Vučićeva izborna taktika: Što nepoštenije, to je bolje

Iako još nije poznato kako će se okončati međustranački dijalog vlasti i opozicije, uz posredstvo stranaca, situacija na terenu govori da ćemo prisustvovati identičnim scenama kakve smo viđali u poslednjih deset godina. Funkcionerska kampanja, sveprisutnost predsednika na svim televzijama sa nacionalnim frekvencijama, finansijska pomoć penzionerima, ukazuju da nam sledi još jedna neravnopravna trka, tokom koje će se opozicija boriti za dva minuta više na javnom servisu, dok će predsednik Srbije, Aleksandar Vučić držati vanredne konferencije zbog vanredne potrebe da nešto kaže.
Praktično je nemoguće izračunati koliko se puta predsednik Vučić od početka godine obraćao naciji, što putem konferencija za novinare, što kroz gostovanja na televizijama sa nacionalnim frekvencijama. Zbog aspolutne dominacije predsednika Srbije u štampanim i elektronskim medijima, gotovo da ne postoji velika politička tema u zemlji gde glavni činilac nije upravo on.
S druge strane opoziciji je ostavljen sužen prostor na određenim kablavoskim televzijima i tek ponekim štamapnim medijima, koje vlast svakodnevno targetira kao izdajnike i strane plaćenike.
Da su izbori na vidiku, moglo se zaključiti i po tome što su naprednjaci, a u prvom redu njihov lider, intenzivirali aktivnosti na terenu, pa se tako, malo po malo, predsednik države pojavi u nekom manje mestu, gde obeća most, put, pare ili fabriku. Naravno, sve pod svetlima kamera.
U svrhu uspešnosti kampanje, Vučić je i ovog puta povukao novac iz državnog budžeta kako bi dobio naklonost jedne od najugroženijih društvenih grupa – penzionera.
“U februaru biće još 20 hiljada dinara za penzionere, a pre toga povećanje penzija od pet odsto”, najavio je Vučić.
Imajući u vidu da je pomoć najstarijim sugrađanima najavljena dva meseca pred izlazak na birališta, nije ni teško doći do zaključka da je vlast Srpske napredne stranke upregla sve državne resurse kako bi obezbedila još jedan četvrogodišnji mandat.
Da je vlast sve pripremila za trku u kojoj joj je protivnik sa polomljenim nogama i gde ima startnu prednost od sto metara, smatra i članica Skupštine slobodne Srbije i profesorka na Biološkom fakultetu, Biljana Stojković.
Prema njenim rečima, ne postoji čovek kom nije jasno da se Vučić neprekdino nalazi u kampanji koja se pred izbore samo dodatno intezivira.
“To je već počelo da se dešava. On pred izbore samo malo ‘doda gas’ kampanj. Ovo sve govori i o njegovoj iskrenosti u pogledu ravnopravnosti uslova i poštovanja bilo kakvih dogovora”, smatra ona i dodaje da od fer i ravnopravnih izbora nema ništa.
 “Vučić će prekršiti sve što potpiše i obeća, jer njega potpis ne obavezuje. On je već ušao u kampanju s ovim kreativnim spotovima, koje već plasiraju, a sve će se to nagomilavati i ubrzavati u predstojećem prediodu”, smatra naša sagovornica.
 A gde je u svemu tome opozicija i šta joj je činiti?
Prema oceni politikologa Cvijetina Milivojevića, opozicione stranke, ukoliko drže do sebe, neće prihvatiti ovakve izborne uslove i izaći na izbore.
“Verujem da sva ta opozicija, sa oba koloseka dijaloga, ne bi trebalo da prihvati ovakve izborne uslove”, naglašava on.
On kaže da dobar deo tema, koje je opozicija kandidovala tokom pregovora sa režimom, nisu čak došle na dnevni red.
“Toliko o spremnosti vlasti da saslušaju drugu stranu”, podvlači Milivojević.
Odgovarajući na ovo pitanje kolilko će biti teško opoziciji da učestvuje u predstojećoj izbornoj trci, profesor Fakulteta političkih nauka, Đorđe Pavićević ističe za naš portal da će se predstavnici stranaka nasuprot vlastima nalaziti u velikim problemima, između ostalog,  zbog sve većeg broja zaraženih koronavirusom. On smatra da će vlast pokušavati da ograniči njihova okupljanja pod izgovorom opasnosti od epidemije.
 “Oni će zabranjivati okupljanja kad njima to bude odgovaralo kako bi kontrolisali način kako opozicija vodi kampanju. Ozbiljno je pitanje da li će se obezbediti nezavisna kontrola sprovođenja izbornih uslova koji su već zakonom definisani”, ističe on. (www.nova.rs, Vojislav Milovančević, 9.9.2021)

Milivojević i Cvetićanin u „Među nama“: Dijalog kao španska serija

Politikolog Cvijetin Milivojević i predsednik Foruma za strateške studije Neven Cvetićanin govorili su u emisiji "Među nama" o dijalogu političkih partija i evroparlamentaraca i izbornim uslovima.
Milivojević je rekao da je neobično da opozicija ćuti o rokovima koji su bili još rezervisani za 1. septembar.
