tema je da vlast - predsednik, bivša predsednica Vlade i Krizni štab dižu novu optimalnu dozu straha, da je situacija u kojoj se stvari ne drže pod kontrolom. Imali smo u prvoj fazi relativno uspešno hendlovanje situacije, povremeno fingirate povišen strah da bi građani shvatili da su stvari koje donosite za njihovo dobro. Početkom maja smo imali veštačko dizanje relaksacije, da je normalno da se organizuju utakmice, stranački skupovi, a onda kad su izbori prošli, počeli ste ponovo da plašite građane i da im dajete fatalističku dijagnozu, da nema leka, da ne znamo kada će stati ovaj nivo zaražavanja. Jedan čovek se na izborima igrao, sam se takmičio, sam kontrolisao i pobedio, jedino im nije uspelo da izbroje preko 50 odsto, sve je to vašarska maškarada. Odluku o tome kako će izgledati Vlada ne donosi SNS već Vučić", smatra Milivojević.

On kaže da je pitanje da li će biti konstituisana Skupština, a kamoli Vlada.

"Imaćemo pokušaj da se pomire želje različitih centara moći iz sveta. Nisam siguran da će biti konstituisana Skupština, imate toliko argumenata koji govore u prilog nelegitimnopsti izbora, ali i nelegalnog izbornog procesa. Izbori su održani nakon što je istekao mandat aktuelnom sazivu, imamo ustavni vakuum. Vanustavno stanje koje bahatošću vlasti nije pokušano da se pravno premosti. To govori kakav je odnos vlasti prema građanima - šta nas briga šta piše u Ustavu", rekao je politički analitičar.

Milivojević podseća da je predsednik Srbije javno obećao da će se povući s mesta predsednika stranke.

"Ako se zaista povuče, što mu je i ustavna obaveza, onda bismo imali novu situaciju da se predsednik pojavljuje kao neko ko je predsednik svih građana. Jedino njegov mandat nije sporan, mi nemamo predsednika Skupštine koji bi po Ustavu trebalo da menja predsednika, kao onda kad je bio u Parizu. Nemamo ni predsednika Vlade, Brnabić se lažno predstavlja i trebalo bi da reaguju institucije", smatra Milivojević.

Komentarišući odnose SNS-a i socijalista, Milivojević kaže da nije siguran da li je ovo što se dešava ozbiljno zaoštravanje ili predstava.

"Ako je predstava, onda nisam siguran da je mudra odluika SPS da učestvuje, to je spuštanje cene ulaska SPS u vlast, SPS ne bi dobio ono što je imao do sada. Jedno sigurno mesto za Dačića, to je zahtev Moskve i još neko utešno mesto. To znači srozavanje onoga što je SPS. Drugo je da se tu radi o dogovoru dva lidera da se izfingira da parlament ima opoziciju, jer svi poslanici su poslanici vlasti ili oni koji žele da uđu u vlast. Ako je to misija SPS, da želi da bude opozicija, to je pokušaj varanja građana ali i Evrope", kaže Cvijetin Milivojević.

Govoreći o protestima koji se nekoliko dana održavaju u Beogradu, Milivojević je rekao da na ulici svako ima motive koji ga teraju da reaguje.

"Imali smo neku vrstu takmičenja ispred Skupštine. Četiri, pet političkih opcija se borilo za zauzimanje položaja i plasiranje ideja. Svi oni koji su na ulici, a nisu provokatori, se slažu u jednom da izbori nisu bili legitimni i legalni, da ne prizanju rezultate i da je njihovo pravo da konstituišu neku skupštinu. Može se desiti da 5. avgusta imamo oko Skupštine ili svuda po Srbiji formiranje različitih skupština", kaže on.

Smatra da je greška svih stranaka opozicije jer protestuju protiv prazne zgrade, jer, kaže, Srbija nema parlament.

