Bezbedan izlaz iz kružnog toka: Šta se krije iza Šapićeve najave o povlačenju iz politike

Kada je prošle nedelje gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, usred razgovora o komunalnim projektima, pomalo rezigniranim i uvređenim tonom najavio povlačenje iz politike, ta rečenica, očekivano, odjeknula je jače nego sve ono što je pre i posle toga izgovorio tokom dvadesetdvominutnog gostovanja u jutarnjem programu RTS-a. Iznenađenje je još veće ako se zna da je intervju na javnom servisu bio upriličen povodom prvih sto dana njegovog drugog mandata na čelu prestonice, što je, prema političkim običajima, uglavnom prilika za podvlačenje prve, a ne poslednje crte nečijeg učinka, za najave i nova obećanja, a ne za rastanke i opraštanja.

Kajanje u samoodbrani: Jednodnevni desant socijalista na Šapića

Simbolično, samo što je u razgovoru objasnio šta mu je bila namera sa sada već čuvenim kružnim tokom i semaforima kod ulaska na Brankov most sa novobeogradske strane, Šapić kao da je odlučio da i sam izađe iz ličnih kružnih tokova, pa je gotovo usput, praktično kao apoziciju u rečenici, ali nikad direktnije, obznanio svoju odluku o povlačenju:

„U ovom poslu sam više od petnaest godina, nemam neke preterane političke ambicije, i više puta sam rekao da je posle ovog mandata dosta...“, na šta ga je voditeljka prekinula i pitala da li je dosta sa Beogradom ili sa politikom, a on je jasno i bez zadrške rekao: „Sa politikom“ i dodao da ga „politički rejtinzi više ne zanimaju“.

Neupitan za motive takve odluke, Šapić je nastavio dalje da analizira komunalne probleme i projekte, ali je u javnosti ostalo da lebdi pitanje: Zašto? Ili: Zašto baš sada? Jer kada jedan političar najavi povlačenje iz politike, onda to obično biva zato što je doživeo debakl na izborima ili izgubio poverenje u sopstvenoj stranci. Kod Šapića jeste u igri „argument broj dva“, ali uz jedno „ali“: on to poverenje među naprednjacima, od momenta kada je postao potpredsednik stanke, nikada nije ni imao. Uprkos tome što je u miraz SNS-u doneo celu svoju parlamentarnu stranku i 120.000 glasova na izborima 2020. godine, Aleksandar Šapić jednostavno nikad nije bio prihvaćen među naprednjacima. Doduše, barem u početku, jeste bio prihvaćen od onog čija je podrška u SNS-u važnija od podrške svih 800.000 članova stranke zajedno – predsednika Aleksandra Vučića. Međutim, već u kampanji za beogradske izbore, sa uveliko nataloženim aferama iza, ali i ispred sebe (od legalizacije kuće, preko neprijavljene vikendice u Trstu, do krivične prijave protiv šefa kabineta zbog sumnje da je nameštao tender), ali i sa samonametnutom ulogom otpadnika sa večno izdvojenim mišljenjem u stranci koja, inače, tako nešto (a da nije namenski i strogo konstrolisano) ne dopušta ni zaslužnijim članovima, Šapićevo poverenje počelo je da se kruni i tamo gde mu je jedino bilo važno ‒ kod Vučića. Rezultat toga je da su izbornu utakmicu koju je vodio, umesto njega, vodili drugi, pre svega ministar finansija Siniša Mali, koji je izlazio na crtu opoziciji u predizbornoj kampanji. Pored sve muke, to je bivšem sportskom šampionu svakako udarilo i na sujetu. O gubitku Vučićevog poverenja govori i činjenica da je u Beogradu, koji zvanično vodi, i sada na periferiji zbivanja. Kapitalne projekte poput metroa vodi – opet - Siniša Mali, a vodio ih je donedavno i Goran Vesić, pre ostavke i hapšenja nakon tragedije u Novom Sadu. Šapić se, uglavnom, bavi manjim, komunalnim problemima i poslovima, a samom sebi je pride dao zadatak ideološke čistke prestoničkih simbola, koju niti je ko od njega tražio, niti to donosi stranci nekakve poene.

Da Šapiću nije svejedno zbog marginalizacije njegovog lika i dela, govori i njegova nedavna izjava kada je, prek kakav je, na novinarsko pitanje o metrou, odmah cinično ispalio: „Pitajte Malog kad ga vidite, ja se time ne bavim“. Zato bi priča o povlačenju, ako nije još nešto, mogla da bude njegovo priznavanje realnosti o tome kakva mu je politička budućnost i svojevrstan izlaz iz ličnog kružnog toka u kojem se našao.

(Samo)odstranjivanje stranog tela

Politikolog i analitičar Cvijetin Milivojević smatra da je Šapić od starta bio strano telo u Srpskoj naprednoj stranci i da je njegovo povlačenje iz politike zapravo način da se to strano telo bezbedno (samo)odstrani.

„Šapićeva izjava o napuštanju politike deluje kao njegovo konačno shvatanje realnosti. On je u SNS-u bio i ostao strano telo. Uneo je u nju čitavu svoju stranku, postao potpredsednik i kandidat za gradonačelnika, iako je za ovo drugo mesto bio već viđen Goran Vesić, ali u stranci nikada nije prihvaćen i dobar deo članstva je bio protiv toga da dobije sve te funkcije. On je i na čelo Beograda došao kao oktroisani i oročeni gradonačelnik. Setite se da je na gradskim izborima 2022. na tu funkciju došao praktično protivno volji birača, pa su Vučić i Đilas dogovorili nove izbore koji su održani u decembru 2023, a zatim ponovljeni. I tu je Šapić ostao gradonačelnik jer se opozicija podelila“, kaže Milivojević.

