VUČIĆEV ODLAZAK IDE PREKO DODIKOVIH LJUDI (Cvijetin Milivojević)

 

(podcast „Lucic inserti“, voditelj Vova Lučić, 19.11.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=8mc3vndrcl0&pp=ygUNbHVjaWMgaW5zZXJ0aQ%3D%3D

Vučić može biti pobedjen samo OVAKO!.. X33 Cvijetin Milivojević Novembar 2025

Gost naše najnovije emisije bio je politikolog Cvijetin Milivojević. (podcast X 33, autor Vuk Rosandić, 15.11.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=X7pSmxit2UE

Ko jeste, a ko nije na studentskoj listi?

Studenska lista Novosadskog univerziteta gotova je, saznaje „Vreme“, dok se kandidati Beogradskog univerziteta tek finiširaju. Neka imena već su potvrđena redakciji „Vremena“

U samom je finišu lista koju studenti prave za naredne parlamentarne izbore u Srbiji, kad god da budu raspisani. Na spisku kandidata su Dejan Šoškić, nekadašnji guverner Narodne banke Srbije, kao i advokat Zdenko Tomanović, saznaje „Vreme“.

Politikolog Cvijetin Milivojević pominje i druge kandidate – Jovu Bakića, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, Milu Lompara, profesora Filološkog, Nemanju Vidića, legendu srpskog i evropskog fudbala, kao i Aleksandra Kavčića, filantropa i borca za besplatne udžbenike.

„Kavčić nije kandidat“

Aleksandar Kavčić prema saznanjima „Vremena“ nije (više) kandidat za studentsku listu, ali za ostale kandidate je potvrđeno da jesu. Oni su, ipak, samo kandidati za kandidate, jer studentski odabir funkcioniše tako što svaki fakultet predlaže četiri kandidata. Ukoliko se kasnije ne usaglase i ne prođu prvi kandidati, fakulteti imaju i rezervne.

„Kandidati za kandidate su i rektor Vladan Đokić, sportski funkcioner i bivši proslavljeni košarkaš Dejan Bodiroga, javna tužiteljka Jasmina Paunović, advokat Rodoljub Šabić, glumac Tihomir Stanić, ekološki aktivista Zlatko Kokanović i glumica Jelena Stupljanin“, kaže Milivojević za „Vreme“. „Oni su prihvatili studentski poziv, ali studenti su konačni selektori. Lista će biti konačna tek kad se izbori raspišu.“

Politikolog misli da su studenti u pravu, što ne odaju konačne kandidate, kaže da se „vlast i Vučićeva ‘smokvin list’-opozicija ubiše od radoznalosti ko će to da bude na studentskoj keč ol listi.“ Keč ol je politikološki termin koji podrazumeva političke opcije najšireg spektra – od levice do desnice.

Bivši novinar i kolumnista Cvijetin Milivojević rekao je u jednom podkastu da je on odbio da bude na studentskoj listi.

„Odbio sam predlog sedam plenuma sa dva univerziteta, Beogradskog i Novosadskog da budem njihov kandidat“, rekao je Milivojević u podkastu kod bivšeg poslanika Skupštine Srbije Vlade Pavićevića. „Zahvalio sam se i rekao – da nije bilo vas studenata, svi bismo zaboravili ono što sam ja pričao o Aleksandru Vučiću, kako nije nadležan za stvari koje radi. Deca su to shvatila.“

Kako se formira studentska lista

„Vreme“ je već pisalo o procesu na osnovu kojeg se formira studentska lista.

Glas svakog fakulteta, ali i mogućnost stavljanja veta uz obavezan intervju i prihvatanje ideološkog minimuma, deo su protokola.

Studenti imaju pravo da mu postave koja god pitanja žele, ali moraju i da se obavežu da će poštovati svakog pojedinačnog kandidata koji izađe pred njih. Kako njegovu nacionalnu, tako i versku, seksualnu i svaku drugu pripadnost.

Studenti su se složili da će kandidati sa njihove liste, kada uđu u Skupštinu, odgovarati građanima, a ne njima. Ipak, kako kažu izvori redakcije, to nikako ne znači da će studenti odustati od njihovog nadgledanja.