"Veći je problem Ustavni sud i tamo ima živih ljudi koji se ne bave svojim poslom. Ta oštrica protesta da se preusmeri na druge institucije koje su mnogo krivlje. Vučić se ponaša kao rečenica kralja Aleksandra, koji je rekao "ukidam ustav i sve posrednike između vas i mene". Vučić je ukinuo sve što se može zvati institucijom, on treba da obezbedi da se izborna volja građana ponovo proveri na izborima", naveo je Milivojević. (TV N1. www.rs.n1info.com, Tanja Veselinović, 14.7.2020)

“Vučić beži sa čela SNS, jer mu je to jedini izlaz”

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić po treći put je najavio odlazak sa mesta prvog čoveka SNS, što će se, prema mišljenju analitičara Cvijetina Milivojevića, ovog puta zaista i desiti.

“Uskoro će organi stranke, pa ću biti samo predsednik građana”, najavio je sinoć Vučić.

Ovo je, naime, treći put da predsednik Srbije kaže da će se povući sa čela stranke i tako naprednjake ostaviti da se sami bore za svaki glas. Kako kaže politički analitičar Cvijetin Milivojević, Vučić je prvi put tako nešto izjavio 2017. godine, uoči predsedničkih izbora.

 “Sledeći put je ostavku na mesto predsednika SNS najavio u maju ove godine, pa smo očekivali da se to desi oko Vidovdana i treći put smo imali prilike da ga čujemo sinoć. Ovog puta sam siguran da će to i da uradi, zaista mu verujem da će prestati da zloupotrebljava svoje ime kako bi njegova stranka pobedila na svim izborima na koje izađe. Ovo je za njega trenutno jedini izlaz iz situacije u koju se sam doveo. Njegova stranka je uspela, naime, da izvede neverovatnu stvar, da organizuje i sprovede izbore i izborne rezultate, koji osim što su nelegalni, sada su i nelegitimni”, navodi Milivojević za Nova.rs.

Kako objašnjava, izbori su nelegitimni jer su održani 18 dana nakon što je prethodnom sazivu Skupštine prestao da važi mandat.

“Izbori se moraju održati u zakonski predviđenom okviru, a to znači da Skupština, a samim tim i Vlada Srbije, ne mogu biti legitimni ni dana, ni sata duže od četiri godine. Ovoj Skupštini, a samim tim i Vladi mandat je zvanično istekao 3. juna, tako da mi sad nemamo čak ni tehničku Vladu, jer izbori nisu održani na vreme. Samim tim predsednica Vlade Ana Brnabić i predsednica Skupštine Maja Gojković trenutno se lažno predstavljaju, a Vučić to najbolje zna”, tvrdi Milivojević.

Predsednik Srbije, kako navodi Milivojević, vrlo dobro zna da jedino on od svih organa vlasti, trenutno ima legitimitet.

“Zato je spreman na povlačenje sa mesta predsednika stranke i da igra na jedinu kartu koja mu je preostala, da se predstavlja samo i isključivo kao predsednik građana. Njegov apel na jedinstvo u borbi protiv korone i sve mere koje će tim povodom preduzeti, opravdane su i urodiće plodom samo ako se predstavlja kao predsednik Srbije ne i predsednik SNS”.

Milivojević dodaje da Vučić uveliko krši Ustav, jer pored državne ima još jednu javnu funkciju.

” Ustavni sud može to da tumači kako hoće, ali ne može se u isto vreme obavljati funkcija predsednika Srbije i predsednika SNS. Oni kažu da rukovođenje strankom nije javna funkcija, ali kako to molim vas nije. Pa SNS broji oko 700.000 članova, ako biti njihov predsednik nije javna funkcija, ja ne znam šta onda jeste” objašnjava analitičar i dodaje da Vučić zna da su izbori bili nelegitimni kao i da će takva biti i buduća Skupština, te da mu je ovo jedini način da se ogradi.

