Све за фронт - сви на фронт против Бојкота!

Трампов саветник за националну безбедност Џон Болтон (баш овај чију скору визиту Србији миомедији нашег режима најављују као подршку Врховниковој "политици разграничења" са Албанцима), вероватно је, за тренутак, изазвао прединфарктно стање у овдашњем Највишем Државном Врху (скраћено: НДР), својом данашњом изјавом: "Текући преговори који се воде између владе и опозиције нису озбиљни, њима влада само купује време, и зато се противимо новим изборима све док је он на власти, јер његова влада може да манипулише изборним системом!"

Предводници Врховникове најновије бруталне кампање против свих оних у Србији који су за бојкот избора под овим и оваквим изборним и медијским условима, могу, међутим, да одахну. Оно горе Болтоново не односи се на, изван границе пристојности, прекооперативну Врховниковину, већ на Мадурову Венецуелу.           

Елем, погодих ли ја, богами, данима пре историјске спојке власти и опорбе на Фе-пе-ену ("Из пропагандне хистерије ка дијалогу", cvijetinmilivojevic.blogspot.com), шта ће се исподешавати: "... Дакле, не да Врховник неће истрајати у инаћењу с опозицијом, него ће ТАЈКУНЕ, ФАШИСТЕ и ЛОПУЖЕ убрзо, и формално, ПОЗВАТИ НА ДИЈАЛОГ. Е, сад, шта ће им дати да би изашли на изборе? Па, управо оно без чега они на било какве изборе не да неће, него (осим ако не желе да добровољно ставе главу на пањ), све и да хоће - не смеју да изађу! Ко је овде поменуо ТВ тровачнице?..."

Што би се оно рекло, и над нашим Врховником има Соња! Пардон, Алекс Ђерђов Шорош, да не кажем баш, мада ме сврби језик, Метју Палмер, онај заменик помоћниковог помоћника америчког државног секретара који ме толико неодољиво подсећа на ренесансног Дубровчанина Шишка Менчетића који је писао љубавне песме у индискретном акростиху, са именима виђенијих жена којима су биле посвећене...

Таман сам хтео да Небојшу др Стефановића бесплатно (уместо прескупог консалтинга којим га замајавају лажни добродушници) посаветујем, како да часно преплива Темзу и Ламанш, и уплива међу, ван сваке разумне сумње, легалне и легитимне академске грађане Србије, кад оно, опет - међутим. Онај Коштуничин бивши мали, а Ес-ен-есов велики Јованов, објавио рат невидљивом непријатељу који, као, "хоће да спречи изборе"; неки, што се, између осталог, представљају и као новинари (ееј, пусте лиценце, хоће ли се увести некада и у тој уклетој професији?) тврде да су "заговорници бојкота много бесни, нервозни, раздражљиви"; Врховник, пак, лично, све ово аминовао поруком Бојкоту: "Даље нећеш моћи! Зваћу децу! Децооо... ооо!"

Укратко, "друг је Тито изд'о наређење": Све за фронт - сви на фронт против Бојкота! Како се, ове недеље, а вероватно и следећих пет-шест, крсти највећи непријатељ стабилности, незаустављивог привредног развоја, наше државе и нашега народа...

И шта ја сад имам ту, када је кренула свенародна и општедржавна хајка на ЗАГОВОРНИКЕ БОЈКОТА ИЗБОРА ПОД ОВИМ И ОВАКВИМ, ПРВЕНСТВЕНО МЕДИЈСКИМ, НЕУСЛОВИМА (а, испада, по Великом Брату, да сам и сам међу њима) - да нешто саветујем др Стефановића? Али, нисам ја од оних Стефановићевих назови пријатеља који му, уместо да му помогну, праве зазубице сликајући се са својим, проверено регуларним, дипломама. Па, ево, господине потпредседниче Владе: Чим нешто кријете, као Ви индекс и сличне тричарије, аутоматски сте сумњиви, чак и "својима". Уместо тога, отворите се јавности и реците да сте један од хиљаду и нешто оних који су поверовали у велику превару, уписали сте то и такво место, полагали испите, тада сте били потпуни анонимус, ваше име никоме ништа није значило итд. итд. И, зато, реците да сте спремни да све предмете који су Вам уписани као положени, полажете поново пред професорима са државним универзитета у Србији...

Заузврат, не очекујем ништа. Једино ургирам да народном посланику такозваном проф. др Атлагићу (то је онај што је, ваљда, професор неког државног факултета у Косовској Митровици) коначно одговорите на његово, два пута постављено, посланичко питање, да ли је и моја маленкост (заједно са осталим поменутима, попут Матије Бећковића, митрополита Амфилохија, Душана Теодоровића, Србијанке Турајлић, Горана Марковића итд) национални издајник који руши државу Србију...

А шта, стварно, мислим о Бојкоту као главном непријатељу "стабилократије" (читај: Србије)?