Jelena Cupać, istraživačica Berlinskog centra za društvene nauke WZB, rekla je da očekuje da će lista iz taktičkih razloga nastojati da obuhvati ceo politički i ideološki spektar kako bi zadržala široku podršku koju već uživa. (kompas-info.com, tekst preuzet sa portala nedeljnika Vreme, 10.11.2025)

 

Napomena C. Milivojevića:

Ovaj tekst koji je, sa portala vreme.com, negde iza podneva, 10.11.2025, preneo portal kompas-info.com, a koji je, u citiranom obliku, posle nekoliko sati, nestao sa portala cenjenog nedeljnika, većim delom je upravo ono što sam odgovorio na pitanje novinarke “Vremena”: “Slušala sam podkaste gde kažete da su Bakić, Lompar, Vidić, Kavčić kandidati studentske liste. Ko su vam izvori za ta saznanja?”.

SMS-om sam odgovorio vrlo direktno - “Izvor ste mi vi, mediji, a plenumi to nisu demantovali…” – ali se taj deo mog odgovora, nažalost, nije pojavio ni u prvobitnoj varijanti teksta objavljenoj na stranici vreme.com.

Još je neobičnije da je, samo nekoliko časova kasnije, na istom portalu ostao samo deo moje izjave, istrgnut iz konteksta, sa delimičnim citiranjem, ali bez navođenja mog imena i prezimena.

S obzirom da znam da se ovakva improvizacija sigurno ne bi dogodila u “Vremenu” koje je, prethodno, decenijama, vođen surovim profesionalizmom, nosio moj prvi urednik u unutrašnjopolitičkoj rubrici “Borbe”, iz njenih najčasnijih trenutaka, 1990. godine, pok. Dragoljub Žarković, trudim se da ubedim sebe da je reč o običnoj “tehničkoj grešci”.

Sistem koji ubija i ćuti | U reketu sa Teškim centrom

U trećoj epizodi podkasta „U reketu sa Teškim centrom“ Nenad Zorić razgovara sa Suzanom Trninić, Alekom Kavčićem i Cvijetinom Milivojevićem o godini dana posle tragedije u Novom Sadu, odgovornosti države, besu građana i studentskom pokretu koji postaje nova politička snaga.

Tema epizode: ko danas ima kredibilitet – i da li Srbija ima budućnost bez katarze?

Ključne teme:

Godinu dana od tragedije u Novom Sadu

Korupcija i politička odgovornost

Strajk glađu i moralni slom društva

Dve Srbije: režim i narod

Crkva i država: patrijarh kao politički činilac

Opozicija između nemoći i kalkulacije

Studentski pokret i “nova lista”

Pitanje kredibiliteta i nove politike

Referendumska pitanja: EU, Kosovo, budućnost

Potreba za “resetom sistema” i moralnom obnovom

Obrazovanje i dugoročna strategija društva

Tajm-kodovi i tematski vodič:

00:00 – Uvod: Godinu dana od tragedije u Novom Sadu

04:10 – Strajk glađu majke i reakcija vlasti

09:45 – Korupcija i odgovornost države

14:00 – Dve Srbije: vlast i bes građana

20:20 – Uloga crkve i “patrijarh Vučić”

25:50 – Opozicija između kalkulacije i ćutanja

32:30 – Studentski pokret i pitanje kredibiliteta

39:00 – Rasprava o “studentskoj listi” i starim greškama opozicije

46:30 – Ideja “kečoliste”: nova građanska energija

53:20 – Opozicija i finansijski interes

59:10 – Promena vlasti kao uslov resetovanja sistema

1:05:00 – Referendumska pitanja: EU, Kosovo i demokratija

1:12:30 – Strah od apsolutne vlasti i lekcije iz 5. oktobra

1:20:00 – Šta znači reset sistema: obrazovanje, institucije, moral

1:28:00 – Zaključak: bez promene svesti – nema promene države

📅 Premijera: petak, 7. novembar 2025. u 20:00

🎙 Razgovarali: Suzana Trninić, Alek Kavčić, Cvijetin Milivojević i Nenad Zorić

(📺 Produkcija: Albatros News, podcast “U reketu sa teškim centrom“, 7.11.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=VOlZ_DUzFR4&pp=ygUadSByZWtldHUgc2EgdGVza2ltIGNlbnRyb20%3D

