Vučić predsednik: Zakletva pred naprednjačkom Skupštinom

Vučić predsednik: Zakletva pred naprednjačkom Skupštinom - Boban Stojanović i Cvijetin Milivojević

(TV Nova S, „Među nama“, voditeljka Maja Nikolić, 30. 5. 2022)

https://www.youtube.com/watch?v=L3Sy6GX_Ycc

БХ – патриотизам се не може на силу утеривати

Уочи првих вишестраначких избора у Босни и Херцеговини, деведесете године, за један београдски лист радио сам интервју са Алијом Изетбеговићем.
После разговора, замолио сам га да, на празној мапи оне Југославије на којој су биле уцртане само спољне границе, упише како, за неку годину, види бившу СФРЈ и БиХ.
После краћег размишљања, рахметли Изетбеговић је, на карти,  својом руком написао: „БиХ за Југославију" и испод ставио свој параф.
Босна и Хeрцеговина је могућа једино као заједница, породица или кућа у којој сваки од њена три конституента, равноправна члана домаћинства, зна да је одржавање зидова, крова и фасаде заједничка брига, али и да се свако на своме спрату, у својој соби те куће, осећа као свој на своме и има право на сопственост и приватност.
Онај ко искрено жели опстанак БиХ, не сме силом утеривати Бе-Ха патриотизам. Не може се на силу утеривати било која садржина држави БиХ коју не жели макар и један од три њена конституента.
Уместо тога – хајде да видимо шта је то што њене грађане и народе спаја, а не раздваја. Макар то некоме звучало и премало.
Јер, на тим темељима је савремена Бе-и-Ха и зидана, ових осам деценија, од Јајца и Мркоњић-Града,  од Авноја и Завнобиха, преко Устава из 1974, уставних амандамана из 1990, до Дејтонског споразума: на једнакоправности три њена уставотворна и државотворна народа, три конституента.
Амерички инжењеријско-булдожерски подухват, Дејтонско-париски мир из 1995, био је права мера компромиса у коме су, из ужасног рата, сва три народа изашла помало као победници, али помало и као побеђени.
Свако је добио понешто и нико није добио све.
Бошњаци су добили међународно признату државу у границама бивше југословенске Социјалистичке Републике БиХ.
Срби су добили Републику Српску, као илузију сопствене државе у држави БиХ.
А Хрвати, у својим већинским кантонима, илузију опстанка њихове, вашингтонским споразумом из 1993, разграђене Херцег- Босне.
Свако онај ко верује да су, на пример, Оружане снаге БиХ ту да би сутра њени припадници Хрвати ратовали против Хрватске, Срби против Србије и Бошњаци против, не дао Бог, Турске – не жели добро будућности БиХ.
О-кеј, не можете забранити Србима да не навијају за фудбалску Србију, Бошњацима да не воле Турску, ни Хрватима да не кличу хрватској ногометној репрезентацији.
Хајде, за почетак, да им Босна и Херцеговина постане, макар, други, навијачки избор, па да БХ фудбалере сутра, осим у Зеници, радо дочекују и у Широком Бријегу или Бањалуци.
Срби и Бошњаци, као територијално најраштрканији народи у бившој Југославији, највише су изгубили растурањем те земље. Неко извана, не питајући ни Србе ни Бошњаке, одлучио је да између рођака, сабраће, сународника, са две стране једне реке, постави граничне рампе и бодљикаву жицу.
Мислим да је време да страни тутори дају шансу људима у БиХ да се сами, без тих лажних душебрижника, договоре о својој будућности. За почетак, да идентификују све оно што их спаја. А не да им се, под међународно обавезно, намеће да прихвате оно око чега се разилазе.
Живео сам кратко у Сарајеву, средином осамдесетих година, и мени је, као ватреном партизановцу, „Жељезничар“ био и остао резервни навијачки избор. Знам да је тако било диљем БиХ и да су навијачи клубова из Хрватске и Србије, паралелно, навијали и за неки БХ-клуб.
Хајде да се и у другим сферама друштва  и живота, на тај начин, на принципу добровољности а не принуде, зачне тај прави, искрени, спонтани босанскохерцеговачки патриотизам.
Мало ли је за почетак. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 27.5.2022)

 

https://www.face.ba/vijesti/bih/milivojevic-bosnjaci-dobili-bih-kakvu-su-zeljelisrbi-rs-kao-utjehuhrvati-u-iluzijama-herceg-bosnu/144453

Pu – ko nas rastavi, ali avaj, ko će nas sastaviti? Nas sve u BiH?!

Milivojević: Bošnjaci dobili BiH kakvu su željeli, Srbi RS kao utjehu, Hrvati u iluzijama Herceg-Bosnu

Bošnjaci su dobili međunarodno priznatu državu u granicama bivše jugoslovenske socijalističke Republike BiH kakvu su željeli.

Srbi su dobili RS, kao utjehu i fatamorganu vlastite države u državi BiH, a Hrvati u svojim većinskim kantonima iluziju opstanka njihove, Vašingtonskim sporazumom iz 1993., razgrađene Herceg-Bosne. Ne možete zabraniti Srbima da navijaju za fudbalsku Srbiju, Bošnjacima da uz Bosnu, bez Hercegovine, najviše vole Tursku ni Hrvatima da kliču hrvatskoj nogometnoj reprezentaciji. Neko izvana, ne pitajući ni Srbe ni Bošnjake, odlučio da između rođaka, sunarodnjaka s dviju strana jedne rijeke, postavi granične rampe i bodljikavu žicu. Vrijeme je da strani tutori i lažni dušebrižnici daju šansu ljudima u BiH da se sami dogovore o svome sutra. Za početak, da identifikuju sve ono što ih spaja, a ne da im se "pod obavezno" nameće da moraju da prihvate baš ono u vezi s čim se skoro aklamativno razilaze. (Face TV, Sarajevo, www.face.ba, 27.5.2022, rubrika “Centralni komitet Saveza kolumnista”)

Srbija šest meseci bez Vlade: Vučić kao Luj XIV o svemu odlučuje sam

 Potpredsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević rekao je da formiranje Skupštine Srbije možemo očekivati početkom jula, nakon čega će početi da teče rok od 90 dana za formiranje Vlade. To znači da punih šest meseci Srbija neće imati Vladu, već je sve na onoj tehničkoj i u rukama predsednika države Aleksandra Vučića. U trenutku kad besni rat u Ukrajini, imamo inflaciju, zabrinjavajuće povećanje cena, krizu oko nabavke energenata i treba da donesemo odluku o uvođenju sankcija Rusiji. Politikolog Cvijetin Milivojević tim povodom kaže da je Vučić odavno između sebe i države stavio znak jednakosti, poput Luja XIV.
Izbori u Srbiji održani su 3. aprila, ali ni gotovo dva meseca kasnije nisu završeni. Očekuje nas ponavljanje glasanja u Velikom Trnovcu, u opštini Bujanovac, koje je zakazano za 27. maj.
Samim tim, nemamo ni parlament, ni Vladu, jer tek po objavljivanju konačnih izbora počinju da teku rokovi za njihovo formiranje.
Tim povodom, potpredsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević kaže da se proglašenje konačnih rezultata parlamentarnih izbora konačno može očekivati početkom juna, nakon čega teče zakonski rok od 30 dana za konstituisanje Skupštine Srbije.
Prema njegovim očekivanjima, Narodna skupština će se formirati početkom jula, a “tek nakon toga uslediće unutarstranački i međustranački razgovori“ o formiranju Vlade, za šta je krajnji rok 90 dana od formiranja parlamenta.
To bi, dakle, bio oktobar.
U međuvremenu sve odluke u državi donose tehnička Vlada i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji će zakletvu položiti 31. maja, pred poslanicima Skupštine u starom sazivu.
Za tih šet meseci koliko je u našoj državi potrebno da se održe izbori, proglase rezultati i formiraju parlament i Vlada, ceo svet prolazi kroz najveću krizu od Drugog svetskog rata.
Logično i Srbija.
Uprkos tome što nas je vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem ne tako davno ubeđivala da ćemo imati svega dovoljno, da nema potreba za zalihama i da ne paničimo, realnost govori drugačije.
Susrećemo se sa velikim povećanjem cena, prvim nestašicama, ne znamo šta će biti sa sporazumom sa Rusijom i da li ćemo na zimu imati gasa i nafte, a veliko je pitanje i da li ćemo imati struje. Ako je i bude bilo, mnogi neće moći da je plate, jer su najavljena povećanja do 30 odsto.
Nad glavom nam neprestano visi i pitanje uvođenja sankcija Rusiji, zbog agresije na Ukrajinu. Poruke Zapada su jasne - od nas se očekuje da se uskladimo sa spoljnom politikom Evrope ili ništa od prijema u EU.
Kako nema Skupštine, pa ni Vlade, moć odluke leži samo u rukama predsednika.
Politikolog Cvijetin Milivojević za Nova.rs kaže da je Vučić između sebe i države stavio znak jednakosti, kao Luj XIV.
“S jedne strane imate Vučića koji kukumavči svakodnevno, kako je on najaucenjivaniji čovek na svetu i žrtva zapadnih i ruskih centara moći… Ta vrsta pritiska nije sporna, ali kad insistirate da budete sve i svja u ovoj zemlji onda je logično da budete pod pritiskom. S druge strane, kad ste u takvoj poziciji vama i raste cena. Vučić je između sebe i države stavio znak jednakosti, kao Luj XIV. Tako da iz tih pritisaka možete nešto i da dobijete”, kaže Milivojević za Nova.rs.
U situaciji kad još nema Vlade, za državu, samim tim Vučića, bolje su pozicije za pregovaranje, ali to, svakako nije normalna situacija, ističe on.
“Slede, recimo, pregovori oko gasnog aranžmana sa Rusijom makar na šest meseci, dok se ne završi sve oko formiranja Vlade i siguran sam da će biti povoljan po Srbiju. Takođe, pritisci Zapada su mnogo manji nego što bi bili da je Vlada formirana. Ali, da li je normalno da mi u ovakvim okolnostima nemamo Vladu šest meseci? Naravno da nije. Međutim, mi Vladu nismo imali ni ranije, jer je sve funkkcije u ovoj zemlji uzurpirao Vučić. S drudge strane, imamo i situaciju u opoziciji koja je takva da niko ne požuruje ni formiranje republičke, ni gradske vlasti. Nikome se ne žuri i sad je već očigledno da postoji neki neformalni konsenzus, a sve čekajući valjda da se završi rat u Ukrajini”, zaključuje Milivojević. (www.nova.rs, Jelena Jelovac, 26.5.2022)

ČEMU SE MOGU NADATI Ko su nezavisni kandidati u trci za predsjednika i potpredsjednike Srpske

