Ko jeste, a ko nije na studentskoj listi?

Studenska lista Novosadskog univerziteta gotova je, saznaje „Vreme“, dok se kandidati Beogradskog univerziteta tek finiširaju. Neka imena već su potvrđena redakciji „Vremena“

U samom je finišu lista koju studenti prave za naredne parlamentarne izbore u Srbiji, kad god da budu raspisani. Na spisku kandidata su Dejan Šoškić, nekadašnji guverner Narodne banke Srbije, kao i advokat Zdenko Tomanović, saznaje „Vreme“.

Politikolog Cvijetin Milivojević pominje i druge kandidate – Jovu Bakića, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, Milu Lompara, profesora Filološkog, Nemanju Vidića, legendu srpskog i evropskog fudbala, kao i Aleksandra Kavčića, filantropa i borca za besplatne udžbenike.

„Kavčić nije kandidat“

Aleksandar Kavčić prema saznanjima „Vremena“ nije (više) kandidat za studentsku listu, ali za ostale kandidate je potvrđeno da jesu. Oni su, ipak, samo kandidati za kandidate, jer studentski odabir funkcioniše tako što svaki fakultet predlaže četiri kandidata. Ukoliko se kasnije ne usaglase i ne prođu prvi kandidati, fakulteti imaju i rezervne.

„Kandidati za kandidate su i rektor Vladan Đokić, sportski funkcioner i bivši proslavljeni košarkaš Dejan Bodiroga, javna tužiteljka Jasmina Paunović, advokat Rodoljub Šabić, glumac Tihomir Stanić, ekološki aktivista Zlatko Kokanović i glumica Jelena Stupljanin“, kaže Milivojević za „Vreme“. „Oni su prihvatili studentski poziv, ali studenti su konačni selektori. Lista će biti konačna tek kad se izbori raspišu.“

Politikolog misli da su studenti u pravu, što ne odaju konačne kandidate, kaže da se „vlast i Vučićeva ‘smokvin list’-opozicija ubiše od radoznalosti ko će to da bude na studentskoj keč ol listi.“ Keč ol je politikološki termin koji podrazumeva političke opcije najšireg spektra – od levice do desnice.

Bivši novinar i kolumnista Cvijetin Milivojević rekao je u jednom podkastu da je on odbio da bude na studentskoj listi.

„Odbio sam predlog sedam plenuma sa dva univerziteta, Beogradskog i Novosadskog da budem njihov kandidat“, rekao je Milivojević u podkastu kod bivšeg poslanika Skupštine Srbije Vlade Pavićevića. „Zahvalio sam se i rekao – da nije bilo vas studenata, svi bismo zaboravili ono što sam ja pričao o Aleksandru Vučiću, kako nije nadležan za stvari koje radi. Deca su to shvatila.“

Kako se formira studentska lista

„Vreme“ je već pisalo o procesu na osnovu kojeg se formira studentska lista.

Glas svakog fakulteta, ali i mogućnost stavljanja veta uz obavezan intervju i prihvatanje ideološkog minimuma, deo su protokola.

Studenti imaju pravo da mu postave koja god pitanja žele, ali moraju i da se obavežu da će poštovati svakog pojedinačnog kandidata koji izađe pred njih. Kako njegovu nacionalnu, tako i versku, seksualnu i svaku drugu pripadnost.

Studenti su se složili da će kandidati sa njihove liste, kada uđu u Skupštinu, odgovarati građanima, a ne njima. Ipak, kako kažu izvori redakcije, to nikako ne znači da će studenti odustati od njihovog nadgledanja.

Jelena Cupać, istraživačica Berlinskog centra za društvene nauke WZB, rekla je da očekuje da će lista iz taktičkih razloga nastojati da obuhvati ceo politički i ideološki spektar kako bi zadržala široku podršku koju već uživa. (kompas-info.com, tekst preuzet sa portala nedeljnika Vreme, 10.11.2025)

 

Napomena C. Milivojevića:

Ovaj tekst koji je, sa portala vreme.com, negde iza podneva, 10.11.2025, preneo portal kompas-info.com, a koji je, u citiranom obliku, posle nekoliko sati, nestao sa portala cenjenog nedeljnika, većim delom je upravo ono što sam odgovorio na pitanje novinarke “Vremena”: “Slušala sam podkaste gde kažete da su Bakić, Lompar, Vidić, Kavčić kandidati studentske liste. Ko su vam izvori za ta saznanja?”.

SMS-om sam odgovorio vrlo direktno - “Izvor ste mi vi, mediji, a plenumi to nisu demantovali…” – ali se taj deo mog odgovora, nažalost, nije pojavio ni u prvobitnoj varijanti teksta objavljenoj na stranici vreme.com.

Još je neobičnije da je, samo nekoliko časova kasnije, na istom portalu ostao samo deo moje izjave, istrgnut iz konteksta, sa delimičnim citiranjem, ali bez navođenja mog imena i prezimena.

S obzirom da znam da se ovakva improvizacija sigurno ne bi dogodila u “Vremenu” koje je, prethodno, decenijama, vođen surovim profesionalizmom, nosio moj prvi urednik u unutrašnjopolitičkoj rubrici “Borbe”, iz njenih najčasnijih trenutaka, 1990. godine, pok. Dragoljub Žarković, trudim se da ubedim sebe da je reč o običnoj “tehničkoj grešci”.