„Vrlo je neobično da opozicija ćuti, a svi smo primetili da je 1. septembar bio taj dogovoreni rok da dostave predlog svim stranama u dijalogu, tj i opoziciji i vlasti. Opozicija ćuti i dalje na to. Od koga se to krije i nije mi jasna uopšte strategija opozicije koja pregovara pod strancima. Mi se vraćamo na 2019. godinu, kada smo imali 32 plus 18 zahteva. Ako biste pitali bilo koga šta im je bio prioritet, oni nemaju pojma“, objasnio je politikolog.
On je ponovio da lokalni izbori ne mogu da se održavaju u istoj godini, a tek ne istom danu kao drugi izbori.
„Dijalog je otpočeo zato što je EU dala uslovno priznanje legitimitetu i legalitetu izborima koji su održani 21. juna 2020. godine. Na tim izborima, koji su bili parlamentarni, lokalni i pokrajinski nosilac svih lista bio je Aleksandar Vučić, a razlog opozicije bojkota bio je upravo to“, podsetio je Milivojević i dodao da lideru Stranke slobode i pravde Draganu Đilasu, prema njegovim rečima, uopšte ne smeta što će izbori biti održani istog dana.
Cvetićanin je kazao da pregovori vlasti i opozicije liče na špansku seriju.
„Tu imamo različite zaplete i odnose, imamo dramaturgiju koja je tragikomična. Što se tiče EU, čini mi se da njeni predstavnici nemaju mandat svojih pretpostavljenih. Njima je data uloga da pokušaju da posreduju u dijalogu, pri čemu im je tačno ograničen mandat, da oni faktički nemaju mandat da pišu ‘prekršajne kazne’. Oni imaju mandat da ‘jave šefovima'“. (TV Nova S, emisija “Među nama”, Maja Nikolić, www.nova.rs, 7.9.2021)
https://nova.rs/emisije/milivojevic-i-cveticanin-u-medju-nama-dijalog-kao-spanska-serija/

Milivojević o Vučićevom spotu: Takva vrsta propagande zabranjena je van kampanje

Politikolog Cvijetin Milivojević izjavio je za N1 da spot koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio na svom Instagram nalogu, ima elemente predizbornog, i podsetio je da je takva vrsta propagande zakonom zabranjena van predizborne kampanje.
Milivojević je u emisiji N1 Studio Live kazao da spot u kojem Vučić ističe svoje političke uspehe, na Instagramu paralelno prati još jedan koji je, kako je rekao, više dokumentaran, i u kom su izvučene predsednikove izjave iz gostovanja na raznim televizijama sa nacionalnim frekvencijama.
„Ta dva spota su kao braća blizanci. Ovo liči na klasični spot, a ovaj drugi je malo dokumentarniji, a njihova poruka je: ‘Pre nas ništa, i posle nas, ako ne daj bože izgubimo, opet ništa'“, ocenio je Milivojević.
Podsetio je da je svaka vrsta partijske propagande zabranjena van predizborne kampanje, ali da to nije sprečilo televizije sa nacionalnom frekvencijom da svojevremeno uživo prenose Glavni odbor Srpske napredne stranke.
„Da mi imamo npr. REM, ozbiljno telo koje se bavi medijskim izbornim zakondovastvom, oni bi reagovali“, uveren je Milivojević.
Dodao je, pak, da je internet još uvek siva zona i prašuma informacija i dezinformacija koju je teško zakonski regulisali.
Ukazao je, međutim, na spot protiv Olivera Ivanovića, koji je uoči njegovog ubistva emitovan na najgledanijoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji, i to van izborne kampanje, i na to da ni posle četiri godine i dalje ne znamo ko je naručilac i finansijer tog spota.
„Ovo nije spot SNS-a, ovo je još gore, spot predsednika Republike koji se protivustavno nalazi na čelu jedne stranke sa 750.000 članova, koja je u permanentnom verbalnom ratu protiv svih onih koji nisu za njih“, istakao je Milivojević.
Tadić otvorio put Vučiću da ostane predsednik stranke
Podsetio je da je Vučić od 2017. devet puta javno obećao da će poštovati Ustav i da neće više obavljati drugu javnu funkciju paralelno sa predsedničkom, odnosno da više neće biti lider SNS-a, ali da bi „uvek našao neki izgovor zašto to nije učinio“.
„Prema našem Ustavu predsednik ima osam protokolarnih funkcija. Najbolji predsednik bio je Tomislav Nikolić. Boris Tadić otvorio je put Aleksandru Vučiću, izboksovao je u Ustavnom sudu da predsednik Republike može da bude predsednik stranke“, kazao je on i istakao da predsednik stranke, prema zakonu, jeste javni funkcioner, budući da se političke partije finansiraju i iz državnog budžeta.
Milivojević je primetio da opozicija ni danas u međustranačkom dijalogu ne insistira na tome da predsednik Republike ne može da bude i predsednik stranke, kao što minimizira i zahtev da se razdvoje datumi održavanja lokalnih izbora i izbora na državnom nivou.