“Svestan je da su ovo oktroisani izbori, koje je on kao vladar podario narodu, a i buduća Skupština će biti oktroisana, jer će on tom narodu podariti nekakve poslanike. Sve je lažno, a on će odlaskom sa mesta predsednika SNS, ostati na jedinoj legitimnoj poziciji koja trenutno postoji u zemlji, na mestu predsednika Srbije”, zaključuje Milivojević.

Milivojević ocenjuje da se ništa fatalno neće desiti SNS, nakon što Vučić ode sa njihovog čela.

“Ali oni fatalno razmišljaju,  jer se ubuduće neće moći skrivati iza Vučićevog imena i moraće sami da se izbore za svaki glas, na svakim sledećim izborima. To znači da neće moći da osvoje ovoliki broj glasova, te da će morati da dele vlast i funkcije sa još nekim strankma. A to nije u svesti naprednjaka, jer je to jedna čisto interesna struktura.” (www.nova.rs, Jelena Jelovac, 14.7.2020)

Socijalisti (ne)će biti opozicija

Šta će biti sa vladajućom koalicijom nakon što su dovedeni u vezu pojedini antivladini demonstranti sa vrhom SPS?

Nakon što su ljudi bliski funkcionerima i ministrima Socijalističke partije Srbije učestvovali aktivno u demonstracijama protiv aktuelnog režima otvoreno je pitanje da li će socijalisti i dalje biti deo vladajuće koalicije i izvršne vlasti.

Sam predsednik Aleksandar Vučić, uz objašnjenje da veliki broj funkcionera SPS-a misli da im je on pokvario snove i da ga ne vole, najavio je da će za nekoliko dana ili nedelja SPS dobiti odgovor da li će biti deo nove vlasti.

Pojedini politički analitičari smatraju, međutim, da je to još jedan Vučićev igrokaz kako bi dodatno smanjio broj mesta socijalistima u izvršnoj vlasti, dok drugi ocenjuju da nije nemoguće da SPS ostane jedina opoziciona stranka u budućem parlamentu Srbije.

Odnose među socijalistima i naprednjacima dodatno su uzburkale vesti da je sin visokog funkcionera SPS Petra Škundrića uhapšen u petak uveče tokom demonstracija, navodno sa bejzbol palicom, ali i nakon što je Srđan Stanković, savetnik ministra za zaštitu životne sredine Gorana Trivana, putem društvenih mreža pozivao da se blokira auto-put kad se Vučić bude vraćao sa aerodroma.

Naprednjaci, u minus socijalistima, računaju i to što se brat šefa kabineta Branka Ružića, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, slikao na demonstracijama sa Sergejem Trifunovićem, liderom PSG.

Gostujući na TV Pink Aleksandar Vučić podsetio je na „izdaju“ socijalista iz 2008. kada je Ivica Dačić izigrao dogovor sa radikalima, sprečivši tako Vučića da postane gradonačalenik Beograda.

„Ogromna energija ulaže se protiv mene i SNS. Zamislite da umesto 180 imamo 124 poslanika, koliko sam bio u pravu kada sam govorio o tome“, rekao je Vučić uz napomenu da će ta stranka od njega dobiti odgovor „za nekoliko dana ili nedelja i da će nova Vlada Srbije biti formirana „brže nego što je očekivao“, pre kraja avgusta.

Dačić se oglasio objašnjenjem da u SPS postoji opstrukcija i da neko želi njega da „očisti“, pa će on morati da uradi suprotno.

Najavio je i da će svi oni koji učestvuju u demonstracijama biti isključeni iz SPS, ali da Škundrićev sin nije član stranke.

Pomenuti Stanković iz Ministarstva ekologije je prema Dačićevom objašnjenju „ekspert“ i bivši savetnik Trivana i na njega se odnosi to što je Vučić pomenuo da je uzeo pola miliona evra od države (u sklopu projekta).