Па, ево овако... Не рече ли, пре неки дан, током пропитивања у спољнополитичком одбору америчког сената, будући амбасадор у Србији Ентони Годфри да су му два најважнија, његова и америчка, приоритета да припомогне да "Србија нормализује односе са Косовом, како би се унапредиле европске интеграције ОБЕ ЗЕМЉЕ", као и да настави посао који је започео за време минулог мандата у Москви, а тиче се заустављања "руског агресивног понашања и малигног утицаја, те руске кампање дезинформисања широм Европе"...

Због тога ми мало пара здрав разум чињеница да су сазивари, организатори, а ако хоћете, и арбитри првог сусрета представника власти и опозиције невладине, пардон параполитичке, организације и личности које, све скупа, ДЕЛЕ АМЕРИЧКИ СТАВ да је КОСОВО НЕЗАВИСНА ДРЖАВА, дакле, не признају Устав Републике Србије који дефинише Косово и Метохију као аутономну покрајину у саставу Србије.

Зашто је онда, декларативно хиперпатриотском, Највишем Државном био неопходан такав посредник да би уопште ушло у разговоре са онима који представљају огроман део грађана Србије? Мени то, пу-пу, изгледа или као опасан диктат однекле извана или, Боже ми опрости, као покушај да се у оно што следи у вези с преговорима о Косову и Метохији, а што је ОЧИГЛЕДНО ПРОТИВУСТАВНО, увуче и већи део тзв. праве опозиције која се, од остатка политичке сцене, до сада, разликовала управо у томе што је идентификовала и критиковала антиуставне активности и одлуке ове власти.

Да се не лажемо, личи ми на покушај да се, на мала врата, уз изборе који су обавезни најдаље почетком пролећа - прошверцује и неки референдум, плебисцит и томе сличне народна изјашњавања О НЕЧЕМУ МНОГО ВАЖНИЈЕМ ОД ИЗБОРА. А што може да буде нека брзопотезна промена Устава, "Косово за понети" или неко друго статешко питање на инстант провери народног поверења.

А за било какву одлуку, Врховнику је - написах у прошлом блогу - неопходан, макар привидан, КОНСЕНЗУС, А ЊЕГА НЕМА БЕЗ ОПОЗИЦИЈЕ У ИЗБОРНОМ ПРОЦЕСУ.

Моји омиљени теоретичари и практичари пропаганде (мислим на немачке нацисте на челу са Доктором Гебелсом, али искључиво у предратном периоду) своју прву велику кризну ситуацију након што је Хитлер, демократски израженом вољом грађана Немачке, постао канцелар, решили су тако што су експресно, нешто као ми лекс специјалисе за све и свашта, донели "Закон о превазилажењу невоља по народ и по Рајх". А онда је Рајхстаг, од 1933, сваке четири године, демократски продужавао важење овог закона о посебним Фиреровим овлашћењима. (Ван контекста ми је, али не могу да одолим: на последњој седници немачког парламента, 26. априла 1942, Адолф Хитлер је проглашен и за "врховног судију немачког народа", што значи да је имао овлашћење да одлучује о животу и смрти сваког грађанина појединачно.)

Сви избори од тада у Рајху, закључно са онима 1938, били су УВЕЗАНИ СА НЕКИМ РЕФЕРЕНДУМОМ, са бизарним референдумским питањима.

Рецимо, први паралелни плебисцит за Фирерову политику и први "избори" са само једном изборном листом одржани су 12. новембра 1933. Резултат: 93 одсто гласова за Хитлера, 40 милиона "да" за Фирера (само два милина "не"); 39 милиона гласова за "јединствену листу" за Рајхстаг, уз три милиона "неважећих" гласова.

Ах, да, референдумско питање је тада гласило: „Да ли одобраваш, ти немачки човече, и ти немачка жено, ову политику националне владе и да ли си вољан (вољна) да је објавиш као израз сопственог мишљења и сопствене воље и да је свечано заступаш?"

Док, на једној страни, јавно ваби опозицију да потврди учешће на изборима, режимска пропаганда, на другој страни, покушава да разбије јединствен став тзв. праве опозиције из сва три нивоа груписања (Савез за Србију, Договор с народом, Протест "1 од 5 милоиона") да НЕМА ИЗЛАСКА НА ИЗБОРЕ БЕЗ УПРИСТОЈЕЊА ИЗБОРНИХ УСЛОВА.

Колико Врховник ни сам није начисто шта у ствари више жели - да опозиција учествује на изборима или да их бојкотује - огољују медији под његовом директном контролом који, попут онога који (иако га Закон о оглашавању на то обавезује!) још дугује грађанима Србије одговор на питање ко је наручилац ТВ потернице за покојним Оливером Ивановићем. Тај медиј, очигледно не својом вољом, инсинуира да група косметских Срба око Раде Трајковић (некадашња челница радикала у којима је Врховник био генерални секретар) разбија јединство српског народа уз помоћ Харадинајевог (то је човек који не би могао ни да буде премијер да није било гласова Врховникове Српске листе!) и Тачијевог новца који потиче од трговине "органима" на КиМ.