U trku za predsjednika i potpredsjednike Srpske, osim političkih partija, prijavilo se i 16 nezavisnih kandidata, među kojima su i bivši načelnik opštine Srebrenica, Ćamil Duraković, i bivši banjalučki odbornik, Ivan Begić.
Prema podacima Centralne izborne komisije, prijavu za učešće na opštim izborima u BiH, zakazanim za 2. oktobar, predali su 91 politička stranka i 17 nezavisnih kandidata, od kojih se 16 prijavilo za učešće u trci za predsjednika i potpredsjednika Srpske, a samo jedan za člana Predsjedništva BiH.
Ono što je zanimljivo jeste da je, pored 16 nezavisnih kandidata, još čak 48 stranaka podnijelo prijavu da uđe u trku za predsjednika ili potpredsjednike Srpske. Koje će stranke na kraju, zaista, i imati svog kandidata za predsjednika ili potpredsjednike Srpske, ostaje da se vidi. Za sada je sigurno da u trku za predsjednika Srpske ulaze Jelena Trivić iz PDP, Radislav Jovičić iz DNS i Zoran Kalinić iz pokreta Naša priča Republika Srpska.
I dok iza pojedinih kandidata stoji jaka stranačka mašinerija, drugi u trku ulaze sami. Koliko uopšte imaju šanse nezavisni kandidati u odnosu na one koje kandiduju političke partije, koje iza sebe imaju veliku bazu članova, glasača i novca?
Politička analitičarka Tanja Topić kaže za Srpskainfo da su šanse nezavisnih kandidata nikakve.
Ona ističe da u društvima koja su polarizovana, kao što je naše, morate imati blokove, odnosno udruživanje više političkih partija koje će stati iza zajedničkih kandidata.
– To je jedini način za opredjeljivanje glasača. Kod nas je glasanje za ili protiv. Iz tog razloga je, bar na inokosnim pozicijama, vrlo jasno da morate udružiti snage. Bez jake stranačke infrastrukture i novčanih sredstava nemate gotovo nikakve šanse da učestvujete ravnopravno u kampanji – ističe Topićeva.
Dodaje da je iz ranijih izbora vidljivo da se neki nezavisni kandidati prijavljuju ne da bi pobijedili već po „narudžbi“ određenih političkih igrača. To rade, kako kaže Topićeva, kako bi uzeli dio glasova iz protivničkog tabora.
– Oni u principu igraju za te koji su ih i angažovali. Obično im to kandidovanje donosi određene kratkoročne benefite – ističe Topićeva.
Politički analitičar iz Beograda, Cvijetin Milivojević, koji se zove i preziva isto kao i jedan od nezavisnih kandidata koji će ove godine ući u trku za predsjednika Srpske, kroz smijeh kaže da nije riječ o njemu, ali da zna nekoliko osoba s tim imenom i prezimenom.
Na pitanje koliko nezavisni kandidati imaju šanse na izborima Milivojević ističe da oni koji idu u trku za predsjednika Srpske imaju jako male, dok oni koji će se boriti za funkciju potpredsjednika iz reda bošnjačkog i hrvatskog naroda imaju dobre šanse.
– Kada je riječ o predsjedniku Srpske, nezavisni kandidati teško mogu imati šansu. Mogu, eventualno, ako je riječ o ljudima koji su prepoznatljivi i poznati javnosti. Dakle, da imaju izgrađen javni imidž, ne nužno politički, ali moraju na neki način imati jasno zaokružen politički stav, inače su autsajderi na takvim izborima – ocjenjuje Milivojević za Srpskainfo.
Ono što je bitno, dodaje on, iza tih kandidata moraju da stanu neke važne i snažne organizacije, ili uticajni pojedinci, a ne nužno političke partije.
Milivojević podsjeća da je slična situacija i u regionu. Podsjetio je na ovogodišnje izbore u Srbiji gdje je penzionisani general Zdravko Ponoš ušao u trku za predsjednika kao nezavisni kandidat. Iako je imao podršku određenih stranaka, nije uspio da pobijedi.
– Prosto, šanse su male. Morate imati ozbiljan politički organizam da bi na neki način mogli da ozbiljno privirite u neku trku. Sve ostalo je besmisleno – zaključuje Milivojević.
Bivši načelnik Srebrenice, Ćamil Duraković, koji kao nezavisni kandidat ide u trku za potpredsjednika Srpske iz reda bošnjačkog naroda, smatra da je možda vrijeme da se stvari u BiH promijene i da građani napokon počnu da biraju programe i kandidate, a ne stranke.
On ističe da u trku ulazi kao nezavisni kandidat, bez stranačke podrške, a da li će neke partije na kraju stati iza njega ostaje da se vidi.
– Niko se javno nije deklarisao o tome. Pozvao sam političke stranke da iskoristimo ovo krizno političko vrijeme za BiH, da se partije stave ispod institucija koje svi zajedno trebamo jačati, kako bi naši građani imali pravnu državu u kojoj žele da ostanu, a ne da iz nje idu – kaže Duraković za Srpskainfo.
Podsjeća da je i na prošlim izborima, 2018. godine, bio nezavisni kandidat za potpredsjednika Srpske, ali je tada izgubio od Ramiza Salkića iz SDA.
Duraković ističe da je, bez obzira na poraz, tada napravio jako dobar rezultat, jer je osvojio oko 25 odsto glasova od ukupnog broja koje su dobili Bošnjaci koji su bili u trci za potpredsjednika.
– To je bio pozitivan signal da postoji prostora za nezavisne kandidate. Tada sam dobio više glasova od svih drugih stranaka koje imaju svoje ogranke u Republici Srpskoj, izuzev SDA. To mi je dalo dovoljno energije da pokušam još bolje mijenjati političku scenu, gdje pojedinci, koji imaju svoje jasne ideje i programe, imaju neku šansu i potencijal – objašnjava Duraković.
Dodaje da je od tada proširio svoju infrastrukturu, jer je bio politički aktivan, kao nezavisni politički aktivista. Duraković ističe da je možda ovo vrijeme nadstranačkog političkog djelovanja kako bi “svi zajedno uspjeli pomjeriti ovu zemlju naprijed”.
Duraković kaže da političke stranke imaju različite interese, a to je više jačanje kapaciteta vlastitih stranaka nego što je jačanje institucionalnih kapaciteta entiteta i države.
– Odnos vladajuće garniture u Banjaluci i političke garniture SDA, iz koje dolazi Salkić, narušili su ljudske i političke odnose, nema dijaloga, ni iskoraka, koji nam je svima neophodan. Mislim da nezavisni kandidati mogu uraditi ono što građani očekuju, a to je najmanje da se svađamo. Građani očekuju da radimo progresivno, da guramo stvari naprijed, odnosno da učinimo ono što bi našim budućim generacijama kreiralo bolji životni ambijent – zaključuje Duraković.
Miroslav Ilić
Među nezavisnim kandidatima koji idu u trku za predsjednika Srpske našlo se i ime Miroslava Ilića, imenjaka poznatog srpskog pjevača, a koliko će mu to pomoći da osvoji simpatije građana, ostaje da se vidi.
Pored njega, i već pomenutih, Ćamila Durakovića i Ivana Begića, koji će ići u trku za potpredsjednika iz reda hrvatskog naroda, na listi nezavisnih kandidata su i Davor Despot, Miljan Smiljanić, Ana Dobrilović, Slavko Sekulić, Slavko Dragičević, Goran Milošević, Milan Anđelić, Cvijetin Milivojević, Gazmend Dačaj, Dalibor Ivanović, Jelenko Bubić, Duško Đurđević i Dušan Dragičević. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Snježana Karić, 25.5.2022)

Veliki planovi opozicije, a koliko je to izvodljivo u „oročenoj“ skupštini grada

Za 11. jun zakazana je konstitutivna sednica Skupštine Beograda. Pojedine stranke polako predstavljaju planove svojih odborničkih grupa. Međutim, šta zaista mogu da realizuju, trenutno je teško predvideti.
„Zeleni“ odbornici koalicije „Moramo“ imaju velike planove za Beograd – jedan od prioriteta je uvođenje potpune transparentnosti.
„Ugovore poput spalionice u Vinči želimo da revidiramo i onda gde postoji prostor i ne ide na štetu građana, da takve ugovore zapravo i raskinemo“, kaže Natalija Simović iz koalicije „Moramo“.
Budućim gradskim odbornicima podjednako je bitan i princip "30 minuta od kuće do posla", ostvariv, između ostalog, ulaganjem u javni prevoz.
"Mi želimo da promovišemo alternativne vidove prevoza - biciklizam, električne bicikle, električne trotinete, mi želimo da ulažemo u tu infrastrukturu", navodi Dušan Pavlović iz "Moramo".
U trenutku kada se razmišlja da li ćemo imati struju i grejanje na zimu ili ćemo u stanovima sedeti u jaknama i mraku usled globalne krize, krucijalno je razmišljati i o izvorima energije i to obnovljivim.
"Mi smo bogati geotermalnom energijom, mi treba da koristimo više vetroenergiju, solarnu energiju i treba da težimo ka energetskoj nezavisnosti i to moramo da uradimo u što skorije vreme", kaže Milica Marušić Jablanović iz koalicija "Moramo".
U planu su i decentralizacija grada, veće učešće građana u donošenju odluka, kao i ulaganje u kulturno nasleđe i ustanove kulture.
Ali koliko je sve izvodljivo kada se uzme u obzir da je saziv oročen na nekoliko meseci zbog vanrednih izbora? I ko će tu agendu da podrži? Teško je reći.
"Jer mi ne znamo ko će činiti tu skupštinsku većinu. Dosta stvari će biti poznato na toj prvoj konstitutivnoj sednici kada bi trebalo da se izabere predsednik skupštine grada", smatra  Dobrica Veselinović iz "Moramo".
Sve karte su na strani naprednjaka, a dosadašnja vladajuća koalicija vrlo verovatno može da iskontroliše 60-ak odborničkih mesta, ocenjuje politikolog Cvijetin Milivojević.
Za realizaciju predviđenog, opoziciji je potrebno uporište u odnosu snaga u gradskom parlamentu, dodaje on.
"Činjenjem, lošim činjenjem ili nečinjenjem dela opozicije, opozicija je došla u poziciju da uprkos pobedi koja je nominalna, dakle 70.000 glasova više ona u ovom trenutku uopšte ne razmišlja o tome da može formirati vlast u gradu, nego se moli Bogu da budu neki ponovljeni izbori na kojima će kao proći bolje nego što je prošla", kaže Milivojević.
Zato, koliko god saziv da potraje, Milivojević ne očekuje da će nešto od opozicionih projekata da prođe.
Niska očekivanja ima i politikolog Boban Stojanović.
"Ono što jeste pozitivna stvar što će moći institucionalno makar da o tome govore, da upozoravaju javnost da koriste nekakve mehanizme koje jednostavno odbornici imaju na raspolaganju i prosto moći će mnogo više i konkretnije da komuniciraju sa biračima", kaže Stojanović.
A ako beogradska skupština bude imala skraćeni mandat i do prevremenih izbora zaista dođe isključivo Vučićevom odlukom, SNS i SPS će uvećati broj odbornika, smatra Stojanović. Jer, zašto bi neko raspisivao vanredne izbore na kojima može da izgubi vlast? (www.rs.n1info.com, TV N1, Mladen Savatović, 24.5.2022)
https://rs.n1info.com/vesti/veliki-planovi-opozicije-a-koliko-je-to-izvodljivo-u-orocenoj-skupstini-grada/

Bez socijalista nema Vlade Srbije, tvrde sagovornici Danasa: Fila u igri za gradonačelnika Beograda