Sagovornik N1 ne isključuje ni mogućnost da se Vučić zaista ne kandiduje ponovo za predsednika Srbije, već da bude kandidat SNS-a za budućeg predsednika Vlade, kao što su „na mestu premijera“ jedno vreme odmarali i Vladimir Putin ili Milo Đukanović, a kako je rekao, pokušao je i Boris Tadić posle izbora 2012, ali su se socijalisti tada ipak priklonili naprednjacima i sa njima formirali vladu. (TV N1, “N1 Studio live”, www.rs.n1info.com, 7.9.2021)
https://rs.n1info.com/vesti/milivojevic-o-vucicevom-spotu-takva-vrsta-propagande-zabranjena-je-van-kampanje/

Hronika najavljene likvidacije

 „Kakav je čovek Oliver Ivanović, kandidat za gradonačelnika Severne Mitrovice? Svega nekoliko sati nakon što je izašao iz sedišta njegove stranke, rođeni brat Igora Rajčića, kandidata sa Ivanovićeve izborne liste, brutalno je izbo nožem mladića Miloša Šćepanovića koji je potom preminuo. Oliver Ivanović nije zaplakao nad ovim ubistvom, ali je zato umeo da 15 dana plače za svojim „folksvagen pasatom“. Da li je Oliveru Ivanoviću član porodice „folksvagen“ važniji od članova porodice Šćepanović? Da li želimo da ovakvi ljudi zastupaju interese srpskog naroda na Kosovu i Metohiji? Da li želimo da nas vode ljudi kojima je više stalo do svog automobila nego do života svog sugrađanina  - nepošteni ljudi koji su izdali naše povrenje, ljudi koji imaju podršku Prištine? 22. oktobra ti biraš – napravi pametan izbor!„

Pogromaški  video spot ove sadržine, sa sve kadrovima razlivene krvi na pločniku i snajperskog nišana, emitovan je 16.10.2017. godine (tokom izborne kampanje za lokalne izbore na KiM), u više navrata, na TV Mosti iz Zvečana i TV Pink.
Oliver Ivanović je ubijen tačno tri meseca docnije, 16.1.2018, usred belog dana usred Severne (srpske) Mitrovice.
Direktorka i glavna urednica TV stanice na srpskom jeziku  sa severa Kosova obznanila je da je naručilac i finansijer spota (filijala Srpske napredne stranke na KiM) “Srpska lista”. Na drugoj strani, najgledanija televizija  sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji, TV Pink, četiri godine, ne hajući za svoje zakonske obaveze, odbija da saopšti ko je naručio, kreirao, finansirao i plasirao ovu TV poternicu za pokojnim Ivanovićem.
Tek kada je, samo pet dana nakon teksta – poternice „Ćuruvija dočekao bombe“, objavljenog 6. aprila 1999. u “Politici ekspres”, mog negdašnjeg glavnog urednika u “Borbi” Slavka Ćuruviju, sasekao rafal usred bela dana, na Vaskrs, “usred srede” glavnog grada – shvatio sam svu nepogrešivu “vidovitost” udbaškomedijskih predskazanja u koja, do tada, nisam verovao.
Jer, samo godinu pre, 10. marta 1998, isti taj pokojni “Ekspres”, objavio je tekst naslovljen sa “Za „sponzoruše“ su i teroristi žrtve“, uz podnaslov za Ginisa i Riplija zajedno: „U napisima „demokratija“, „dnevnih telegrafa“, „danasa“ i sličnih, jasno je uočljiva tema koju su im zadali finansijeri i nalogodavci: predstavnike legalnih državnih organa treba proglasiti za „brutalne siledžije“ koji redom ubijaju sve što je albansko“!
A u kome je misteriozni autor “P.E”, ovako sudio i presuđivao:
“… Puka je slučajnost, verovatno, da se terminologija u tekstovima iz novina koje potpisuju Ćuruvija (glodur “Dnevnog telgrafa”, prim.C.M), Milivojević (odgovorni urednik “Demokratije”, tj. ja, prim.C.M) i Mareš (predsednik UO izdavača “Demokratije”, prim.C.M), uključujući i ključne stavove, podudaraju s onim što o stanju na Kosmetu govori Klaus Kinkel, kod koga često gostuje Ibrahim Rugova, a komšija iz Bona Bujar Bukoši svrati mu gotovo svake nedelje…
… Novinarska peta kolona, sve po direktivi, pokušava da po Srbiji poseje nesigurnost, strah, beznađe i uverenje da je jugoslovenska država nemoćna da izađe na kraj sa akterima zla na Kosovu. Tako novinarske „sponzoruše“, što je moderni srpski naziv za uglađenije prostitutke, u glasilu nemačke obaveštajne službe koje se slučajno štampa na srpskom, a zove se „Demokratija“, po nalogu iz „centra“ objavljuje…
… Sve što misli dosledno antisrpski ima svoju „Demokratiju“, „Dnevni telegraf“, „Danas“ i slično „odštampano i podvučeno žutim“.