Наравно, да никакав евентуални бојкот избора не би, из истих стопа, изнудио одлазак Врховника и Његових, као што ни, потенцијално, кршење неког начелног договора о бојкоту, не би значило да је тај неко, као у случају народног посланика Вукадиновића, "издајник" опозиције, Врховников "тројански коњ", "електрични зец" и томе слично.

Чињеница јесте да је Врховник, упркос свим заклињањима да неће попустити "макар их било и пет милиона" - ПОПУСТИО. Он је, формално, већ ушао у дијалог. Као што је опозиција, вероватно пребрзо и не сувише промишљено, прогутала ту удицу.

Дозволимо да време буде судија. Опозиција нема потребу да коначну одлуку о (не)изласку на изборе доноси пре краја септембра. А и тада, ако је донесе, не треба да је саопшти. Она мора да уђе у кампању. А да остави Врховнику да препозна да ли је реч о кампањи за излазак на изборе или кампањи која ће изродити бојкот.

Па, да видимо шта још Шишко има да каже. А зашто не, и Боцан - Харченко, кад је већ ту? (cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

Milivojević: Vučić je ispunio prvi zahtev opozicije, bez obzira na rezultate

"Prvi zahtev opozicije, odnosno protesta, je bio uspostavljanje dijaloga između vlasti i opozicije zbog fer izbora. Možemo da kažemo da je Aleksandar Vučić ispunio prvi zahtev bez obzira na rezultat dijaloga", rekao je politički analitičar Cvijetin Milivojević o okruglom stolu vlasti i opozicije na Fakultetu političkih nauka.

"Brine me konspirativnost. Nisam siguran da su članovi tima za dijalog pozvani što je neverovatno, to je od strane opozicije autogol. Vlast je predstavljala jedino SNS. Da li to znači da mi nemamo koaliciju, već samo jednu vladajuću stranku? Preskočene su i neke važne NVO", izjavio je Milivojević.

On je rekao i da mi je neobično što nije bilo medija, dodajući da je "opozicija brzo porasla u velike političare koji nemaju komentar".

"Ispalo je da je veći problem kako je N1 saznao... Pa ja sam video gužvu jutros ispred fakulteta, normalno je da ako vidite poznate face da se tu nešto dešava. Reč je o prvom takvom skupu, da li je uslov da se političari sastanu da to mediji ne vide? Ne razumem, možda su to oni videli od nekog", kaže Milivojević.

Boban Stojanović sa Fakulteta političkih nauka, međutim, smatra da nije dovoljno samo da se sedne bez obzira na ishod.

"Ovo je dobra stvar za Srbiju, ovo je bilo nezamislivo pre 2-3 meseca, mislim da će biti sve više događaja, vlast je primorana da razgovara i da ubedi opoziciju da izađe na izbore, ja to vidim kao jedini povod. SNS je predstavljala visoka delegacija, nisu to neki tamo ljudi. Nisu oni došli samo na prezentaciju", navodi Stojanović.

On dodaje da sastanak vidi kao popuštanje vlasti prema nekim zahtevima, ali da se ne bi složio da je "Vučić nešto popustio".

"Teme razgovora nisu bile 42 preporuke koje smo izneli, ne znam šta se dešavalo na tom razgovoru. Bio je tamo dobar deo opozicije, ali mislim da bi Fond za otvoreno društvo trebalo da pozove sve političke aktere", kaže on.

Ozbiljan problem je što sastanak nije najavljen, smatra Stojanović i dodaje da pretpostavlja da je vlast tako tražila, ali da je greška opozicije što nije obavestila javnost.

"Važno je što je vlast došla van parlamenta da priča čak i da sasluša šta su problemi i to je nešto novo. Ja podržavam što je razgovor iza zatvorenih vrata, jer da nije pretvorilo bi se u ono što gledamo u parlamentu. Čekamo reakcije i vlasti i opozicije, da li se pregovara ili se samo razgovara", kaže Stojanović.

On kaže da je do sastanka došlo zbog opozicione pretnje bojkotom izbora i da se ne bi ni razgovaralo da opozicija sve glasnije ne govori da pod ovim uslovima izbora nema.

"Ovakva delegacija SNS je odgovor opoziciji na najavu da će u septembru da kaže da li je za bojkot. Dok se ne ispune sve preporuke ekspertskog tima, 42 preporuke, ne treba izaći na izbore. Meni deluje da je Vučić uplašen i da strahuje od bojkota. Opozicija ne sme da popusti, pre svega oko pitanja medija. Treba da budu dosledni i da u septemrbu odluče o bojkotu", navodi Stojanović.

Cvijetin Milivojević je rekao da je očekivao da posle prošlonedeljnog "usijanja" mora doći do spuštanja tenzija.

"Vučić zna da su sve veći pritisci na razrešenje pitanja Kosova, jasno je da on nema mandat da donosi neke teške odluke, mora da ima opštedruštveni konsenzus. On ne sme da dozvoli da pre izbora nema čistu situacju, odnosno da li će opozicija izaći na izbore. On razume šta je rejting i koliko god govorili da je opozicija slaba on je svestan da opozicija nije za potcenjivanje", smatra Milivojević.

