Iza reči ‘obojena revolucija’ krije se strah od naroda.“ | U reketu sa Teškim centrom

U prvoj epizodi podkasta „U reketu sa Teškim centrom“, profesorka Vanja Bajović, analitičar Cvijetin Milivojević i voditelj Nenad Zorić razgovaraju o pojmu „obojene revolucije“, njegovom političkom značenju i zloupotrebi u savremenoj Srbiji.

Govore o tome kako se narativi o „stranim plaćenicima“ koriste za prikrivanje korupcije i urušavanja institucija, o granicama moći vlasti, pravnim i ustavnim zloupotrebama, ali i o ulozi građana i studentskog pokreta u buđenju društva.

Ključne teme:

• Politička manipulacija pojmom „obojena revolucija“

• Korupcija i urušavanje pravne države

• Studentski pokret i građansko buđenje

• Zarobljene institucije i ustavni problemi

• Opozicija i pitanje jedinstva

• Uloga medija i pravna neodgovornost

● Razgovarali: Vanja Bajović, Cvijetin Milivojević i Nenad Zorić

■ Snimljeno u studiju: Albatros News, oktobar 2025.

◆ Premijera: petak, 10. oktobar 2025. u 20:00

◇ Produkcija: Albatros News (podcast Albatros news, „U reketu sa teškim centrom“, 10.10.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=XIUphjQwY1g&pp=ygUiY3ZpamV0aW4gbWlsaXZvamV2aWMgdmFuamEgYmFqb3ZpYw%3D%3D

Opozicija puna mašte ukras je Poglavičine bašte

Knjigu “Destrukcija rekonstrukcije” (izdanje: Catena mundi, oktobar 2025) završio sam podsećanjem na tri Njutnova zakona.

Prvi: Telo ostaje u stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja dok ga neka spoljna sila ne primora da ga promeni.

Drugi: Ubrzanje tela je direktno proporcionalno rezultanti sila koje na njega deluju, a obrnuto proporcionalno njegovoj masi.

I treći - zakon akcije i reakcije – obelodanjen još 1867, a koji mi najneposrednije “živimo” u Srbiji 2025: Na svaku akciju (silu) uvek postoji jednaka i suprotna reakcija (kontra-sila), odnosno svaka akcija izaziva jednaku i suprotnu reakciju.

U tom tekstu pod naslovom “Preobraženje ili kako je Poglavica porazio sopstveni narod” išla je i konstatacija: “Na Preobraženje gledano, Poglavičnim rečnikom kazano: Država je pobedila – jer su njena deca, njena budućnost, prebijena ili u zatvoru, a ako nisu, isterana su na ulice. Država je pobedila tako što je Poglavica porazio sopstveni narod.”

Gledajući danas paravan opoziciju u Poglavičinom parlamentu kako udarnički legitimiše aktuelnu vlast, pomislih da bi adekvatan naslov ove kolumne, daleko bilo, mogao da bude: “Sveti Jovan Bogoslov ili kako je Poglavica, uz saučestvovanje većeg dela opozicije, pokušao da razori mladost i budućnost ove zemlje”...

Jer, danas je praznik svetog apostola i omiljenog Hristovog učenika Jovana Bogoslova, a verovanje je da na ovaj dan seljaci treba da odmaraju svoju stoku, žene da ne diraju ni pletivo, ni makaze, ni igle da ne bi miševi izgrizli rublje, dok u mnogim krajevima, u ove dane počinju, svadbe koje traju po tri dana.

A opozicija, baš kao da se, u pravom svadbarskom rahatluku, uživela u ulogu dece iz Ršumove pesmice: “Cveće je ukras bašte, leptir je ukras cveta, a deca puna mašte, deca su ukras sveta”... S tim da je opozicija, ovde i ovih dana, ukras (Poglavičine) Narodne skupštine u stanju državnog udara.

Međutim, može biti da u još jednom grmu leži zec. Jer, sve do ranog popodneva “živi bili nismo”,  sve cupkajući od slatke neizvesnosti, šta će nam to danas Poglavica da saopšti u najvanrednijem od svih vanrednih obraćanja ove nedelje; nagađajući da će na sva neprijatna pitanja kojih, naravno, neće ni da bude odgovarati u stilu nekih svojih prethodnika “gde ste našli sad to da me pitate kad Hilandar gori”, kad mi jaran Erdoan prodaje dronove vojsci nezavisnog Kosova, kad su uvedene sankcije NIS-u, kad će za koji dan izbori na KiM, sad kad smo konačno otkrili da za smrt 16 ljudi ispod nadstrešnice nisu krivi korupcija i donosioci političkih odluka već onaj diverzant Bačulov, a vama je, izrodi nijedni, sad do nekakvih vanrednih parlamentarnih izbora, sada kada nam je najbitnija “stabilokratija” kojom su me, za vjek’ vjekova, miropomazali moji zapadni prijatelji, sad kad sam napadnut ja, što znači, država i narod; nije fer da to radite sada kada mi se gase moje preskupo plaćene kontrablokade, kada ne možemo više, zbog vas takvih i takvih, na miru da sazidamo ni novi red grudobran čadora Age Hasanage, u našem večitom paravojnom bivaku ispred Dvorskog, tj. mog porodičnog parka...