Nakon Vučićevog početnog zaricanja da će naprednjaci imati većinu zajedno sa nacionalnim manjinama, sada je gotovo sigurno da neće biti nove Vlade Srbije bez Socijalističke partije Srbije. I to vlade u kojoj će socijalisti imati znatno više ministarskih mesta, nego u aktulenoj, a možda čak i mesto gradonačelnika Beograda, smatraju sagovornici Danasa.
Prvi put, od kako je na vlasti parlamentarna lista koju predvodi Aleksandar Vučić, nije na izborima obezbedila većinu koja bi im omogućila da sami fomiraju Vladu Srbije. Nakon ovih izbora naprednjaci moraju da traže koalicione partnere, ne zato što imaju dobru volju da u Vladi ne budu sami, već zato što su im ovoga puta stvarno potrebni.
“Maca se vraća na vratanca i Vučić se vraća na jedino moguće rešenje, na koaliciju sa Socijalističkom partijom Srbije. I možda Vučić sada shvata da je pogrešio što u izbornoj noći nije odgovorio bar na jedan od dvanaest Dačićevih poziva telefonom. Jer ta izborna koalicija opstaje deset godina i kako se pokazalo na izborima većina birača želi da ona nastavi da vlada”, kaže za Danas Cvijetin Milivojević, politikolog.
On podseća da u prošlom sazivu socijalisti nisu bili nužni naprednjacima za formiranje vlasti i da ih je Vučić častio. U ovom tenutku, bez SPS nema sigurne vlade i Vučić je svestan toga.
Svesni su i socijalisti i gotovo je sigurno da ukoliko ulaze u vladu to neće biti na mala vrata i neće se zadovoljiti samo sa dva ministarska mesta, od kojih je jedno bez portfelja. Uprkos tome što Dačić tvrdi da razgovora sa SNS o kadrovskim rešenjima nije bilo, jer izborni proces nije završen, nekih konsultacija svakako je bilo. Možda nije utanačen broj resora koji bi išao SPS-u, ali je dogovoreno da će oni ponovo biti deo vlasti, uprkos početnom zaricanju naprednjaka da imaju većinu i bez njih.
“Ako socijalisti ulaze u vladu i ako se bez njih ne može, onda je logično da oni dobiju maksimalan broj ozbiljnih ministarskih mesta, bar pet. A, ako već ne mogu da dobiju mesto premijera, jer to Vučić zbog svoje sujete ne bi preživeo, tu je i paket za Beograd. Ukoliko naprednjaci prave vlast u Beogradu sa socijalistima i ukoliko ona bude oročena na godinu dana, ne bi me iznenadilo da u tom paket aranžmanu, SPS dobije i mesto gradonačenika za Tomu Filu”, navodi Milivojević.
Za razliku od Milivojevića, politički analitičar Boban Stojanović tvrdi za Danas da socijalisti nisu baš u prilici da pregovaraju i da zato opet čekaju šta će od Vučića dobiti, mada bi iz zahvalnosti za pomoć Vučiću na predsedničkim izborima trebalo i više da dobiju. On navodi da veruje Daćiću da nije bilo razgovora o konkretnim imenima, pre svega jer Vučić verovatno nije otkrivao kardovska rešenja.
“Kod SPS-a se inače zna ko bi otprilike bili ministri, sada je samo pitanje koliko će resora dobiti SPS i koji će to biti. Naravno, socijalistima je najmanji problem da se odreknu svega iz kampanje. Praštali su njima birači i mnogo gore stvari i promene kursa, partnera i vrednosti. Interes bivstvovanja u vlasti je, ipak, mnogo više za njih od podrške Rusiji, ili zalaganja za neuvođenje sankcija”, kaže Stojanović.
U Socijalističkoj partiji Srbije rekli su nam da se neće oglašavati do završetka izbornog ciklusa, odnosno dok Republička izborna komisija ne proglasi konačne rezultate i dodeli poslaničke mandate. Na pitanje da li su spremni da ponovo budu deo Vlade Srbije, poručeno nam je da su oni uvek spremni i da je istorija pokazala da imaju dobre i sposobne kadrove, ne želeći da otkrivaju imena.
Podsećaju, međutim, da u stranci ima pojedinih visoko pozicioniranih socijalista koji do sada nikada nisu bili u izvršnoj vlasti i da je možda došlo vreme da se promešaju karte. (www.danas.rs, M.R.M, 24.5.2022)

Zabuna - da li je BiH uvela sankcije Rusiji ili nije?

 Da li je Bosna i Hercegovina uvela sankcije Ruskoj Federaciji? Na ovo pitanje tačan odgovor u samoj Bosni sigurno ne znaju, ili pak znaju, ali se preko toga prelazi kao preko već svršene stvari, na način kako to odgovara svakom od ključnih sastojaka u poslovično uzavrelom bosanskom loncu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je gostujući u jutarnjem programu TV Prva prošle nedelje potvrdio da je saopštenje koje su dale zemlje G7 potvrdilo da je BiH uvela sankcije Rusiji, odnosno uskladila svoju spoljnu politiku sa politikom Evropske unije i da se pomalo preteći ton saopštenja odnosio samo na Srbiju, koja jedina, poštujući svoj integritet, ne želi da uvede sankcije Moskvi.
Srpski predstavnik u Predsedništvu Bosne i Hercegovine Milorad Dodik izjavio je da nikakva odluka Predsedništva u tom smislu nije doneta, da se BiH nije priključila sankcijama protiv Rusije i da se to nikada neće desiti jer Republika Srpska čiji je on predstavnik to nikada neće dozvoliti. Ko ovde ne govori istinu? Zemlje G7 i Brisel ili Milorad Dodik. Zabuna je priznaćete velika, čak iako je Bosna u pitanju.
Dragomir Anđelković je u razgovoru za "Ekspres“ istakao da BiH nigde zvanično nije donela odluke da se Rusiji uvedu sankcije, već da se čitava stvar sada koristi za rušenje Dodika.
"Nema nikakvog osnova da je BiH legalno uvela sankcije Rusiji. Muslimanski predstavnici na svoju ruku predstavljaju da je to odluka Sarajeva, to su uzurpacije. Nigde zvanično BiH nije donela odluke da se uvode sankcije. Nego se ta čitava stvar sada koristi za rušenje Dodika, pa čak i neki krugovi iz Beograda koji rade protiv Dodika plasiraju te priče da bi oslabili njegovu poziciju da se njemu iza leđa uvode sankcije ili da on u tome saučestvuje.
To je prljava igra nekih krugova iz Beograda i nekih krugova u Republici Srpskoj nego što postoji bilo kakva realnost da se tako nešto kaže“, ističe beogradski analitičar.
Na pitanje "Ekspresa“ kako u tom slučaju treba tumačiti izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je gostujući u jutarnjem programu TV Prva istakao da je BiH uvela sankcije Rusiji, Anđelković kaže da se dešava i da predsednik pogreši.
"Videli smo i kod glasanja u Ujedinjenim nacijama kada je Srbija glasala protiv Rusije, Dodik se tada založio da BiH ne glasa protiv Rusije bez ikakvog izjašnjavanja na nivou predstavništva. Muslimanski predstavnici u UN su glasali. Dakle, tu se radilo o klasičnoj uzurpaciji bez donošenja odluke na nivou predstavništva muslimanski kadrovi na ključnim mestima realizuju neke stvari. Verovatno pozivajući se na to da će imati podršku visokog predstavnika“, smatra on.
Anđelković se dotakao i potvrde visokog predstavnika EU Borelja da je Bosna i Hercegovina uskladila svoju politiku sa odlukom o uvođenju sankcija Rusiji.
"Ali nemamo političke odluke koje govore o tome, već muslimanski predstavnici u izvršnoj vlasti samoinicijativno donose te odluke. Republika Srpska se ne slaže ni sa odlukom da joj se ukine nacionalni praznik i sama ga realizuje na svojoj teritoriji. Ali ne može ništa da izmeni na nivou zajedničkih institucija jer oni mnoge stvari uzurpiraju. Tako da nema sumnje da je Dodik mnogo korektniji u odnosu prema Moskvi nego što je to Beograd“, zaključuje sagovornik "Ekspresa“.
Za političkog analitičara Cvijetina Milivojevića nema nikakve dileme kada je reč o pitanju da li je Bosna i Hercegovina uvela sankcije Rusiji.
"To nije tačno. Ljudi pre svega moraju da razumeju da se svaka odluka takvog tipa u Bosni i Hercegovini donosi tako što je mora doneti Predsedništvo Bosne i Hercegovine. Ono je vrhovni arbitar u spoljnoj politici, a ne Ministarstvo spoljnih poslova pri Savetu ministara Bosne i Hercegovine. To je važna stvar. Kao što znamo, sve takve odluke u startu podležu takozvanom pravu provere vitalnog nacionalnog interesa.
Dakle ili uopšte ne budu na dnevnom redu tako što Milorad Dodik kao član Predsedništva BiH glasa protiv takvog dnevnog reda ili ukoliko budu na dnevnom redu pa dvojica drugih članova glasaju za nešto takvo, onda po Ustavu Bosne i Hercegovine i predstavnik jednog od tih konstitutivnih naroda, u ovom slučaju srpskog, odnosno Milorad Dodik ima pravo da od Skupštine Republike Srpske zatraži da glasa o povredi vitalnog nacionalnog interesa konstitutivnog naroda koji se zove srpski.
Svaka takva odluka, da ju je bilo, bila bi dovedena faktički na nivo povrede nacionalnog interesa i nemojte imati sumnje da bi Skupština Republike Srpske poništila takvu odluku.“
Ipak, s druge strane postoje neke činjenice koje ne govore u prilog u potpunoj potvrdi navoda naših sagovornika. To naravno nipošto i apriori ne mora da znači da se radi o stvarima koje su legitimne ili pak zasnovane na zakonu.
Ministarstvo spoljnih poslova BiH i nadležna ministarka Bisera Turković dali su instrukcije Misiji BiH pri EU da potpiše ovu deklaraciju na osnovu Strategije spoljne politike u periodu od 2018. do 2023. godine. Po tom dokumentu BiH će uskladiti svoje stavove sa EU, čak i u slučaju restriktivnih mera.
"S obzirom na neupitnu perspektivu članstva BiH u EU, BiH treba aktivno da prati zajedničku vanjsku i sigurnosnu politiku Evropske unije. U tom smislu, potrebno je dodatno unaprijediti sistem pridruživanja vanjskopolitičkim izjavama i restriktivnim mjerama Evropske unije prema trećim zemljama i subjektima“, navodi se u deklaraciji. (www.ekspres.net i list “Ekspres”, Rade Jerinić, 21.5.2022)
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju "Ekspresa" koji je na kioscima.