Dačić je za Novosti izjavio da su najnepouzdaniji ljudi iz nevladinih organizacija koji nemaju politički stav.

Ko vodi specijalni rat protiv i ko opstruiše rukovodstvo SPS juče nismo uspeli da saznamo, uprkos brojnim pokušajima. Ni predsednik, ali ni potpredsednici SPS nisu odgovarali na naše pozive, dok su nam u SNS rekli da je učešćem ljudi bliskih SPS na demonstracijama kap koja je prelila čašu i da je vreme da SPS ode u opoziciju, gde joj je i mesto. Naprednjaci veruju i da će predsednik Srbije i predsednik naprednjaka ovoga puta poslušati članstvo i da će konačno ostaviti socijaliste van vlasti.

Dragan Šormaz, član Glavnog odbora SNS, podseća da je još pre godinu dana baš za naš list rekao da je vreme da SPS stekne opoziciono iskustvo.

„Oni su na vlasti, kroz razna agregatna stanja još od 1945. godine. Trend u svetu, naročito u Evropi je slabljenje, pa čak i nestajanje levice sa političke scene, a SPS je osvojio 70.000 glasova manje nego pre četiri godine. Građani su rekli svoje da sledeću vladu mora da formira SNS sa strankama nacionalnih manjina. Ostali treba da budu u opoziciji, neki u parlamentarnoj, drugi i vanparlamentarnoj“, ističe Šormaz.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže za Danas da bi za socijaliste bilo dobro da ih Vučić ne pozove u nelegalnu i nelegitimnu vladu, iako je raspoloženje u vrhu SPS takvo da bi oni po svaku cenu ušli u vladu, zbog funkcija i koristi koje imaju.

„To što Dačić smatra da oni ne žive van vlasti, ne mora da bude tačno. Naprotiv, ja mislim da bi oni preživeli. Otvorile bi im se neke nove perspektive da opet budu deo neke demokratske vlasti. Naravno da bi odlazak u opoziciju pojedinci u SPS, a takvih je možda i hiljade, koji su se okoristili u vlasti, to posmatrali kao svoju smrt, ali za budućnost te stranke bolje je da ne budu deo vlasti. Vučić je toliko minimizirao SPS u toj koaliciji da ga sada percipira kao nužno zlo“, kaže Milivojević.

Dodaje da mu je jasno da u ovom trenutku čak 248 poslanika želi da bude deo vlasti i da bi verovatno to želeli i Ugljaninovi poslanici da i njih Vučić želi. On ističe da je danas u Srbiji samo predsednik legitiman, a da se svi ostali, kako iz izvršne, tako i zakonodavne vlasti predstavljaju lažno, jer im je mandat istekao 3. juna.

Novoizabrani poslanici nisu poslanici, jer su izabrani nakon 3. juna i da bi sada jedini legitimni zahtev celokupne opozicije trebalo da bude zahtev da se ne konstituiše nelegalni parlament.

Za Đorđa Vukadinovića, političkog analitičara, ponovno natezanje da li će u vlast ući SPS je već viđena igra.

 „Sve to pomalo podseća na sado- mazo tačku između Vučića i SPS, gde se njima preti izbacivanjem, a oni se trude da se što više dodvore i izvinjavaju. Na kraju, ipak, ne bi bilo nikakvo iznenađenje da oni završe u vladi, kao i prethodnih nekoliko puta i verujem da će tako i biti. Ipak ima nekoliko novih momenata, jer je sada intenzitet te šikane i ljutnje na socijaliste veći i dublji i prevazilazi uobičajene okvire koje smo ranije gledali. Uobičajeno bi to značilo samo uvertiru u novo šišanje socijalista, odnosno oduzimanje po nekog ministarskog resora i direktorskih mesta u javnim preduzećima“, kaže Vukadinović.

Dodaje da bi neučestvovanje socijalista u vlasti bila senzacija, ali bi posle izrečenih teških reči na njihov račun bila logična konsekvenca.

