Politikolog Cvijetin Milivojević rekao je u emisiji "Marker" na Insajder televiziji da su studenti našli Ahilovu petu predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i da ne žele da razgovaraju sa njim jer on nije nadležan za zahteve koje oni imaju. Kako kaže, predsednik "ne ume da hendluje tu novu situaciju" i mnogo ga boli takvo ignorisanje od studenata.
Milivojević smatra da se, nakon velikog skupa na Slaviji
prošlog vikenda, promenila ne samo retorika vlasti, nego i neke stvari u
praksi.
"Vidite ovaj megaprojekat ’studentski krediti’,
takoreći se deca teraju da uzmu te studentske kredite... Moram podsetiti da
postoji već jedna, rekao bih, dobra akcija. Tri i po hiljade kuća je već
podeljeno besplatno po selima, i to onim selima koja se nalaze u ruralnim
područjima Srbije, za mlade bračne parove... Ima dosta studenata, ima
informatičara koji se presele iz grada, dobiju kuću i okućnicu... Gledao sam
kad je bila rasprava o rebalansu budžeta i potom donošenju novog budžeta,
poslanici opozicije, mislim iz SSP i stranke Srce, tražili su da se
preraspodele sredstva upravo za te namene, odnosno za Ministarstvo za brigu o
selu, koje vodi tu akciju. Da se nekoliko milijardi prenese sa EKSPO-a i i onog
razdela nacionalni stadion. I, vidite, ova najjača vladajuća stranka to nije
podržala. Sada izmišljaju neke nove stvari", rekao je Milivojević.
Studenti našli efikasan pristup
Kako kaže, predsednik Vučić se "odjedanput nudi studentima",
nudi im neki razgovor, neku beneficiju, neku sinekuru...
"Ali problem je što su ovi studenti koji su na ulici
zapravo našli tu Ahilovu petu našeg predsednika, koji bez pardona sedam godina
vanustavno vlada ovom zemljom, faktički pokriva sve tri grane vlasti – on je
vrhovni zakonodavac i vrhovna izvršna vlast i vrhovna sudska vlast. I to,
nažalost, sa učestvovanjem opozicije, koja prihvata to stanje kao takvo i koja
stalno traži njegovu političku glavu i njegovu ostavku. Studenti su našli jedan
drugi pristup, koji je mnogo efikasniji, pragmatičniji, oni ga uopšte ne vide,
ignorišu ga, ni za šta mu se ne obraćaju, niti traže stanove, niti ga žele za
razgovor o bilo kojim temama, jer, hvala Bogu, on za to nije nadležan. Oni sa
njim mogu razgovarati eventualno o primanju akreditiva, potpisivanju agremana,
unapređenju u činove", dodao je on.
Prema njegovim rečima, predsednik se ne snalazi u celoj ovoj
situaciji.
"Ta ignorancija njega kao svevladara - a on pokušava da
izigrava svevladara - nešto je što njega očigledno mnogo boli, ne ume da
hendluje tu novu situaciju. On se mnogo bolje snalazi kad razgovara sa
političkom opozicijom, koja prihvata to da on odlučuje o svemu i svačemu. Ne,
studenti ga ignorišu i to je taj problem koji on sada prvi put ima za ovih 12
godina svoje vlasti", ističe Milivojević.
Upitan šta je rešenje i izlaz iz ove situacije koju imamo
trenutno, on je rekao da to zavisi od toga koga pitate.
"Ako pitate studente, jasno je šta je rešenje. Rešenje
je vraćanje u ustavne okvire. Ja to tako čitam. Znači, ako se obraća tužilaštu
- obraća se sa namerom, u konkretnom slučaju kad je reč o nadstrešnici, da svi
dokumenti koji su neophodni za ozbiljnu istragu budu dostupni, a ne 195 od
1.000 onih za koje predsednik tvrdi da ih je pročitao. Šta je u tih 800
dokumenta? Da li se tu možda kriju neke koruptivne radnje? Možda je to strah
vlasti zašto ne sme da otvori ta dokumenta. U pritvoru imate 13 ljudi koji su
manje-više inženjeri, arhitekte, projektanti itd. Nemoguće je da glavni izvođač
radova, glavni investitor ili glavni podizvođač nije kriv, nego su krivi neki
operativni radnici. Dakle, to je ono što studenti pokušavaju da istaraju na
čistac kad je reč u vezi sa prvim zahtevom", navodi sagovornik
"Markera".