Srbija između pritisaka, interesa i evropskog puta: Koja je cena neuvođenja sankcija Rusiji

Na spoljnopolitičkom planu, potezi koje je u vezi sa ratom u Ukrajini povukao predsednik Srbije Aleksandar Vučić su u "meri mogućnosti", i nisu mogli da budu "ni veći ni manji", ocenio je u emisiji Direktno sa Minjom Miletić politikolog Cvijetin Milivojević.
"Sa jedne strane, Srbija je nastavila da priznaje teritorijalni integritet Ukrajine, a sa druge se pridružila dvema neobavezujućim rezolucijama u UN protiv Rusije. Drugo je sve kupovina vremena. U jednom delu međunarodne zajednice postoji razumevanje da se pritisak ne vrši dok Srbija ne izabere novu vlast, a druga stvar su pregovori sa Rusijom u vezi s nastavkom energetskog aranžmana. Očigledno u tih šest meseci, u kojima će se nastaviti aranžman, ne bi trebalo očekivati ništa ekstremno poput uvođenja sankcija Rusiji", rekao je Milivojević.
Novinar Zoran Ostojić je, govoreći o eventualnim pritiscima međunarodne zajednice na Srbiju da se uvedu sankcije Rusiji, istakao da "ako neko očekuje nešto od vas, to nije pritisak", kao i da "smo mi rekli da hoćemo u EU".
"Mislim da Vučić mora da taktizira, uopšte ne sumnjam koja je finalna odluka, jer kao svaki političar, želi što duže da bude na vlasti. Svima njima - Putinu, Erdoganu, Orbanu i Vučiću... Milo Đukanović je nedostižni uzor - ako hoće da ostane na vlasti, moraće nešto da učini - da uvede sankcije, i kaže 'nismo se ovih 20 godina ja i oni pre mene šalili da hoćemo u EU", rekao je Ostojić.
Sa druge strane, novinar Bojan Bilbija istakao je da u ovom trenutku nema naznaka da će doći do uvođenja sankcija Rusiji.
"Mislim da su zaključci Saveta za nacionalnu bezbednost i Vlade Srbije principijelni i zasnovani pre svega na našim interesima - a nije naš interes da to uradimo, i predsednik to jasno iznosi svim sagovornicima", rekao je Bilbija.
On smatra da je "politika Srbije nijansirana", i podseća da je Beograd podržao dve rezolucije u Ujedinjenim nacijama što je, kako je rekao, bilo iznenađenje jer niko nije očekivao da će se takva stvar desiti.
"Takođe, podržavamo teritorijani integritet Ukrajine, pa ćemo učestvovati u njenom obnavljanju... postoji čitav niz nijansi u politici, ali nećemo se odreći interesa. Kina i Rusija su i partneri i izrazito prijateljske zemlje, i od te bliskosti imamo izrazite koristi. E sad, ako je neko spreman da kažnjava Srbiju jer ona neće da kažnjava prijatelje, to bi bila primena gole sile i mislim da bi građani Srbije to tako prepoznali. Kaže se da nema pritiska, a ima očekivanja, ali je Saracin rekao 'mi vas volimo, zato vas i pritiskamo' - baš tu reč je upotrebio i tako je ta karta bačena na sto", dodao je Bilbija.
Prema rečima Milivojevića, pritisci na Srbiju mogu da budu i drugačije vrste, a ne samo verbalni.
"Kada kažemo da nam je na jednoj strani Evropa, investicije i budućnost, i novac koji samo čeka da ga uberemo, a na drugoj samo neka emociju prema Rusiji, to nije tačno. Mi smo za ulazak u EU, ako je to ulazak pod normalnim uslovima, kako je ušlo i ostalih 27 zemalja, kao npr. Kipar. On je primljen kao jedna jedinstvena država, dakle ima načina i to nije presedan. Na jednoj strani imate deo teritorije Srbije, ali to nije samo 'srce Srbije'. Prema podacima Svetske banke, samo dostupna nalazišta ruda na Kosovu vrede stotine milijardi evra, a ako se uzme da je nama za ovih 20 godina EU dala milijardu i 200 miliona...", rekao je Milivojević.
On je dodao da je "na jednoj strani 17 odsto teritorije Srbije koja u rudnim nalazištima ima nekoliko stotina milijardi evra, a na drugoj milijardu i 200 miliona evra".
"Pa ostavite priču kada hoćete da se sprdate sa 'velikim Srbima', ovde je reč o raciju. I kada govorite o Rusiji, imate situaciju gde ne postoji alternativa u snabdevanju energentima. Usklađivanje spoljne politike sa EU je mazohizam, jer bi to prvo uradila Nemačka na planu sankcija za energente", istakao je Milivojević.
Ostojić je naglasio da je "Putin odgovoran za sve što se dešava danas".
"Šta, mi ćemo da se grejemo, imamo da jedemo i tako dalje, a tamo je samo ruskih vojnika skoro 30.000 poginulo? Idu suđenja za ratne zločine, naplata ratne odštete... sankcije protiv Rusije će trajati sve dok je poslednji ruski vojnik na toj teritoriji. Sankcije su zamena za rat, da nije njih, Zapad bi mogao samo da uđe na poziv Zelenskog, i bolje je što se NATO na to odlučio nego za oružano izbacivanje agresora iz Ukrajine", rekao je Ostojić, dodajući da je "900.000 ljudi ugroženo ako se ne uvedu sankcije Rusiji".
Da li (ne)uvođenje sankcija utiče na ulazak Srbije u EU?
Govoreći o tome da li bi sankcije Rusiji olakšale evropski put Srbije, Bilbija je istakao da još nema datuma za ulazak Srbije u Evropsku uniju.
"Mi smo godinama unazad znali da će Hrvatska do 2013. ući u EU, i svi su to znali. Ali, sada nema datuma. Sećate se koliko puta je Vučć tražio taj datum, i Junker je procedio 2025. godinu posle ne znam kog pokušaja, i rekao da je to neki okvirni termii, koji su posle poništili", istakao je Bilbija.
On je naveo i primer Ukrajine.
"Lično sam čuo kad su rekli da naprave brzo aplikaciju i da hitno ide na prvu sednicu, čak su i Moldavija i Gruzija svoju aplikaciju poslali, podneli zvanično, i oni su im rekli da ih u narednim decenijama neće primiti. Ukrajina je najdalje napredovala u prihvatanju svih mogućih evropskih vrednosti. Lično sam video sve lidere EU, američke i sve druge, kako odlaze u Kijev i govore im da su praktično već ušli u EU, i mislim da je sada šok za Zelenskog i saborce kada im kažu da ih neće primiti", dodao je Bilbija.
On je rekao i da nije siguran kako je sada pravi trenutak za ulazak Srbije u EU, jer ta zajednica ima dosta unutrašnjih problema.
"Mislim da sutra uvedemo te sankcije, da bi rekli 'sad imate druge uslove' i to je tako, sve dok oni unutar sebe ne odluče da nisu umorni od proširenja, i da su odlučni da nas prime", istakao je Bilbija.
Milivojević je dodao i da su Bugarska i Rumunija primane u NATO i EU skoro istovremeno, a da je to bilo iz jednostavnog razloga - ne jer su se uskladile sa evropskim vrednostima, već je postojala politička volja.
"Želja Brisela je bila da zaustavi, kako kažu 'potencijalni maligni uticaj Rusije u ovom regionu', da je postojala želja bila bi primljena i Ukrajina. Da je postojala želja da se jednom u 15 godina reši problem koji tinja na Zapadnom Balkanu, mogao je da se reši istovremenim primanjem u EU", istakao je Milivojević, dodajući da "ne bismo bili u EU sve dok ne kažemo da je Kosovo nezavisno".
Za Bilbiju, sankcije Rusiji bi značile da nemamo njenu podršku u Savetu bezbednosti UN, a onda smatra da bi se i Kina zapitala da li ćemo i njima da uskratimo podršku.
"Ovde je ključno pitanje reputacije, i ako bismo ostali bez podržške u SB, onda bi Kosovu bio otvoren put i u UN i NATO i sve druge institucije. I Saracin je rekao da navijaju da Kosovo uđe u NATO, to je krajnji cilj Nemačke. Posledice uvođenja sankcija Rusiji bi bile veoma ozbiljne, i za to su veoma zainteresovani sponzori nezavisnog Kosova. Bez obzira na ekonomsku saradnju, moramo da znamo da ipak sa Nemačkom ne delimo iste ciljeve i ideje po drugim pitanjima. Ne smemo naglo da iskačemo u bilo kom pravcu, nego ovako kako radimo dok se neka pitanja ne iskristališu", rekao je Bilbija.
Kako se prema temi Ukrajine odnose političari u Srbiji?
Prema rečima Milivojevića, veći deo lidera opozicije u Srbiji se krije kada je reč o uvođenju sankcija Rusiji.
"Pre izbora su se svi krili, i s leva i s desna, a sada se stvari otvaraju. Imali ste rusofilski pokret oko Vučića, SPS koji je uzleteo na ruskom narativu, tri opozicione partije koje su ušle sa desnog spektra, i niko iz koalicije Đilasa, nijedna stranka, nije bila za uvođenje sankcija... jedino su iz koalicije Moramo govorili o sankcijama", rekao je Milivojević.
"Sada je po jednom istraživanju 82 odsto građana protiv uvođenja sankcija Rusiji, a 85 odsto njih je protiv EU, ako je uslov za to nezavisnost kosova. Sad ove partije očekuju od Vučića da preumi srpske birače, to govore i sa Zapada i očekuju to od njega. Političke elite su tu da vuku neke poteze, ali tako dramatične strateške poteze u pravcu svrstavanja... mi biramo između toga ako se rat nastaviti da li ćemo ratovati u uniformama NATO ili ruske vojske, reč je za sada o hibridnom ratu na svu sreću", rekao je Milivojević.
Ostojić smatra da bi u sastavljanju Vlade svakako Vučić trebalo da uzme u obzir ko je za uvođenje sankcija Rusiji, a ko protiv toga.
"Kakva politika, takva vlada. Mi imamo jedno politikanstvo na sceni, kada neko ima neki politički stav, ali kalkuliše da ga ne iznese, jer mu ne bi odgovaralo. Postoji nešto što je van politike, što je državni razlog, što državnici moraju da vode račune ne o sledećim izborima već šta će biti sa budućim generacijama. Ovo pitanje, nastavak i odlazak Srbije prema Zapadu i EU što znači sankcije, je toliko značajno da tu ne može da bude političkih podela, sem na dve strane - oni koji su za interese Srbije i oni koji su za interese Rusije", rekao je Ostojić.
"Strašno je ružno i neodgovorno da na ovo pitanje posle brutane agresije Putina koje je osudilo tri četvrtine zemalja sveta, pokušavaju da se skupljaju politički poeni na ovome, u smislu 'hajde ti Vučiću probaj pa ćemo mi da te gazimo jer si to uradio, a uradio si u interesu Srbije'. Ovo je državni razlog, pa mislim da svako kome su interesi Sbrije na prvom mestu mora da podrži sankcije Rusiji i nastavak evropskih integracija", istakao je Ostojić.
Bilbija je dodao da bi pitanje sankcija Rusiji, pre nego što se nađe na dnevnom redu novog parlamenta, moralo da prođe širu raspravu i da se vidi kakav je stav celog društva, dodajući kako smatra da bi "ta odluka bila protiv velike većine društva". (www.euronews.rs, TV Euronews Srbija, “Direktno sa Minjom Miletić”, 20.5.2022)

https://www.euronews.rs/srbija/politika/49052/srbija-izmedu-pritisaka-interesa-i-evropskog-puta-koja-je-cena-neuvodenja-sankcija-rusiji/vest

