Jedinstvo razvalile SUJETA I MRŽNJA: Propast ideje o vladi svih srpskih stranaka

Žestoke podjele i svađe vlasti i opozicije u Srpskoj, koje često balansiraju na granici otvorene mržnje između dva suprotstavljena bloka, zatvorile su vrata priči o vladi nacionalnog jedinstva, koja je bila aktuelna prije samo godinu dana.
Naime, nakon što je bivši visoki predstavnik, Valentin Incko, na kraju svog mandata u julu prošle godine nametnuo dopune Krivičnog zakona BiH kojima se kažnjava negiranje genocida, na tadašnjem sastanku lidera svih najvećih političkih partija iz Srpske na stolu se ponovo našla ideja o formiranju vlade nacionalnog jedinstva. O prijedlogu koji je tada iznio lider SNSD Milorad Dodik, nezvanično, nije se mnogo razgovaralo.
Sastanak s Vučićem
Inače, slična ideja o Vladi Republike Srpske, koja bi zbog složene političke i bezbjednosne situacije u regiji trebalo da ujedini sve najznačajnije srpske političke partije, bila je najaktuelnija prije četiri godine kada se, podsjećamo, prema brojnim informacijama oko toga angažovao i predsjednik Srbije, Aleksandar Vučić. Pojedini mediji tada su prenosili i navodne detalje sastanaka Vučića s liderima stranaka iz vlasti i opozicije, a pojedini ovdašnji političari, poput Milovana Bjelice iz SDS, čak su objelodanili detalje Dodikove ponude opoziciji, koja je podrazumijevala ministarske fotelje i direktorske pozicije u javnim preduzećima.
Do dogovora nije došlo, a Bjelica za Srpskainfo kaže kako i danas smatra da je srpsko jedinstvo neophodno kako bi se sačuvala Republika Srpska.
– Kad je u pitanju Republika Srpska mora se učiniti sve da se ona očuva, a bez naše sloge nema budućnosti ni Republike Srpske niti bilo koje političke opcije. Da smo se dijelili devedesete godine ne bi imali ovo što danas imamo. Ono minimalno, oko čega mora da postoji jedinstvo jeste zajednički nastup srpskih stranaka prema Sarajevu. To mora da postoji i uvijek sam imao takav stav – kaže Bjelica.
Veto
A da srpskog jedinstva ne samo da nema, već se dovelo u pitanje i zajedničko nastupanje u Sarajevu, potvrđuje to što su u posljednjih 10 mjeseci u Narodnoj skupštini pala čak tri zahtjeva srpskog člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika za pokretanje mehanizma zaštite vitalnog nacionalnog interesa.
To se prvo desilo na posebnoj sjednici parlamenta Srpske u oktobru prošle godine, kada nije podržan Dodikov veto na nekoliko odluka Predsjedništva BiH koje su se odnosile na otvaranja Ambasade Azerbejdžana u Sarajevu, otvaranju kancelarije Ambasade Rusije u BiH u Banjaluci, te o davanju agremana ambasadoru Bjelorusije za BiH i Dominikanske Republike za BiH sa sjedištem u Švajcarskoj.
Drugi put Dodikov veto je pao na posebnoj sjednici u aprilu ove godine, kad su postale važeće tri odluke Predsjedništva BiH o sporazumima o testiranju učenika iz BiH o nivou kompjuterske i informacione pismenosti na međunarodnom nivou. Dodik nije uspio da obezbijedi dvotrećinsku podršku u Narodnoj skupštini Srpske ni krajem juna, kad parlament nije podržao njegov veto na trgovinski sporazum BiH s Velikom Britanijom.
Isključivost
U međuvremenu, politički rat između vlasti i opozicije u Srpskoj razbuktao se do takvih razmjera da lideri vodećih stranaka otvoreno poručuju da sa drugom stranom ne samo da nema pregovora, već da jedni s drugima nemaju o bilo čemu čak ni da razgovaraju.
Predsjednik SDS, Mirko Šarović, nedavno je predstojeće izbore uporedio sa sudbinskim izazovom – mi ili oni, a lider PDP, Branislav Borenović, poručio je da ne postoji šansa za bilo kakvu saradnju s partijama na vlasti.
– Ne možete nas kupiti ni podijeliti. Sa režimom nikada, a ni tada – poručio je Borenović.
Na drugoj strani šef SNSD, Milorad Dodik, takođe je podvukao da “ne računa na Šarovića i Borenovića za bilo šta, a pogotovo ne za razgovore”.
U svjetlu svega navedenog, djeluje da čak i nedavni apel patrijarha i članova Sinoda SPC o neophodnosti postojanja nacionalnog jedinstva i očuvanja vitalnih interesa srpskog naroda u cjelini neće ništa promijeniti u odnosu vlasti i opozicije u Srpskoj.
Birači
Politički analitičar i direktor PR agencije “Pragma” iz Beograda, Cvijetin Milivojević, za Srpskainfo kaže da je ideja o formiranju vlade nacionalnog jedinstva u Republici Srpskoj zatvorena prije svega zbog sujete pojedinih političkih lidera.
– Postoje politički subjekti koji djelimično opstruišu pokušaje stvaranja tog srpskog jedinstva. Razlog za to može da bude politička sujeta i surevnjivost, što je na neki način i logično kod političkih stranaka iz opozicije. Ako na čelu tog srpskog jedinstva treba da bude Dodik, logično je da stranke iz opozicije ne žele da budu u tom frontu. Izbori dolaze brzo i svaka vrsta te konstruktivnosti, makar tako smatraju u opoziciji, može kod njihovih birača da bude pogrešno protumačena – kaže Milivojević.
On, međutim, ocjenjuje da bi priča o nacionalnom jedinstvu i potrebi što tješnje saradnje oko vitalnih srpskih interesa bila korisna za opoziciju, te da je strategija odbacivanja svega što dolazi od Dodika “pogrešna i kontraproduktivna”.
– S obzirom da poznajem stanje u biračkom tijelu u Republici Srpskoj, to tijelo je, što se tiče pristalica i vlasti i opozicije, izrazito nacionalno opredijeljeno i jako mu prijaju akcije i riječi koje idu u korist nacionalnog jedinstva. Ako bježite od tih tema i izigravate nekakvog građanina u zemlji gdje svi glasaju za nacionalne stranke, onda ili tu ne živite ili imate neke druge namjere – kaže Milivojević.
DODIKOVA PONUDA
Govoreći o Dodikovoj ponudi za formiranje Vlade nacionalnog jedinstva nakon izbora 2018, načelnik Sokoca Milovan Bjelica početkom ove godine otkrio je konkretne detalje te ponude.
– Poslije tih izbora dobijamo poziv da se razgovara sa SNSD, da li je moguće da se napravi neki dogovor. Dodik je iznio ponudu – Ministarstvo inostranih poslova, predsjednika NSRS, nekoliko ministara, javna preduzeća… To je bila ponuda za saradnju zbog budućih dešavanja. Nikakav dogovor nije napravljen – podsjetio je Bjelica. (www.srpskainfo.com, list EuroBlic, Banjaluka, Boris Knežević, 11.8.2022)

Koji problemi i izazovi čekaju novog premijera i buduću Vladu Srbije?