A ispalo je da mu je, u najvanrednijem od svih vanrednih obraćanja, bilo najvažnije da konstatuje kako američke sankcije NIS-u nipošto nisu usmerene protiv, ne daj Bože, Najvišeg Državnog Rukovodstva (NDR), e da slučajno neka “ovčica usput ne zanese” i ne pomisli da su Ameri njega lično pustili niz vodu.

Zato je u sankcije NIS-u udrobio svašta još ponešto – od toga kako su nas “blokaderi (čitaj: studenti koji u vreme prvog gasnog aranžmana sa Rusima bili tek prohodali) ostavili bez gasovoda” do izričite tvrdnje da su CRTA (i opet, “blokaderi”) direktno upleteni u “izvođenje obojene revolucije”.

Na kraju je, reklo bi se namerno, otkrio i stvarne razloge privremene kolaboracije sa “proevropski konstruktivnom opozicijom”, pozivajući svoju Tajnicu koja je 25. novembra prošle godine izvršila državni udar, a i dalje je “zadužena” za dogovaranje sa EU da im, “ispuni sve iz reformske agende, sve što im padne na pamet, i biračke spiskove i preporuke ODIR-a, jer mi, tj. on lično, nemamo strah od narodne volje, pa ćemo najkasnije za godinu i nešto videti kakva je narodna volja”. Naravno, time je i tu opoziciju, na jednoj strani, posramio pred opozicionim biračkim telom, a na drugoj strani joj, utehe radi, poručio da može da nakrivi šešir još najmanje godinu dana što se njenih poslaničkih mandata tiče.

E, ovde valja podsetiti da je i do prošlih, takođe vanrednih parlamentarnih izbora iz decembra 2023, takođe došlo nenadano, na osnovu “usluga dobre volje”, doduše tada ne evropskih nego američkog ambasadora, tako što su predstavnici dela opozicije koji su organizovali proteste "Srbija protiv nasilja", predali zahtev u kojem su od Poglavice tražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih i beogradskih izbora.

Bilo je to kucanje na otvorena vrata, pošto je isti nalog i jednim i drugima – opoziciji da zatraži, a Poglavici da im udovolji i raspiše izbore - prethodno stigao iz američke ambasade. Podrazumevalo se da do bilo kakvog poboljšanja izbornih uslova nije došlo, jer to opozicija, ruku na srce, nije ozbiljno ni iskala.

Iako, bar prema Ustavu, najviše predstavničko, zakonodavno i ustavnotvorno telo, Narodna skupština kojoj je, i nakon državnog udara koji je, 25. novembra, izvela predsednica parlamenta i nakon što su studenti, 5. maja, zatražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, veći deo parlamentarne opozicije nastavio da daje legitimitet - postala je običan paravan za svakodnevno poništavanje Ustava, najviših zakona i najvažnijih institucija iz sve tri grane vlasti.

Svojim saučestvovanjem na prvoj sednici jesenjeg zasedanja Skupštine, “konstruktivna opozicija”, legitimisala je i dva, u najmanju ruku, sporna zakona – onog koji se tiče “Ekspo 2027” i onog o legalizaciji objekata.

Ovo izigravanje većinske volje antivučićevskog biračkog tela, “konstruktivni opozicionari” obično brane velikim rečima, moćnim parolama, najvišim “evropskim” interesima.  Vele, “zato da se ne bi zaustavile ili da bi se otkočile naše evropske integracije“. Neki od participatora u legitimisanju nelegalnog i nelegitimnog saziva parlamenta, opravdavali su to time da su tu “zbog građana, jer je to jedino mesto gde mogu da čuju šta se zaista događa u Srbiji”. Drugi, da je isključivi razlog njihovog učešća “obraćanje ljudima koji nemaju svakog dana šansu da čuju drugačije mišljenje, da vide da postoji alternativa i da stvarnost nije onako ružičasta kako je predstavnici vlasti predstavljaju“. Treći, zato da bi “pred građanima koji prate skupštinu demaskirali laži koje plasiraju“. Četvrti, zato što misle da “ne mogu sada da se povuku, jer su dobili mandat od građana”.

Kao da do tog dela opozicije ne dopire poziv narodne bune.

Da ne govorimo o tome da je ono što se u parlamentu dogodilo 25. novembra bio školski i teorijski primer klasičnog državnog udara. To je ona situacija u kojoj najviši državni zvaničnik ili neka najviša državna institucija poništava, uzurpira i okupira prava, obaveze i ovlašćenja neke druge institucije, bilo zakonodavne, bilo izvršne, bilo sudske vlasti. Toga dana, u samo tri i po minuta, Poglavičina Tajnica “objedinila” je raspravu u načelu i po amandmanima, na budžet koji je najvažniji zakon koji jedna skupština donosi u toku jedne godine. U toj “raspravi” nijedan od narodnih poslanika, koji je bio prijavljen za raspravu, nije dobio reč. Sve se svelo na nekoliko Tajničinih usklika i rukomlata – “ne damo Srbiju”, “Srbija, Srbija”, “usvojićemo budžet”, “Aco Srbine” i dizanje, pa bacanje na pod srpske zastave.

Skoro godinu potom, opozicija koja učestvuje u radu parlamenta pod državnim udarom i u trenutku kada je Srbija u narodnoj bunu, zapravo, izigrava Poglavičin „smokvin list“.