Dok se čeka Jalta

 Da li je dijalog s Prištinom na prekretnici
Srbija će, izvesno je, pokušavati da smanjuje pritisak Zapada, a u nesreći je sreća za vlast koja je u odugovlačenju već pokazala izvesnu umešnost i što (ne)formiranje nove vlade može biti dobar instrument za to
Za pritisak Evropske unije i SAD na Srbiju da prizna samoproglašenu nezavisnost Кosova kriva su, prema izjavama koje poslednjih dana daju Aleksandar Vučić i Ana Brnabić, samo dva čoveka. Jedan je Vladimir Putin koji se pozvao na presudu Međunarodnog suda pravde u poređenju КiM sa dvema donbaskim oblastima koje su proglasile nezavisnost. I drugi, Vuk Jeremić koji je kao ministar spoljnih poslova uputio neslavni zahtev za mišljenje tom sudu o pravu Albanaca na samoopredeljenje. Nakon okupljanja u trouglu Miroslav Lajčak, Aljbin Кurti i Vučić kod nemačkog kancelara Olafa Šolca u Berlinu, prošle nedelje, predsednik Srbije potencira još više da je Putinovo poređenje promenilo poziciju Srbije, što znači da zapadne zemlje sad insistiraju na priznanju i zato da bi ruskom predsedniku izbile adut. A predsednica Vlade je otkrila tek sad da svaki razgovor sa zapadnim zvaničnicima godinama već počinje njihovim podsećanjem na mišljenje (ona kaže presudu) MSP ostavljajući nju, Anu Brnabić, bez argumenata.
Na stranu što bi i vrapci imali odgovor Brnabićkinim sagovornicima - na primer, da je sud odlučio da prištinska deklaracija o nezavisnosti nije protivna međunarodnom pravu, ali ne znači da nije protivno pravu priznanje od strane trećih zemalja - i sama predsednica Vlade je o tome donedavno umela da odgovori jednom poslaniku albanske manjine. Šaipu Кamberiju odbrusila je da po tom principu i ona može da prizna nezavisnost beogradskog naselja Кaraburma i napiše ustav za te potrebe. Zato se fatalizam s kojim se tek poslednjih dana tumači odgovor MSP na verovatno najmizernije postavljeno pitanje u istoriji tog suda, a srpske diplomatije svakako, može posmatrati jedino kao zloupotreba kosovskog pitanja u unutrašnjim političkim obračunima ili preventivno prebacivanje krivice za bezizlaznost u kojem se trenutno rukovodstvo nalazi. Brnabićka zapravo radi isto što i Jeremić svojevremeno - pokušava da spase vlast i rejting preko državnog interesa. Da li je, međutim, vlast u Srbiji zaista u bezizlaznoj situaciji, pred izborom sankcije ili КiM ili drugom vrstom ucena težih no inače?
Direktor agencije Pragma Cvijetin Milivojević ne veruje da će se pitanje КiM rešavati uskoro, ali smatra da Šolc otvara prolaz ka onome što je cilj Nemačke, koja je jedan od mentora tzv. nezavisnosti Кosova. „Nemačka jeste važan ekonomski partner, kao i njene investicije u Srbiji, ali te investicije nisu kapitalne. Reč je uglavnom o proizvodnji kablova u kojoj se radi za niske zarade. Pridaje se preveliki značaj tome i namerno zanemaruje da nemački investitori ovde nisu iz ljubavi, nego upravo zbog tih zarada za koje ne bi radio niko u toj zemlji. Tako da je pretnja investicijama plašenje mečke rešetom, a zapravo alibi za potencijalni zaokret u spoljnoj politici. A svakako su nemerljive sa 17 posto teritorije, pa i ako govorimo jezikom novca - nemerljive u odnosu na dostupne sirovine na КiM čiju vrednost Svetska banka procenjuje na stotine milijardi dolara i na katastarski nesporno zemljište.“
Ucene su postale legitiman argument u donošenju državnih odluka, ali je sastanak u Berlinu, iako su Beograd, Priština i Lajčak, prema tumačenju nemačke štampe, okupljani tek da bi se poguralo odmrzavanje dijaloga i da bi se podvuklo da još uvek postoji nemačka zainteresovanost da kontroliše i ovaj proces i „balkanski paket“ , izbacilo iz fokusa sve tehničke teme, kao što su razgovori o registarskim tablicama, koji će se, na primer, nastaviti 13. maja. Nemački kancelar kazao je da se dijalog mora završiti priznanjem, a kosovska strana nastavlja da insistira na narativu koji je u nedavnoj poseti imala i američka zvaničnica Кaren Donfrid - na međusobnom priznanju. (www.nin.co.rs, kompletan tekst u štampanom izdanju NIN-a, Dragana Pejović, 13.5.2022)
 

ЦВИЈЕТИН: Ово је истина о односу Вучића и Путина! Ево ко је лажна опозиција ВИДЕО

Гост медијске куће Србин инфо био је политички аналитичар Цвијетин Миливојевић, који је перфектно разоткрио домаћу политичку сцену и најновије догађаје у земљи и свету.
Миливојевић је говорио о свим политичким преварама Александра Вучића, али и поручио да праву и лажну опозицију можемо препознати по питању санкција Руској Федерацији.
Више о овим, али и другим темама у веома интересантном видео прилогу. (Centar, Youtube TV kanal i www.srbin.info, 17.5.2022)
https://www.youtube.com/watch?v=gbsGl_XMi5U

Teret devedesetih u regionu

 Zašto ne možemo da zatvorimo poglavlje prošlosti i nastavimo da živimo u sadašnjosti? I čija je krivica...
Površno posmatrano, zemlje bivše Jugoslavije su izašle iz prošlosti. Međutim, ako samo malo zagrebemo ispod površine, susrešćemo se sa drugačijom realnošću. Zaleđeni konfilkti. Neprevaziđene istorijske i nacionalne traume. Slika je današnjice obojene u devedesete. Bivše jugoslovenske republike nose teško breme prošlosti, iz čijih ralja nikako da se istrgnu.
Zato se sa pravom postavlja pitanje zašto ne možemo da zatvorimo poglavlje prošlosti i nastavimo da živimo u sadašnjosti? I čija je krivica?
"Neriješena pitanja prošlosti su teret sa kojim se odgovorne elite moraju politički nositi, kao i drugi narodi. Ono bremenuje njihove politike i determiniše budućnost. S druge strane, ta neriješena pitanja prošlosti su predmet političkih zloupotreba i zato se narodima čini da se iz devedesetih nikako ne izlazi, jer se non-stop iste stvari zloupotrebljavaju, a nikakvo rješenje konkretno nije postignuto", kaže za UNU profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci Đorđe Vuković.
I dok se rješenje ni ne nazire, Balkan ostaje pozornica na kojoj međunarodna zajednica i domaće političke elite neprestano vrše eksperimente. Na čijim leđima se koplja lome, već je dobro poznato.
"Kada neko priča kako ti narodi ne mogu da pomire, pa nisu se narodi, zapravo, ni svađali. Svađale su se političke elite, a one su se, manje-više, ne pomirile, one su se – namirile. Postali su, zapravo, ljudi koji vladaju i finansijama i ekonomijom i privredom i raspodjeljuju privredna bogatstva u šest, odnosno, čak bih rekao, šest i po država, računajući teritoriju Kosova i tako dalje. Umjesto jednoj jedinoj. Njima se otvorio prostor, građanima se prostor zatvorio", ističe politički analitičar Cvijetin Milivojević.
I dok prošlost bučno i bolno otkucava, budi se patriotizam političkih elita. Istovremeno se budi i staro pravilo koje nas podsjeća da neriješeni problemi postaju istorijski.
"Hiljade nestalih nisu pronađeni, što je zaista neobično, pogotovo kada ste imali rat na kopnu. Nestali su obično u ratu na moru... Dakle, to su skrivani, nisu prosto nestali ostaci ljudi, što povrijeđuje broj živih stanovnika i s druge strane, pokazuje se da je profitabilno igrati na tome u političkim kontekstima. Dakle, da se isplati, kada dođe do neke gužve, pozvati se na patriotske sadržaje, što rade svugdje u svijetu, ali kod nas su patriotski sadržaji krvaviji nego drugdje jer se krv još nije osušila", objašnjava politički analitičar Žarko Puhovski.
Dok prošlosti živi, sadašnjost i budućnost čekaju. Dok glasno odjekuju priče i problemi rođeni devedesetih, ovi, današnji, ostaju u sjenci. Dok stare istine iznova žive svojih pet minuta, nova nas upozorava da ne možemo dalje dokle god prošlost držimo za ruku. (www.una.world, Una TV, Sanja Krasić, 14.5.2022)
https://www.una.world/ba/region/teret-devedesetih-u-regionu-ne-mozemo-dalje-dok-proslost-drzimo-za-ruku/4a486084-24a3-4eab-8069-8abcafd8c1e1

Prijem Kosova u Savet Evrope: Proces koji može da traje godinama

 Kosovo je apliciralo za članstvo u Savetu Evrope, što je i u Prištini i u Beogradu dočekano kao gotova stvar. Iako je procedura dugotrajna, mukotrpna i može trajati godinama. Kosovska Vlada je na sva zvona objavila da su učinili prvi korak u procesu pristupanja Savetu Evrope, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio da Priština krši Vašigtonski sporazum, te najavio još jednu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost. Po svemu sudeći bespotrebnu, jer niti je Vašingtonski sporazum ovim potezom Prištine prekršen, niti Srbija može išta da uradi kako bi sprečila da Kosovo postane članica ove međunarodne organizacije.
„Dobio sam zvaničnu informaciju da je tzv. Kosovo podnelo zahtev za prijem u Savet Evrope i time je Priština pokazala da je brutalno prekršila i pogazila Vašingtonski sporazum, nakon desetogodišnjeg gaženja Briselskog sporazuma, kao i rezoluciju 1244“, rekao je Vučić, a zatim najavio još jednu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost i poručio da će Srbija dati sve od sebe da pokaže da može da se bori.
S druge strane, u saopštenju kosovske Vlade piše da je odluka donesena na elektronskom sastanku Vlade u Prištini i da je njom u načelu odobrena inicijativa za članstvo u ovu međunarodnu organizaciju.
Kako izgleda procedura
Izvršna direktorka Centra za demokratiju i bivša potpredsednica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Nataša Vučković za list Nova kaže da ništa oko eventualnog prijema Kosova u ovu organizaciju ne zavisi od njihove želje, već je prvi korak poziv koji bi trebalo da dobiju iiz samog Saveta Evrope.
 “Komitet ministara kao organ Saveta Evrope u kojem su predstavnici Vlada zemalja članica poziva neku zemlju da postane članica. Prethodno je potrebno da dve trećine članova bude prisutno i da glasa u prilog predloga da neka država pristupi Savetu Evrope. Zatim se aktivira Parlamentarna skupština Saveta Evrope, koja treba da definiše uslove za članstvo i utvrdi u kojoj meri Kosovo ispunjava kriterijume za prijem”, kaže Vučković.
Kad je reč o daljoj proceduri Vučković kaže da je najveći izazov to da li će predlog imati dvotrećinsku većinu u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
Bez Rusije, dvotrećinska većina je realna
Ruska Federacija je 16. marta ove godine isključena iz Saveta Evrope zbog agresije koju je 24. februara započela na Ukrajinu. Bez Rusije, dve trećine država članica te organizacije priznaje nezavisnost Kosova.
“Tu je vrlo važno naglasiti da se često dešava da članovi Parlamentarne skupštine ne glasaju onako kako glasaju njihove Vlade, a s obzirom na to da Rusija više nije članica Saveta Evrope onda je za očekivati da Kosovo u konačnici dobije dvotrećinsku podršku. U svakom slučaju to je proces koji će potrajati. Srbija je recimo poziv za prijem u Savet Evrope dobila 2000. godine, a postala je članica 2003, nakon ubistva premijera Zorana Đinđića”, navodi Vučković.
O prekršenim ugovorima
Bilo kako bilo, predsednik Srbije ovim povodom sazvao je hitnu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, pozivajući se na prištinsko kršenje Vašingtonskog sporazuma.
Podsećanja radi, ovaj sporazum između Beograda i Prištine potpisan je 2020. godine, u posredstvu tadašnjeg predsednika Amerike Donalda Trampa. Tačka 15 tog sporazuma predviđa da će Kosovo primeniti jednogodišnji moratorijum na podnošenje zahteva za članstvo u međunarodnim organizacijama. Srbija je s drudge strane pristala na jednogodišnji moratorijum na svoju kampanju za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova.
Politikolog Cvijetin Milivojević za list Nova kaže da sporazum nije prekršen.
 “Sve je to epilog onoga kad je Vučić poželeo da pomogne Donaldu Trampu da dobije izbore i potpisao Vašingtonski sporazum, a na pitanje zašto je to uradio, odgovorio - “zato što sam pametan”. Taj sporazum, za koji on sad kaže da ga Priština krši je potpuno besmislen i jedina stvar koja se iz njega ostvarila jeste to što je Srbija indirektno pozvala Izrael da prizna Kosovo, iako se 13 godina tome protivio”, kaže Milivojević i dodaje:
“Priština nije prekršila sporazum jer je u njemu naznačeno da će obustaviti zahteve za prijem u međunarodne organizacije na godinu dana, a taj rok je prošao. Zato sad od Vučića očekujem da se ostvari ono o čemu je nekoliko puta govorio javno, da je 14 zemalja spremno da povuče priznanje nezavisnosti Kosova. Sada to mogu da urade”.
Konačnu reč daje Amerika
Milivojević kaže da će konačnu reč o tome da li će Kosovo postati član Saveta Evrope, doneti upravo Amerika.
“To je u ovom trenutku samo stvar dobre volje centra moći iz Vašingtona i eventualno iz Berlina, da li će narediti prijem Kosova ili će ga stopirati. Svi znamo da je Kosovo primljeno u Međunarodni olimpijski komitet, tako što se Srbija pravila mrtva i nije prisustvovala sednici na kojoj se o tome odlučivalo i samim tim svesno propustila priliku da se makar pobuni. Da ne govorimo o prijemu Kosova u FIFA, FIBA… Jedino smo uspeli da sprečimo njihov prijem u UNESCO i to ne zahvaljujući našoj diplomatiji, već isključivo lobiranju Rusije i Kine", navodi Milivojević. (www.nova.rs, list Nova, Jelena Jelovac, 13.5.2022)