U zgradi Vlade u Nemanjinoj uskoro će morati da se povlače brojni i pametni potezi u rešavanju nagomilanih problema sa kojima se Srbija suočava
Srbija će do kraja avgusta dobiti novu vladu, čiji je mandat već unapred obeležen ozbiljnom globalnom krizom. Šta sve čeka novog premijera i njegov tim i koji su glavni izazovi pred njima?
Zgrade vlade u Nemanjinoj, u narednom periodu će biti mesto na kome će morati da se povlače brojni i pametni potezi u rešavanju nagomilanih problema i izazova sa kojima je Srbija suočena.
"Saniranje energetskog sektora, on je apsolutno u tragičnom stanju da ne kažem kao Herošima posle pada bombe. Tu Vlada mora mnogo da promeni, i u zakonodavstvu i u kadrovskoj politici i u finansiranju", ističe za UNU Dušan Janjić.
Najpopularnija spoljno politička tema jeste hoće li Srbija uvesti sankcije Rusiji. Politički analitičar Cvijetin Milivojević veruje da će se nastaviti politika koju je sprovodila dosadašnja vlada.
"Spoljna politika u kojoj, istovremeno, Srbija priznaje teritorijalni integritet Ukrajine, iz vrlo jednostavnog razloga, jer i Ukrajina priznaje teritorijalni integritet Srbije sa Kosovom. A istovremeno ne uvodi sankcije Rusiji, a istovremeno se trudi da eventualno podrži neke inicijative koje uvodi Zapad a koje se tiču osude Rusije, ali su manje više neobavezujuće deklaracije i rezolucije", kaže Milivojević za UNU.
A potom i "tradicionalni" paket pitanja: Hoćemo li ili nećemo u Evropsku uniju? i Hoće li biti ozbiljnijeg pomaka u pregovorima sa Prištinom?. Vlada, naglašava Milivojević, mora da pregovara o statusu Kosova unutar Srbije, a ne o potencijalnom priznanju Kosova.
"Predstavnici Prištine ne žele da formiraju Zajednicu srpskih opština, jer to se kosi sa ustavom Kosova. Pa šta je starije, Ustav Kosova ili Ustav Srbije? Ustav Srbije postoji još od polovine 19. veka, a ustav Kosova, kada su ga Amerikanci osnovali. Prema tome, naši pregovarači imaju obavezu prema Ustavu da pregovaraju, ako žele da pregovaraju sa Pristinom, iskljucivo o tome. Nikako o daljem odricanju suvereniteta, jer opet podsecam, to je protivno volji građana Srbije", ističe Milivojević.
Sagovornici UNE saglasni su da do promena mora doći i da novi sastav Vlade već u prvim mesecima mandata mora da napravi krupne rezove.
"Ja ne bih voleo da i nova Vlada ima premijera ili premijerku koji će biti fikus – neko ko se ni za šta ozbiljno ne pita. Ja sam zapamtio rečenicu koju moram da citiram. Predsednicu naše Vlade pitali su svojvremeno šta je najbolje rešenje za Kosovo. Ona kaže: 'Ja ne znam šta je najbolje rešenje, ali znam da predsednik Vučić zna šta je najbolje resenje i najbolje rešenje je ono što kaže predsednik Vučić'. Zamislite, to je delegitimizacija Vlade i unižavanje Vlade i funkcije na kojoj se nalazi", ističe Cvijetin Milivojević.
"Ne može bilo koja vlada da bude vlada diskontinuiteta. A ako ostane Vlada kontinuiteta, Srbija je propala za dve do tri godine, ekonomski i socijalno", zaključuje Dušan Janjić.
Kako je najavljeno, ime mandatara za sastav nove Vlade Srbije biće poznato za sedam dana, a njeni članovi svoja mesta u Nemanjinoj 11 zauzeće, sva je prilika, u poslednjoj nedelji avgusta. (www.una.world, TV Una, Emilija Erdeljanović, 9.8.2022)

https://www.una.world/rs/politika/koji-problemi-i-izazovi-cekaju-novog-premijera-i-buducu-vladu-srbije/35206f4b-f1d4-4f8a-a65f-f902fed417fa