… Vođama albanskih terorista i njihovim podstrekačima iz inostranstva uspelo je, očigledno, da nađu svoje saveznike i među pripadnicima sponzorisane „opozicione štampe“ u Srbiji. Dok produžena ruka albanskog separatističkog vođstva seje smrt u južnoj srpskoj pokrajini, inostrani sponzori od svojih dužnika u „nezavisnim medijima“ obezbeđuju im propagandnu podršku. I površno čitanje raznih „demokratija“, „dnevnih telegrafa“, „danasa“ i sličnih „žutaća“ lako otkriva zadatu temu finansijera i nalogodavaca. Neko im je šapnuo da teroriste i zločince treba proglasiti za žrtve, a predstavnike legalnih državnih organa za „brutalne siledžije“ u službi „autoritarnog“, u najmanju ruku „nedemokratskog“ i kakvog još ne režima. Još samo da nađu bar jednog čitaoca, čiji je maternji jezik srpski, koji će im poverovati u tu priču!”
Tekst u kome će, samo godinu potom, vrhovni kadija i sudija Ćuruviju prokazati kao nekog ko je prizivao bombardovanje SR Jugoslavije, završava se slično, zloslutnički: „A ako su se nadali da će njihova izdaja biti zaboravljena, uzalud su se nadali“.
Ne, ne mislim ovde na Vučića, jer on  – mislim na onu prvu teralicu od 10. marta 1998 - ima alibi, pošto će Radu Milentijević, na mestu ministra za informisanje, da nasledi tek dve nedelje kasnije.
Autor poternice za Ćuruvijom i glavni urednik “Ekspresa” su tokom suđenja priznali da je nalog za raspisivanje teralice preneo, neznano iz kog nadvrha, vrh novinske kuće “Politika” (direktor i glodur “najuticajnijeg dnevnog lista na Balkanu”).
Da li će se onda, makar tri i po godine od ubistva Olivera Ivanoviića, u Srbiji 22 godine starijoj, valjda i naprednijoj i demokratskijoj, otkriti ko je naručio, kreirao, finansirao i plasirao na najgledanijoj srpskoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom, hajkačku poternicu za, potom ubijenim Oliverom?  Hoće li neko u Srbiji koja je, kao, kandidat za ulazak u EU, ili neko iz te EU koja, kao, hoće Srbiju unutar svoje zajednice, u to ime, da “uputi” ovdašnje pravosuđe na neki adekvatan paragraf iz seta postojećih medijskih zakona?
Za početak, dovoljan je samo jedan: aktuelni Zakon o oglašavanju.
U članu 8 stoji da je oglašivačima i medijima koji prenose oglasnu poruku, zabranjeno da, neposredno ili posredno, podstiču diskriminaciju po bilo kom osnovu, pa, pored ostalog, i po osnovu političkog uverenja ili opredeljenja. A spot – poternica za Ivanovićem je upravo prototip onoga što nikako, po zakonu, ne bi smelo da se radi!
U prethodnim tekstovima ovog zakona (iz 2014, pa 2016), pre njegovih poslednjih izmena 2019. godine - dakle, ta je zakonska verzija važila i u vreme likvidacije Ivanovića – član 19. je nalagao da, ukoliko prenosilac oglasne poruke (medij) ne poseduje prateću oglasnu deklaraciju sa podacima o nekom spotu koji je objavio, onda on (medij) "stupa na mesto oglašivača u pogledu obaveza i odgovornosti". A potom su sledila dva člana istoga zakona koja su - mediju koji odbije da stavi na uvid ime onoga ko je naručio i finansirao emitovanje oglasne poruke (propagandnog spota) i njegovom odgovornom licu, tj. direktoru i odgovornom uredniku  - predviđali i zabranu emitovanja programa i obavljanja delatnosti na period od šest do 12 meseci!
No, vratimo se aktuelnom tekstu Zakona iz 2019. godine. Član 6, u stavovima 2. i 3, veli da se “oglasnom porukom ne sme izazivati mržnja ili netolerancija”, kao i da “oglasna poruka ne sme da sadrži izjave ili vizuelno predstavljanje koje se može smatrati uvredljivim”.
Član 7. govori o tome da je zabranjeno oglašavanje kojim se poziva na nedopuštene radnje prema drugome ili na bojkotovanje drugog, odnosno prekidanje ili neuspostavljanje odnosa sa njim.
Članom 10. zabranjeno je da se oglasnom porukom podstiče ponašanje koje ugrožava zdravlje ili bezbednost primaoca oglasne poruke, a naročito: 1) scene nasilja i destrukcija objekata i prirode, osim u cilju suzbijanja takvog ponašanja; 2) prikazi koji mogu da izazovu strah i agresivnost…
Današnji član 19. je, doduše, nešto ublažen u odnosu na prethodnu verziju, ali i dalje dosta precizan u pogledu transparentnosti deklaracije koja mora da prati svaki emitovani spot. Jedan stav kaže da je oglasna deklaracija isprava koja sadrži podatke koji identifikuju oglašivača i prenosioca oglasne poruke, sadržaj oglasne poruke, i predviđeni period i način oglašavanja, koju oglašivač dostavlja prenosiocu oglasne poruke. Naredni stav objašnjava da, ako prenosilac oglasne poruke ne poseduje oglasnu deklaraciju sa podacima iz stava 1. ovog člana, on (dakle, medij i njegova odgovorna lica!) stupa na mesto oglašivača u pogledu obaveza i odgovornosti propisanih ovim zakonom, osim ako se iz oglasne poruke mogu pouzdano utvrditi ti podaci.