Vlast briga što protesti tresu Srbiju

Na nacionalnim TV nevidljivo nezadovoljstvo prosvetara, ekologa, advokata…
U poslednja dva i po meseca protesti se održavaju širom Srbije, od prosvetara, ekologa, pijačnih prodavaca, pa do advokata i protivnika rata u Ukrajini.
Od početka marta pa do danas održano je bar 30 protesta.
Međutim, šira javnost o tome nije obaveštena, jer pro-režimske televizije i pro-vladini tabolidi o tome maltene ne izveštavaju.
Tek kada su ekološki protesti zbog kompanije Rio Tinto toliko prepravili Srbiju da vlast više nije mogla da ih ignoriše, RTS je, na primer, počeo šturo o tome da izveštava.
I pored velikog broja štrajkova i protesta, izgleda da vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem za to ne haje.
Politikolog Cvijetin Milivojević, ističe za Danas da se protesti širom Srbije ne emituju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom zato što mogu da budu opasna poruka kojim putem treba da idu sledeći učesnici prostesta i kojim putem najlakše mogu doći do ispunjenja svojih zahteva.
“Najbolji primer su taksisti, koji su sve svoje ciljeve bez problema postizali. Kada se nekoliko stotina taksista upreči na centralne beogradske raskrsnice onda stoji Beograd i cela Srbije. Nažalost, prosvetari i ostali nemaju tu vrstu moći, ali činjenica je uspevaju protesti koji su locirani po gradovima na najvažnijim i prometnijim mestima. Takvi su bili protesti protiv Rio Tinta u onoj fazi Save Manojlovića, kada su blokirani mostovi, autoput na ulazu u grad”, objašnjava Milivojević.
Naš sagovornik smatra da su izbori održani 3. aprila još jedna propuštena šansa.
“Opozicija je morala da preti bojkotom dok se ne oslobode mediji. Mene kao građanina zanima da život oko nas, pa i protesti, bude vidljivi tokom četiri godine, a ne samo tokom izborne kampanje. Opozicija je imala oružje u svojim rukama i ona bi to dobila, možda ne u punoj meri, ali svakako bi dobila relaksaciju na nacionalnim frekvencijama”, ukazuje Milivojević.
Podsetimo, u Novom Sadu je juče Advokatska komora Vojvodine organizovala protestno okupljanje ispred zgrade suda zbog brojnih nerešenih slučajeva napada na advokate, od kojih je poslednji paljenje automobila advokata Dragana Konjevića iz Sombora.
Samo dan ranije, 10. maja, naučnici su na Platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu održali protest tražeći jednake plate za jednak rad i siguran posao za sve naučnike.
Građani Bežanijske kose protestovali su 7. maja zbog planirane izgradnje dva solitera visine 100 i 120 metara na mestu sportskih terena, čime bi se uništila urbanistička celina, a planirano je da se poseče više od 100 stabala.
Dan ranije grupa građana iz niškog naselja Gornji Komren i deo opozicije protestvovali su zbog odluke Grada Niša da se u tom naselju ukopavaju divlje i domaće svinje koje su uginule od takozvane afričke kuge.
Na Međunarodni praznik rada, članovi Saveza samostalnih sindikata Srbije organizovali su Prvomajski protest u Leskovcu, ispred južnokorejske fabrike „Jura“, navodeći da je protest organizovan zbog toga što u ovoj kompaniji nije moguće organizovati sindikat, a oni koji su to i to pokušali da urade, dobili su otkaz.
Pod sloganom “Opasulji se – organizuj se u sindikat” Ujedinjeni granski sindikat “Nezavisnost” održao je 1. maja protest na Trgu Nikole Pašića sa porukom da su radnici svesni da se sa “opasuljivanjem počelo još 90-ih, ali da očigledno posao još nisu završili”.
Građani i aktivisti blokirali su 28. aprila put Valjevo-Lajkovac zbog istraživanja litijuma kompanije Eurolitijum.
Protest za odbranu Rađevica kod Aleksandrovca održan je 25. aprila u blizini mesta na kojem je planiran početak rada kamenoloma. Posle godinu dana od prvog protesta, ponovo su se okupili građani koji su želeli da iskažu svoje nezadovoljstvo zbog izgradnje kamenoloma na obroncima Goča.
Veliki protest pijačnih prodavaca održan je u Beogradu 13. aprila. Pijačni prodavci iz cele Srbije došli su u prestonicu kako bi iskazali protivljenje uvođenju fiskalnih kasa. U Nišu, Jagodini, Zrenjaninu, takođe, su održani protesti.
Savez studenata Filozofskog fakulteta u Novom Sadu blokirao je tu obrazovnu instituciju 6. maja, nakon što je odbijena lista Studentske reakcij za izbore za studentski parlament.
Dvadesetak funkcionera Sindikata prosvetnih radnika Niša okupilo se 31. marta na centralnom Trgu kralja Milana, kako bi još jednom upozorili na probleme u prosveti koje država godinama ne rešava.
Članovi Sindikata zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti organizovali su danas protest ispred Ministarstva finansija, kako bi ponovo ukazali da njihovi zahtevi nisu ispunjeni.
Istog dana, dakle 31. marta, studenti su protestovali na platou kod Filozofskog fakulteta u Beogradu zbog uvredljive izjave voditeljke TV Happy, Aleksandre Brčić, koja je prethodno izjavila da se studenti prodaju za 1000 dinara, tačnije da su za te pare spremni da urade šta god, i da izađu gde god, na bilo koji protest.
Tog 31. marta, dvadesetak funkcionera Sindikata prosvetnih radnika Niša okupilo se na centralnom Trgu kralja Milana, kako bi još jednom upozorili na probleme u prosveti koje država godinama ne rešava.
Pijačni prodavci, neazdovoljni odlukom nadležnih da moraju da poseduju fiskalne kase, prenoćili su 30. marta, ispred Andrićevog venca. Sutradan, 31. marta, su se razišli kućama.
Privrednici i turistički radnici održali su 30. marta protest u Beogradu zahtevajući da se u najkraćem roku prekine praksa subvencionisanja stranih investitora novcem građana Srbije, da se taj novac preusmeri u razvoj domaće poljoprivrede i prerade, ali da se smanje nameti na male zarade.
Šezdesetak članova Foruma srednjih stručnih škola okupilo se istog dana, 30. marta, ispred Ministarstva prosvete, na protestu pod sloganom „Za spas obrazovanja“, želeći da iskažu nezadovoljstvo platama i trenutnim stanjem u prosveti.
Meštani svih sela iznad manastira Sopoćani održali su 28. marta protestno okupljanje i blokadu putnog pravca Pazarište u dužini od 150 metara zbog neasfaltiranog i neprilagođenog izvođenja radova na delu puta Pazarište – Sopoćani.
Dana, 27. marta, aktvisti Ekološkog ustanka, koalicije Moramo i meštanima iz mesta u okolini Bora, predali su ambasadorki Kine u Beogradu zahtev da prenese njihovoj kompaniji Ziđin da momentalno prekinu sa zločinom nad ljudima u Srbiji.
Proizvođači mleka su 25. marta u Šapcu prvo se prekrstili pa su onda prosuli količine mleka koje su doneli u šabačku kanalizaciju.
Nezadovoljni što im još nije plaćena nadoknada za oduzetu zemlju zbog izgradanje auto-puta Preljina-Požega, žitelji Pakovraća kod Čačka blokirali su 26. marta prilaz gradilištu u tom mestu.
Šesti protest, u okviru kampanje „Srbija nije na prodaju“, održan je 20 marta u Novom Sadu. Na Pozorišnom trgu okupilo se oko stotinu Novosađana, koji su uz organizatore, pozvali na zabranu eksploatacije litijuma u i obustavu otvaranja novih rudnika širom Srbije.
Istog dana, 20. marta, održan je protest članova Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja održan je na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, a okupljeni su tokom skupa ponovili svoje zahteve za izmenu uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u predškolskim ustanovama.
Predstavnici Sindikata naučnika Srbije poručili su 15. marta na protestu ispred Ministarstva finansija u Beogradu da ne traže povećanja plata, već da budu ravnopravno i ravnomerno plaćeni i imaju sigurna zaposlenja.
Prodavci polovne robe na buvljoj pijaci na parkingu pored Tvrđave u centru Niša, održali su 14. marta protest ispred kabineta gradonačelnice Dragane Sotirovski.
Roditelji u Nišu su 8. marta protestovali jer su deca sa invaliditetom ostala bez ličnih pratilaca.
U Beogradu je povodom Međunarodnog dana žena, 8. marta, održana protestna šetnja po centru grada.
Takođe, već nekoliko protesta protiv rata u Ukrajini održale su Žene u crnom u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu.
Poslednji je održan povodom Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, 9. maja. Žene u crnom organizovale su tim povodom antirarnu/antifašističku akciju pod nazivom “Stop fasizmu! Stop ratu u Ukrajini“.
S druge strane, održani su i skupovi podrške Rusiji. (www.danas.rs, J. Diković, 12.5.2022)