Cvijetin Milivojević: Odbio sam da budem na studentskoj listi | Мило је пао 39

 

Cvijetin Milivojević gost je Vladimira Pavićevića u 39. epizodi podkasta Мило је пао! (podcast “Milo je pao”, 6.11.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=xgpDh0N7OrI&pp=ygUgbWlsbyBqZSBwYW8gY3ZpamV0aW4gbWlsaXZvamV2aWM%3D

INTERVJU Politikolog Cvijetin Milivojević: Poglavica i njegovi plutarsi se bore za život

Da li je 1. novembar, godišnjica pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu koji je odneo 16 života, novi „dan De“ za Srbiju jer su, kako neki mediji tvrde, „sve oči uprte u Novi Sad“? Da li se i zbog čega forsira taktika iščekivanja pojedinih datuma? U razgovoru za Danas o tome i aktuelnim političkim pojavama govori Cvijetin Milivojević, publicista, novinar i kolumnista, čija je knjiga „Destrukcija rekonstrukcije – Poglavica koji je porazio sopstveni narod“ u izdanju Katene Mundi, predstavljena na 68. Beogradskom sajmu knjiga.

-Ideja studenata je, koliko sam informisan, da 1.novembra u Novom Sadu bude komemoracija. Koliko mogu da zaključim, želja tzv. pristojne, a u stvarnosti manjinske Poglavičine Srbije je da i po cenu insceniranih provokacija, taj datum bude „pokop“ studentsko-narodne bune. Ne naturaju studenti ta datumska „iščekivanja“, već ih paradržavna propaganda spinuje. Ne možemo očekivati da studentski pokret ima dugoročnu strategiju. NJima od početka nije bilo do politike, oni su izbore zatražili tek pola godine od početka protesta i to u trenutku kada su shvatili da ova ekipa na vlasti nema nameru da ispuni građanske zahteve iza kojih su studenti stali. Očigledno da je režim, s pravom, shvatio da bi ispunjenje zahteva broj jedan – otkrivanje dokumenata i krivaca za tragediju u Novom Sadu – značio rušenje kule od karata i Poglavičinih Potemkinovih sela, odnosno ne samo kraj ove garniture vlasti, nego politički kraj samog autokrate i njegovih korumpiranih plutarha, koji su do pre 13 godina bili obični gologuzani koji svu svoju moć i bogatstvo duguju Poglavici – ocenjuje Cvijetin Milivojević.

*Da li je režim Aleksandra Vučića suštinski uzdrman aktuelnim protestima, šta je bila tačka preokreta koja mu je omogućila da krene u kontranapad i osvetu prema svima koji su na bilo koji način podržali studente u buntu?

-Nema tu nikakve tačke preokreta. Poglavica i njegovi plutarsi ovo vide kao borbu za goli život i zato je Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice i svirao znak za uzbunu i naredio opštu mobilizaciju. Jednom kada odskočite previsoko, svesni da to ni po znanju ni po zvanju niti bilo kom drugom objektivnom kriterijumu ne zaslužujete, više ne možete da zamislite sebe u odelu, na radnom mestu ili u poziciji onoga što ste bili pre 13 godina.

*Koliko aktuelni protesti skreću pažnju da onog što se događa na Kosovu i Metohiji posle Vučićevo prihvatanja Francusko-nemačkog plana i Ohridskog sporazuma?

-Ako je dobro Srbima na Kosovu, onda dobro. Vidim po elektronskim i štampanim vučićoidima da su prezadovoljni stanjem i da zato, evo, pešače čak u Novi Sad da i tamo odbrane srpski narod i državu koju ova studentska ustaško-terorističko-fašističko-nacisitčko-zlikovačka bagra hoće da sruši. Oni veruju da „Aco“ nije ništa ni pismeno ni usmeno prihvatio, pa ako, navodno, većinska Srbija veruje u to, ko smo mi da potpitujemo.

*Zbog čega za 26 godina protektorata UN na KiM i stvaranja samoproglašene kosovske države 2008, u ostatku Srbije nije bilo prave pobune zbog Kosova?