„Мир. Стабилност. Звезда шампион. Вучић!“

 Да ли је тајна Вучићевих изборних победа у ефикасном управљању „вечитим ривалима“
Да ли су се, овог пролећа, само случајно поклопили наставак доминације „Црвене звезде“ на овдашњим фудбалско-кошаркашким табелама и убедљив тријумф Првог навијача „Звезде“ на свим изборима на којима се јесте и, као, није кандидовао (иако је и на њима победио!)?
Да ли је „Партизан“ још једном, као жртва, принет на олтар „вишег и највишег националног државног интереса“, да се умилостиви богиња победе Ника, само да би Врховник био срећан, јер кад је он срећан, срећан је и већински („хлеба и игара“) народ који, следствено томе, не може да омаши на гласању?
Је ли „Вучела национале“ обавио задатак? Пошто гооодииинама „Партизана“ нигде нема, не само у фудбалу (а био је европски вицешампион) и кошарци (био је првак Европе), него и у ватерполу (седмоструки првак „Старог континента“), рукомету, одбојци – може ли командир „црно-беле фамилије“ да коначно месићевски ускликне „Обавили смо задатак! Партизана више нема!“?
„Ово друго је за нијансу реалније, то је мој живот и на то сам посебно поносан. Али, где бих показао више радости и страсти, то је оно прво. Да не кажем да би ми то више значило“ – питао је председника Републике Србије, пет дана уочи последњих избора, за ту прилику специјално куражни, предизборни „Амиџи шоу“, на ружичанственој, ономад, надаље и убудуће, националној пинк фреквенцији.
Питање је било да ли би он (Врховник) више волео да „Звезда“ постане првак (Европе) или да он победи у првом кругу председничких избора.
У недељама које су уследиле, новом-старом председнику Србије, мазохистичко вођство ФК „Партизан“ умногоме је испунило и овај други ружичанствени сан. „Звезда“ је, пети пут узастопно, постала фудбалски, а седми пут кошаркашки шампион Србије.
Нисам присталица теорије завере, мада се помало препознајем у оној дефиницији по којој је конспирационизам „објашњење неког догађаја или ситуације укључивањем завере злих и моћних актера, често са политичком мотивацијом“. Па, ко би га онда знао, јер, „кад се само сетим“ („што се некад добро јело, баш“) да су, од уфура колективног напредњаштва у наше мале животе, водећи клубови унутар Спортског друштва „Партизан“  клинички мртви? Док „Црвена звезда“, годинама, ма целу деценију, баш као и Први навијач, кога у стопу следи – побеђује на свим фронтовима.
С обзиром да су се, елем, Врховников тријумф на свим априлским изборима на којима је, под слоганом „Мир. Стабилност. Вучић“, учествовао, али и они на којима није учествовао (али је убедљиво победио!) јер то, по Уставу и законима, не би смело да је смело, некако поклопили са победоносним „црвено-белим“ маршем  фудбалера и кошаркаша кроз домаћа такмичења – хајде да видимо шта бројке кажу. Има ли ту места и за потврду тезе о индиректном прикупљању тзв. капиларних гласова за Врховникове листе?
Сам Врховник је, пролетос, као роб рејтинга и господар јавног мнења, обнародовао крунске цифре, да два наша водећа спортска друштва, покривају чак 91 одсто навијачке популације у Србији, од чега 56 одсто навија за „Звезду“, а око 35 одсто за „Партизан“.
Претходне процене су говориле да је, од укупно две трећине грађана Србије који се, на неки начин, навијачки „изјашњавају“,  сваки други навијач „звездаш“, а сваки трећи „партизановац“.
А према једном истраживању агенције „Фактор плус“ (додуше, пре 14 година) „Црвена звезда“ је имала 2,7 милиона, а „Партизан“ милион навијача мање у старосној структури између 15 и 70 година. (Према том истраживању, само 10,4 одсто је себе сматрало ватреним навијачима, 33,1 одсто умереним, 30,8 одсто пасивним, док се 25,7 одсто изјаснило као „незаинтересовани“.)
Врховник је, иначе, на последњим председничким изборима 3. априла, уз модификовану изборну поруку „Мир. Стабилност. Звезда шампион. Вучић“  добио  2.224.948.
Да подсетимо мало како је Доктора и Вучелу, негде „одозго“, октроисало на чело „вечитих“ фудбалских ривала, с тим да су, у међувремену, обојица објединила и функције челника истоимених спортских друштава...
Како је поставило Терзу? За дотадашњим директором ОФК Београда и, једно време, председником Фудбалског савеза Србије, Терзићем је, по налогу београдског Окружног суда,  у јулу 2008, Национални биро Интерпола био расписао међународну потерницу због сумње да је злоупотребом службеног положаја у трансферу играча ОФК (Вања Грубач, Срђан Станић и Бранислав Ивановић) у иностранство, у периоду од 1998. до 2006, противправно присвојио, 1,1 милион марака; потом и да је двема вашингтонским фирмама непознатих власника омогућио да присвоје 3,3 милиона евра, због чега се данашња „алфа и омега“ најтрофејнијег клуба две године скривао ван земље. Суђење је отпочело 2011. и траје, ево, и данас.
Свему је, почетком новембра 2012, године претходила најзвезданија ноћ у којој је, тадашњи ППВ у Влади „гробара“ Дачића, лично, у поноћ, командовао узбуну на „Маракани“, сазивајући „Звездине“ легенде и „најутицајније звездаше“, ради највишег националног циља – да би, од пропасти (на том састанку, баратало се цифром између 30 и 60 милиона евра „минуса“) била спасена најцрвенија „Звезда“ међу звездама. Први пут је, под светло месечине, после дуго времена, изведен и Џајић (друштво му је правио ППВ), а у замену за учествовање у спашавању „Звезде“, тада је најављена и амнестија ове фудбалске легенде у судском процесу који је против њега покренула „ненародна Коштуничина власт“. Елем, ППВ је тада саопштио: „Договор нас звездаша је да се формира Радна група за стабилизацију и консолидацију, на њеном челу биће Драган Џајић, а предуслов за то је да он, у међувремену, буде ослобођен оптужби пред судом да је злоупотребио положај у претходном мандату у Звезди“.
Са речи се одмах прешло на дело. Јер, ППВ је „био у могућности“ - био у узлету, самопроглашени „шампион у борби против корупције“, тајкунима и осталим Мишковићама, баш у то време, „коване су букагије“...
У међувремену, Доктор се на велика врата вратио у српски спорт, најпре као генерални секретар, а потом и као генерални директор ФК и први човек СД „Црвена звезда“.
Терзић се нападно хвалио да је то учинио „на инсистирање (тада) првог потпредседника Владе Александра Вучића“: „Терза, не питам те да ли хоћеш или нећеш, знам да имаш неке дилеме. Просто, Звезда те зове, знаш. Ја сам му рекао: Знаш како кажу стари људи – кад командант зове, само кажеш: Господару, заповедај. Нема шта.“
Новопостављени дужносник „Звезде“ Терзић ће, у јулу 2015, бити упамћен и као директни „гробар“ клуба у коме је стасао као фудбалер и ногометни функционер. Наиме, у полувремену утакмице на Карабурми, на старту те сезоне, ОФК је водио против „Звезде“ резултатом 2:0, да би – након што је, у паузи меча, у свлачионици домаћина, играчима ОФК претеће „предавање“ одржао неко од Докторових сарадника („шта сте се растрчали?“) – гости су победили чак 6:2! На крају те сезоне, Докторови „романтичари са Карабурме“ су испали из  Суперлиге у коју се, ни до данас, нису вратили!
А како, у јесен 2016, после неколико неуспелих изборних скупштина, „на мишиће“, тј. такорећи на силу, „Партизану“ октроисан Вучела? Тако што се, од 65 делегата, чак 31 (рачунајући и противкандидата Ненада Бјековића) није појавио на тој изборној скупштини, а од 33 присутна, само 30 је дигло руку за Вучелу, три су била уздржана, с тим што су, претходно, два „фантомска“ члана из редова тзв. навијача (од који се један офирао као „звездаш“) које је увео тадашњи потпредседник Владимир Вулетић, дали кворум за тај избор!
Проф. Вулетић ће, са закашњењем од пет година, то објаснити тиме да је „Вучелић тада тврдио да је разговарао са Александром Вучићем и да му је он, наводно, рекао да он мора да буде једини кандидат и да свако ко жели да то провери, може да оде и пита Вучића“!