A, kada je reč o odgovornosti prenosioca oglasne poruke (medij), član 20 kaže: Prenosilac oglasne poruke odgovoran je za oglašavanje čija je oglasna poruka protivna odredbama ovog ili drugog zakona ili podzakonskog akta kojim se uređuje sadržaj oglašavanja, ako je znao ili je na osnovu redovne provere okolnosti konkretnog slučaja (npr. uvidom u sadržaj) morao znati da je oglasna poruka protivna navedenim propisima i ako ne poseduje oglasnu deklaraciju iz člana 19. ovog zakona.
I ostala dva stava istog člana idu u tom pravcu: “Prenosilac oglasne poruke odgovoran je solidarno sa oglašivačem, za štetu koja nastane objavljivanjem ili prenošenjem na drugi način oglasne poruke za koju se na osnovu redovnog uvida može utvrditi da je očigledno suprotna ovom zakonu, ako nije pribavio uredno popunjenu deklaraciju”. Te, dodatno: “Prenosilac oglasne poruke može ugovorom sa oglašivačem preuzeti isključivu odgovornost za obaveze i odgovornosti oglašivača propisane ovim zakonom”. Dakle, TV Pink može i tako, ako hoće, da odbrani misteriznog naručioca TV poternice za Oliverom, ali to mora javno da prizna…
Važeća verzija zakona (clan 79), osim prekršajne kazne u iznosu do dva miliona dinara, pravnom licu koje prekrši članove 7, 8 I 10. ovog zakona, predviđa i izricanje zaštitne mere zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do godinu dana, kao i zaštitnu meru javnog objavljivanja presude, dok se odgovornom licu u pravnom licu može izreći zaštitna mera zabrane vršenja određenih poslova u trajanju od šest meseci do godinu dana.
Da ne govorimo o tome da, recimo, Zakon o elektronskim medijima (član 28) propisuje da Regulator (Regulatorno telo za elektronske medije - REM) može pružaocu medijske usluge izreći opomenu, upozorenje, ali i privremenu zabranu objavljivanja programskog sadržaja, odnosno može mu oduzeti dozvolu, zbog povrede obaveza koje se odnose na programski sadržaj, kao i zbog povrede uslova koji su sadržani u dozvoli ili odobrenju za prušanje medijske usluge. I to baš u slučajevima kada medijski sadržaj podstiče na mržnju, diskriminaciju itd.
Ako postoji dobre („političke“) volje da se istraži ko je inspirator i naručilac hajke na Ivanovića koja je rezultovala njegovih ubistvom, put je jasan. Tragovi postoje, a njih, brutalno kršeći zakon, krije, javni medij koji uživa prirodno dobro svih građana Srbije – nacionalnu TV frekvenciju.
Do tada, ostaje nam kao nekrofilna post mortem pouka, na žalost odocnela, Oliveru, ali i svima nama preostalima, ona arapska poslovica „Ne boravi u kraju u kome se zakoni ne poštuju“. Ili, možda, optimističnija velikog hrvatskog (i, delimično, srpskog) Antuna Gustava Matoša (eh, kad se samo setim „Matoš ekspresa“, „bržeg od Simplona“ kojim se još 1938, od ZG do BG, pa i u vreme moga vojnikovanja u Samoboru 1984, putovalo samo četiri sata i 20 minuta, za razliku od današnjih sedam i kusur sati): „Vlada je jedini državni faktor, koji smije zakonito činiti nezakonitosti“. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 7.9.2021, “Dosije NUNS o medijima”, avg. 2021)

Milivojević: Crnogorci nikada nisu pokoravali Srbiju

Politikolog Cvijetin Milivojević izjavio je danas da kadrovi predsednika Crne Gore Mila Djukanovića nikada nisu pokoravali Srbiju, kako je to juče izjavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Milivojević je agenciji Beta kazao da Crnogorci ili Srbi poreklom iz Crne Gore, koji su se nalazili ili se nalaze na odredjenim funkcijama u Beogradu i Srbiji nemaju nikakve veze s politikom Mila Djukanovića i nikada nisu pokoravali Srbiju.
"Pre bi se moglo reći da su ti ljudi bili kadrovi Slobodana Miloševića, Zorana Djindjića, Vojislava Koštunice ili Vuka Draškovića, nego bilo koje političke opcije iz Crne Gore", naveo je Milivojević.
Predsednik Vučić je juče, obraćajući se direktno predsedniku Djukanoviću, rekao da "ni ti, ni bilo ko drugi nećete uspeti da pokorite Srbiju i nećete je više pokoravati kao što ste činili prethodnih 30 godina".
Vučić je dodao da se iz Crne Gore vladalo Srbijom "na sve moguće načine, preko kriminala, preko policijskih funkcionera, političkih funkcionera, funkcionera u obaveštajnim strukturama" ali da su ti "ljudi koji su radili protiv Srbije najvećim delom počišćeni".