-Zato što je „veličanstveni“ Osnovni briselski sporazum koji je Poglavica izborio, tako što je spavao i jeo sendviče po briselskim hodnicima, ratifikovan u Skupštini Srbije uz zdušnu podršku većeg dela tadašnje, a umnogome i sadašnje, opozicije. Zato što Ustavni sud Srbije, od tada do danas, „postojano kano klisurina“, tvrd stoji u uverenju da je to bio običan „politički akt“, a ne akt koji proizvodi međunarodnopravne reperkusije po državu Srbiju. Zato što je Poglavica od srpskog naroda na KiM, silom ili potkupljivanjem, napravio pleme i smestio ga u indijanski rezervat u nekoliko opština na severu i pokoju enklavu južno od Ibra.

*O svemu što nam događa pišete u novoj knjizi. Zbog čega naslov „Destrukcija rekonstrukcije“ i da li je to samo metafora posle tri i po decenije višestranačkog parlamentarizma?

-Kada je Vučić, na velika vrata, ušetao u naše kuće i živote, čak i građanistička Srbija dočekala ga je kao De Gola, kao novog Đinđića. A on, čak i ono što je dobro radio, uradio ili pokušao da uradi, po pravilu je potom batalio. Gde je reformisao, po pravilu je i destruisao. Kada je gradio ili rekonstruisao, iza toga je, najvećma, išla i duhovna, moralna, materijalna, a neretko i praktična destrukcija koja je bila fatalna i po život države i samih građana.

*Kako smo stigli do toga da predsednik Republike sa protokolarnim ustavnim ovlašćenjima kontroliše sve tri grane vlasti i o svemu sam odlučuje, da je predsednik Skupštine, kako ocenjujete, izvršitelj državnog udara u kome je i deo parlamentarne opozicije saučesnik, dok su na ulicama već gotovo 12 meseci studentski i građanski protesti?

-U podnaslovu ove knjige piše: „Poglavica koji je porazio sopstveni narod“. Vučiću je svako političko odelo bilo pretesno skrojeno, pa je, kao „prvi potpredsednik Vlade“, brutalno natkrilio ondašnjeg premijera. Kao predsednik Vlade protivustavno je navukao uniformu konfekcijskog broja nemačkog kancelara, a tadašnjem predsedniku Republike uskratio čak i pripadajućih mu osam protokolarnih nadležnosti pošto mu je, prethodno, oteo i političku stranku; da bi onda, kad je i sam izabran za predsednika Republike, po principu „tesno mi ga skroji, nane“, osim što je iz naftalina izvadio Titovu maršalsku uniformu, odlučio i da zasedne na tron sve tri, zakonodavne, izvršne i sudske, grane vlasti i okupira sve institucije za koje nije nadležan. Dok sam još pisao kolumne za Danas titulisao sam ga „Kancelarem“ i „Vrhovnikom“, a u poslednje vreme on je u ovim mojim životopisima obnovljenog srpskog višestranačja – Poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice. Ali, uprkos tome što je, 22. novembra 2024. Ana Brnabić kao najviši zvaničnik vlasti izvršila klasičan državni udar kada je, prilikom rasprave o budžetu za ovu godinu, uzurpirala prava, obaveze i ovlašćenja najvišeg ustavotvornog, zakonodavnog i predstavničkog tela, veći deo opozicije saučestvuje u radu te, sada već i nelegalne, institucije, izigravajući „smokvin list“ i paravan pravne i demokratske države, sve, navodno, iz „viših interesa“ – davanja „pogonskog goriva“ Poglavici i njegovim plutarsima na strmoglavom putu ka EU.

*Gde su u svemu tome institucije poput SPC, SANU, pa i Kraljevski dom, iako nema definisan zakonski status u srpskom društvu?

-Kada je reč o Kraljevskom domu, primetio sam da nekakva blaga podrška narodu u pobuni postoji. Od SANU kao institucije se više nije moglo ni očekivati, s obzirom na njen latentni konzervativizam i oportunizam, ali čuje se, doduše manjinski, glas nekih akademika. A vrh SPC nije da se ne čuje. Štaviše, sam patrijarh i mitropolit Irinej su se i lično angažovali kao Poglavičini kuriri, kada su leteli u Moskvu da Putinu lično objasne šta je to „obojena“ – „cvjetnaja“ revolucija. Crkva, uz „nečasne“ izuzetke poput mitropolita žičkog, više nego verno služi svome stvarnom „patrijarhu“.