„Партизан“ ће, убрзо потом, постати и једини клуб на свету који је, осим делегата изборне скупштине,  у једном прелазном року, у своје редове довео и, одмах инсталирао на чело навијачког „копа“, дотадашње навијаче највећег ривала и још једног другог београдског тима, пошто, ваљда, у својој милионској бази „фанова“ није могао да нађе адекватне кадрове.
Тајна опстанка и несмењивости обојице, вечитог победника у лику таличног Терзе и припадајућег губитника у обличју Вучеле, врло је једноставна.
Осим што су највиши спортски дужносници у Срба, они су, истовремено, и  српски шампиони у у  додворичкој олимпијској дисциплини „уВУЧИЋизам“, у том својеврсном вербалном надгорњавању ко више, дубље, искреније носи Вучића у срцу и ко му се улизичкије, чанколизачкије и разметљивије диви.
За оне који „нису у теми“, само једна, не баш кратка, дигресија – разјашњење: „уВУЧИЋист“ је најпотпунији локални опис онога ко је, у највишим сферама актуелне српске јавности, полтрон по професији, бескичмењак, увлакач, подрепаш, улизица, угађач, скутоноша, удворица, улагивач, ласкавац, шлихтара, чанколизац, бескичмењак, разметљивац, плашљивац... Што се може разумети и онако како полтрона схватају Французи: као особу која је кукавица, без храбрости, дволична, лицемерна, разметљива на језику.
У оба случаја, циљ полтрона је њихова лична корист, а да би до тога дошли, повлађују и додворавају се, пре свега, надређенима или онима за које процене да им могу помоћи. Околина их препознаје као „шефове људе“. Још кажу да се шлихтаре препознају (и регрутују) још од малих ногу, то су они који већ у школи почињу да се увлаче: „Учитељице, учитељице, баш Вам је прелепа фризура!“...
Наш први јунак, овај губитник, пр(а)ви „гробар“ Фудбалског клуба, али и целог Спортског друштва из Хумске, о своме актуелном идолу, зборио је и збори, овако: „Председник Србије је, као „звездаш“, урадио више за нас од свих силних „партизановаца“ у ранијим властима и на осталим функцијама – од њих није било никакве вајде. Скандирање против Вучића је недопустиво...“ А о говору председника Вучића приликом полагања заклетве (1.6.2022), у једном даху је изрекао: „Ово је било и потресно и рационално и емоционално и стратешки и државнички и заиста нема ниједне замерке, заиста је импоновао као државник. Својим стрпљењем, принципијелношћу, својим преданим радом, на суженом простору, државнички је играо заиста беспрекорно. Вучић је најмарљивији, највреднији политичар кога познајем. Једна енергија, он је фасциниран напретком, просветитељска идеја га вуче.“
Дочим је победник „за прса“, ипак, Доктор Терзић (докторат „Утицај лидера на трансформационе промене у спорту“, Алфа БК универзитет) који је, уз још једно стављање знака једнакости између „Црвене звезде“ и народа (!), у једном недавном интервјуу, рекао и да „председник Србије, иако не крије да је велики звездаш, толико је одговоран државник да никада не би злоупотребио ту своју личну љубав да држава даје више Звезди него Партизану“.
Један вучићоид је својевремено пренео фото-вест под насловом „Звездан Терзић отворио врата своје канцеларије, а слика на зиду показује колико поштује председника Вучића“, док је други вучићоид исто то насловио као „Слика председника Вучића краси зид Терзићеве канцеларије, директор Звезде још једно потврдио колико га поштује“.
А у видео издању трећег вучићоида, сам Доктор је ту своју љубав према Врховнику овако образложио: „Александра Вучића ја доживљавам као свог пријатеља, он је мој пријатељ данас и биће ми пријатељ и онда када не буде био на челу државе и онда када ја не будем био на челу Звезде. Њега волим као човека и никада нећу престати да га волим“.
Симптоматично је да је управо овај вучићоид један од медија који су, у последње време, најотвореније кренули у отворену критику садашњег руководства „Партизана“ и то, управо, језиком који као свој препознаје сваки искрени „партизановац“. Тим пре што су странице отворене за оне који су уградили део себе у „црно-белу породицу“.
Тако је бивши потпредседник клуба Раша Бабић који је у клубу провео 35 година рекао да је стање алармантно, да прети пропаст, гашење: „Партизан делује сабласно, остављен од свих, препуштен људима који су га довели до најнижих дана у великој историји. Тамо немаш кога да видиш, да попијеш кафу. Види се пропадање на свим нивоима. Бојим се да нам следи судбина ОФК Београд, Радничког са Новог Београда, и тако тих клубова којих више нема, а представљали су нешто у нашем фудбалу...“
Некадашњи фудбалер Миливоје Ћирковић приметио да је некада у Хумској врвело од некадашњих фудбалера, а данас каже да већина не долазе на утакмице, а камоли у клуб, „као да смо изгубили вољу за Партизаном“. Бивши играч „Партизана“ и „Атлетика“ Ђорђе Томић тврди да су на чело клуба, „на превару, на дивљаштво, без правих избора, дошли политички полтрони, издајници и улизице који ће ту да „јашу“ докле год могу“: „Ова багра је прецртала хемијском оловком легенде и избацила из из Скупштине. Каква црна љубав према Партизану, пола њих тамо навија за Звезду!“
Председник Кошаркашког клуба „Партизан“ Остоја Мијаиловић (иначе, члан руководства напредњака) тврди да ни спортско друштво (чији је председник Вучела) „не ради добро“, те да су и друштву и ФК-у неопходни нови руководећи људи. „Још мало ћутања и ФК Партизан ће нестати“, опомиње Мијаиловић. А Вучелић је, уместо предлога неког решења за излаз из ћорсокака, колеги по власти Мијаиловићу узвратио да је и иза њега „пет јалових година у КК“, да је у „самокандидујућем заносу“, да „држи лекције и нуди се за спасиоца и реформатора, а нема резултате“. Укратко, по Вучели, „на високо подигли се сутерени“...
Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века, овде је владала догма по којој за „Звезду“ навијају „прави Срби“, они који имају пробуђену националну свет, а за „Партизан“ југоносталгичари у узмаку. Сматрало се да је „Звезда“ српски, а „Партизан“ некакав „југословенски“, што би значило „антисрпски“ клуб, иако ни једно ни друго није тачно: „Партизан“ је створила комунистичка југословенска војска, а „Звезду“, једнако комунистичка, српска државна безбедност.
И, тачно је да су и бивша руководства два наша највећа клуба, током своје историје која тече од комунистичке револуције 1945, углавном била политички октроисана. Шушкало се да је Јосип Броз симпатисао „Партизан“ и сплитски „Хајдук“, али Титовим полтронима није падало на памет да евентуалним протежирањем „црно-белих“ или „билих“ купују Маршалову наклоност.
Разлог зашто се данашња руководства „Звезде“ и „Партизана“ грчевито држе Врховникових скута и љубе му руку, очигледно је на трагу „принципа спојених посуда“. Они њему хорску подршку и обуздавање потенцијалних незадовољника из навијаче масе, „да овчица која не занесе своје руно у грм покрај пута“. Он њима, колективно, али и лично, заштиту и спас од непријатних изненађења било које врсте.
„Партизановом“ губитнику по задатку, полтронисање је, на неки начин,кроз целу његову каријеру, била стална пропусница за овдашњу јавну елиту и арену моћи. Само у последње четири деценије, тај се јавно дивио Добрици Ћосићу (кога ће, као високи функционер СПС, рушити са места председника „скраћене“ Југославије), па Слободану Милошевићу, па Милу Ђукановићу, па у међувремену, и Зорану Ђинђићу итд. итд. Што је најефектније описала Мира Марковић: „Кад би срео неког новог, некога коме друго политичко уверење и цигаре стоје лепше, одмах је прелазио код њих – на друга политичка уверења и друге цигаре.“
Иако је тешко поверовати у преовлађујуће мнење „гробарске јавности“ да „Вучела национале“, све да би се додворио Врховнику, постојано ради на томе да „Партизан“ никада не буде испред „Звезде“, да то, на спортском и изванспортском терену, јесте, за „гробаре“, сурова чињеница – то нико може да се оспори. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 9.8.2022)