Samo što ovde nije reč o skrivanju seksualne, nego neke druge, mnogo neukusnije, neprikladnije i neugodnije, golotinje od Evine i Adamove. Pravilnije rečeno – sramote. Kao što je vlasnik “Ružičanstvene imperije”, kad god su mu demonstranti pripretili bacanjem svežih jaja na njegov nelegalni objekat, on svoju medijsku sramotu štitio “odevaući” celu zgradu u nacionalnu zastavu, tako paravan opozicija služi Poglavici kao pozitivan ogled i ugled pred našim EU mentorima. Po principu, ponovo radi – opozicioni, pa još i proevropski – bioskop.

Tvrde da “građani od njih to očekuju”, iako ogromna većina građana koji su glasali za parlamentarnu opziciju na izborima u decembru 2023. godine, upravo traži suprotno - da svi opozicioni poslanici, imenom i prezimenom, zatraže ono što su studenti već zatražili, a to je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. I da, u međuvremenu, ti proklamovani opozicionar, ne učestvuju u radu odbora i skupštinskog plenuma, ali i da zvanično ne vraćaju poslaničke mandate.

Iz Ekološkog ustanka koji, uz Demokratsku stranku, jedini delimično žrtvuje svoj komoditet bojkotujući rad skupštinskog plenuma i resornih odbora, kao razlog za to navode da je parlament „mesto gde hara kleptomanije, mesto izvora najvećeg kriminala i rušenja svega što se zovu institucije“.

A studenti i građani u pobuni, ionako, niti su od parlamentarne opozicije tražili da vrati poslaničke mandate već samo da izbojkotuju rad skupštinskih tela, niti su opoziciji zabranili da izađe na buduće izbore, već su samo zahtevali da, pošto prethodno opozicioni poslanici potpišu zahtev za raspisivanje vanrednih izbora, opozicija na te izbore izađe na jednoj ili, maksimalno, dve liste, a ne da rascepkana odigra još jednu utakmicu u korist Poglavice i njegovih plutokrata, a dojučerašnjih gologuzana.

Zato opozicija, što pre, treba da bude isterana na čistac: ili da posluša glas svojih birača sa prethodnih izbora i glas aktuelne većinske antivučićevske Srbije ili da pošteno prizna da joj nije do izbora, makar do isteka punog mandata sadašnjeg parlamentarnog saziva, pošto dobar deo poslanika tzv. opozicije može samo da sanja da to i sutra (p)ostane.

Nastavi li se ovaj cirkus sa parlamentom i u njemu, to će značiti samo jedno – da opozicija svesno pristaje da bude fingirani fikus normalnosti, privid lažne demokratije pred “opservatorima” iz EU i paravan nepostojećeg legitimiteta Narodnoj skupštini Srbije i susednom joj Ćacilendu.

Jer, prethodnih dana, opozicione “konstruktiviste” su, naizmenično, malo prenaglašeno hvalili, a malo ih licemerno sažaljevali (“vi ste bivši, vi ćete uskoro samo preko TV-a gledati skupštinu i promenu vlasti, ako do nje dođe, vas student neće”) Poglavičina Tajnica i Vođa Naprednih Jezičkih Patrola, a to može da znači samo jedno.

Da samoproglašeni Vrhovni paravojni zapovednik Ćacistana i ostalih okupiranih bantustana Srbije, te opozicione poslanike, među kojima je i puno časnih ljudi, namerava da iskoristi za razbijanje energije studentskih protesta i otupljivanje narodne bune. Da, nakon toga, deo njih upregne u svoja kola, a ostatak odbaci kao upotrebljenu papirnatu maramicu. A posle toga, te froncle opozicionih ostataka ni Dunav ni Sava ne mogu da operu, a nekmoli busanje u prsa junačka kako su oni tamo njima, u parlamentu, eto, u brk skresali da je SNS “političko krilo organizovane kriminalne grupe koja vlada Srbijom”. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 9.10.2025)

Da li je opozicija trebalo da učestvuje na sednici ovakve Skupštine? Ovo su njihovi odgovori

Skupština Srbije u utorak je započela jesenje zasedanje, a na dnevnom redu su dva vrlo sporna zakona - zakon i izmena koji se tiču Ekspo 2027 i Predlog zakona o legalizaciji objekata. Sednica se održava uz bojkot jednog dela opozicije. A šta je sa onim delom opozicije koja je odlučila da učestvuje u radu parlamenta, uprkos dešavanjima u Srbiji u poslednjih 11 meseci? Ponovo su na meti kritika. Može li se svima udovoljiti? Nije tajna da se opoziciji čas osporava što bojkotuju, čas što učestvuju. Gledano iz tog ugla, nije zahvalno govoriti o tome da li opozicija treba da učestvuje u skupštinskim zasedanjima ili ne. Ipak, s druge strane, postavlja se pitanje - šta se postiže učešćem u radu republičkog parlamenta kada se nijedan predlog zakona, niti amandman koji opozicioni poslanici predlažu, već godinama gotovo nikad ne usvoje.

Od šefova poslaničkih grupa koji učestvuju u skupštinskom zasedanju pokušali smo da saznamo da li je početak jesenjeg rada parlamenta ispunio njihova očekivanja, te kako komentarišu ponašanje poslanika vlasti, kao i da li cela opozicija može da se usaglasi u vezi sa zahtevom za raspisivanje izbora.

Tepić: U skupštini smo zbog građana, ne zbog SNS-a

Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde, kaže za Nova.rs da SSP od dana kada su održani prošli izbori traži nove, jer su prethodni bili pokradeni i podeća da je zbog toga pet poslanika štrajkovalo glađu.