Milivojević kaže da se Vučić osetio izneverenim jer mu Djukanović nije adekvatno uzvratio na podršci tokom izbora 2016. godine.
"Aleksandar Vučić je 2016. godine presudno uticao da Milo Djukanović ostane na vlasti kada je tokom izbornog dana, oko 15 časova, u direktnom tv prenosu saopštio da je u Crnoj Gori na delu pokušaj državnog udara uz učešće gradjana iz Srbije i Rusije. Na tim izborima opozicija bi ostvarila ubedljivu pobedu da se Vučić nije oglasio pričom o državnom udaru, uplašivši opozicione birače", ocenio je politikolog.
Dodao je da je tada Vučić spasio Djukanovića u poslednjem trenutku.
"Motivi tadašnjeg direktnog mešanja Vučića u ishod izbora u Crnoj Gori, i to na strani Djukanovića, do danas su ostali nejasni, barem kada su u pitanju politički interesi. Očigledno da je tu postojala neka vrsta ozbiljnog privatno-poslovnog partnerstva", naglasio je Milivojević.
Po njegovim rečima i prošlogodišnja pobeda opozicije u Crnoj Gori, u provladinim medijima u Srbiji je posle samo 15 dana od saopštavanja zvaničnih rezultata dočekana na nož.
"Vučićevi mediji su tada izveštavali da će Zdravko Krivokapić i njegovi saradnici biti gori od Mila Djukanovića po pitanju srpskih interesa. To je već po drugi put bilo direktno stavljanje Aleksandra Vučića na stranu Mila Djukanovića", istakao je Milivojević.
Rekao je da je Vučić "pomešao lončiće" kada je ljude poreklom iz Crne Gore, a koji se nalaze na funkcijama u Srbiji, doveo u vezu s Djukanovićem.
"Vučić zapravo pokušava da ishod prošlogodišnjih izbora u Crnoj Gori predstavi kao pobedu Srba kojima je on dao vetar u ledja. Medjutim, to nije istina. Političke partije Srba u Crnoj Gori ne bi mogle da promene vlast bez podrške demokrata Alekse Bečića i koalicije URA koju je predvodio Dritan Abazović", kazao je politikolog. (Beta, www.beta.rs, 6.9.2021)

Dačić gubitnik: Koalicija sa SNS početak kraja SPS

Iz ugla onih koji žele budućnost SPS je bolje da idu sami, cenzus od 3 odsto bi prešli i onda bi nešto značili. Ukoliko bi bili na listi SNS zavisili bi od dobre volje Vučića hoće li ih častiti sa nekim mandatom više ili neće. No, to je, svakako, gubljenje identiteta, a najbolji slučaj je Šapićev SPAS koga se više niko ne seća, a do pre samo dva-tri meseca su prelazili cenzus - kaže za Direktno.rs, Cvijetin Milivojević, politički analitičar, povodom objave čelnika SPS i SNS da nastavljaju saradnju i posle sledećih izbora.
Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije dogovorile su se da nastave saradnju i posle sledećih izbora, izjavio je lider socijalista Ivica Dačić nakon sastanka delegacija te dve stranke u sedištu SPS-a. Dačić je rekao da je lider naprednjaka Aleksandar Vučić ostavio socijalistima mogućnost da se opredele kakvu će ta saradnja biti - da li će nastupati na jednoj ili dve liste na izborima i da li će imati zajedničkog predsedničkog kandidata ili ne.
Lider socijalista rekao je da se o kadrovskim rešenjima nije razgovaralo, ali je ponovio lični stav da bi najbolje bilo da Aleksandar Vučić bude zajednički kandidat vladajuće koalicije na predsedničkim izborima. Sve se to dešava pri činjenici da je Socijalistička partija Srbije izgubila je podršku više od 230.000 birača u proteklih devet godina, baš zbog koalicije sa SNS i Vučićem.
- Prva i najvažnija činjenica je da Dačić ume da pravilno proceni, gledajući iz pozicije čoveka koji proklamuje politiku da SPS-u nema života bez vlasti. On to radi veoma dobro i pragmatično. On je prethodnu "slamku spasa" hvatao tako što se uhvatio za Demokratsku stranku, odnosno, Borisa Tadića, praveći jedan neprincipijelni front protv pobednika izbora 2008. godine, a to su bili tadašnja DSS, radikali koje su vodili Toma Nikolić i Vučić. Dačić je, faktički, izigrao volju građana, jer birači koji su glasali za SPS su glasali za takvu koaliciju, a ne za koaliciju sa Borisom Tadićem - konstatuje Milivojević i dodaje:
- Nema tu principa, oni su napravili to neko "veliko pomirenje", izigravali su lažnu levicu, tako da je novi zagrljaj u koji je preleteo Dačić 2012. godine, bio je na neki način logičan. I tada je on izigrao izbornu volju građana. On je na izborima 2012. godine, lično glasao za Borisa Tadića na predsedničkim izborima, da bi posle 15 dana promenio ploču i pravio koaliciju sa Vučićem i Nikolićem.