Vlada pada prije ili kasnije

 POLITIČKE KALKULACIJE NAKON POTPISIVANJA TEMELJNOG UGOVORA
Partije prethodne većine nisu za rušenje odmah, jer bi poslali lošu poruku biračima ako bi s DPS-om oborili Abazovića zbog potpisivanja TU, za koji su se borili, smatra Milivojević. Političke strukture pokušavaju da drže birače u tenzičnom loncu, da bi se situacija i dalje kuvala, kaže Pepić. Demokrate odgovorile "Vijestima" da nisu imale formalne, ali ni neformalne razgovore s DPS-om u vezi s izglasavanjem nepovjerenja Vladi i potencijalnim formiranjem nove
Potpisivanje Temeljnog ugovora (TU) između Vlade Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve (SPC) pomoći će održavanju tenzija na političkoj sceni, pa je stoga ključno pitanje kojim političkim akterima je u interesu da premijera Dritana Abazovića ruše sad, a kojima da to učine kasnije.
Tako sagovornici “Vijesti” gledaju na ovosedmično parafiranje TU, koje je rezultiralo predlogom o nepovjerenju Abazovićevoj Vladi, o kom će poslanici odlučivati 19. avgusta.
Inicijativu o nepovjerenju potpisalo je 36 poslanika Demokratske partije socijalista (DPS), Socijaldemokratske partije (SDP), Socijaldemokrata (SD), Liberalne partije (LP) i Demokratske unije Albanaca (DUA), ali im je za rušenje vlasti neophodno još najmanje pet.
U slučaju da im se pridruže bivši dugogodišnji koalicioni partneri DPS-a, Bošnjačka stranka (BS) s tri poslanika i Albanska lista s jednim, to i dalje neće biti dovoljno, što znači da će morati da traže glas barem jednog poslanika “stare većine”, tj. pobjedničke koalicije na izborima 30. avgusta 2020, koju su činili Demokratski front (DF), Demokrate i Građanski pokret (GP URA).
Potpisnici inicijative tvrde da je TU “oktroisani akt” iz Beograda i da se njegovim potpisivanjem udara na temelje države.
Politički analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević kaže da je trenutno krunsko pitanje na crnogorskoj političkoj sceni - koji bi mogli biti motivi onih koji bi htjeli da sruše Abazovićevu Vladu odmah, a koji motivi onih koji bi je rušili, ali ne sad.
Ocjenjuje da DF i stranke koje su činile prethodnu Vladu (na čijem je čelu bio Zdravko Krivokapić) nisu među onima koji bi djelovali odmah, jer bi u suprotnom, smatra, poslali veoma lošu poruku biračima ako bi s DPS-om srušili Abazovića zbog potpisivanja TU, za koji su se borili preko litija prije dvije godine.
”Ta poruka ne bi bila dobra ni za predstojeće lokalne izbore, a vrlo vjerovatno ni za eventualne vanredne parlamentarne koji bi mogli da uslijede ako Vlada bude srušena”, ocijenio je Milivojević za “Vijesti”, dodajući da bi DF-u i ostalima bilo bolje da na neki način indirektno pomognu privremeni opstanak Abazovića.
”Vijesti” su, kad su DPS i SDP prije mjesec uskratili podršku Abazoviću zbog utvrđivanja TU na Vladi, pisale da bi inicijativu koja bi vodila ka vanrednim izborima mogle da podrže Demokrate Alekse Bečića. To se međutim, nije desilo, a naknadno su pozivali na restartovanje odnosa u “staroj” većini. Demokrate su pozdravile potpisivanje TU, ali su istovremeno navele da je Vlada doživjela “potpuni politički krah”. Podvukli su da je cilj svake opozicije da okonča nelegitimnu vlast, ali da njihova stranka ne želi da bude “bilo čiji izvođač radova”.
Na pitanje da li su imali formalne ili neformalne razgovore s DPS-om u vezi s izglasavanjem nepovjerenja Vladi i potencijalnim formiranjem nove, iz Demokrata su “Vijestima” juče odgovorili da nisu.
Poručuju da su stoga odgovori na ostala pitanja lista - da li bi im, i pod kojim uslovima, bila prihvatljiva manjinska podrška DPS-a, s kim bi sve razgovarali o formiranju vlasti i da li bi ona bila oročena - izlišni.
Milivojević kaže da su Demokrate u poziciji da trenutno ne gube biračko tijelo, iako, prema njegovim riječima, nisu “u trendu” kao Abazović, “ali imaju tu vrstu kontinuiteta”.
”To su pokazali na izborima u Nikšiću i na drugim lokalnim izborima. Njima neki radikalniji potezi nisu u interesu, pogotovo ne potezi koji bi se ticali eventualnog direktnog ulaska u potencijalno rušenje sadašnje Vlade navedenim povodom. To ne znači da dobar dio biračkog tijela Demokrata ne bi volio da oni budu ti koji bi rušili Abazovićevu Vladu, ali ne ovim povodom i ne dok je stvar s potpisivanjem TU ‘friška’. To bi bilo teško objasniti biračima”, naglašava Milivojević.
Kad je riječ o onima koji bi Vladu “sjekli” odmah, sagovornik kaže da je tu prvenstveno DPS, koji bi tim potezom, prema njegovoj ocjeni, takođe poslao lošu poruka pred oktobarske lokalne izbore u više opština i na njima ne bi politički profitirao.
Svoju hipotezu potkrepljuje rezultatima prošlogodišnjih izbora u Nikšiću, kao i ovogodišnjih u još nekim gradovima, u kojima je DPS izgubio vlast.