„Naš zahtev su bili izmenjeni izborni uslovi, jer smo svesni da Aleksandar Vučić ima mašineriju kojom uvek može da ukrade izbore — što je, uostalom, konstatovao i Evropski parlament u svojoj Rezoluciji. Svi naši predlozi, poput prelazne tehničke vlade, išli su u pravcu stvaranja uslova za fer izbore“, objašnjava Tepić i dodaje:

„Danas smo u Skupštini ne zbog SNS-a, već zbog građana, jer je to jedino mesto gde mogu da čuju šta se zaista događa u Srbiji. Nacionalne frekvencije ne govore istinu o stvarnosti, a ko nema SBB može da čuje samo stavove vlasti. Verujemo da je važno da građani vide zbog čega su predlozi vlasti štetni, i Skupština je jedina prilika da to čuju, makar neki od njih“.

Tepić navodi da su besmislene optužbe da opozicija svojim prisustvom u Skupštini daje legitimitet vlasti, jer kako kaže, SNS je i bez prisustva opozicije prošli put usvojio na desetine zakona.

„Podsećam da je opozicija već probala sve metode: izlazak iz Skupštine, bojkot izbora, prekidanje sednica… Što se tiče ponašanja SNS-a i SPS-a, mi tu torturu trpimo već 13 godina, kao i svi građani. Ali to ne znači da treba da prestanemo da se borimo. SNS-u legitimitet ne daje niti oduzima opozicija sedeći u Skupštini, već građani — verovanjem ili neverovanjem u njihov režim. A građani u taj režim više ne veruju“, podvlači Tepić.

Grbović: Cilj pokazati ljudima da stvarnost nije onako ružičasta kako je predstavnici vlasti predstavljaju

Pavle Grbović, lider Pokreta slobodnih građana, ističe da od poslanika vlasti nije očekivao ništa novo, te da PSG učestvuje na sednicama zbog obraćanja ljudima koji nemaju svakog dana šansu da čuju drugačije mišljenje.

„Isključivi razlog našeg učešća na sednicama jeste obraćanje ljudima koji nemaju svakog dana šansu da čuju drugačije mišljenje, jer imamo televizije sa nacionalnim frekvencijama koje ignorišu stvarnost. Ti ljudi su juče i danas mogli da čuju drugačije mišljenje, da vide da postoji alternativa i da stvarnost nije onako ružičasta kako je predstavnici vlasti predstavljaju“, kaže Grbović.

Komentarišući to što se opozicija opet kritikuje zbog učešća u radu parlamenta, naš sagovornik pita – da nije bilo bolje i pristojnije dok su Šešelj, Vučić i Radeta bili opozicija?

„Neće biti mnogo bolje ni kad izgube vlast, samo što više neće biti Rističevića, Atlagića i Jovanova, ali će doći neki novi radikalski izdanci. Borba za demokratiju u Srbiji predstavlja neprekidnu borbu protiv radiklaštine, uvek i na svakom mestu. Tako da je ta argumentacija kako ne treba učestvovati sa njima u bilo čemu možda moralno superiorna, ali je na svaki drugi način pogubna i neefikasna“.

On naglašava i da je PSG podržao raspisivanje izbora, te podseća da su i na jučerašnjoj sednici tražili raspisivanje izbora na svim nivoima.

Lazović: Zeleno-levi front speman da se na svakom koraku suprotstavi SNS

Radomir Lazović za Novu ističe da je potpuno jasno da je glavni fokus i glavna borba za smenu vlasti na protestima, ali da dok traju protesti i dok je pažnja građana opravdano okrenuta tom vidu borbe, da u Narodnoj skupštini režim gura svoje korupcionaške projekte i izmene zakona.

„Koje će nas sve mnogo koštati, bukvalno milijarde. Ne vidim ni jedan razlog zašto bi mi na to ćutali i dozvolili im da danima lažu i obmanjuju građane bez otpora i bez kritike ovih katastrofalnih zakona. Ponašanje SNS-a je očekivano. Oni od argumenata beže, odgovore nemaju, ponašaju se prostački, ali nismo mi tu da njima nešto objašnjavamo, nismo tu da komuniciramo sa režimskim pajacima, nego da pred građanima koji prate skupštinu demaskiramo laži koje plasiraju“, kaže on.

Dodaje da je Zeleno-levi front speman da se na svakom koraku suprotstavi Srpskoj naprednoj stranci.

„I skupština i protesti i motivisanje međunarodne podrške i pravna borba. Zeleno-levi front je bukvalno na svakom protestu, pola odbornika nam je hapšeno i vode se postupci protiv njih, organizovali smo veliku međunarodnu inicijativu u Briselu i Strazburu za osudu represije vlasti i podršku građanima. Naš pravni tim brani ljude koji su na udaru režima širom zemlje. Stvarno poštujemo ako je nekome potrebno da se fokusira na samo jedan vid delovanja, ili smatra da je samo taj vid važan, ali mi smo spremni na svakom koraku da se suprotstavimo SNS-u“, podvlači Lazović i dodaje da su izbori glavno i najhitnije pitanje.

„Čini se da će oni bežati od izbora što više mogu, kako zbog toga što im pada podrška, tako i zbog toga što žele da završe velike koruptivne poslove, poput EXPO, kroz koje izvlače ogromna sredstva i dodatno nas zadužuju. Smatramo da je pitanje raspisivanja izbora hitno i da nikako ne bi smeli da dopustimo da se Vučić izvuče i da izbegne pritisak nezadovoljstva građana koje je ogromno. Zato mislim da je važno da svi koji se nalaze na istoj strani borbe protiv režima, i političke partije, i studenti, i aktivisti i organizacije civilnog društva, koordinišu napore da bi se što pre raspisali izbori“, ističe Lazović.