Na pitanje ko skup na FPN može smatrati uspehom, Milivojević kaže da i vlast i opozicija mogu tako nešto da kažu.

"Onaj ko će biti nesrećan su tabloidi kojima će pomanjkati tema, zamislite izdanja bez naslova Đilas tajkun, Boško fašista, kako napraviti naslovnu stranu tabloida", rekao je Milivojević. (TV N1, Dan uzivo, 30.7.2019)

https://www.youtube.com/watch?v=DbM0jd75JD0

Milivojević: Bilo očekivano da dodje do sastanka, opozicija pogrešila odabirom osnovnog zahteva

Politički analitičar Cvijetin Milivojević ocenio je danas da je bilo očekivano da dodje do sastanka vlasti i opozicije, ali da je opozicija pogrešila što je kao svoj osnovni zahtev ispostavila dijalog o fer uslovima za izbore.

"Ovo je inicijalni sastanak kojim se uspostavlja dijalog. Kada vlast ne bi ispunila nijedan od zahteva, ipak bi mogla da kaže da je ispunila 'osnovni uslov' a to je dijalog o fer i poštenim izborima. To je za opoziciju mač sa dve oštrice", izjavio je Milivojević za agenciju Beta.

On je kazao da je jasno da aktuelna vlast "ne može da pobegne" od dijaloga za izborne uslove.

"Biće normalnih izbora ili ih neće ni biti. Svetske organizacije i države neće prihvatiti kao ozbiljne izbore koje je bojkotovala opozicija i usledili bi prevremeni izbori", rekao je Milivojević.

Milivojević je kazao da su pre više meseci predstavnici pokreta "Jedan od pet miliona" formirali delegaciju za dijalog sa vlastima, ali da on danas ne vidi nijednog od njih u pregovaračkom timu.

"Opozicioni tim čine dve stranke, a tim vlasti čini visoki funkcioner Srpske napredne stranke Nebojša Stefanović i dva poslanika iz stranačkog vrha. A gde su ostali", upitao je Milivojević.

On je kazao da je opozicija tražila dijalog vlasti i opozicije, a ne dijalog dve stranke opozicije i jedne stranke vlasti i istakao da to ostavlja prostor onima koji "ne navijaju" za dijalog da komentarišu.

Sastanak opozicije i vlasti na Fakultetu političkih nauka u Beogradu

Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu održava se sastanak predstavnika vlasti i opozicije, potvrdjeno je agenciji Beta.

U pitanju je pripremni sastanak o budućem dijalogu o izbornim uslovima, a kako je javila televizija N1 sastanku prisustvuju ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, poslanici Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije Vladimir Orlić i Vladimir Djukanović.

Na sastanak su iz redova opozicije došli predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Djilas, predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac i šefica poslaničke grupe "Klub slobodnih poslanika" Marinika Tepić.

Sastanku prisustvuju i predstavnici civilnog sektora predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht, Milan Antonijević iz Fonda za otvoreno društvoi Bojan Klačar iz Cesid-a.

Stojanović (FPN): Opozicija ne sme da pristane na kozmetičke promene

Politikolog Boban Stojanović izjavio je danas da dobro što je došlo do sastanka vlasti i opozicije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, ali da opozicija ne sme da pristane na "kozmetičke promene".

"Opozicija mora da insistira da se ispune zahtevi koje je preporučio ekspertski tim. A to su zahtevi za izmenama u Regulatornom telu za elektornske medije (REM), u Radio-televiziji Srbije, zatim da se otklone pritisci na birače i da dodje do uredjenja rada Agencije za borbu protiv korupcije", kazao je Stojanović za agenciju Beta.

On je kazao da je nemoguće da nakon jednog sastanka dodje do dogovora, ali da je sam sastanak dokaz da vlast oseća pritisak bojkota jer se, kako je rekao, sastanak pre par meseci nije mogao ni zamisliti.

Stojanović smatra da aktuelna vlast neće pristati na sve zahteve opozicije, naročito na one koje se tiču medija.

"Ako dodje do promene u RTS-u i REM-u, doći će i do promene u podršci (predsedniku Srbije) Aleksandru Vučiću", kazao je Stojanović. (Beta, 30.7.2019)

Svi se mere spram Vučića

Jedan od glavnih problema srpske opozicije je u tome što se ona isključivo meri u odnosu na ime i prezime Aleksandra Vučića, smatra politički analitičar Cvijetin Milivojević. Čak i kad se  uđe u priču o lažnoj i pravoj opoziciji onda se opet vrši jedna vrsta komparacije prema Vučiću, samo po drugom osnovu.