Gosti N1: Opozicija se raspala pre rezultata, odlazak kod Vučića autogol Đilasa

Politikolozi Cvijetin Milivojević i Boban Stojanović ocenili su u emisiji Novi dan da se opozicija raspala pre objavljivanja zvaničnih rezultata o izborima, kao i da je mnogo doprinela ovakvoj političkoj situaciji u zemlji. "Opozicija je dozvolila bez puno traženja i zahteva da još jedne izbore dobije Aleksandar Vučić, sa vanustavne pozicije predsednika stranke. Takođe, imali smo autogol, kada je predsednik najveće opozicione stranke u Beogradu dozvolio sebi, da u trenutku kada izborni proces nije ni bio blizu završetka, uđe i arbitrira zajedno sa neustavnim predsednikom Republike, i odluči da zbog rezultata 55:55, idemo na ponovljene izbore koji ne odgovaraju nikom - sem SNS-u", naglasio je Milivojević. "Nakon svega ovoga, više ne znam šta da mislim. Ne znam o kojoj ćemo opoziciji da pričamo, kao i o kom formatu, jer ukoliko se ponove ti izbori, svi ovi koji su učestvovali na ovim izborima će proći lošije", istakao je Stojanović.
„RIK ne saopštava konačne rezultate parlamentarnih izbora zbog ponavljanja izbora na jednom mestu i jednog mandata koji će u okolini Bujanovca pripasti ili rusofilskom Dačiću ili kooperativnoj stranci nacionalne manjine Albanaca. Reč je o Velikom Trnovcu, najvećem albanskom mestu u okolini Bujanovca, i od toga će zavisiti kapacitet za pregovore Ivice Dačića, da li će imati 31 ili 32 poslanika u parlamentu“, kaže Milivojević.
Prema njegovim rečima, radi se o svojevrsnoj „poruci Ivici Dačiću (od strane SNS) da smanji zahteve u pregovorima za dva nivoa vlasti“.
Stojanović se ne slaže da je ponavljanje izbora poruka Ivici Dačiću od strane Srpske napredne stranke, već da je u pitanju "borba za novac" koji se dobija na osnovu tog jednog mandata".
" Dačić očigledno neće da se odrekene tih 3.000 evra mesečno, a i zašto bi se odrekao kada može, i kada je utvrdio nepravilnosti na tom biračkom mestu pre 10 dana, kada su poslednji put bili održani izbori tamo. On se bori za taj novac, a Albanci se bore za to jedno mesto i političko preživljavanje", kazao je Stojanović, uz napomenu da ovakvo stanje može da da potraje i do kraja godine.
Smatra da može da se desi i da konačne rezultate svih izbora imamo tek u junu, iako su izbori bili 3. aprila.
Podseća da se na taj način pomeraju i ostali rokovi, dodeljivanja mandata, zasedanja Skupštine Srbije, i da to znači da može da se desi da Vladu Srbije dobijemo tek pred kraj godine.
Milivojević ukazuje da se nakon proglašenja rezultata u Beogradu, do 9. juna mora konstituisati Skupština Grada, a do 9. jula bi morali da imamo izabranog gradonačelnika.
"Ukoliko se to iz bilo kog razloga ne desi, Vlada Srbije, iako je u tehničkom mandatu, u obavezi je da formira privremeni organ", navodi Milivojević
Kod republičkih izbora, situacija je drugačija.
"I ranije smo se složili da je kraj leta idealno vreme za formiranje Vlade Srbije, odnosno početak septembra. Zašto? Iz vrlo praktičnih razloga, a radi se o tome da se pitanje sankcije Rusiji ili ne prolongira do tada", uveren je Milivojević.
Stojanović upozorava da i narednom mandatu neće biti važno ko će biti ministri, jer "svi znaju da nisu autonomni, da oni ne kreiraju politike i da se ne pitaju nizašta".
"Mi ovde imamo samo predsednika, ne države, već najveće stranke, koji ima većinu u parlamentu, i to je kod nas najvažnija institucija. Nažalost, politički sitem nam je takav da moć leži u poziciji predsednika najveće parlamentarne stranke", istakao je Stojanović.
Milivojević je podvukao da je suština u tome da smo "krivicom vlasti i opozicije došli u situaciju da polazimo od nečega da je realno stanje,  umesto kao u svakoj normalnoj demokratskoj zemlji da se poštuju najviši pravni akti te zemlje".
Milivojević: Deo opozicije na putu izdaje
"Opozicija je dozvolila bez puno traženja i zahteva da još jedne izbore dobije Aleksandar Vučić sa vanustavne pozicije predsednika stranke. Takođe, imali smo autogol, kada je predsednik najveće opozicone stranke u Beogradu dozvolio sebi, da u trenutku kada izbor ni sistem nije ni bio blizu završetka, uđe i arbitrira zajedno sa neustavnim predsednikom Republike, i odluči da zbog rezultata 55:55 idemo na ponovljene izbore koji ne odgovaraju nikom, sem SNS-u", naglasio je Milivojević.
On je ocenio da je "velika greška što je Đilas ušao u tu vrstu razgovora u tom tenutku".
"Mi smo sada u poziciji da, od dobre volje Vučića, neustavnog predsednika, zavisi hoće li biti ponovljenih izbora u Beogradu, i kako će se formirati vlast? Hoće li biti uvedene privremene mere i hoće li se opstruirati formiranje skupštine? Pa to je strašno. Opozicija je u situaciji kada je postigla izborni uspeh dozvolila sebi da se faktički podmetne Vučiću da on nastavi da manipuliše", kazao je Milivojević.
Stojanović smatra da je kod formiranja Vlade Srbije ključno pitanje da li će Nebojša Stefanovića sedeti u njoj. On je podsetio na afere u kojima je bio spominjan, kao na optužbe koje su prema njemu upućivali nekadašnji bliski saradnici.
"Verujem da tinja rat između njih dvojice (Vučića i Stefanovića). Tinjao je dok nisu prošli izbori, a 15 dana nakon izbora Dijana Hrkalović priča šta priča, odjednom Đukanović joj postaje advokat i sve to se diže na neki novi nivo. Verujem da je to jedina stvar koju Vučić ne kontroliše, odnosno za koju ne znam da li će uspeti da se izbori, da Stefanović više ne bude faktor u Vladi", kazao je Stojanović.
Ocenjuje da se opozicija raspala pre ponovljenih izbora.
"Nakon svega ovoga, više ne znam šta da mislim. Ne znam o kojoj ćemo opoziciji da pričamo, kao i o kom formatu, jer ukoliko se ponove ti izbori, svi ovi koji su učestvovali na ovim izborima će proći lošije", kazao je Stojanović.
Milivojević je rekao da je iz opozicije, jedan deo "na putu da izda".
"Sumnjičenje da će liste desnice da pređu na Vučićevu stranu je zapravo bio alibi. Koliko znam, sem par poslanika iz POKS-a, niko iz tih lista koje su sumnjičene da će izdati nije izdao. A izdao je deo koalicije "Ujedinjeni za pobedu Srbije"", kazao je on.
Na pitanje novinarke ko je izdao, on je precizirao da je deo koalicije Ujedinjeni sa pobedu Srbije "na putu da izda".
"Znam neke grupe koje pregovaraju o eventualnom ulasku u Vladu Srbije. Sa liste opozicije su, a nisu stranke desnice... I ti razgovori uveliko traju", kazao je Milivojević, ne preciziravši o kome je reč.
Oba sagovornika su se složila da bi kod ponovljenih izbora, porastao broj glasova SNS-u, drastično pao "ujedinjenoj" opoziciji, dok bi mali rat imala koalicija "Moramo".
"Jedini koji će sa ponovljenih izbora imati bolji rezultat je Srpska napredna stranka", zaključili su sagovornici N1. (www.rs.n1info.com,, TV N1, Novi da, voditeljka Nataša Miljković, 10.5.2022)

https://rs.n1info.com/izbori-2022/gosti-n1-opozicija-se-raspala-pre-rezultata-odlazak-kod-vucica-autogol-djilasa/