Aleksić: Ne možemo sada da se povučemo, dobili smo mandat od građana

Miroslav Aleksić za Novu kaže da je Narodni pokret Srbije u svakom trenutku spreman da razgovara sa svima kako bi se pronašao najbolji način borbe protiv zajedničkog protivnika, odnosno protiv uzurpatorske vlasti.

„Naravno da ne očekujemo da će ljudi koji su uzurpirali vlast dozvoliti da Narodna skupština izgleda onako kako bi trebalo i da se tamo zaista vodi argumentovana i smislena rasprava. Međutim, bez obzira na to, mi ne možemo da se sklonimo i da im ostavimo taj prostor da rade šta hoće. Ja ne vidim u ovom trenutku kako bi neučestvovanje u radu Narodne skupštine doprinelo zajedničkoj borbi koja se vodi prethodnih 11 meseci i kako bi sprečilo ovu vlast da donosi štetne zakone ili kako bi ih nateralo da raspišu izbore. I onda kada smo se kandidovali na poslednjim izborima da budemo glas naroda u institucijama, znali smo sa kim imamo posla i protiv koga se borimo. Zato mislim da ne možemo sada da se povučemo, jer smo dobili mandat od građana“, objašnjava lider Narodnog pokreta Srbije.

On dodaje da opozicija mora biti spremna da predlaže rešenja i zakone, i da govori o onim temama o čemu inače građani Srbije nemaju priliku da slušaju na javnom servisu.

„Većina građana Srbije jednostavno nema nijednu drugu priliku da čuje šta se sve dešava u našoj zemlji u prethodnih 13 godina. A naš zadatak jeste da priđemo svakom građaninu i da stojimo uz sve građane. Stava smo da se to radi na sve raspoložive načine i svaka aktivnost koja tome doprinosi je dobra. Dakle, to znači i kroz institucije, ali i na terenu kroz direktan kontakt sa građanima. Narodni pokret Srbije ima skoro 150 odbora i povereništava širom zemlje i budite uvereni da nam je direktan kontakt sa ljudima na prvom mestu i na tome vredno rade svi naši ljudi, pa i svi odbornici i narodni poslanici“, dodaje on.

Kada je reč o zahtevu za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, Aleksić naglašava da su sa tim zahtevom izašli još na Glavnom odboru stranke u aprilu ove godine, a da je formalan zahtev uputila predsedniku Republike Srbije poslanička grupa Narodni pokret Srbije-Novo lice Srbije u junu.

„Još uvek nismo dobili nikakav odgovor, iako je pre toga Aleksandar Vučić nekoliko puta govorio da nije dobio nikakav zahtev za izbore i rado ih je nudio sve dok zahtev nije stigao. A sada se ućutao, što dovoljno govori“, smatra Aleksić.

„Opozicija izigrava ‘smokvin list'“

S druge strane, politikolog Cvijetin Milivojević stava je da je Narodna skupština Republike Srbije od 25. novembra prošle godine, kada je usvojen budžet Republike Srbije – pod državnim udarom i da opozicija koja učestvuje u radu parlamenta izigrava „smokvin list“.

„Ono što se desilo toga dana je školski i teorijski primer šta je državni udar. To je ona situacija u kojoj najviši državni zvaničnik, ili neka najviša državna institucija poništava pravo i obaveze i uzurpira prava i obaveze neke druge institucije, bilo zakonadavne, bilo izvršne, bilo sudske vlasti. U tom danu, u trajanju od tri i po minuta, trajala je objedinjena rasprava u načelu i amandmanima, na budžet koji je najvažniji zakon koji jedna skupština donosi u toku jedne godine. U toj raspravi nijedan od narodnih poslanika, koji je bio prijavljen za raspravu, nije dobio reč. Ta rasprava se svela na nekoliko usklika Ane Brnabić – ne damo Srbiju, Srbija, Srbija, usvojićemo budžet, Aco Srbine i dizanje srpske zastave u vazduh. Nakon ta tri i po minuta, Ana Brnabić je simbolički bacila zastavu na pod pored sebe. Tog dana skupština je, kao najviše zakonadavno i predstavničko telo – poništena“, kaže Milivojević i podseća da se tada nekoliko lidera opozicije složilo da je reč o državnom udaru.

„Nešto manje od godinu dana je prošlo od tad, a šta se dešavalo. Najveći deo parlamentarne opozicije izigrava smokvin list. To vam je, kao što znate, u Bibliji ono što krije nečiju sramotu. Ta sramota je sramota Aleksandra Vučića i vlasti u Srbiji, a najveći deo parlamentarne opozicije u Srbiji je spreman da izigrava ulogu smokvinog lista. Oni to brane velikim rečima, velikim parolama, zato da ne bi zaustavili evropske integracije“, kaže Milivojević.

On dodaje da opozicija učestvuje u radu parlamenta, obrazlažući to rečima – da građani od njih to očekuju.

„Ja sam slobodan da kažem, na osnovu istraživanja i na osnovu svog velikog životnog i praktičnog iskustva, da ogromna većina građana koji su glasali za parlamentarnu opziciju na izborima u decembru 2023. godine, upravo traži suprotno. Najveći deo tih građana traži, još od 5. maja, da opozicija, mislim na parlamentarnu opoziciju, zatraži ono što su studenti već zatražili, a to je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora“, naglašava sagovornik Nove.