Škundrić: Nisam raspoložen za razgovor

Petar Škundrić, visoki funkcioner SPS, juče nije želeo da komentariše za Danas hapšenje sina Vladimira Škundrića na antivladinim demonstracijama. „Hvala vam, nisam u prilici da razgovaram, na sastanku sam“, bila je prva reakcija Škundrića na naš poziv. (Danas, www.danas.rs, Mirjana R. Milenković, 14.7.2020)

Дете порасло, осамосталило се

Kaда је оно, пре тачно 52 недеље, Врховник, по други пут, после 2017, најавио своје повлачење са врха (и из?) странке виделиста (тако су српске напредњаке звали поткрај 19. века), промптно је, самоуверено, и „у главу“, попут, оно ономад, Рудолфа Хеса („Држава је партија, а партија је Вођа“), реаговала Михајловић др Зорана персонално: „Једноставно, СНС је Вучић и – Вучић је СНС!“
Мислите да сам сеирио када је, на Петровдан увече, Врховник, још уморан од видео-конференције, коју је, из Париза, где је запуцао да би је обавио са Хотијем који је седео у Приштини (ја наивно био поверовао да је Брнабина „Дигитална Србија“ омогућила да се таква веза може успоставити и из Београда), свратио до ружичастог „Хит – твита“ само да би народу и грађанству српском саопштио да ће „ускоро органи Странке, па ћу бити само председник грађана“?

Вреди, дакле, подсетити се визионарске виделистичке поруке с научним апологом речене редовне професорке најпопуларнијег приватног парадржавног универзитета у Србаља: „СНС неће дозволити Вучићево повлачење! Уверена сам да Ес-ен-ес неће дозволити Александру Вучићу да се повуче са места председника странке! Замислите да се Ангела Меркел, у време када је Це-де-у била најјача странка у Немачкој повукла...“

- У Ес-ен-есу има сјајних људи, поред Небојше Стефановића и Милоша Вучевића, ту су и Јадранка Јоксимовић, Бата Гашић, Дарко Глишић, ту су и млади потпредседници странке, сви они људи за које јавност и не зна, а који завршавају огроман посао. Али, нисам сигурна да би било ко од њих желео да води странку уместо Вучића или да буде у странци у којој нема Вучића – све је то, у једном даху, др Михајловић(ева) поверила једином немачком дневном листу на српском језику.

Писах већ више пута (нпр: Илузија Врховниковог "великог плана", 2.7.2020) да је, више него очигледно да је, нечијим немаром, погрешном проценом или себичном политичком наканом, свеједно, пошто је све рађено из и са знањем Врха Врхова - угрожено јавно здравље грађана Србије.

Такође, да је, бахатошћу Врха Врхова, Србија доведена у противуставно стање, да већ 41 дан, нема ни законодавну ни извршну власт. Октроисани избори су одржани у невреме (противуставно време), 18 дана након што је претходном сазиву Народне скупштине и Влади коју је тај сазив изабрао - истекао мандат; није, док је још могло, током маја, извршено никакво правно „премошћавање“ овог противуставног стања, тако да ће, онај ко покуша да конституише парламент на основу резултата октроисаних избора, морати да буде свестан да такав скупштински савез, осим недостајућег легитимитета, не би био ни легалан!

То јест, биће једнако упитно легалан или, ако вам је лакше, нелегалан једнако као и народне скупштине Петра Челика, Срђана Нога, сутра „Скупштина Слободне Србије“ академика Теодоровића, прекосутра можда твоја, драги читаоче и грађанине Србије, или, можда, моја, ако и ја одлучим да се самопрогласим за посланика на изборима које ћу октроисати за самог себе и сопственом вољом, самом себи, даровати један посланички мандат или, зашто да не, прогласити се за председника Народне скупштине, па на тај начин постати и уставни заменик председника Републике!  