Milivojević naglašava da je u SPS ostala još samo borba za vlast, a da je Dačić jedan od retkih političara koji ne krije da ne voli da se nalazi u opoziciji.
- Drugi aspekt priče je činjenica da Boris Tadić i DS nisu usisali SPS, već su joj udahnuli jedan novi život, ali je to učinio Vučić. Od 2012. godine, mi vidimo jednu vrstu opadajuće forme kada je reč o SPS. On je sada već u poziciji da od prošlih i pretprošlih izbora, zapravo, nebitan koalicioni partner, jer Vučić sa svojom užom koalicijom, može da formira vladu i bez Dačića. Više Dačić ne utiče ni na šta konkretno i ozbiljno. On ima sreću što je smanjenjem cenzusa od 3 odsto, u poziciji da i dalje prelazi cenzus, ali cenzus od 5 odsto bio bi ozbiljan problem za SPS. Tim pre što je jači deo te koalicije - PUPS, napustio tu koaliciju, što je nosilo oko 3-4 odsto glasova - kaže Milivojević.
On ističe da su dodatni problem i afere u kojima se sada pominje i Palma i deo najviših funkcionera SPS.
- Sve to je bilo samo slikanje za javnost. Jasno je svima da Vučić može i bez Dačića. Neki funkcioneri SPS su upozorili da ako bi SPS i ovaj put išao bez predsedničkog kandidata, kao na prošlim izborima, to bi značilo početak kraja SPS. Zamislite stranku koja je godinama i decenijama bila jedna od najvećih u Srbiji koja ne može i ne sme da isturi predsedničkog kandidata, jer se plaši šta će reći Vučić.
Milivojević konstatuje, takođe, da proklamovane partije levice u Srbiji više ne postoje, a da se SPS samo zove socijalistička partija, ali se ne bori za ono što bi jedna partija levice trebalo da radi.
On smatra da u ovom trenutku snaga ljudi koji bi mogli da se pobune protiv ovakve Dačićeve politike nije velika, zato što su svi iz vrha stranke uhlebljeni, a oni ne brane Dačića zato što ga vole, već zato što im obezbeđuje parče vlasti.
- Da može doći do nekih previranja verujem, ali do ozbiljnih radikalnih promena nisam siguran, isuviše je malo vremena - kaže Milivojević i zaključuje:
- Da nisu svi izbori u istom danu, sigurno bi bilo više SPS-a u vlasti, jer postoje u mnogim sredinama ostaci tradicije SPS i oni bi sugurno prolazili. Mi sada imamo najavu da će i ovi izbori biti poklopljeni u istom danu, tako da tu ozbiljne priče na lokalu neće ni da bude, pa ni u Beogradu. (www.direktno.rs, I.M, 6.9.2021)

JEFTINA POLITIČKA PRIČA ILI NEŠTO VIŠE?

Kako je ideja o "vojvođanskoj nacionalnosti" uzburkala Srbiju i koliko Srba zaista oseća "regionalnu pripadnost"
Inicijativa da se odrednica „Vojvođanin/Vojvođanka“ na popisu stanovništva u Srbiji 2022. godine klasifikuje kao posebna nacionalna pripadnost uzburkala je domaću političku scenu. Reagovanja i saopštenja pljuštala su sa svih mogućih strana i ideoloških pozicija.
Kao “Vojvođani” građani Srbije na popisu se mogu izjasniti još od 1971. godine u kategoriji “regionalna pripadnost” (zajedno sa ostalim Šumadincima, Mačvanima, itd..). No to ne znači da tema nije dobra za prepirku i 50 godina posle. Tako Cvijetin Milivojević čitavu inicijativu i potonja reagovanja ocenjuje kao kako kaže “jeftinu političku priču i ništa više, jer je svima jasno da se nacije ne stvaraju nikakvim dekretima”.
Sve je krenulo od sastanka sa ministarkom
Prvo je Vojvođanski front – koji čine Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i Vojvođanska partija, na sastanku sa Gordanom Čomić ministarkom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, izneo ideju da “ Vojvođanin/Vojvođanka” budu podvedeni kao posebna nacionalna pripadnost. Odnosno, da se uzdignu iz nivoa “regionalne pripadnosti” u “nacionalnu” kako bi se svim građanima omogućilo “pravo na slobodno izjašnjavanje i vojvođanski identitet”.
Ministarka Čomić izjavila da je njeno ministarstvo otvoreno za dijalog na tu temu, kao i svim drugim koje se tiču popisa i obaveza koje Srbija ima prema Savetu Evrope i prepucavanja su mogla da počnu. Opozicione stranke sa desnog spektra momentalno su zatražile njenu smenu, a među prvima je reagovao i Republički zavod za statistiku koji je saopštio da nije nadležan da se bavi pitanjima utvrđivanja ili priznavanja nacionalnog identiteta.
Vučić: Rastakanje nacije neće uspeti
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je sinoć da je veoma zabrinut zbog ideje da se građani izjašnjavaju na popisu kao Vojvođani. Kako je rekao, to je "očigledno jedan od pokušaja rastakanja srpske nacije, ali to neće uspeti".