 -  Ovde je malo ostalo opozicije koja gradi svoj identitet nezavisno od onoga ko je trenutno na vlasti. Najveći deo opozicije, neću reći sva, kao da postoji otkako je na vlasti Aleksandar Vučić i kao da su stranke koje su postojale i ranije izgubile deo identiteta koji se zove istorija. Faktički kao da kreću od nulte faze iz 2012. ili tačnije 2014, kada je vlast zaokružio vlast. To je ključni problem. Oni se ne bave svojim programom, ne pokušavaju da prodaju svoje poruke, elemente sopstvenog identiteta i ne pokušavaju da građanima približe svoje ciljeve i ideologiju i političke ideje, nego svoje delovanje na jedan defanzivan način upravljaju i mere u odnosu na ono što Vučić radi. Nema ofanzivnog pristupa u kojem vode svoju politiku bez obzira ko je u tom trenutku na vlasti. Pa nije grčka Nova demokratija promenila svoju politiku kada je onomad Cipras pobedio na izborima. Nastavili su da budu ono što jesu i evo ih ponovo na vlasti.

A pokreti?

 -  Nisu oni ušli na neki novi politički pol niti su potražili neku potencijalno novu izbornu bazu među građanstvom. Oni su samo nasledili neka upražnjena mesta. Kada kežete Pokret slobodnih građana ili ova grupacija oko Radeta Veljanovskog, sve možete staviti na onaj pol koji je nekad pokrivao Građanski savez, posle GS i Socijaldemokratska unija Žarka Koraća, u jedno vreme GS, SDU i SPO. Dakle, oni su samo utrčali u oslobođen, prazan prostor. Činjenica jeste da su nastali kao reakcija na Vučića i njegov način vođenja države. Ali oni takođe pokušavaju da mere sebe u odnosu na Vučića. Ako biste pitali prosečnog građanina šta je politika novih političkih subjekata, dobili biste verovatno ’’pinkovski’’ odgovor kako ih ujedinjuje mržnja prema Vučiću, i to jeste delimično tačno. Ipak, ujedinjuje ih nešto drugo. Pokušaj da se na neki način reaguje na Vučića, ali tu nema neke vizionarske politike. Nema projekcije šta nakon pet ili dvadeset godina. Pogled im seže do sledećih izbora. Osim toga, mislim da prave štetu putem atomiziranja opozicije.

’’UKOLIKO POD OVIM USLOVIMA OPOZICIJA IZAĐE NA IZBORE, IZABRALA JE SOPSTVENU SMRT’’

Postoje li opozicija i ’’opozicija’’ ili paraopozicija?

-  Moje poimanje opozicije i paraopozicije je vrlo jednostavno i rezultat je prostog kriterijuma. Imamo de fakto situaciju da Aleksandar Vučić i njegov režim uzurpiraju sve ono što jesu njegove ustavne i zakonske nadležnosti. U odnosu na na to paraopozicija su oni koji direktno ili indirektno podržavaju Vučića i njegov režim u kršenju Ustava. A opozicija su oni koji dižu glas protiv.

Kako Vam izgleda grupisanje opozicije?

-  Nikako nasilno ujedninjavanje, ali objedinjavanje – da. Ako bi se opozicija pojavila na nekim izborima, nije neophodno da bude jedna izborna lista, tri liste su sasvim optimalne.Jedna treba da pomiri one koji nacionalno razmišljaju, druga one koji izrazito ekstremno građanski razmišljaju, ali su protiv vlasti, a treća može biti kompilatorska, koja bi pokrivala demokratski nacionalni centar. Od te tri liste ne bi bolela glava, ne bi se rasipali glasovi. Pojavili se više od tri liste, počinje izborna matematika u kojoj na kraju dobija Vučić.

Da ste na mestu opozicionih lidera, da li biste bili za bojkot?

-  Nedvosmisleno sam za bojkot. Izlazak opozicije na izbore pod ovim uslovima bio bi njen konačni slom. Zašto? Svako objektivno istraživanje će vam pokazati da vi za tri meseca oslobođanja dva elektronska mejnstrim medija – jedan je RTS kao  tzv. javni servis a drugi je ’’Pink’’ kao najgledanija komercijalna televizija – imate potpuno drugu priču. Neophodno je da se obustavi diskriminacija i svojevrsni lov na pripadnike opozicije i na čitavu kritičku javnost, a to nije na vidiku. Te televizije bi morale da se otvore umesto što su isključivo na usluzi članovima propagandnog štaba SNS –a. To je jedna opcija, a druga je da po slovu zakona o koji se svakodnevno žestoko ogrešuju one budu privremeno zabranjene. Tako, ukoliko opozicija izađe na izbore pod ovim uslovima, izabrala je sopstvenu smrt. (Ranko Pivljanin, Blic nedelje, 28.7.2019)

Političko prepucavanje Brnabić i Popovića - kriza u Vladi ili prolazne trzavice?

Na političkoj sceni verbalni sukob predsednice Vlade i ministra bez portfelja zaduženog za inovacije, Nenada Popovića već nekoliko dana privlači pažnju javnosti. I dalje stoji otvoreno pitanje: da li je u timu Ane Brnabić nastupila kriza?

Na smirivanje tenzija poziva i šef države, Aleksandar Vučić, koji kaže da bi stranačke trebalo odvojiti od izjava koje se daju sa ministarske funkcije. Analitičari, ipak, u poslednjim događajima "čitaju" sukob dve struje u Vladi - one iz Moskve i struje koja dolazi iz Brisela, a smenu ministra Popovića ne vide kao opciju.