*Kakva je Vaša procena, kad bi Vučić mogao da raspiše parlamentarne izbore i da li će se eventualno „usklađivati“ sa novim izbornim ciklusom koji zagovara zvanična Priština posle osmomesečne institucionalne krize?

-Ako se on pita, raspisaće onog trenutka kada njegov lični rejting bude garant da bi, uz još jedno kršenje Ustava i Zakona o sprečavanju korupcije, sa njim na čelu, dakle, kao imenom i prezimenom njegove stranačke liste, mogao da obezbedi makar promil glasova više od studentsko-narodne liste. Drugi uslov je da dobije garanciju da će opozicija na te izbore izaći što rascepkanija, a takve nade su mu uistinu realistične i da će onda on da zahvati najviše iz rezervoara onih ispod cenzusa. To je ako se on pita. A on se pita, ali sve manje. Zato on tako kavaljerski nudi sopstvenu političku glavu predsednika Republike, iako je niko, pa ni studenti, ne traži.

*Da li je politički legitimno da posle svih Vučićevih štetnih odluka i izjava neutemeljenih na stvarnosti, opozicija zvanično zatraži na javni uvid predsednikov zdravstveni karton?

-Nije to pitanje za opoziciju, nego za medicinske stručnjake. Samo je jednom, ako se dobro sećam, za ovih 35 godina, jedan premijer, bio je to Zoran Đinđić, poveo svoje ministre na kolektivni zdravstveni pregled. Ja od parlamentarne opozicije očekujem nešto drugo. Još od 5. maja, kada su studenti i građani koji ih podržavaju, a koji su na prethodnim izborima, uglavnom, glasali za tu istu opoziciju, zatražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, očekujem da, kao što su promptno u septembru 2023, na predlog tadašnjeg američkog ambasadora, zatražili i dobili od Poglavice vanredne izbore, to isto učine sada, kada to zahteva 60 posto građana Srbije. Ali, od 85 poslanika izabranih glasovima opozicionih birača niti jedan do sada nije, imenom i prezimenom, potpisao zahtev za skraćivanje mandata ovog skupštinskog saziva. (www.danas.rs, Danas, Jelena Tasić, 1-2.11.2025)

https://www.danas.rs/vesti/politika/intervju-cvijetin-milivojevic-rezim/

Cvijetin Milivojević o Vučićevom izvinjenju: Na predsednika utiču samo istraživanja javnog mnjenja

Politikolog Cvijetin Milivojević gostujući u u specijalnom izdanju Markera na Insajder televiziji "Dan sećanja i godina potresa" povodom godišnjice od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu kada je poginulo 16 ljudi, izjavio je da na stavove vlasti u Srbiji, pre svega predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, utiču istraživanja javnog mnjenja - odnosno mišljenja njegovog biračkog tela.

U obraćanju uoči godišnjice pada nadstrešnice Železničke stranice u Novom Sadu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pored ostalog, izjavio je da mu je "žao zbog nekih stvari koje sam izgovorio" poslednjih godinu dana i da se zbog toga izvinjava. Takođe, pozvao je na dijalog.

"Jedina stvar koja je nova u svemu ovome jeste da je predsednik Vučić shvatio, ima tome više od pola godine, da on nema više nema odakle da zagrabi novog biračkog tela. On je svu svoju politiku sveo na to da sačuva ovo što ima i da ima makar 0,1 odsto promila (podrške na izborima) više od studensko-narodne liste. I, naravno, uz ono što je u ovom trenutku realistično - da opozicija izađe što 'rascepkanija' na izbore, to pokazuju sva istraživanja", rekao je između ostalog Milivojević. (Insajder TV, insajder.net, emisija “Marker specijal”, voditelj Branko Veselinović)

https://www.youtube.com/watch?v=ovPZEhHfaBo&pp=ygUgaW5zYWpkZXIgdHYgY3ZpamV0aW4gbWlsaXZvamV2aWM%3D