И, шта сад? Смејали сте ми се кад сам оно, „кано клисурина“ постојан у вери да председник Србије овај пут неће погазити своју реч, 10 дана пре октроисаних избора, у тексту „Уочи Врховниковог најављеног повлачења са функције председника Ес-ен-еса“, написао: За разлику од најбеспризорнијих јавних и дворских улизица актуелног председника Републике који, панично, све чине да од Врховника направе патолошког лажова, убеђујући га да би за њега (а не за њих око њега) било супер да по трећи пут слаже грађане и не повуче се са места шефа најјаче партије ни после ових избора - ја своме председнику хоћу да верујем!
Чак сам и исказао наду да ће оставка на јавну функцију председника Партије од 750.000 војника уследити, још током изборне вечери, 21. липња (у најгорем случају, до краја године, али ће ово, свакако, бити последњи избори на којима је победио он, а не његов Ес-ен-ес), на Светог великомученика Теодора Стратилата, у часу саопштавања великог изборног тријумфа његове партије (први сам му, унапред, честитао!), уз покоју сузу радосницу и оно "Одрасло дете, осамосталило се", и оно тадићевско, шеретско: "Видимо се у неком другом филму".
Омануо сам таман за онолико дана за колико је Врховнику било потребно да констатује оно што му је сваки добронамерни критичар могао да саветује још исте вечери када је, на знојавој журци, напредном маскенбалу без маски, као, прослављао мање него Пирову победу, неуспешно навлачећи (сам се такмичио, сам контролисао, сам бројао) преко 60 одсто подршке и више од 50 одсто излазности.
Пошто верујем да ће се Врховник заиста - како Устав налаже, а како је и он сам „испословао“ у случају Његове екс-екселенције – и повући са своје противуставне функције, шта му је, по мени, чинити?
Од тог тренутка, он, као легално изабрани и легитимни, председник Републике, постаје председник свих грађана Србије, дакле и оних који нису гласали за њега и његову, ускоро бившу, партију.
Од тог тренутка, он се враћа ономе што је прва симболика, садржајност и мисија његове функције – да, коначно, престане да дели, већ да сабира и одражава државно јединство. Да се одмах деакумулира и ратосиља и осталих, узурпираних функција и хроничног противустаног мешања у све и свашта...
Најпре, од тог тренутка, председник Републике имаће пуно право да позове на општеграђанско јединство у вези са организовањем сваке врсте отпора тренутно највећем, а невидљивом непријатељу народа и државе. А то више неће бити опозиција коју је већ истерао на улицу, већ коначно – ковид19, а у циљу очувања јавног здравља као највише вредности.
Да би могао да захтева општу подршку и за најтеже мере (чак и за двонедељни карантин који се све више помиње као једина шанса да зауставимо пандемију!), неопходно је да повуче неколико потеза у сусрет захтевима свих оних који нису гласали за његову и остале његове листе, а таквих је близу 60 одсто од укупног бирачког тела.
Но, пре тога да видимо шта је најмањи заједнички садржилац ставова свих политичких субјеката опозиције – оних који су бојкотовали изборе због изборних неуслова, али и свих оних који су, од ПОКС-а, ДЈБ-а, Покрета слободних грађана, до радикала или Заветника и осталих, на њима партиципирали – о протеклим октроисаним изборима? Сваким даном, и међу њима разнороднима, све је више једногласја да ти избори нису били легални ни легитимни.
Дакле, председник Републике има обавезу да тим поводом, позове и представнике своје (ускоро бивше) партије, али и опозиције и да заједно констатују чињеницу да из октроисаних избора није рођен парламент који може да представља истинску вољу грађана.
То значи да председник Републике, као, у овом тренутку, једини легални и легитимни носилац извршне власти, мора да спречи да се бивши највиши државни функционери, као што су, на пример, Гојковић мр Маја и Брнабић (мастер? бечелор?) Ана, лажно представљају као челнице највишег законодавног (Скупштина Србије) и највишег извршног органа власти (Влада Србије). Јер, 3. јуна им је истекао пун четворогодишњи мандат и претходног скупштинског сазива, али и бивше владе која, по Уставу и Закону о Влади, траје колико и сазив парламента који ју је изабрао. Дакле, Србија нема председника Владе, а нема ни председника Скупштине који, иначе, да правни нонсенс буде потпун – у одсуству председника Републике замењује председника Републике!