Kriza u Vladi ili prolazne trzavice? Tačku na epizodu političkog prepucavanja između premijerke i ministra Nenada Popovića oko Briselskog sporazuma, danas stavlja predsednik države, lično.

Aleksandar Vučić ne vidi zlu nameru u verbalnom sukobu Brnabić - Popović i poziva ih da rešenje postignu razgovorom.

"Rekao je da je Briselski sporazum mrtav, da li je mrtav ili nije - nije njegovo da procenjuje. Ima pravo kao lider političke partije, to je opet u redu. Da li smo mi završili sa evropskim integracijama ili ne - nije njegov posao da procenjuje u Vladi, može kao lider političke partije, ali kao lider političke partije koja je u Vladi - treba da se konsultuje sa predsednicom Vlade. Pri tom ne mislim da je on imao Bog zna kakvu zlu nameru, Bog zna kakvu lošu nameru. Tako da verujem da će te stvari biti u redu", kaže Vučić.

Za razliku od predsednika Srbije, pojedini ministri nisu bili raspoloženi da komentarišu aktuelnu situaciju u Vladi...

"Kakva kriza Vlade", kaže ministar Zoran Đorđević.

N1: Kako tumačite ove izjave?

"Nemojte...", kaže Đorđević.

Ali, ima i onih koji potvrđuju da je Evropska unija strateško opredeljenje Srbije.

"Ne bih rekao da je mrtav u kontekstu kulture, to su procesi složeni dugački, ja ne bih komentarisao druge stvari, u radu svake Vlade je...", kaže ministar Vladan Vukosavljević.

N1: Da li ostajemo na tom putu evropskom?

"Pa to je opredeljenje Vlade...", kaže Vukosavljević.

A da li je protivljenje Nenada Popovića za Anu Brnabić i zaista iznenađenje, budući da je lider SNP u Vladu Srbije ušao kao neskriveni ruski lobista?

Analitičar, Cvijetin Milivojević za N1 kaže da se od trenutka formiranja Vlade jasno videlo da su određenim kadrovima podmireni interesi Vašingtona, Brisela, ali i Moskve.

"U ovom sukobu između gospodina Popovića i gospođe Brnabić, koji inače nije prvi sukob, možete tačno da čitate da je reč o sukobu između nekog ko je blizak Moskvi, protiv nekog ko je fotorobot modernog, uslovno rečeno - proevropskog političara na mestu predsednika Vlade, a ni ona nije autohtoni izbor biračkog tela u Srbiji, kao što, na drugoj strani, imamo takođe neke ministre za koje se jasno zna da su faktički tu gde su zahvaljujući, pre svega, želji nekih centara moći - Vašingtona ili Brisela...", kaže Milivojević.

Sukob je nezaobilazna tema i u tabloidima. Da Nenad Popović nije slučajno krenuo u "agresivno" iznošenje stavova koji su suprotni politici Vlade, piše "ALO", ali taj list i saznaje da je ministar preko stranih službi povezan sa kumom Dragana Đilasa.

"ALO" navodi i da Popović preti prelaskom u opoziciju. Za analitičare takav scenario ima gotovo jednake šanse koliko i opcija da Popović bude smenjen. (TV N1, Maja Đurić, 29.7.2019)

Из пропагандне хистерије ка дијалогу

За све оне који ми замерају на честом успоређивању најпознатије пропагандне теорије и праксе у прошлом, са свиме што нам се дешава у овом веку, ево још мало подуке из области "присилне сугестибилности", с краја тридесетих година. Елем, две, изразито важне, скоро па врховне, заповести партијске пропаганде, тада владајуће, партије којој су грађани ондашње Немачке поклонили највеће поверење.

Дакле: Не дозволи да твоји слушаоци мисле, а ако којим случајем, ипак, рамишљају, не допусти им да критички мисле, па зато - СВЕ МАКСИМАЛНО ПОЈЕДНОСТАВЉУЈ!

Па: Никад одједном не говори о више непријатеља, јер би неко могао да дође на помисао да, не дај Боже, ниси у праву - ЗАТО ТЕ МНОГЕ  "НЕПРИЈАТЕЉЕ" СВЕДИ НА ЈЕДНОГ, обухвати све њих некако једном шаком, поклопи их једним ударцем, нађи им нешто заједничко!

Некадашњи Ђинђићев "Мали", данас Врховников, још више, "Мали", слаже се, на пример, са својим актуелним газдом да је први непријатељ, тј. НАЈВЕЋЕ ЗЛО У СРБИЈИ ЛАЖНА ЕЛИТА која, пази сад, критикује Врховникове успехе, "јер је против сваког прогреса", а посебно "мрзи када се нешто добро уради у Београду, јер све што се уради, то је мерило њихове неспособности"!?