Kaže da su i drugi zahtevi studenata jako važni, ali
naglašava da su oni upućeni Vladi, koja vodi unutrašnju i spoljnu politiku, a
ne predsedniku države.
Politika je svako javno delovanje
Na pitanje da li vlast greši u ocenama da je u nedelju
održan opozicioni skup – budući da studenti prave potpuni otklon od političkih
partija, ograđuju se od opozicije i izričiti su u stavu da je ovo njihova borba
- Milivojević je rekao da se valja prvo podsetiti šta je politika.
"Politika je svako javno delovanje. Ne samo o
specijalno ’političkim temama’. Svaki društveni angažman i javni angažman je
politika, prema tome i ovo što rade studenti je politika. Ali ovo nije
stranačka politika, a vlast neće da prizna da ovo nije stranačka politika. Jer
da je, ne daj Bože, neko iz opozicije pokušao da napravi ovakav skup na
Slaviji, ne da ne bi bilo sto hiljada ljudi ili koliko ih je već bilo, nego ne
bi bilo ni deset hiljada ljudi. E, to je ono što je zabolelo vlast i način da
vi diskreditujete jeste da ocrnite, u ovom slučaju, studente, da su oni kao
izmanipulisani, da su oni deca... Čuli ste onaj izraz ’politički pedofili iz
opozicije’, pa ’zapadni moćnici’... Ja uvek postavljam pitanje - kakve zapadne
službe kada je glavni igrač glavnih zemalja Evropske unije, mislim na Nemačku i
Francusku, ne opozicija, ne studenti, nego upravo Aleksandar Vučić. Oni na
njega igraju i oni mu pomažu da organizuje izbore na kojima se unapred zna
pobednik. Dakle, kako ja mogu da poverujem, kao običan građanin, da iza ovoga
što rade studenti stoji nekakav Berlin ili nekakav Pariz, na primer",
rekao je Milivojević.
Kada je reč o prelaznoj vladi, koju zahteva opozicija,
Milivojević je rekao da je potpuno neverovatna teza vlasti koja na taj zahtev
odgovara - vi želite da silom dođete na vlast i to je obojena revolucija,
hibridni rat...
"Hajde da vidimo šta je prelazna vlada. Mi smo imali
prelaznu vladu nakon saveznih izbora 2000. godine, kada su SPS i njegova
tadašnja koalicija, uprkos tome što su i dalje imali apsolutnu vlast i
poverenje u parlamentu za republičku vlast, ušli u tu vrstu razgovora o
prelaznoj vladi sa po tri koministra. Misija i cilj te vlade bilo je da se
pripreme normalni, demokratski i fer izborni uslovi za raspisivanje i organizovanje
izbora. I to se i desilo. I ovaj put, čini mi se, politička opozicija to traži.
Na drugoj strani, vlast kao izlaz nudi nešto drugo - savetodavni referendum o
opozivu predsednika Republike - koji nikad nije tražio niko iz opozicije ili od
ovih koji kritikuju ovu vlast - i nekakve brze izbore kao mogućnost. Ali, brze
izbore po sadašnjim izbornim uslovima", naveo je Milivojević.
Podseća da postoji jedan započet, a nedovršen posao, koji se zove odnos Evropske unije prema izborima koji su održani u decembru prošle godine.
"Početkom februara je usvojena jedna vrlo oštra
rezolucija Evropskog parlamenta, drugi korak je trebalo da bude odluka Evropske
komisije, kao vlade Evropske unije, na tu temu i ona je zakočena onog trenutka
kada je naš svevladar ušao u nekakve čudne kompromisne varijante koje se tiču
odricanja od Kosova, na jednoj strani, a na drugoj strani je obećanje da ćemo
mi, prvi u Evropi, kopati litijum. To je obećao, pre svega, glavnim članicama
Evropske unije, a to su Nemačka i Francuska. Dakle, oni ne vide da je izlaz u
nekakvim demokratskim, normalnim i fer izborima", kazao je Cvijetin
Milivojević. (Izvor: Insajder, www.insajder.net,
TV Insajder, 26.12.2024)
Нема коментара:
Постави коментар