Ne biraju riječi ni sredstva: Umjesto kampanje, na djelu BRUTALNA PROPAGANDA

Optužbe koje posljednjih dana razmjenjuju vlast i opozicija u Republici Srpskoj spadaju u primjere klasične političke propagande čiji je jedini cilj što više ocrniti protivnika.
Ovo za Srpskainfo kaže Cvijetin Milivojević, politički analitičar i direktor PR agencije „Pragma“ iz Beograda, komentarišući navodne inkriminišuće „dokumente“ i optužbe kojima su u posljednje vrijeme posebno izloženi kandidati vlasti i opozicije za predsjednika Republike Srpske Milorad Dodik i Jelena Trivić.
Ističući da je prljava predizborna kampanja postala „specijalitet“ ovih prostora, Milivojević podsjeća da je prije objavljivanja u javnosti kontroverznog dokumenta koji, navodno, dokazuje da je kandidat PDP za predsjednika Srpske Jelena Trivić američki „plaćenik“, opozicija iznosila i još uvijek iznosi teške optužbe na račun lidera SNSD.
– O Dodiku se svih ovih godina iz redova opozicije svašta moglo čuti. Od toga da je došao na vlast na NATO tenku, pa do toga da je hrvatski špijun, što je u posljednje vrijeme postala i najčešća opaska zbog nekih njegovih političkih poteza. Na drugoj strani sad imate taj papir o Trivićevoj, čija se vjerodostojnost dovodi u pitanje zbog brojnih pravopisnih grešaka koje ne priliče jednom takvom dokumentu – kaže Milivojević.
On zaključuje da se takva vrsta kampanje nikako ne može nazvati primjerenom, iako je ona, prema njegovim riječima, postala karakteristična za ovdašnje političke subjekte.
– Ni priča o Dodiku kao hrvatskom agentu, niti priča o Trivićevoj kao američkom plaćeniku ne priliče ozbiljnoj političkoj kampanji. Ozbiljne kompanije koje se bave političkim marketingom, ozbiljni konsultanti i agencije, to sebi nikad ne bi dozvolili. Ovo su klasični primjeri brutalne političke propagande – ističe Milivojević.
Dodaje da su birači u Republici Srpskoj i BiH već navikli na takvu vrstu propagande te da nije isključeno da će se slične, možda čak i teže optužbe na račun navedenih kandidata za predsjednika Srpske u javnosti pojaviti do izbora.
– Na ovim prostorima građani su već naviknuti na takve vrste podmetanja, ne samo u izbornim kampanjama već i u redovnim vremenima, kad izbora nema. Srbija i BiH su najbolji primjer. Legitimno je da svog političkog protivnika želite da diskvalifikujete, ali postoji velika razlika između političke kampanje i marketinga, odnosno legitimne političke borbe od diskvalifikacija koje predstavljaju najcrnju propagandu – objašnjava Milivojević.
UTICAJ NA NEOPREDIJELJENE
Na pitanje koliko navedeni primjeri propagande mogu uticati na izborni rezultat glavnih protivkandidata za predsjednika Republike Srpske, Milivojević odgovara da oni mogu uticati na neopredijeljene birače.
– Oni opredijeljeni su zakovani za svoje opcije. Glasači SNSD će vjerovati da je Trivićeva američki ili britanski agent, kao što će drugi vjerovati da je Dodik „ustaški“ špijun. Važan je uticaj na neopredijeljene birače. Poruka da je Trivićeva „uzela“ 10 miliona dolara od Amerikanaca može uticati na neopredijeljenog da ne glasa za nju, isto kao što neko neće glasati za Dodika jer „radi“ za Hrvate – kaže Milivojević. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Boris Knežević, 20.9.2022)

Doviđenja SNS, dobar dan Moja Srbijo?

 

Doviđenja SNS, dobar dan Moja Srbijo? – gosti Cvijetin Milivojević i Vladimir Pejić (TV Nova S, emisija „Među nama“, youtube, voditeljka Maja Nikolić, 14.9.2022)

https://www.youtube.com/watch?v=AYFMpgN7GtI

URANAK1 | Maratonska sednica o KiM nastavlja se i danas | Dejan Vuk Stanković, Cvijetin Milivojević

URANAK1 | Maratonska sednica o KiM nastavlja se i danas | Dejan Vuk Stanković, Cvijetin Milivojević (TV K 1, emisija „Uranak“, voditeljka Jovana Joksimović, youtube, 14.9.2022)

https://www.youtube.com/watch?v=RAs9u5NIMbY

Cvijetin Milivojević: Dobro što je Vučić prihvatio da pošalje pismo Kini i Rusiji

Milivojević ističe da je važno što je javnosti predstavljen izveštaj o tome šta je do sada urađeno po pitanju KiM, ali da to, kaže, nije dovoljno, jer se ne nudi konkretno rešenje kosovskog problema.