”Zašto to tvrdim - zato što je Abazović, iako nema veliku političku organizaciju, faktički, kao što je DPS oteo onaj ‘crveni tepih crnogorstva’ nekadašnjem Liberalnom savezu Crne Gore Slavka Perovića, isto tako na dobrom putu da, makar privremeno, taj tepih otme od DPS-a”, istakao je Milivojević, dodajući da se premijeru ne može prigovoriti ni za šta od onoga na čemu je DPS mogao da poentira - “ni da je manji Crnogorac od ljudi iz DPS-a, ni da je manji građanista, ni da je manji Evropljanin”.
Aktuelna Vlada formirana je 28. aprila, i osim GP URA, čine je SDP, Socijalistička narodna partija (SNP), CIVIS i stranke manjinskih naroda. Parlamentarnu podršku, bez učešća u njoj, davao joj je DPS.
Da će potpisivanje TU dominantno određivati dešavanja na političkoj sceni u skorijoj budućnosti, smatra i građanski aktivista Dževdet Pepić, koji ocjenjuje da TU ipak neće dodatno polarizovati političku arenu, ali ni smiriti postojeće tenzije na njoj.
To pitanje će, prema njegovim riječima, možda samo pomoći održanju tenzija na trenutnom nivou.
”Političke strukture i dalje pokušavaju da svoje birače drže u tom, nazvao bih ga, tenzičnom loncu, kako bi se situacija i dalje ‘kuvala’ i kako bismo umjesto normalnih tema razgovarali o tome ko je bio za, a ko protiv potpisivanja TU”, rekao je Pepić “Vijestima”.
On navodi da će TU biti jedna od gorućih tema kampanje za lokalne izbore. Biće, kaže, priče o “izdajnicima” i “patriotama”, ali napominje da Crna Gora već ima “utaboreno biračko tijelo”.
”U osudi potpisivanja TU, koji je takav kakav je, učestvuju neke partije koje su dugo na političkoj sceni - neke od njih preko 30 godina, neke su bile 18 godina u vlasti... Postavlja se pitanje zašto ništa nisu uradile na rješavanju crkvenog problema... Trideset godina smo u predizbornoj kampanji i svako sporno pitanje koristi se za nju. Međutim, čini mi se da kod građana već splašnjava prevelika želja za dokazivanjem i busanjem u grudi junačke. Prosječnom građaninu je previše ‘dana D’, koji traje već 30 godina”, poručuje Pepić.
Premijer Abazović i patrijarh srpski Porfirije potpisali su TU, bez prethodne najave, u srijedu u Vili Gorica u Podgorici.
Iako je premijeru dostavljeno nekoliko pravnih mišljenja koja se bave analizom TU, on je odbio sve primjedbe i sugestije na tekst, i potpisao dokument u obliku u kom je usvojen na sjednici Vlade 8. jula, nakon usaglašavanja sa SPC.
Milivojević: Abazović će i dalje biti poželjan partner
Milivojević kaže da Abazoviću ne nosi balast prošlosti kao DPS, i da se njemu “i ekipi oko njega” stoga ne može ništa prigovoriti po određenim pitanjima.
”Jer ni za jotu nije odustao od dosadašnje spoljne politike Crne Gore, koja je pro NATO i proevropska, a nije ni ‘otpriznao’ Kosovo. S druge strane, uspio je da uspostavi relativno normalne odnose sa Srbijom kao faktički zemljom u kojoj živi najviše ljudi koji su porijeklom iz Crne Gore. To je velika stvar, a učinio je to kao Albanac. To je zaista izgledalo kao nemoguća misija. I na kraju - poentirao je i u onom biračkom tijelu u Crnoj Gori koje je određeno kao srpsko biračko tijelo. On je uspio ono što nije uspio bivši premijer Krivokapić - potpisao je TU sa SPC”.
Milivojević kaže da se na Abazovićevom mjestu ne bi plašio izbora.
”Jer bi on poslije prijevremenih izbora mogao da bude ‘poželjna udavača’ - opet jedan od najpoželjnijih koalicionih partnera većim strankama, kako s procrnogorske, tako i s prosrpske linije”.
Joković ne isključuje saradnju s DF-om
Potpredsjednik Vlade i lider SNP-a Vladimir Joković, kazao je juče za TV Vijesti da će o ponudi DF-a o “resetovanju odnosa unutar većine od 30. avgusta”, odlučivati partijski organi SNP-a.
Dodao je da su oni, načelno, otvoreni za saradnju “sa svima koji će raditi na ispunjenju njihovih prioriteta”.
”SNP je pokazao svoju širinu i mogućnost razgovora sa svim političkim subjektima - i ja kao čovjek sam to pokazao i spreman sam da razgovaram - ali svi moraju znati da je jedan od ključnih prioriteta, osim potpisivanja TU, popisa (stanovništva) ‘Otvorenog Balkana’, borbe protiv kriminala i korupcije, zakona o porijeklu imovine, izbora Sudskog savjeta, sudija Ustavnog suda... da je jedan od ključnih zahtjeva SNP-a put prema Evropskoj uniji (EU). Ako svi ti koji pozivaju hoće nedvosmisleno da budu posvećeni tome, SNP je spreman da sa svima razgovara”.
Iz DF-a su pozvali Abazovića i Jokovića da razmotre model tehničke vlade koja bi pripremila održavanje parlamentarnih, predsjedničkih i lokalnih izbora u jednom danu.
Ističu da vjeruju da je, bez obzira na političke i ideološke razlike, njihov predlog prihvatljiv “većini respektabilnih političkih subjekata i da predstavlja jedini mogući izlaz iz postojeće krize”. (www.vijesti.me, list Vijesti, Podgorica, Željka Vučinić, 6.8.2022)