Но, ниједан од ова два "Мала" у једном човеку није тема ове приче, осим у сегменту у коме "Мали" нападе на председникову породицу дефинише као - ДЕО АМТОСФЕРЕ ЛИНЧА КОЈУ СТВАРА (искључиво!) ОПОЗИЦИЈА!

Моја тема требало је (јуче, када сам започео писање овог текста) да буде нешто сасвим друго. Наиме, прелиставах недавно "Политику", издање од 2. октобра 1946. и, случајно, читајући извештај под насловом "Међународни војни суд у Нирнбергу осудио је на казну смрти вешањем дванаесторицу (од 22 водећих злочинаца и нациста којима је суђено, прим. Ц.М) ратних злочинаца и нацистичких вођа", на истој, трећој страни налетех на белешку о протесту совјетског представника у Нирнбершком трибуналу, због невероватне одлуке тог суда да Владу, Генералштаб и Врховну команду Рајха НЕ ПРОГЛАСИ ЗЛОЧИНАЧКИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА! Све то, уз риплијевско образложење америчког, британског и француског представника у том трибуналу да "није доказано да је немачка влада, после 1937, делала као група или организација" и да је "група лица против које је поднета тужба тако малобројна". Као и да не треба да се доноси одлука да су Хитлеров Генералштаб и Фирерова Врховна команда злочиначке организације, јер ће "индивидуалним суђењем појединим официрима бити постигнути бољи резултати".

Ова баљезгарија западних савезника, само годину дана након окончања Другог светског рата, била ми је потребна као илустрација контра ове најновије наше, државне КАМПАЊЕ РАСПИРИВАЊА И УТЕРИВАЊА НАСИЛНЕ ЉУБАВИ ПРЕМА "пријатељској" Немачкој и Француској "коју волимо као што је она волела нас", а све уочи скорашњег септембра у који, овдашњи велики илузионисти, све са очекивањем "великог тријумфа српске ствари а пропо Косова" који ће нам бити саопштен, ни мање ни више, него и из Берлина и из Париза - полажу килаве наде.

И, питаћете се, какве сад везе имају Немци и Французи са оним што нам се исподогађало јуче и данас у нашем јадном јавном животу и нашим малим особним животићима?

Најпре, ИМА ЛИ ИКО НОРМАЛАН у овој земљи, без обзира на политичку и сваку сличну острашћеност, ко не би осудио било какав, макар и виртуелан, нејаван, иза дубоке хладовине друштвених мрежа "скривен", атак на било чију породицу?

Богу хвала, данас и јуче су надлежни органи ефикасно радили свој посао. ИМА ЛИ ИКО НОРМАЛАН у овој земљи ко не мисли другачије? Нема!

Идемо даље. ИМА ЛИ ИКО НОРМАЛАН ко би, без пардона, онако, рафално, по дневној заповеди, без провере, без доказа, без било какве резерве, промптно, именом и презименом, ОПТУЖИО ТРИ ЧОВЕКА који, такође, имају свој породице да, заправо, ОНИ СТОЈЕ ИЗА МОНСТРУОЗНИХ ТВИТЕР ПРЕТЊИ ПОРОДИЦИ ЈЕДНОГ ДРУГОГ ЧОВЕКА?

На жалост, има таквих. И, на несрећу, има их баш много и НАРОДНИ СУ ПРЕДСТАВНИЦИ - многи су посланици, министри, државни функционери. Или су УРЕДНИЦИ НАШИХ МАЛИХ ЖИВОТА, транзициони медијски магнати, владари наших медијских империја...

А намера ми је била, кад сам скицирао овај текст, да пишем о првој великој, парламентарној, победи Шешељевих радикала у једној дисциплини у којој се, колико до јуче, чинило да је Врховник непобедив - у демагогији! Јер, да је скупштинска расправа о закону о извршитељима потрајала још само неки час, број оних посланика власти који би остали да бране "Нелу на Пркосима" наспрам радикалског чврстог "НЕ" ПЉАЧКИ ГРАЂАНА РАДИ БОГАЂЕЊА 270 ИЗВРШИТЕЉА свео би се на једног јединог, оног социјалисту који је, уместо на шефа посланичке групе странке социјалне правде, више личио на лобисту Извршилачке коморе!

Мислите да је Наша Маја прва повукла ногу и, случајно, прешла на страну опонената Нелиног закона? Верујете ли стварно да је, дан раније, Врховник, тек онако, случајно, између редова, понудио да, пред изборе, у госте позове и ону канцеларију ОЕБС-а што се бави бирачким списковима? Сматрате ли да је, прошле недеље, тек онако, безвезе, Наша Маја најавила промену Пословника Народне скупштине што им је, као, "жута Чомић" оставила у аманет...?

Верујете ли да је адвокат Ђукановић (онај што ме назвао "безвезњаком" јер сам тврдио да се он никад не би "самосуспендовао" да му то Врховник није допустио), тек тако, усред хајке на Стефановић др Небојшу, показао своје уредне дипломе? Зашто би данас тај посланик нарочито захваљивао Врховнику да нема дојаву да акција прочишћавања Ес-ен-еса убрзо креће...?