Председник Народне скупштине у претходном сазиву, иначе, сазива и прву, конститутивну, седницу новог скупштинског сазива, али ко то сада да учини када Србија, од 3. јуна, има само бивше народне посланике и бившу „прву међу једнакима“? Председник Републике има уставну могућност да распусти Народну скупштину, чак и пре него што се она конституише у новом сазиву, пошто она, на пример,  није „у року од 30 дана од дана када је претходној влади престао мандат“ изабрала нову владу?!

Будући, мој ванстраначки, председник Републике, може да, уз малу „помоћ пријатеља“ из, рецимо, Републичке изборне комисије и Управног суда, наравно уз политички консензус свих странака, „испослује“ и понишавање октроисаних избора одржаних 21. јуна.

Једино таква врста „новог договора“, компромиса, између политичких непријатеља са две стране, дубоко ископаног, рова, могла би да резултује неким институционалним мостом (био то стални округли сто или прелазна влада за једнократну употребу, да припреме равноправне изборне услове) који би превео на другу страну реке на којој се налази разрешење ове експлозивне ситуације.

Не бих ја да сумњам у квантитет и каквоћу молби, преклињања, суза, одвраћања и љубави према Врховнику која ће, као по команди, експлодирати са стране његових дворјана, скутоноша, чауша и полтрона. Поготово када Врховникова оставка на највишу страначку функцију буде конкретно на дневном реду.

Али, тек за наук, колико је љубав релативна ствар и како се обично мери, не оданошћу и осећањима према конкретном човеку, већ најчешће према степену моћи и снази функције коју он, у једном тренутку, обнаша – најбоље је, на примеру властите и судбине свога мужа Слободана Милошевића које су, после 5. октобра, издали сви дојучерашњи „пријатељи“, у својој аутобиографији, описала покојна Мира Марковић.

Нисам имао намеру, да призивам још једну опомену из историје, али подсети ме један потпредседник Ес-ен-еса (исти онај бивши горљиви де-ес-есовац што је, прве две године владавине напредњака, све најгоре говорио о својој садашњој странци и њеном данашњем лидеру) који је избацио твит у коме је „Ђиласа Лопова“ оптужио да је „мобилисао децу да се боре за њега“, као некада што је радио – Хитлер!
Дакле, Хајнрих Химлер, шеф СС-а (Schutzstaffel; парадржавни, националсоцијалистички „заштитни одреди“), годинама је био виђен за сигурног Хитлеровог наследника на немачком трону. Он се био толико уживео у улогу „Хитлера после Хитлера“ да је  традиционално, за сваки Фиреров рођендан, Фиреру лично, баш он декламовао патетичне шлихтарске честитарске говоре. То је, последњи пут, заклињући му се на верност до краја, само дан пре него што ће Хитлер сићи у свој бункер из кога никада више неће изаћи, учинио и 20. априла 1945. Али, већ сутрадан, Химлер се сусрео са представником Светског јеврејског конгреса, шведским Јеврејином Норбертом Масуром, кога је поздравио речима: „Добродошли у Немачку, господине Масур! Дошао је тренутак да ви Јевреји и ми националсоцијалисти закопамо ратне секире...“ Масур је захтевао ослобађање хиљаду Јеврејки из логора Равенсбрик и свих холандских Јевреја из логора  Терезин. А Химлер је, канећи да „откупи своју кожу“ – пише у књизи „Хитлерови јахачи апокалипсе“ (Зоран С. Цветковић) – испоштовао тај договор!
Али, изгледа да се ни Хитлер није дао преварити. Пошто је, на основу писања англосаксонских медија посумњао да га Химлер издаје и шурује са западним савезницима, Фирер га је, неколико дана пре самоубиства, искључио из свог политичког „тестамента“. За свог наследника именовао је адмирала Карла Деница („Химлеров велики план“, Хедер Прингл) који ће преузети операционализацију капитулације Трећег Рајха.  (cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