Dodaje da osim poslanika Demokratske stranke i Ekološkog pokreta, niti jedna politička stranka iz redova opozicije, nije spremna da žrtvuje svoj komoditet i svoje poslaničke mandate.

„A zarad onoga što je u ovom trenutku većinski stav, većinske Srbije, a to je traženje parlamentarnih izbora“, kaže Milivojević i ističe da nisu ni studenti, niti građani, tražili od opozicije da vrate poslaničke mandate.

„Niti da time onemoguće sebi finansiranje, nego da ne učestvuju na plenarnim sednicama, koje gledamo danas i juče, i odborima skupštine Srbije i da time daju legitimitet nečemu što ne postoji. Jer u Srbiji nema Narodne skupštine, nema višepartizma, nema podele vlasti na tri grane, što je ustavna kategorija. Čak i unutar izvršne vlasti imamo apsolutnog autokratu, koji je potpuno okupirao sve poluge, sve institucije izvršenog dela vlasti, a usput je okupirao i zakonodavnu i sudsku i sve to opoziciji ne smeta, da ona saučestvuje u fingiranju privida demokratije u Srbiji“, smatra Milivojević.

„Ne vidim nikakav smisao tog manevra“

Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Bojan Pajtić, kaže za Novu da je legitimna odluka dela opozicionih stranaka da učestvuju u skupštinskoj sednici, te da nije korektno zbog toga ih nazivati ‘izdajnicama’, ali da on lično ne razume taj manevar.

„I ne razumem razloge zbog kojih oni učestvuju u toj farsi, praktično dajući legitimitet vladajućoj većini, koja je izabrana suprotno zakonu. U ovim okolnostima, učestvovanje u stvaranju privida normalnosti odgovara samo režimu. Očekivalo bi se da je opozicija postavila bar neki zahtev za učestvovanje u radu parlamenta. Primera radi, uklanjanje ćacilenda. Danas praktično ispred parlamneta postoji, ne samo nelegalna naseobina, već naseobina kojima ima elemente paravojne grupacije, u njoj se nalaze naoružani kriminalci. Parlament zaseda gotovo u atmosferi Jakobinske diktature, kada su poslanici pod pretnjom oružjem gllasali za određene predloge zakona, plašeći se giljotine. U ovim i ovakvim uslovima, učešće opozicije u sednicama parlamenta, po mom mišljenu, nije samo loš i obeshrabrujući signal za glasače opozicije, već i za međunarodnu javnost, koju već 11 meseci, i studenti i profesori i intelektualci, konačno i poslanici Evropske unije, obaveštavaju da u ovoj zemlji vlada diktatura, da je praktično došao trenutak kada ne postoji ni vladavina prava ni podela vlasti“.

Ističe da je zahtev za raspisivanje izbora, pored uklanjanja Ćacelienda, trebalo da bude uslov da opozicija uopšte uđe u parlament.

„Jedanaest meseci od zločina u Novom Sadu, ničija odgovornost nije utvrđena, sednice parlamenta se koriste za širenje teorija zavere, koje su po svojoj imbecilnosti neprevaziđene, ali istovremno nam govore o nameri režima da zabašulji odgovornost i da praktično krivce za 16 mrtvih ljudi i jednu teško povređenu ženu, oslobode odgovornosti. A opozicija svojim prisustvom praktično daje legitimitet jednom takvom nastojanju. Dakle, legitimno je to što je opozicija u skupštini, ali istovremeno, ponavljam, ne vidim nikakv smisao tog manevra“, kaže Pajtić i dodaje:

„Poslednja istraživanja javnog menjenja govore da se dve trećine građana informiše sa društvenih mreža, a ne iz medija, a pogotovu je mali broj onih koji gledaju skupštinska zasedanja. U tom smislu, ne vidim da opozicione stranke ispunjavaju ni svoju obavezu prema građanima, niti učestvuju u nekom manveru koji je u interesu njima, kao političkim organizacijama“, zaključuje Pajtić. (www.nova.rs, portal, Milica Božinović, 8.10.2025)

Tabu: Sva lica manipulacije

U politici, medijima i privatnim odnosima – manipuliše se svuda. Neretko smo i sami u toj ulozi. Gde počinje, a gde se završava manipulacija, veština kojom se druge osobe navode na postupke koji idu u korist manipulatora?  Ili smo manipulatori ili smo izmanipulisani – s tim se mirimo i tako živimo. Kakve su posledice života u takvoj psihološkoj igri, istražuje TABU. Gosti: Cvijetin Milivojevićem - politički analitičar, Bojana Maljević – glumica i dr Dragan Popadić – prof. socijalne psihologije. (insajder.net, TV Insajder, emisija „Taboo“, voditelj Milan Nikolić, 3.10.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=skFoguYRmPo&pp=ygUidGFib28gbWFsamV2aWMgbWlsaXZvamV2aWMgcG9wYWRpYw%3D%3D

INTERVJU: Cvijetin Milivojević - Evo šta je Vučić uradio! (3.10.2025)

Gost kanala Slavija info bio je politikolog i novinar Cvijetin Milivojević (podcast, youtube kanal „Slavija info“, voditelj Ljubomir Stefanović, 3.10.2025).

https://www.youtube.com/watch?v=_gBEtZ9uj7c

4 LICA SRBIJE | Politički sistem

(www.ktv.rs, KTV Zrenjanin, bezcenzure.rs, portal i youtube kanal, 2.10.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=tvTANcgB8XY

RUSKE SLUŽBE I SRPSKA POSLA Kome se priviđa Majdan

SVR čas kritikuje srpski režim zbog naoružavanja Ukrajine, čas u stilu domaćih tabloida „saopštava“ da Zapad sprema „srpski Majdan“. Zašto Rusija sa Vučićem igra „volimo ga – ne volimo ga“?