На шта вам ово мирише? Шта ја рекох? Када дођете до уза зид, постоје само два пута. О првом не бих, јер њиме нико не добија.

Овај други је, увек, пут разума. Дакле, не да Врховник неће истрајати у инаћењу с опозицијом, него ће ТАЈКУНЕ, ФАШИСТЕ и ЛОПУЖЕ убрзо, и формално, ПОЗВАТИ НА ДИЈАЛОГ. Е, сад, шта ће им дати да би изашли на изборе? Па, управо оно без чега они на било какве изборе не да неће, него (осим ако не желе да добровољно ставе главу на пањ), све и да хоће - не смеју да изађу! Ко је овде поменуо ТВ тровачнице?

Али, шта би њему, неприкосновеном у оку улизица по професији или искрених обожавалаца, свеједно, била излазна стратегија? Да, ипак, изгледа да је ОСТАО НЕПОПУСТЉИВ, да је победио иако је изгубио?

Један зицер му је Наша Маја са својим бившом радикалском фамилијом још јуче набацила. Био би стварно неозбиљан да не поентира.

Замислите ово:  Мени је интерес грађана важнији и од интереса моје партије, и од Скупштине, и од Неле и од Ане, и од Владе, и од мене лично - ја, као председник свих грађана, овај противграђански закон нећу да потпишем и враћам Скупштини на поновно одлучивање!

Радили су тако, додуше ретко, и неки пре њега. Урадио је, то на жалост, иако само једном, али у најгорем могућем тренутку, и онај најпознатији, који је, још 1991, одбио да потпише Закон о повраћају имовине Српској православној цркви и осталим верским заједницама и тиме, још пре распада СФРЈ, измакао један од кључних (имовински!) аргумената за очување Косова и Метохије у Србији...

За почетак, тај тест СВЕДРУШТВЕНОГ ДИЈАЛОГА, али и Врховникове спремности да чује другачије мишљење, и не мора да буде само у вези с изборним условима. Има тема о којима нема двојбе, попут неких које, као на пример, неопходност "објаве рата" фемомену "пусте земље" у рубним подручјима Србије, иницира Кркобабићев ПУПС

Делујем вам као Томас Мор или Томазо Кампанела, као утописта?

Не заборавите да сам Врховник говори како су притисци на њега да призна независност Косова све жешћи. Ако у било шта од онога што Врховник говори верујем - верујем му да његов потпис испод некаквог таквог документа нећемо видети. Е, сад, нисам сигуран ни да је моме исписнику, Врховниковом Доглавнику, до још једног срамног парафа, попут оног на "Првом бриселском споразуму"...

За било какву одлуку, Врховнику је неопходан, макар привидан, КОНСЕНЗУС, А ЊЕГА НЕМА БЕЗ ОПОЗИЦИЈЕ У ИЗБОРНОМ ПРОЦЕСУ.

(cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

Dobre NOVE i STARE, a kao NOVE, KNJIGE

bukvari, azbučnici, priručnici iz oblasti:

novinarstva

odnosa s javnošću

političke komunikacije

propagande

NOVO ILI STARO, A KAO NOVO

I - za samo 699 NOVIH (ili starih) dinara

Hronika političkog komuniciranja u Srbiji

Knjiga "MOSTOVI i IZBORI; političko kolumniciranje 2009 - 2018"

(autor: Cvijetin Milivojević)

II - za 999 NOVIH (ili starih) dinara, paket od dve knjige:

Hronika političkog komuniciranja u Srbiji

Knjiga "MOSTOVI i IZBORI; političko kolumniciranje 2009 - 2018"

(autor: Cvijetin Milivojević)

Kako komuniciraju političari - „iz prve ruke“:

Knjiga „NA PRVU LOPTU – političko komuniciranje u Srbiji od 1990 – 2007“

(autor: Cvijetin Milivojević)

I I I - za samo 699 NOVIH (ili starih) dinara

Bukvar odnosa s javnošću (PR-a):

Knjiga "NOVINAR - VAŠ PRIJATELJ; priručnik za uspešne odnose s medijima"

(auto: Cvijetin Milivojević)

I V - za samo 399 NOVIH (ili starih) dinara po primerku ili 999 dinara u paketu

Novinarstvo za početnike – početnica za novinare:

Knjiga „PUTNICI LUDOG TRAMVAJA“

(priređivači: Ivan Mrđen, Đoko Kesić i Slaviša Lekić; izdanje „Vreme knjige“)

Kako komuniciraju političari - „iz prve ruke“:

Knjiga „NA PRVU LOPTU – političko komuniciranje u Srbiji od 1990 – 2007“

(autor: Cvijetin Milivojević)

Kako su vođeni medijski ratovi devedesetih

Knjiga "GLOBALNO POTEMKINOVO SELO - medijski rat od 1990 - 1995"

(autor: Cvijetin Milivojević)

* Knjige možete nabaviti u Agenciji „Pragma“: Francuska 14, Beograd, tel. 011/3234-439, office@pragma.rs