Politikolog Cvjetin Milivojević ocenjuje kao pozitivno što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prvog dana rasprave o Kosovu i Metohiji u Skupštini Srbije prihvatio predlog Narodne stranke da napiše pismo Kini i Rusiji i zatraži da stave veto na prijem Kosova u UN. (www.tanjug.rs, 14.9.2022)

Milivojević: Opozicija nije iskoristila šansu da iskaže svoje stavove biračkom tijelu (VIDEO)

Opozicija u Srpskoj nije iskoristila šansu da iskaže svoje stavove biračkom tijelu, rekao je politikolog Cvijetin Milivojević, komentarišući nedolazak kandidata PDP-a za predsjednika Srpske Јelene Trivić u emisiju Srpska bira na RTRS-u.
Naveo je da je opozicija suštinski pobjegla od mogućnosti da predstavi svoje stavove biračima u Srpskoj.
- S druge strane kandidat DNS-a Radislav Јovičić je imao konstruktivnu raspravu sa kandidatom SNSD-a Miloradom Dodikom - naveo je Milivojević, gostujići u našem Јutarnjem programu.
Naveo je da je Dodik koristio nekoliko ključnih riječi tokom obraćanja građanima.
- A to su sigurnost i stabilnost. I poručio je da upravo on predstavlja stabilnost za građane Srpske - istakao je Milivojević.
Istakao je nema prinicijelnosti kod Јelene Trivić.
- Ne smetaju joj izborni spotovi na RTRS-u, a ne želi da se pojavi u TV debati - naglasio je Milivojević (www.rtrs.tv, Televizija Republike Srpske, Jutarnji program, 9.9.2022)

https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=485825

Na Balkanu RADO VIĐEN SULTAN: Može li Erdogan da relaksira zategnute odnose u regionu