Niko nije opisao rad tajnih službi sarkastično kao Borislav Pekić u Besnilu. U tom trileru aerodromom Hitrou bazaju ljudi koji javno delaju za jednu stranu, u potaji za drugu, dok poznavaoci imaju obaveštenja da rade za treću ali znaju da je u takvim slučajevima uvek reč o nekoj četvrtoj. A kada se sve sabere, ti superšpijuni nijednoj zemlji nisu ni od kakve koristi. Ni gnevna duhovitost jednog Pekića, međutim, nije se vinula do ideje da bi neka inostrana tajna služba mogla da potpiše nešto što je napisao Aleksandar Vulin, ali stvarnost rutinski nadmašuje i najbolju maštu. Zato su i sagovornici Radara sigurni da je saopštenje ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR) o tome da Zapad sprema „srpski Majdan“ zapravo napisano u Beogradu. Šta je Rusija time htela da postigne, malo je komplikovanije pitanje, ali odgovor je svakako suviše banalan da bi poslužio kao scenario za novu priču o Džejmsu Bondu.

 „Svetske tajne službe ne komuniciraju saopštenjima, ne hvale se time što rade. Ovde pritom SVR govori suprotno od sopstvenog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, doajena svetske diplomatije. Lavrov je pre samo dva meseca rekao da su u Srbiji na delu unutrašnja politička trvenja i da Moskva ima bojazan da bi neka od NATO zemalja mogla da ih iskoristi za sprovođenje ‘obojene revolucije’. To je suštinski drugačije – čovek nije tvrdio da se nešto dešava nego da bi se nešto moglo desiti“, podseća politikolog Cvijetin Milivojević.

Na stranu to što saopštenje SVR zvuči tako da bi se bez redakcijske obrade moglo smestiti na strane Informera, na stranu i to što smo sličan slučaj imali pre šest meseci, kada je Federalna služba bezbednosti (FSB) objavila da na demonstrante u Beogradu nije pucano zvučnim topom, ista SVR je nedavno žestoko kritikovala Aleksandra Vučića zbog izvoza naoružanja i municije u Ukrajinu.

„Imam utisak da ozbiljne poruke Rusa eventualno možemo čitati iz usta Sergeja Lavrova. A kada Rusi hoće da se igraju sa nama, onda čitamo izmišljene rukopise nekakvih službi ili eventualno Zaharova izvergla šta treba“, smatra Milivojević.

Vulin nema funkciju, ali i dalje radi poslove koje režim smatra bitnim za opstanak. Verovatno mu je Vučić dao zadatak da od Moskve izvuče ovakvo saopštenje. I dobio ga je zbog prethodnih zasluga –

Politički analitičar Dragomir Anđelković saglasan je da je saopštenje SVR samo jedna stavka na spisku kupoprodajnih transakcija Moskve i Beograda, i takođe pominje naizmenične pohvale i kritike koje srpski režim dobija od SVR i od Marije Zaharove, portparolke ruskog ministarstva spoljnih poslova. Da ne bi ispalo kako smo Vulina džabe pominjali, dodajmo da Milivojeviću i novo saopštenje SVR i staro saopštenje FSB liče na njegov rukopis.

„Ovaj režim je prilagodljiv. Ako mu pripreti neko iz Vašingtona ili Berlina, veoma je spreman da iz prve postave povuče ljude koji Zapadu smetaju. Vulin je jedan od tih, ali je to – da tako kažemo – bio sporazumni raskid ugovora. Vulin nema funkciju, ali i dalje radi poslove koje režim smatra bitnim za opstanak. Verovatno mu je Vučić dao domaći zadatak da od Moskve izvuče ovakvo saopštenje. I dobio ga je zbog prethodnih zasluga“, rezonuje Milivojević.

Anđelković dodaje da Vulin u Srbiji nema nikakav uticaj, ali da ga Vučić i u domaćem i u spoljnom marketingu plasira kao rusofila.

„Onda se preko Vulina sarađuje sa Rusima da ne bi ispalo da je Vučić sam to radio, jer bi se time zamerio Zapadu. Svojoj publici pak stvara predstavu da u svom krugu drži ekstremnog rusofila, a da sa Zapadom kombinuje samo zato da bi Srbija opstala. Reč je o banalnoj prevari. Vulin je samo maska navučena na Vučićevu ruku.“

Jasno je da srpski režim ne žonglira zbog srpskog već zbog sopstvenog opstanka, ali malo je mutnije zašto Kremlj pristaje na igru „volimo ga – ne volimo ga“. Pre priče o tome, međutim, treba reći ponešto o stvarnom uticaju ruskih službi na srpska zbivanja. Kada se pomene magijski termin „tajna služba“, pažnja ostane usmerena na njega, a sagovornici Radara tvrde da ovde za to nema razloga. Dragomir Anđelković kaže da je uticaj Rusije kao celine, a ne samo njenih službi, u Srbiji svakog dana sve manji.