Milivojević: “Nadam se da će Vučić ovaj put zaista napustiti mesto predsednika SNS”

Politički analitičar Cvijetin Milivojević rekao je da je najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se povlači s mesta predsednika Srpske narodne stranke (SNS) sjajan potez i naveo da bi on to trebalo da učini odmah, pre nego što se pokuša konstituisanje opstruiranog parlamenta i još više zakomplikuje situacija koja se dešava na ulicama.

“Umesto toga rešenje je vrlo jednostavno, treba da organizuje jednu vrstu okruglog stola vlasti i opozicije koji može imati i institucioinalni karakter. Drugo rešenje ne postoji”, rekao je Milivojević za agenciju Beta.

Prvi cilj toga je da se smire tenzije, a drugi da se uđe u ozbiljne razgovore za obezbeđivanje demokratskih ravnopravnih i fer izbora za srpski parlament.

“Verujem predsedniku da će ovaj put ispuniti obećanje i da će ovo biti poslednji izbori na kojima će on pozajmiti svoje ime i prezime SNS-u”, dodao je analitičar.

Milivojević je naveo da ukoliko Vučić želi da izađe iz ove nenormalne situacije, onog trenutka kad postane predsednik svih građana Srbije, a ne samo članova SNS, baviće se onim čime zapravo i treba da se bavi.

“Prvo da zanemari činjenicu da li je neko glasao za njega ili nije, jer ako si pravi predsednik svih građana onda si i predsednik onih koji nisu glasali za tebe”, rekao je Milivojević.

Rekao je i da je Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj je opozicija isterana na ulicu i nema mogućnosti da deluje u institucijama.

“Logično je onda da se ona okreće nekim kanalima i aktivnostima kao što su demonstracije, građanska neposlušnost, a to nije dobro jer može da parališe državu, građane, život…”, istakao je.

Naveo je da su izbori održani 21. juna bili nelegalni i nelegitimni, da svako ko se danas predstavlja kao narodni poslanik, predsednik narodne skupštine ili predsednica Vlade falsifikuje stvarnost i čini krivično delo jer im je mandat istekao 3. juna.

“Predsednik je na potezu, on to može rešiti iniciranjem okruglog stola vlasti i opozicije”, rekao je i podsetio da je upravo Aleksandar Vučić bio taj koji je naterao Tomislava Nikolića da se ekspresno povuče s mesta predsednika stranke, a Nikolić mu je faktički poklonio SNS i učinio ono na šta ga Ustav obavezuje – a to je da predsednik Republike ne može da ima dve javne funkcije. (Beta, www.beta.rs, Nataša Stojanović, 13.7.2020)

Milivojević: Vučić je doživeo poraz, to se vidi po njegovom ponašanju!

Cvijetin Milivojević: Vučić je doživeo poraz, to se vidi po njegovom ponašanju!

(Slobodna televizija, emisija “Zaključak”, voditelj Marko Jeremić, 11.7.2020)

 https://www.youtube.com/watch?v=AkRt7iD8aPM

Milivojević: Očekivani protesti nakon oktroisanih izbora

O velikim protestima u Beogradu razgovarali smo sa političkim analitičarem Cvijetinom Milivojevićem.

(TV Al Jazeera, http://balkans.aljazeera.net, 8.7.2020)

http://balkans.aljazeera.net/video/milivojevic-ocekivani-protesti-nakon-oktroisanih-izbora