On je rijedak strani državnik pred kojim se ne svađaju tri člana Predsjedništva BiH. Njega s jednakom ljubaznošću dočekuju u Sarajevu, Beogradu i Zagrebu. On je Redžep Tajip Erdogan. Može li turski predsjednik, zvani „sultan sa Bosfora“, jedan od najmoćnijih lidera NATO, postati kohezioni faktor među balkanskim rogovima u vreći, naročito u BiH?
Novu balkansku turneju Erdogan je počeo u BiH, nastavio u Srbiji, a plan je da je okonča u Hrvatskoj.
Iza sebe ostavlja mnogo obećanja, ali i sporazuma poput onog koji će omogućiti građanima BiH i Srbije da u njegovu zemlju putuju s ličnom kartom. Uz to, spreman je da kreditira i gradi budući auto-put od Beograda do Sarajeva, turske firme posluju u ovom dijelu Balkana, po Srbiji su poznati neimari…
Ali, u ovom dijelu Evrope politika odavno dominira nad ekonomijom, te se postavlja pitanje ima li Erdogan moć da posreduje među ovdašnjim vladajućim elitama, da relaksira odnose među zemljama i narodima ili možda samo širi neki tajni turski uticaj i politiku, koju javnost za sada ne vidi.
Otklon od Zapada
Profesor geopolitike, Srđan Perišić, smatra da Turska na našem prostoru ne vodi tajnu politiku, nego da otvoreno i javno igra aktivnu ulogu, posebno u posljednjih šest godina.
– Zašto ima dobre odnose s Rusijom, dobre odnose sa Srbijom i dobro je primljena od RS? Zato što je Turska napravila otklon od Zapada. Od NATO, uopšte od američke geopolitike. Oni su to uradili 2016, neposredno pred neuspjeli državni udar na Erdogana. Nekoliko mjeseci prije toga Erdogan je smijenio predsjednika Vlade, Davutogluoa, tvorca neoosmanističke politike Turske – objašnjava Perišić za Srpskainfo.
Kada je riječ o BiH, naglasak stavlja na odnose Ankare i Sarajeva, za koje kaže da su samo formalno srdačni, ali da uopšte nisu sadržajni. Perišić ističe da to Sarajevo ne želi javno da pokaže, uvijek ga srdačno dočekaju, ali se od strane sarajevske politike sve završava na toj srdačnosti.
– Nema dubljih, sadržajnijih odnosa zato što Sarajevo nije napravilo distancu od Zapada, nego i dalje vode američku politiku u BiH. Zato ne vidim da će Erdogan i Turska nešto ovdje relaksirati situaciju. Evo, u proteklih šest godina nije relaksirana situacija bez obzira na svu tu srdačnost. Zato što ne daju SAD. Ne daju da Turska relaksira odnose u BiH. Umjesto toga SAD su, pogotovo u posljednjih deset godina, ubacile Arape u Sarajevo. Mnogi Turci su mi rekli, kada slijeću u Sarajevo, oni ne vide Tursku u Sarajevu, nego vide Saudijsku Arabiju, a poznati su animoziteti, čak neprijateljski odnosi između arapskog svijeta i Turske. Dakle, glavni problem u BiH zbog koga Erdogan ne može da relaksira odnose leži u Vašingtonu. Kroz njihovo djelovanje i djelovanje Bošnjaka u Sarajevu – zaključuje Perišić.
Kohezioni faktor
Politički analitičar iz Beograda, Cvijetin Milivojević, kaže da u praktičnom smislu Turska jeste potencijalni kohezioni faktor na Balkanu. Pogotovo u dijelu bivše Jugoslavije.
– I u geopolitičkom, i u politikom, a rekao bih i u ekonomskom smislu. Ima tu nekoliko stvari s kojima je Turska vrlo aktivan činilac. Ako krenemo od ekonomije, ne zaboravimo da je jedini siguran dotok gasa trenutno iz Rusije ka Evropi gasovod Turski tok, koji ide preko teritorije Turske, Bugarske, Srbije, ka Mađarskoj. On je potencijalni dotok gasa i za dio jugoistočne Evrope, računajući Srbiju i BiH, vrlo vjerovatno još neke u EU, od Mađarske pa dalje. To je činjenica. Tu je Turska izdržala neku vrstu pritisaka koji su postojali od dijela zemalja članica NATO i EU, da se Turski tok ne završi – kaže Milivojević za Srpskainfo.
Na drugoj strani, dodaje on, Turska je u ekonomskom smislu vrlo direktno ušla u investicije i infrastrukturne priče koje se tiču ovog dijela Balkana.
– Ne zaboravimo da je za oba kraka auto-puta, Beograd – Sarajevo preko Sremske rače i drugi, preko Užica i Višegrada, Turska spremna da kreditira radove. A na prvom toku auto-puta od Kuzmina prema Bijeljini, računajući i most u Sremskoj Rači, turski izvođači već rade. Takođe, Turska ima jako puno investicija, pogotovo u tekstilnu industriju, gdje jeste najmanja zarada, ali ima najviše uposlene radne snage u Srbiji. Znamo i da je ozbiljan investitor u BiH, pogotovo u FBiH – kaže Milivojević.
NATO sila
Prema njegovim riječima, treći nivo turskog uticaja je geopolitički, gdje treba imati u vidu da je Turska druga sila NATO, dok istovremeno s Rusijom ima besprijekorne odnose.
– Kada govorimo o BiH, tu nije sporno, kao što je Rusija neka vrsta direktnog zaštitnika Republike Srpske, tako isto Turska čini na planu zaštite interesa Bošnjaka. Vrlo je zanimljivo da ne vidimo neki ozbiljan spor između Turske i Rusije u tom dijelu priče. U konkretnom smislu riječi, u BiH naravno da nije sporno da Erdogan ima partnerstvo sa SDA, ali i vrlo korektne odnose, koji nisu odnosi ljubavi, ali jesu odnosi interesa prema Dodiku, prema poziciji Srpske. To jeste odnos razumijevanja bez obzira što je jasno da Turska u BiH ima stranu za koju navija – kaže Milivojević.
Podsjećamo, srpski član Predsjedništva BiH, Milorad Dodik, nakon sastanka s Erdoganom zahvalio mu se na stavu da BiH sama treba rješavati unutrašnja pitanja, bez nametanja sa strane.
– Predsjednika Erdogana doživljavam kao velikog lidera i državnika. Smatram da je to danas pokazao. Njegov odnos prema nama u BiH jeste sa emocijama i simpatijama, ali i s pragmatizmom koji ukazuje na to kako treba rješavati stvari ovde u BiH – rekao je Dodik.
MIROVNI AUTO-PUT
Poslije sastanka u Predsjedništvu BiH, Erdogan je najavio putovanje u Tursku samo s ličnom kartom, projekat auto-puta od Beograda do Sarajeva nazvao je mirovnim, naglasio važnost podizanja trgovinske saradnje, a dotakao se i budućih opštih izbora u BiH. Rekao je da je protiv najavljenih nametanja izmjena Izbornog zakona BiH od strane Kristijana Šmita. Erdogan smatra da o tome treba da se dogovore „ova trojica lidera“, misleći na svoje domaćine.
– Ovu državu očekuje u narednom periodu intenzivna politička agenda i od vitalnog je značaja da izbori budu transparentni. To je važno za cijelu regiju. Zbog toga je promovisanje izborne atmosfere posebno važno za mir i stabilnost BiH. Želim da izborni rezultati budu od koristi za cijelu BiH – rekao je Erdogan. (www.srpska.info, EuroBlic, Banjaluka, Slobodan Popadić, 8.9.2022)