„Rusija nikada ovde nije imala dominaciju ni u obaveštajnoj sferi, ni u medijskoj, ni u ekonomskoj, osim u energetici. Rusija ima dominantan položaj samo kada je reč o stavu javnosti“, smatra Anđelković.

Cvijetin Milivojević iz drugačijeg ugla osvetljava sličan zaključak o ruskim službama. Po njemu, Rusima nije ni potrebno da mnogo ulažu u kopanje podzemnih kanala u Srbiji, jer već imaju otvorena vrata.

Rusija ima srpsko javno mnjenje, iz kog bi mogla da se izrodi meka moć, ali ruska vlast sve posmatra sa imperijalnog stanovišta, igra sa vlašću a ne sa javnim mnjenjem, pa tako igra i sa Vučićem

 „Neka istraživanja javnog mnjenja kažu da čak 80 odsto građana Srbije ima simpatije za Rusiju. Najjednostavniji odgovor je činjenica da Rusija zaista nikad nije ratovala protiv Srbije. To je Rusima dovoljno da imaju slobodan prolaz, dok zapadne službe moraju malo više da se potrude.“

Ako Rusija ima mnogo simpatija ali ne i mnogo stvarne moći u Srbiji, šta su joj ciljevi? Dragomir Anđelković kaže da Rusi ovde zapravo nemaju svoju političku „ekipu“, jer u takvo nešto nisu ni investirali.

„Mi nismo u zoni u kojoj Rusija ozbiljno ulaže, a pride je bitku za ‘meku moć’ Moskva izgubila čak i u Ukrajini, u koju je do 2014. ulagala ogromna sredstva. Rusija ima srpsko javno mnjenje, iz kog bi nešto moglo da se izrodi, ali ruska vlast sve posmatra sa imperijalnog stanovišta, igra sa vlašću a ne sa javnim mnjenjem, pa tako igra i sa Vučićem. Moguće je da Moskva shvata da ne može da održi uticaj u Srbiji i da sada pokušava da izvuče maksimum, to jest da se sa Vučićem dogovori da prekine isporuke vojne opreme Ukrajini, da dogovori neki aranžman sa NIS-om koji bi joj bio povoljan. Mislim da je kod njih račun veoma banalan – da izvuku sve što mogu u kraćem roku, a posle će već videti.“

Moglo bi se argumentovati da Vučićev režim Rusiji nije dao mnogo osim ispraznih izjava nacionalne ljubavi, a jeste počinio veoma konkretne grehe naoružavanja Ukrajine i kupovine borbenih aviona od Francuske, ali Anđelković misli da ni simbolična ljubav nije baš beznačajna.

„Rusija je izolovana od Evrope, a ruska urbana populacija je veoma proevropski nastrojena. Jedno je geopolitika, a drugo životni stil. Zato Moskvi za propagandu u tom delu javnosti mnogo znači da Rusija u Evropi ima neke prijatelje. Srbija i Mađarska se i te kako propagandno koriste, jer se urbanim Rusima srednje klase diže kosa na glavi od pomisli da su im ključni partneri Kina i Severna Koreja. Drugo – ne bi me čudilo da je Vučićev režim pomogao ruskoj eliti oko pranja novca pogođenog sankcijama ili kupovao opremu za Gasprom preko NIS-a. Verujem da je činio Rusima određene usluge, i Rusi su to su prihvatali kao dovoljno, jer su u veoma teškom položaju.“

Istraživanje Evrobarometra u maju je pokazalo da samo 33 odsto građana Srbije trenutno želi članstvo u Evropskoj uniji, što bi Rusiji trebalo da bude dobra odskočna daska. Trenutni ruski pristup Rusiji, međutim, razočarava i rusofile, primećuje Milivojević.

Cvijetin Milivojević takođe smatra da je Kremlju trenutno bitno da i kod kuće i na strani šalje poruku da postoji bar neka Srbija koja Rusiji nije uvela sankcije.

„Ne bi ih zabolelo ni da ih uvedemo, ali u simboličkom smislu to Rusiji verovatno znači. Vučić nije smeo da ode na samit BRIKS zbog straha od svojih NATO saveznika, ali je Rusija i to otrpela.“

Milivojević i kod ljudi koji su „apsolutni rusofili“ primećuje da su razočarani takvim ruskim pristupom Srbiji. Pominje istraživanje Evrobarometra, koje je u maju pokazalo da samo 33 odsto građana Srbije trenutno želi članstvo u Evropskoj uniji, što bi Rusiji trebalo da bude dobra odskočna daska, ali je Kremlj uporno promašuje.

„Rusi kratkoročno dobijaju nešto od Vučića, a dugoročno seku granu na kojoj sede, to jest rusofiliju velikog dela nacionalno orijentisanih građana Srbije. Sad ti nacionalno orijentisani građani Srbije misle ovako – ako Rusija podržava Vučića, koji je izdao Kosovo, onda je i Rusiji do srpskih interesa taman stalo koliko i zapadnim silama koje su na nas izvršile agresiju. Rusi su uspeli da za svoj rejting urade ono što NATO propaganda nije uspela decenijama“, zaključuje Anđelković.

Da se naposletku vratimo tajnim službama, nema u ovoj priči ni traga ni glasa od Pekićevog živopisnog pukovnika Rasimova. Besnila, međutim, ima napretek. (www.radar.rs, nedeljnik Radar, Marko Lovrić, 30. 9. 2025)