Prema njegovim rečima, i sve što se dešavalo nakon toga, govori da je Šapić već dugo u stranačkom zapećku.

Razvojni put - od građaniste do velikog Srbina

Cvijetin Milivojević kaže da je Aleksandar Šapić tokom 15 godina bavljenja politikom prešao ogroman put na političkom spektru, i da je taj put uvek bio popločan ekstremnim stavovima i ponašanjem, a posebno bahatim stavom prema predstavnicima medija.

„Najpre, Šapića je uvek pratio manjak znanja, a višak zvanja. U ovo drugo spada i njegova čuvena doktorska titula. Od slavnog vaterpoliste postao je političar, međutim, njegova prva opcija bila je građanska, Demokratska stranka, i ja verujem da je on tada zaista bio građanski orijentisan. Međutim, i u to vreme je bio ekstreman, sećam se kako je kao Đilasov i Tadićev čovek pretio opoziciji batinama. A, kada je prešao u SNS, postao je veći naprednjak od naprednjaka. Da bi na kraju otkrio u sebi velikog Srbina“, kaže Milivojević i dodaje da su poslednji Šapićevi „ispadi“, poput onog sa izmeštanjem Titovog groba i Grobnice narodnih heroja na Kalemegdanu, ali i, blago rečeno, negativan stav prema LGBT populaciji, možda i njegovi poslednji pokušaji da se pozicionira na nekoj strani političkog spektra:

„Ali i to čini poprilično nemušto i na ekstreman način, kojim mnogo više odbija, nego što privlači ljude.“

„On je kao gradonačelnik Beograda doživeo da Beograd, kada su veliki projekti u pitanju, postane periferija Surčina (gde se grade objekti za EKSPO), a on periferija tih najbitnijih događanja i projekata, ali i političkog života. Njegovo ime se sve ređe pominje, njegovo prisustvo na bitnim događajima je sve manje primećeno, pa je vrlo moguće da je i sam shvatio da u okviru SNS-a nema veliku perspektivu i da mu je jedan od izlaza povlačenje iz politike i aktiviranje u nekoj drugoj oblasti“, smatra Milivojević.

Beg od afera?

Ipak, prema mišljenju jednog dela analitičara i političke javnosti, mogući razlog za Šapićevo povlačenje iz politike mogao bi da bude i izlaz iz brojnih afera koje ga prate. Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada, Natalija Stojmenović, jedna je od onih koji to vide kao Šapićev ključni motiv za odlazak u političku penziju.

„Posle svega što je uradio u Beogradu, posle svih afera, koruptivnih ugovora i izbegavanja odgovornosti, povlačenje Šapiću sigurno deluje kao najbolja opcija. S obzirom na broj krivičnih prijava koje ima, sigurna sam da to nije opcija (koja će ga izbaviti)“, zaključuje Stojmenović za „Danas“.

Cvijetin Milivojević, analizirajući ovaj mogući Šapićev motiv, kaže da bi aktuelni gradonačelnik zaista mogao da se nađe u opasnosti ako bi se otvorile brojne afere čiji je akter.

Pitanja, za sada, bez odgovora

Najavljujući svoje povlačenje iz politike, Aleksandar Šapić nije detaljnije ulazio u motive takve odluke. Redakcija NIN-a pokušala je da dobije od njega odgovor šta su motivi za takav korak, ali do zaključenja ovog broja on nije odgovorio na naša pitanja. Ipak, iz njegove PR službe, odgovorili su da će gradonačelnik naknadno odgovoriti na pitanja. Pored motiva, želeli smo da saznamo da li je odluku o povlačenju doneo sa ili bez konsultacija sa Aleksandrom Vučićem, pod kojim uslovima bi je promenio i čime bi se bavio nakon završetka mandata na mestu gradonačelnika Beograda, ako se povuče.

„Šapić je u politiku, ali i u gradonačelničke mandate ušao veoma ambiciozno, međutim, usput su isplivale i brojne afere u koje je upleten. Nema dileme da Šapić trenutno predstavlja slabu, ako ne i najslabiju kariku u SNS-u i ako dođe do procene da bi njegove afere mogle da ugroze stranku, nema sumnje da će biti pušten niz vodu. Moguće je da bi povlačenje iz političkog života u nekakvu ilegalu bila jedna od solucija koja bi umanjila šanse da te afere budu otvorene“, kaže Milivojević.

Kuda dalje?

Šapić nije ostavio naznake čime bi se bavio posle politike, ako se iz nje zaista povuče. Ipak, Cvijetin Milivojević smatra da njegov karakter i mentalitet ne odaju sliku čoveka koji će se tek tako zatvoriti u ilegalu.

„Hoću da verujem da je od vaterpola zaradio dovoljno novca, ali deluje da bi, ukoliko napusti politiku, mogao da se bavi nekakvim biznisom. Osim toga, humanitarna fondacija koju je osnovao i dalje radi. Verujem da mu sujeta i mentalitet sportiste neće dozvoliti da se tek tako povuče u anonimnost i da će i nakon završetka mandata na mestu gradonačelnika u nekom obliku ostati deo javnog života“, kaže Milivojević.

Na kraju, uvek postoji i opcija često vrlo bliska političarima, koju do samog kraja ne treba odbacivati - da se Šapić predomisli i ostane u politici. Jer, u politici, u kojoj je prevrtljivost modus operandi, menjanje mišljenja je pre pravilo nego izuzetak. A, 2027. su novi izbori, na svim nivoima, i ukoliko bi Šapiću u toj podeli karata zapao neki jak štih, ne bi mu bio nikakav problem da zaboravi da je išta rekao u jednoj usputnoj rečenici na jutranjem programu RTS-a. (www.nin.co.rs, NIN, Ivan Đurđević, 11.12.2024)