Milivojević: Ako Zorane i Vulina ne bude, biće njihovi foto-roboti

Treba li Vučiću Zorana Mihajlović u novoj vladi? 
Pozicija Zorane Mihajlović, članice Predsedništva SNS i nekadašnje potpredsednice vladajuće stranke, sada potpredsenice vlade i ministarke rudarstva i energetike, postaje sve zanimljivija kako se bliži formiranje nove vlade.
Mediji bliski vlasti spekulišu da će sektor energetike koji vodi, u novoj vladi preuzeti premijerka Ana Brnabić jer će, kako je i sama nagovestila, energetika biti prioritet budući da je taj resor posle početka rata u Ukrajini postao najvažniji i to ne samo u Srbiji.
Može se reći da bi se Brnabić sasvim snašla u novoj ulozi, jer bi, prepustila da glavnu reč i odluke donosti predsednik SNS, koji obavlja i funkciju predsednika države, Aleksandra Vučića.
Ukoliko se to i dogodi, takođe prema pisanju medija bliski vlasti, ona ipak ostaje u vladi.
Mihajlovićeva je, uz Nebojšu Stefanovića, jedna od najnapadanijih ministara od strane pripadnika vlasti, a odavno i proglašena za „američkog igrača“ u vladama u kojima je bila. Bez obzira na to, ona je bila u svim SNS vladama od 2012.
Najnovije packe dobila je od ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, koji ju je optužio da laže kad tvrdi da je Sergej Lavrov, ruski šef diplomatije, zloupotrebljava činjenicu da Srbija nije uvela sankcije Rusiji.
Ona je, podsetimo, rekla, da pokušaj ruskog zvaničnika da pokaže da Srbija podržava napad na Ukrajinu iako je glasala za rezoluciju UN kojom se invazija osuđuje, stavlja Srbiju u dodatni nelagodni položaj.
Vulin je, naravno, stao u odbranu Lavrova optuživši Mihajlović da nastavlja da laže i da „njeni prijatelji“ podržavaju nezavisnost Kosova, kao i da nema izjave Lavrova u kojoj se zloupotrebljava Srbija.
Reagovalo je i Ministarstvo spoljnih poslova Rusije, koje je, kako prenosi N1 Hrvatska, pozivajući se na rusku državnu novinsku agenciju RIA Novosti, istaklo da Rusija sa Srbijom ima „potpuno međusobno razumevanje o aktuelnim temama na međunarodnom dnevnom redu“.
„U kontaktima sa partnerima otvoreno iznosimo svoje viđenje situacije u Ukrajini. Poštujemo želju Beograda da u ovim teškim uslovima održi uravnoteženu, i što je najvažnije, nezavisnu liniju“, naglasilo je, između ostalog, rusko ministarstvo.
Upitan očekuje li Mihajlović u novoj vladi i da li je potrebna Vučiću, politikolog Cvijetin Milivojević za Danas kaže da je verbalni rat Mihajlović i Vulina dokaz više tezi da su sve vlade, računajući i prvu vladu 2012, kompromis onoga što je očekivao politički zapad i očekivanja Moskve.
– Danas smo posle 10 godina došli u situaciju da, čak i ako ne bude u vladi Zorana Mihajlović i ako ne bude Vulin, da ćemo imati foto-robot Mihajlovićeve po želji Zapada i foto-robot Vulina po želji Moskve – navodi on.
Kako dodaje, neverovatna je situacija da Mihajlovićeva optužuje Lavrova, a ćuti o tome da još teže stvari o statusu Kosovu govore zapadne diplomate, jer ne postoji nijedan ozbiljni diplomata iz zapadne Evrope koji nije rekao da Kosovo nije deo Srbije već da je nezavisna država.
– Tu su najvažnije SAD, jer se ona smatra američkim čovekom. U tom smislu reči, oboje su delimično u pravu, a potpuno u krivu. Problem sa Zoranom Mihajlović nije političke prirode, jer je ne percipiram kao nekoga ko je političi edukovan i politički izgrađen kao politička ličnost. Ona je u srpsku politiku ušla kao ekspert za energetiku i bila je šef kabineta potpredsednika vlade, Labusa iz G 17, kao stručnjak za energetiku. U SNS je pretrčala iz G 17 takođe kao stručnjak za energetiku. I onda se kroz sve ove vlade provlačila kao nekakav ekspert. Njen problem sa Rusima počinje onog trenutka kada je, kao funkcioner G 17 plu,s lobirala za neke druge kompanije koje su se takmičile za naklonost vlade Tadić-Koštunica u prodaji NIS-a. Tadašnja vlada je optirala za Ruse, a ona je lobirala za jednu zapadnu kompaniju. Njena politička bitka je sporedna bitka, jer se ponaša pre svega kao ekonomski lobista – kaže Milivojević.
Uz sve to, on dodaje i da se oboje očigledno osećaju nesigurnim, jer bi kompromis koji bi zadovoljio Amerikance i Ruse mogao da bude da ih u novoj vladi ne bude.
– Ona ima i dodatni problem, to što je deo stranke u kojoj je 90 odsto biračkog tela rusofilno, a ona je tu po volji glavnog čoveka te partije koji pravi keč ol pokret u kojem su ljudi poput nje potrebni za pokazivanje pred Zapadom. Vulin ima, uslovno rečeno, slobodu jer ima svoju stranku, ali njegova politička budućnost zavisi od volje Aleksandra Vučiuća – zaključuje Milivojević. (www.danas.rs, Danas, L. Valtner, 2.9.2022)