Orvel, Hitler i onaj što im skida ideje

Od trenutka kada je otpočela ruska vojna invazija na Ukrajinu, elektronski, internet i štampani vučićoidi grunuli su dominantnu poruku o svetu koji “gori u paklu”, u nekakvom ognjenom okeanu, na jednoj, i Srbiji kao izolovanom rajskom ostrvu, oazi stabilnosti, nasuprot svima. Prvobitni slogan kampanje “Dela govore” (premijera 1938, Stojadinovićeva Jereza) ustuknuo je pred narativom “Mir. Stabilnost. Vučić” i medijskom kampanjom naturivanja antipod (ne)vrednosti i crno-belih slika.
Dok svetski moćnici najavljuju dugotrajni rat, dok od Vašingtona, preko Londona, do Nemačke i susedne nam Hrvatske cene goriva, ali i hleba dramatično skaču, dotle naš brižni Vrhovnik drži jevtinoću pod kontrolom, uz nezapamćen rast dži-di-pija i podelu po 100 evra mladim naraštajima. Dok nas NATO i Amerikianci, s jedne, a Rusi, s druge strane, neviđeno pritiskaju, dok nam prete i ucenjuju nas, dotle naša vlast vodi nezavisnu politiku i hrabro se odupire i jednima i drugima. Vučićoidi su, po egzekutivnoj komandi iz propagandnog Vrhovnikovog “ratnog” štaba, taj kontrast slikovito predstavljali kao: u svetu haos, u Srbiji mir, red i rad. Uz medijsku porciju zastrašivanja i sejanja panike od mogućeg trećeg svetskog rata i globalne gladi, ali i razvejavanja nade da ćemo mi, ovde, sve to da izbegnemo ako 3. aprila budemo “pametno glasali”, kao što, ispostaviće se, jesmo. U to ime, većina vučićoida je, preventivno, kao slučajno, zaturila u fioku čak i postere s Putinovim likom.
Tema svih tema bila je šta je tog dana nosilac svih lista na svim nivoima gde rekao, šta je otvorio, s kim se sastao i šta je imao da kaže na sve teme i o svim mogućim pitanjima, od izgradnje seoskih sokaka do nadolazeće svetske vojne.
Originalni glavni junak onog izbornog slogana “Za našu decu” (“Unseren Kindern – die Zukunft durch AH”, premijera 1936) – bar tako je Ramon Kartje tvrdio u knjizi “Ratne tajne otkrivene na suđenju u Nirnbergu” (izdanje 1951) – nikome od saradnika nije dopuštao da ima celokupan uvid u njegovu politiku i namere. Zato je čak i najveće ulizice i prišipetlje oko sebe držao u blaženom neznanju, govoreći da “svaki treba da zna samo ono što ga se direktno tiče i to tek onda kada je to neophodno, to jest, što je moguće kasnije”.
Rajhskancelar je u vlasti nacional-socijalista bio sve i svja. Nije imao ni jednog savetnika. Ni jednog prijatelja, pa čak niti jednog pouzdanika ilii “čoveka od posebnog poverenja”. Kroatje, koji je i sam direktno sudelovao u nirnberškom procesu, stekao je utisak da iza Firera ili u njegovoj senci nije bilo ni jedne “sive eminencije”, već se cela tehnologija odlučivanje svodila na “monstruoznog genija i one koji su klečali pred njim”.
Svakog dana, elem, nosilac svih lista na svim nivoima izbora u Srbiji 2022, “ekskluzivno” se, mešao u sve teme, obraćajući se sa telekrana neke televizije, dok su to preostale zdušno, neumorno i, iz sata u sat, iz “vesti u vesti”, do iznemoglosti solidarno prenosile.
Sve to vreme, išli su, 24/7, kajroni sa “izvanrednim” najavama: “V. sutra sve otkriva na televiziji toj i toj!”; “V. će večeras otkriti istinu posle koje više ništa neće biti isto!”; “V. brutalno odgovorio Šolakovim i Đilasovim medijima”;  “V. razvalio Mila i Kurtija!”... Sve, uz inflaciju preteških reči i Vrhovnikovo prigodno, mnogo puta ponovljeno, različitim primaocima upućeno: “Sram vas bilo sve zajedno, misle da smo debili… Sram vas bilo, neznalice… Biće nam teže, radujete se tome, sram vas bilo!?... Sram vas bilo sve zajedno! I analitičare i lažove!... Sram vas bilo, ministri…”
Sa sve svakodnevnim rafalima na račun onog čije je ime postalo “Šestodevetnaest”, a prezime “Miliona”, evra. Onog kome su – sistemom slučajnog uzorka, probraću samo nekoliko dana, između 25. i 29. marta, pre tačno tri godine – bile posvećene sve naslovne strane svih vučićoida. Citiram: "Đilas otišao u SAD, tamo traži pomoć da ruši vlast"; "Đilas priznao da u SAD dogovara haos u Srbiji"; "Đilas bi da ubija! Iz Amerike preti nasiljem i žrtvama"; "Opasan plan đilasovaca: Spremaju "Majdan" u Srbiji!"; "Đilas spreman na ubistva." A sve zato što su Đilasa, tih dana, u Americi, primili glavni direktor Saveta za nacionalnu bezbednost za Evropu i Rusiju Džon Erat, direktor za evropske poslove istog toga saveta Vilijam Berkli, zamenik pomoćnika državnog sekretara Metju Palmer – sve isti oni ljud koje su (plus Sorosa juniora, pride), samo mesec pre toga, usred Beograda, primali sam Vrhovnik i njegovi doglavnici!
Bilo je dovoljno da samo jednom taj isti Đilas došeta na noge ovome sa Andrićevog venca, pa da, šokirani time, svi vučićoidi iznenada, pa čak i samoproklamovani Vrhovnikovi “ljudi od poverenja”, zamuknu i promene ploču. Doduše, prekasno. Desilo se to tek posle izbornog dana.
Džordž Orvel je, te 1949, kada je objavio svoju „1984.“, prognozirao da će sveobavezujući javni „novogovor“ konačno zameniti “starogovor“ (standardni engleski), sada već veoma bliske, 2050. godine. I da će reč „slobodan“ smeti da se upotrebljava u u značenju „ovo sedište je slobodno“,  ali nikako u starom smislu, „politički ili intelektualno slobodan“. Pojam „misliti“ biće zabranjen, ali reč „dobromisao“, u smislu „ideološka i politička ispravnost“, biće dobrodošla. Zabranjene termine „sloboda“ i „jednakost“  obuhvataće jedna reč „zlomisao“ (misaoni zločin), a termine poput čast, moral, pravda, demokratija, nauka, religija – zamenjivaće jedan jedini pojam, „staromisao“.
Da li vam se onda, gledano iz vizure Srbije 2022. godine, i sledujuće Orvelove rečenice čine manje proročkim:
„Mogle su se tek razabrati, ispisane elegantnim slovima na belom zidu Ministarstva istine, tri parole Partije: Rat je mir. Sloboda je ropstvo. Neznanje je moć...
Sledećeg trenutka sa velikog telekrana u dnu sale grunu odvratan, škripav zvuka, kao od kakve ogromne nepodmazane mašine. Od tog zvuka su trnuli zubi i kostrešile se dlake na potiljku. Mržnja („Dva minuta mržnje“) je počela. Kao i obično, na ekranu se pojavilo lice Narodnog neprijatelja... Programi Dva minuta mržnje menjali su se iz dana u dan, ali nije bilo ni jednoga u kome glavna ličnost nije bio on… Nije prolazio ni jedan dan, a da Policija misli ne raskrinka nekog od špijuna i sabotera koji su radili po njegovim uputstvima… da obore državni poredak...
Glas iz telekrana zastade i nastavi drukčijim i mnogo ozbiljnijim tonom: „Upozoravate se da budete spremni za važno saopštenje u petnaest i trideset. Petnaest i trideset! U pitanju su vesti od najvećeg značaja. Pazite da ih ne propustite. Petnaest i trideset!“ Zveketava muzika ponovo zasvira...
Sa telekrana se razleže rubni signal. Ovog  puta nije u pitanju bilo obaveštenje o pobedi na frontu, već samo saopštenje Ministarstva obilja: „Pažnja, drugovi! Imamo veličanstvene vesti za vas. Primljeni podaci o proizvodnji svih vrsta roba široke potrošnje pokazuju da je životni standard porastao za ništa manje nego dvadeset odsto u odnosu na prošlu godinu. Danas je u celoj Okeaniji došlo do neobuzdanih spontanih manifestacija: radnici su izašli iz svojih fabrika i kancelarija i marširalii ulicama, mašući zastavicama i kličući Velikom Bratu u znak zahvalnost za bolji, srećniji život kojim nas je obdarilo njegovo mudro rukovodstvo...“ Fraza „bolji, srećniji život“ ponovi se nekoliko puta. Ona je od nedavno bila postala veoma omiljena u Ministarstvu obilja...
Pripreme za Nedelju mržnje bile su u punom jeku, i službenici svih ministarstava su radili prekovremeno. Procesije, mitinge, vojničke parade, predavanja, izložbe voštanih figura, filmske predstave, telekranske programe – sve je to trebalo organizovati; podizati tribine, praviti modele, sastavljati parole, komponovati pesme, širiti glasine, falsfikovati fotografije...“ (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, „Dosije NUNS o medijima“, 5.5.2022)

Koliko je realno da Vučić danas uvede sankcije Rusiji

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, obratiće se danas građanima i objaviće nove informacije o međunarodnoj poziciji Srbije. Nakon “istorijskog obraćanja naciji”, trebalo bi da bude jasnije da li će naša država zadržati neutralnu poziciju u odnosu na rat u Ukrajini ili će se pridružiti Evropskoj uniji i uvesti sankcije Rusiji.
Obraćanje građanima, koje je najpre planirano da bude pre sedam dana, odloženo je zbog serije susreta šefa srpske države sa predstavnicima zvaničnog Berlina. Vučić je za nepunih 48 sati imao sastanak sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcem, ministarkom spoljnih poslova Nemačke, Analenom Berbok, dok se u Beogradu video sa nemačkom ministarkom odbrane, Kristinom Lambreht.
Nakon sastanka sa nemačkim kancelarom, Olfaom Šolcem, Vučić je izjavio da je “razumeo poruke Nemačke” i da nema nikakve sumnje je da je izbor Srbije da bude na evropskom putu.
“Srbija će biti čvrsto opredeljena za taj put, iako ankete pokazuju da u Srbiji to nije najpopularniji put. Bili smo pod sankcijama čitavu deceniju i zato imamo drugačiji sentiment prema sankcijama, ali je Srbija dobro razumela poruku i Nemačke i svih ostalih”, rekao je Vučić.
Ovo je ujedno bila i prva poruka, od početka sukoba u Ukrajini, koja ukazuje na koju stranu bi Srbija mogla da stane.
Ipak, mnogi su skeptični da će uvođenje sankcija ići toliko brzo.
“Konkretna odluka je još daleko. Mi smo se izjasnili o ključnim stvarima, ali uvođenje sankcija - to je druga priča. Rano je pretpostavljati da je Srbija definitivno zauzela stranu. Ipak, značajno je što je šef naše države potvrdio našu orijentaciju ka Evropi. To je krupna stvar u ovom nemirnom vremenu”, rekao je za “Novu” bivši ambasador naše zemlje u Ujedinjenim nacijama, Pavle Jevremović.
Koliko je odluka o sankcijama blizu
Direktor Centra za praktičnu politiku, Dragan Popović, ističe da sumnja da će Vučić prelomiti i uvesti sankcije Rusiji.
“Imajući u vidu iskustvo, nakon 10 godina njegove vlasti, iskreno sumnjam da će on doneti odluku. On svoju vlast gradi na tome da stalno ljudi drži u neizvesnosti. Mi čitavu deceniju živimo u poluvanrednom stanju i svakog dana čekamo neku prelomnu odluku, ‘istorijsko obraćanje, ‘državni udar’... Mislim da on nastoji da i dalje drži otvorene sve opcije”, napominje Popović.
Da se Vučić neće odlučiti za sankcije, smatra i politikolog Cvijetin Milivojević.
 “Ne verujem da će to učiniti, zato što bi to bilo krivično delo. Vučić je predsednik države koji ima osam ustavnih ovlašćenja, a nijedno od njih ne zadire u odluke tipa da li ćemo ratovati za NATO protiv Rusije ili obrnuto. Srbija je vojno i politički neutralna, a priča da je ona izabrala evropski put po svaku cenu nije tačna”, ističe Milivojević i dodaje da je Srbija već dovoljno učinila sa svoje strane, kad je reč o ratu u Ukrajini.
“Posle ruske agresije, Srbija je iznela stav da priznaje teritorijalni integritet Ukrajine, što je prirodno, jer i ta zemlja priznaje teritorijalni integritet Srbije s Kosovom unutar nje. Istovremeno, naša zemlja je u UN glasala za dve neobavezujuće rezolucije koje se tiču osude ruske agresije. To ja sasvim u duhu onoga što je nadležnost naše diplomatije”, smatra Milivojević.
Šta je Putin rekao, a šta je Vučić uradio
Uoči obraćanja naciji, Vučić je rekao da je politička pozicija Srbije "nikad teža i da je dodatno zakomplikovana izjavama ruskog predsednika Vladimira Putina, izbegavajući da precizira o kojim izjavama konkretno misli.
Očekuje se da ćemo više o tome saznati tokom današanjeg obraćanja.
Pretpostavlja se da je razlog ovakve reakcije Vučića izjava ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je nezavisnost Donjecka i Luganska uporedio sa situacijom na Kosovu. To je, očekivano, izazvalo pravu buru u srpskoj javnosti, naročito u onom delu koji je pod kontrolom vlasti.
Podsetimo, Putin je na sastanku sa generalnim sekretarom UN, Antonijom Guterepom naglasio da DNR i LNR imaju isto pravo da se izjasne o svom suverenitetu bez dozvole centralne vlasti “jer je presedan stvoren“.
“Lično sam pročitao sva dokumenta Međunarodnog suda pravde o situaciji na Kosovu. Dobro se sećam odluke Međunarodnog suda, koja kaže da u ostvarivanju prava na samoopredeljenje određena teritorija bilo koje države nije u obavezi da traži dozvolu centralnim vlastima zemlje da proglasi suverenitet. To je rečeno za Kosovo, a ovo je odluka Međunarodnog suda. I ovu odluku su svi podržali“, rekao je Putin.
Iz prorežimskih medija, koji neretko prenose zvanični stav vlasti i samog Vučića, odmah sutradan stigao je odgovor i to kroz naslove:
"Da li smo se kao narod previše kleli u ruskog predsednika: Putin zbog rata zaboravio Srbe i Kosovo", "Zar ovako braćo Rusi? Putin zabio nož u leđa Srbiji: Trampio Kosovo za Donbas", "Goli interes: Putin svojom interesom štiti interese u Donjecku i Lugansku, ne vodeći računa o poziciji Srbije na Kosovu"...
Pomenute reakcije, prema rečima Popovića, potvrđuju koje stvarni vlasnik većine medija u zemlji.
 “Vučić priprema teren u medijima za uvođenje sankcija, iako nije sigurno da će ih stvarno uvesti. Ponavljam, ja ne verujem da će to uraditi, jer je očigledan njegov interes da drži sve opcije otvorene. Ovo samo pokazuje čiju su mediji u Srbiji, oni nikada nisu bili Putinovi ili nekog drugo, već samo i isključivo Vučićevi”, zaključuje naš sagovornik. (portal www.nova.rs, Vojislav Milovančević, 6.5.2022)