Dupla funkcija predsednika Srbije bez stava Ustavnog suda

 Deset godina na vlasti sa Srpskom naprednom strankom (SNS), isto toliko predsednik te partije i šest godina šef države, politički je bilans Aleksandra Vučića od dolaska SNS-a na vlast u Srbiji 2012. godine.
Od stupanja na najvišu dužnost 2016. prate ga kritike dela javnosti da krši Ustav time što je istovremeno predsednik Srbije i predsednik stranke.
Šta je SNS bez predsednika
Za odgovor kojim bi se zvanično razrešila dilema Radio Slobodna Evropa (RSE) pitao je Ustavni sud Srbije.
"Saglasno zakonu, Ustavni sud odlučuje o povredi Ustava od strane predsednika Republike u postupku koji pokreće Narodna skupština na predlog jedne trećine ukupnog broja narodnih poslanika", naveo je Ustavni sud 1. avgusta u odgovoru za RSE.
Kako ove inicijative do sada nije bilo, vlast i njeni kritičari na svoj način i dalje tumače ustavni Član 115 o nespojivosti funkcija: "Predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost."
Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe SNS-a u Skupštini Srbije, tvrdi da su Vučićeve funkcije u skladu sa Ustavom.
"Kada pročitate ono što piše u aktima, apsolutno je moguće da neko bude na čelu države i na čelu političke stranke", rekao je Jovanov na pitanje RSE.
Milosavljević: Da predstavlja sve građane
Opozicija u protekloj deceniji nije imala priliku da formalno postavi ovo pitanje jer je u manjini u parlamentu. Za nju je ono aktuelno i posle 1. avgusta i konstituisanja novog skupštinskog saziva u kom izborna lista sa imenom Aleksandra Vučića ima 120 od 250 mesta.
Odgovarajući na pitanje RSE "Da li je Ustavom Srbije propisano da predsednik Republike može istovremeno da bude i predsednik političke partije", Ustavni sud naveo je da ne odlučuje o podnescima kojima se traže pravni saveti i mišljenja "kako se istupima u javnosti ne bi prejudicirao ishod eventualnog postupka koji bi mogao da bude predmet odlučivanja pred Ustavnim sudom."
Bogoljub Milosavljević, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu, kaže da funkcije predsednika Republike i partije nisu spojive.
"Predsednik mora da reprezentuje sve građane Srbije. Nije propisano da predstavlja samo one koji pripadaju njegovoj stranci ili forsira interese jednog dela građana", dodao je Milosavljević za RSE.
On napominje da nema prostora za različita tumačenja, iako se Ustavni sud tim pitanjem nije bavio.
"Onaj ko je izabran za predsednika Republike morao bi da podnese ostavku na funkciju predsednika stranke", dodaje.
 Milivojević: Pregršt neispunjenih obećanja
Do sada je bilo dvadeset najava Aleksandra Vučića da će otići sa čela SNS, zabeležio je politički analitičar Cvijetin Milivojević, bivši predavač na beogradskom Fakultetu političkih nauka (FPN).
"Svaki put je time direktno priznavao da svesno krši Ustav", kaže Milivojević i dodaje da je indikativno da nijedno od tih obećanja nije ispunjeno.
"Živimo u vremenima u kojima je laž istina i ropstvo je sloboda. Dakle, slagati nešto je najmanji problem", dodao je Milivojević.
Vučić kandidat, Nikolić u prošlost
Aleksandar Vučić je prvi čovek SNS od 2012, kada mu je partiju "ostavio" lider naprednjaka Tomislav Nikolić, prethodno obećavši da će se povući sa stranačke funkcije po izboru za predsednika Srbije.
Nikolić je podneo ostavku na mesto predsednika SNS u maju te godine rekavši da želi da bude predsednik svih građana. Obećanje je održao poručivši da "puna srca" stranku ostavlja na upravljanje Vučiću.
"To tako mora. Poraslo dete, osamostalilo se", rekao je tada Nikolić.
Jedan od članova srpskog ustava glasi da "predsednik Republike izražava državno jedinstvo".
Deset godina posle promene predsednika SNS-a, aktuelno je poslednje Vučićevo obećanje izrečeno u martu da sa čela stranke odlazi nakon formiranja nove Vlade Srbije. Parlament je konstituisan 1. avgusta i predsednik države ima rok od 90 dana da odredi mandatara.
Sredinom jula Dragan Đilas, jedan od lidera opozicije, nakon konsultacija o sastavu Vlade izjavio je da je Vučić potvrdio da na jesen odlazi sa čela SNS.
SNS: Ako treba, 100 spotova podrške
Ubrzo je SNS objavio spot u kom funkcioneri te stranke, Nevena Đurić i Vladimir Orlić, novi predsednik Skupštine Srbije, pozivaju Vučića da ostane predsednik partije.
"Sopstvena stranka poziva ga da pogazi reč. To je skandalozno. A video im verovatno treba jer bez Vučića na izborima ne bi osvojili ništa", rekao je za RSE stručnjak za komunikaciju i medije Igor Avžner.
On je od dvehiljaditih do danas bio savetnik za medije u tri vlade i radio kampanje za predsednike, premijere, ministre, stranke i globalne korporacije. Srpska napredna stranka na izborima, od mesnih zajednica, preko opštinskih, gradskih i parlamentarnih, nastupa pod imenom partijskog lidera. Na prethodnim u aprilu lista je bila bez imena partije - Aleksandar Vučić / Zajedno možemo sve.
Naprednjak Milenko Jovanov kaže da je opravdan partijski poziv Vučiću.
"Zato što je on najbolji među nama. Ponosimo se što smo članovi stranke koju vodi predsednik Vučić. I nije nam problem i stotinu takvih spotova da snimimo", naveo je Jovanov.
Srpska napredna stranka saopštila je u novembru prošle godine, na petoj izbornoj skupštini te partije, da će predsednik SNS Aleksandar Vučić ostati na čelu te stranke do parlamentarnih izbora u aprilu.
U saopštenju se navodi da će nakon izbora biti održana vanredna skupština na kojoj će biti izabrani novi predsednik partije i zamenik predsednika.
Statut SNS propisuje da mandat predsednika stranke traje četiri godine, da ga stranačka skupština po pravilu bira tajnim glasanjem, ali i da izbor može biti javan ukoliko tako odluči najviše partijsko telo.
Da li će Aleksandar Vučić konačno dati ostavku u stranci, smatra Igor Avžner, pitanje je "od million dolara".
"Kada bih znao odgovor, sutra bih se kladio i postao bogat čovek".
Prethodnici radili isto
Do dolaska SNS na vlast predsednik Srbije u dva mandata bio je Boris Tadić, koji je takođe istovremeno obavljao funkcije šefa države i stranke. Za predsednika Republike i Demokratske stranke (DS) izabran je u istoj godini, 2004. Na stranačkoj funkciji ostao je do novembra 2012. i izbora Dragana Đilasa za predsednika DS. Dve godine kasnije napustio je tu partiju.
Prethodno se, od 2000. do 2003, i Vojislav Koštunica istovremeno nalazio na funkcijama predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), koju su činile Srbija i Crna Gora, i prvog čoveka Demokratske stranke Srbije (DSS). Potom je bio srpski premijer, a partiju koju je osnovao 1992. napustio je 2014.
Po uvođenju višestranačja i raspada Socijalističke Federativne Republike Jgoslavije (SFRJ), za prvog predsednika Srbije 1990. izabran je Slobodan Milošević, u isto vreme i predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) koja je ’89. proistekla iz Saveza komunista. Predsednik SPS-a ostao je i tokom mandata predsednika SRJ od ’97. do 2000, sve do do smrti u pritvoru Haškog tribunala 2006. kada ga je formalno nasledio Ivica Dačić.
Šef države vodi partiju i u Crnoj Gori
Kada su u pitanju zemlje regiona, isto stanje kao u Srbiji je u Crnoj Gori.
Predsednik države je predsednik Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đuklanović. Bosna i Hercegovina ima kolektivno Predsedništvo od predstavnika tri naroda. Milorad Dodik istovremeno je i na čelu partije Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Željko Komšić takođe je predsednik stranke - Demokratska fronta (DF), dok Stranku demokratske akcije (SDA) člana BiH predsedništva Šefika Džaferovića vodi Bakir Izetbegović.
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović, nekadašnji predsednik Socijaldemokratske partije (SDP), ostavku na funkciju u stranci podneo je 2016.
Šef države Severne Makedonije je Stevo Pendarovski iz Socijaldemokratskog saveza (SDSM) koji predvodi premijer Dimitar Kovačevski. Kosovska predsednica je Vjosa Osmani, iz Demokratskog saveza Kosova (Lidhja Demokratike e Kosovës – LDK) čiji predsednik je Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku).
Predsednik Slovenije je Borut Pahor izabran sa Združene liste socijaldemokrata (ZLSD), dok je na čelu slovenačkih socijaldemokrata danas Dejan Židan. (www.slobodnaevropa.org, Radio Slobodna Evropa, Zoran Glavonjić, 4.8.2022)

Šta znači podnošenje ostavke Ane Brnabić na poslaničko mesto?