- Znaju ljudi u Vojvodini šta su, oni su i Srbi, Mađari, Hrvati, svih preko 20 nacionalnisti u Vojvodini, ali još nije bilo Vojvođana. A to što bi neko da se igra sa regionalnom pripadnošću to je kao kad bi Šumadinci ili Vranjanci rekli da će da budu nacija - rekao je Vučić.
Reagovao je i izvršni odbor Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) ocenivši da bi uvođenje odrednice „Vojvođanin“ u budućem popisu stanovništva bio opasan presedan.
- Ne sporeći prava svakog pojedinca da se izjašnjava kako želi, smatramo da bi formalizacija ovog predloga bila opasan presedan, ne samo sa gledišta načelnih i suštinskih razloga, već i po načinu na koji se do ovog predloga došlo – kažu iz SANU.
Njihovo očitovanje u medijima zasmetalo je potom Vojvođanskom kulturnom klubu “Vasa Stajić”, Savezu antifašista Vojvodine i Vojvođanskoj politikološkoj asocijaciji koji su istakli da je SANU i dalje prilježna u “prepoznavanju antisrpskih pojava”.
Izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti u Vojvodini slobodno, ali bez lažnog dijaloga o nepostojećim terminima i odrednicama
- Dogovor dugogodišnjih političkih saradnika, koji su sada u službi naprednjačkog režima (Nenada Čanka i Gordane Čomić) o slobodi izjašnjavanja („Vojvođanin“) na budućem popisu – pročitan je od svih mislećih građana kao poslednji pokušaj opstanka korumpirane i istrulele “vojvođanske” politikantske elite, sa ciljem da se održi nekako u svojim višedecenijskim sinekurama. VKK “Vasa Stajić” podseća da je regionalno izjašnjavanje u Srbiji dozvoljeno još u popisu iz 1971. godine – saopštili su iz VKK “Vasa Stajić”.
Ipak, šta nam to otkriva poslednji popis stanovništva? Pod kategorijom “regionalna pripadnost” popisano je oko 30.000 ljudi, odnosno 0,43 odsto od ukupnog broja stanovništva. To su ubrojani svi, od Vranjanaca do Vojvođana. Od tog broja u Vojvodini je “regionalno opredenjeno” 28.500 ljudi (1,5 odsto ukupnog stanovništva pokrajine), odnosno velika većina od ukupnog broja regionalno opredeljenih u čitavoj zemlji.
"Vojvođanin" nije što i "Bošnjak"
Milivojević kaže za “Blic” da je “Vojvođanin” kao nacija daleko dramatičnija stvar nego sa preimenovanjem “Muslimana” u “Bošnjake” od strane SDA i pričom da su oni sada kao nacija jedini naslednici “srednjovekovne Bosne” ili izmišljanja dodatnih elemenata crnogorskog identiteta i potpunog udaljavanja od srpskog od strane DPS, kako bi se crnogorska nacija učila što jedinstvenijom.
- Rađanje “vojvođanske” nacije onda treba da ide 1848. godinu kada se stvara “Srpsko vojvodstvo” u okviru tadašnjeg Austro-ugarskog carstva. Od tada postoji izraz Vojvodina, ali vojvodstvo je bilo srpsko, ne austrijsko ili mađarsko. Dakle, preci ovih što zagovaraju “vojvođansku” naciju pokušali su da svoje vojvodstvo, odnosno autonomiju, ostvare oslanjajući se na srpski, pravoslavni element. Šta bi onda danas “Vojvođanin” mogao da bude? Ne mislim da treba zabraniti pravo skupinama koji se osećaju drugačije da se tako i izjasne na popisu, pa već decenijama imamo Eksime, Egipćane ili Indijance, ali stavljati to na nivo državnih insititucija je čist politički pokušaj – rekao je Milivojević.
Zbog toga smatra da na ovoj temi egzistira deo političara iz autonomaških stranaka u Vojvodini. Podseća da je Čomić “pozitivne sigale” na ovu temu u javnost slala ispred Vlade Srbije, koju vodi Srpska napredna stranka, čiji je predsednik ali i predsednik svih nas, sada zabrinut.
- Mene zanima ko bi se upisao kao “Vojvođanin”, samo Srbi ili i recimo Mađari, koji su već nacinalno orjentisani. Inicijativu su osmislili omiljeni opozicionari sadašnjeg rezima, Čanak, Odžić i Čomić, kojom on plaši sopstveno biračko telo uoči izbora. Očekujem da će sada sa druge strane biti zahteva da se potpuno ukine autonomija Vojvodine. Jer režim ima i omiljenu opiziciju na desnici. Logično, predsednik Vučić niti će podržati da “Vojvođanin” postane nacija, niti će ukinuti autonomiju. No, nema smisla da se Čomić kao ministarska za dijalog bavi ovakvim stvarima, a nema je u dijalogu vlasti i opozicije, niti u dijalogu koji se tiče ozbiljnih kršenja ljudskih prava. Nju ne zanima recimo diskriminacija novinara, kaže “nije njen fah“ izjavio je Milivojević. (www.blic.rs, Aleksandar Latas, 2.9.2021)