Политиколози јединствени: Бирачи без обзира за кога гласају, воле јединство политичких актера

БиХ захваљујући Републици Српској, односно Милораду Додику, није увела санкције Русији, рекао је политиколог Цвијетин Миливојевић, те додао да се на жалост опозиција није прославила у томе.
- Захваљујући томе што нису уведене санкције Русији снабдијевање гасом ће бити релативно нормално. Због тога статус Републике Српске не може бити угрожен - рекао је Миливојевић.
Истакао је да бирачи, без обзира за кога гласају, воле јединство политичких актера. Такође истиче да бирачи желе да да виде да су и њихови фаворити и они други на једном мјесту када је ријеч о неким важним питањима за грађане и Републику Српску.
- Мени апсолутно није јасно како СДС може да својим бирачима оправда и објасни зашто није подржао, зашто није дошао на скупштину када се гласало о заштити виталног националног интереса, у два наврата. Како то објаснити бирачима - пита Миливојевић.
Сличног мишљења је и политиколог Бобан Стојановић, који каже да опозиција мора да одговори и на национална питања.
- Свакако, то је велика предност СНСД и Додика, да одговоре, да буду довољно убједљиви према бирачима да покажу и да они бране српске интересе - каже Стојановић.
Са становишта избора, бирачког тијела у Републици Српској, каже Миливојевић, таква врста кокетирања са неким ко није препознат као високи представник, већ неко ко је препознат као човјек, који не ради у интересу српског народа, није нешто што ће, како истиче, донијети политичке поене и неће донијети гласове.
Стојановић наводи да бесумучно нападање политичара који има највећи рејтинг, а то је како каже Милорад Додик, по некад није паметно.
- То мислим да је погрешно и то се опозицији у Србији обило о главу. Други, односно опозиција у Српској, што је у потпуности исто, то је што су разједињени - истакао је Стојановић.
Оно око чега су и Миливојевић и Стојановић сагласни јесте да ће најважнија питања за бираче, бити очување Републике Српске и економска политика. (www.rtrs.tv, RTV Republike Srpske, 1.9.2022)