Uklonjene formalne prepreke da Brnabić opet bude premijerka
Podnošenjem ostavke na mesto narodne poslanice, posle samo jednog dana parlamentarnog rada, Ana Brnabić, koja je još uvek i premijerka Srbije u tehničkom mandatu, i formalno je otvorila mogućnost da ponovo bude imenovana za predsednicu Vlade Srbije.
Kao narodna poslanica, Ana Brnabić je za samo jedan dan zasedanja Narodne Skupštine u kome je učestvovala stigla da izazove pažnju javnosti oštrim komentarima upućenim na račun opozicije, ali i kritike opozicije što ona sedi među poslanicima dok još uvek obavlja funkciju premijera.
Još više pažnje od skupštinskog delovanja Brnabić, privuklo je njeno podnošenje ostavke na mandat u najvišem zakonodavnom telu Srbije. Možda zato što je poslušala kritike dela opozicije, a možda i zato što se sprema na povratak u premijersku stolicu, izvesno je samo da zakonskih prepreka koje se odnose na nespojivost funkcija u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti – sada nema.
Slovo zakona koje se odnosi na zabranu narodnim poslanicima da istovremeno kumuliraju poslanički mandat s položajima koje su zauzimali pre izbora ili koje su stekli posle izbora, tzv. parlamentarni inkompatibilitet, u praksi znači da naordni poslanik ne može da obavlja druge funkcije i poslove za koje postoji sukob interesa, kao što je recimo premijersko mesto. Ipak, zakon ostavlja sivu zonu za slučajeve kao što je ovaj – kada je neki funkcioner u tehničkom mandatu, deo Vlade koja je raspuštena, a biva izabran na nove funkcije.
Iz tog ugla gledajući, i na osnovu dosadašnje prakse Narodne Skupštine Srbije, Ana Brnabić, kao i većina ministara iz njene, prethodne, vlade, nisu bili ni u kakvom prekršaju, kako su objasnili sagovornici Danasa, već u vakuumu pre izbora na eventualne nove izvršne funkcije.
Ipak, Brnabić je rešila da skrati trajanje tog „vakuuma“, te sada nema ni formalnih prepreka da ona ponovo bude birana za premijerku, ili neku drugu izvršnu funkciju, kako ukazuje za Danas Bojan Klačar, analitičar i istraživač CESID-a.
– Ana Brnabić je izvesno u krugu favorita za premijersku poziciju iz više razloga: iskustvo i poverenje predsednika stranke su najvažniji, ali je ona na čelu najvažnijeg beogradskog odbora stranke. Njeno ime je, uz ime Siniše Malog, pomenuo i sam Aleksandar Vučić. Podnošenjem ostavke u parlamentu su uklonjene formalne prepreke i sada je na Vučiću i SNS da predlože ime za koje su se odlučili, kao deo šireg paketa buduće vlade i dogovora sa koalicionim partnerima – naglasio je on.
Čak i ako nije sigurno da će Brnabić ponovo biti premijerka, Klačar naglašava da je njena ostavka na mesto poslanika „očekivana“, jer njen politički put i karijera nikada nisu išli u pravcu parlamentarnog rada.
Osim mogućnosti da postane premijerka, postoji i mogućnost da se Brnabić odlučila na ovakav potez kako bi izašla u susret, jednim malim ustupkom, opoziciji koja ju je kritikovala zbog „spajanja“ ovih funkcija, ukazuje politički analitičar Cvijetin Milivojević.
– Napadi poslanika opozicije su je suočili sa onim što piše u zakonu. Ali ako celoj javnosti Srbije – onoj koja je kontrolisana, pa nažalost i dobrom delu opozicije, ne smeta to što, protivno Ustavu, predsednik Republike započinje svoj mandat a da se istovremeno nije povukao sa mesta predsednika stranke, onda ja postavljam vrlo glasno pitanje – u čemu je problem sa Anom Brnabić, naglasio je Milivojević.
On je isakao da se slaže da svakako ne treba spajati ovakve funkcije, ali je i podsetio da je Brnabić samo dva dana bila narodni poslanik, te da se radilo o peridou „pravne praznine“, što ranije nije bio problem.
– Skoro svi članovi tehničke vlade su izabrani za nove narodne poslanike. Ranije se u tumačenju zakona polazilo od toga da je to jedan kratak tranzicioni period i da će se vrlo brzo znati ko će ući u izvršnu vlast, a ko neće. Onaj ko ne ulazi u izvršnu vlast on može da ostane narodni poslanik“, objasnio je Milivojević.
Postoje i tumačenja da ni ovako kratak period „preklapanja“ funkcija nije prihvatljiv, kao što zagovara Zoran Gavrilović, direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).
– Sa etičke strane, a čak i sa ustavne strane, Ana Brnabić ne može biti istovremeno biti i deo izvršne i deo zakonodavne vlasti, čak i ako je u tehničkom mandatu, naveo je on.
Gavrilović: Svi poslanici SNS u „zarobljenom statusu“
Još problematičnija situacija od funkcija Ane Brnabić, kako ističe Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja, jeste što su svi narodni poslanici SNS u „zarobljenom statusu“. „Njih je predložio Aleksandar Vučić i podržao u izbornoj kampanji, kao predsednik stranke. Oni kao poslanici sada treba njega da kontrolišu kao Predsednika Republike da li krši ustav. Takva situacija se rešava ili tako što bi Vučić podneo ostavku na mesto predsednika stranke, ili tako što bi bili raspisani novi izbori“, navodi Gavrilović. (www.danas.rs, list Danas, Aleksandra Popović, 4.8.2022)

Milivojević: Deo opozicije se polakomio na potpredsednička mesta

"Deo opozicije se polakomio na nešto što po običajnom pravu postoji već više od 20 godina. Sada je velika stvar što je Srpska napredna stranka dozvolila da se izaberu neki potpredsenici parlamenta iz opozicije", ocenio je za N1 politikolog Cvijetin Milivojević i dodao da je to navelo neke članove opozicije da promene mišljenje o samom Vladimiru Orliću, kandidatu SNS-a za predsednika Skupštine.
„Čuh budućeg predsednika parlamenta da je profesor Vladeta Janković napao državu i narod. Čovek je rekao suštu istinu, da zakonodavna vlast ne stanuje u parlamentu nego preko puta parka, gde sedi čovek koji ima osam protokolarnih nadležnosti. Budući predsednik parlamenta se već poziva kao da je Aleksandar Vučić dozvolio neku demokratuju, neke izbore“, rekao je Milivojević u emisiji „Studio lajv“ komentarišući novi saziv Skupštine.
On je dodao da je Vladimir Orlić u pravu u jednoj stvari, a to je da se „opozicija upecala u vlastiti klopku“ prihvatanjem da učestvuje u izborima, kritikujući istovremeno izborne uslove.
„Mogu da predsedavaju ako niko od onih koji predstavljaju vlast nisu tu. A kada je reč o odborima, od vremena Miloševićeve vlasti SPS, pa sve do posle 5. oktobra, imamo običaj da ljudi iz opozicije predsedavaju i budu zamenici predsednika odbora. To je neke od predstavnika opozicije nateralo da na trenutak promene mišljenje o samom gospodinu Orliću“, napomenio je gost N1.
Milivojević podseća da vanredni parlamentarni izbori nisu dobra volja i želja za demokratijom predsednika Vučića, već posledica naređenja iz Brisela iz 2020. godine, posle parlamentarnih izbora koje je opozicija bojkotovala.
Govoreći o Vladimiru Orliću, budućem predsedniku parlamenta, Milivojvić kaže da je kandidat SNS „divan izuzetak“ kada su u pitanju njegova škola i diploma, ali da je svoj „britak um“ koristio da izvređa i provuče kroz linč sve one koji su kritikovali vlast.
„Ako je Orlić preporuka da će sledeći parlament bili tolerantniji, ja mogu samo da se nasmejem“, kazao je sagovornik N1.
Kada je u pitanju Milenko Jovanov, koji će u parlamentu biti šef SNS, Milivojević podseća da se on, kao i prethodni šef poslaničke grupe naprednjaka Aleksandar Martinović, kasnije priključio SNS-u i da takvi ljudi, kada su na važnim pozicijama- celog života se trude da se dokažu da su pravoverni. (www.rs.n1info.com, TV N1, voditeljka Tanja Aleksić, 2.8.2022)

https://rs.n1info.com/video/n1-studio-live/n1-studio-live-2-8-2022/