Одбројавање је отпочело: 061?

Kњигу "Нулта 2020 тачка - тридесета зима вишестраначја" (управо у штампи) и четворокњижје посвећено рађању, одрастању, сазревању и одумирању политичког плурализма у Србији, завршавам овако: ..."Бућка" је поново спремна. Опозиција је зинула да загризе. А идол? Или "идол"? Он је на потезу, а он: "Моћ која нема више потребе да се доказује, и која презире да се икоме допада, и која одговара преко воље, и која не осећа никаквог сведока око себе; живи без свести да има опозицију, одмара се у себи, фаталистичка, закон међу законима: у томе је оно што говори о себи у великом стилу... Кад имате јаку веру, можете себи да дозволите луксуз да сумњате: за то се онда довољно сигурни, довољно чврсти, довољно спрегнути с њом... Жеђ за јаким веровањем није доказ да јака вера у постоји него је пре доказ да је одсутна." Тако је писао Ниче. У "Сутону идола".  (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 12.12.2020)
„Напредњачко европеисање Србије – тако некако је владавину своје странке осамдесетих година 19. века опис(ив)ао угледни онодањи младоконзервативац / виделиста / напредњак Стојан Новаковић.
Дакле, овако: Председник Републике (у даљем тексту: Врховник српски) промптно се, истога тренутка када је тзв. Републичка изборна комисија приопћила кимџонгуновко-кимџонгиловско-кимилсунговске резултате липањских парламентарних избора, сложио са мном да смо имали не само нелегитимне него и нелегалне изборе, па је пожурио да (а да му то нико, чак ни из опорбе, није тражио!), де факто, распише нове ванредне, чак и не чекајући да се и бриселски еврокомесари сложе с нама двојицом,  што се, очекивано (обојица смо имали праву дојаву!), и догодило 6. листопада. Већ 14. српња, елем, Врховник је, упркос хорском контрапојању најближих својих партијских појаца и чанколизаца, најавио да ће (до краја протекле године) у још једном да послуша мене, али и Устав Србије, на који се, уз пратеће Мирослављево јеванђеље, јелте, заклео. Нисам "Истиномер", па да терам мак на конац и закерам зато што се, до прошавше Нове године, није заиста и повукао са места шефа Ес-ен-еса (и, можда, учланио у свој нови политички бренд "Unseren Kindern durch..."); разлози за померање рока за испуњење тога обећања били су објективне (корона) природе, али сада, када се поново орочио - ја му, за разлику од његових лажних пријатеља и заклетих непријатеља, овај пут, једини, верујем!
И шта онда, на ползу међупартијског дијалога између, најмање две, посвађане Србије може да се догоди када председник Републике, до конца ожујка (за када се, понављам, сам омеђио!), престане да буде и командант свенапредног народног фронта који броји, веле, најмање 750.000 партијских војника, спремних да, за садашњим врховним командантом, крену и у воду и у ватру?
Дијалога мора бити, не зато што Врховник или преузвишено полтронство око њега то жели - већ зато што је то (ЕУ) "Инквизиција" нашему Врховништву наложила!
Интерес Врха Врхова и пратећег му чанколиштва јесте да се почетак дијалога отеже до унедоглед, до тренутка када, чак и када би се октроисана власт и уличарска опозиција о понечему и договориле, понестане времена да то, до судњега изборнога дана, буде примењено и донесе неке позитивне ефекте за ове уличаре.
Интерес октроисане власти је да се различити нивои избора преспоје у једном дану и да се том изборном какофонијом (као што је то већ учињено минулог 21. јуна) у ушима бирача зацементира и одзвања само оно "За нашу децу" и "Александар Вучић", да име "Великог Брата" (тј. највећег и јединога Оца, Сина, Унука и Свјатога Духа) постане једино што је, не само опортуно или друштвено пожељно, већ и једино дозвољиво, заокружити на гласачком листићу.
На срећу ових који су, не својом већ вољом Врховника српског, уместо да буду институционална опозиција у парламенту, истерани на улицу да тамо изнађу инструменте и оруђа своје политичке борбе, то спајање избора не може да падне  „најкасније, до 3. априла 2022“, како је то Врховник већ благоизволео изјавити. Јер, претходни редовни председнички избори јесу одржани 2. априла 2017, али су избори за Скупштину града Београда били 4. марта 2018, па, с обзиром да председник Републике има петогодишњи, али одборници београдског парламента четворогодишњи мандат, избори за председника Републике не могу бити одржани након 2. априла, нити избори за престонички парламент после 4. марта 2020. Али, би могли да се преспоје за неки термин пре 4. марта 2022. године! Даље, члан 4 Закона о председнику Републике каже да се избори за председника расписују 90 дана пре истека мандата, као и да се окончавају 60 дана од дана расписивања избора, с тим да од дана расписивања до дана гласања не може проћи мање од 30 ни више од 60 дана. То значи да би 2. јануар могао да буде рок за расписивање, а 2. март 2022. последњи рок за окончавање тих избора. Такође, Закон о локалним изборима (члан 2) прописује да се избори за одборнике морају расписати најкасније 45 дана пре краја мандата одборника којима истиче мандат. То би значило да је половина јануара 2022. крајњи термин за расписивање избора за београдске одборнике, с тим да, од дана расписивања до дана одржавања избора, не може протећи мање од 45 ни више од 60 дана. 
Међутим, све ово је релевантно, само под условом да уличари, и овај пут, захтев за одвајање термина избора за различите нивое власти (то сам овима из пок. Савеза за Србију предлагао још пре две године) не пренебрегну као "небитан", неважнији чак и од тога ко ће или неће седети у некаквом РЕМ-у или да ли ће се, два пута годишње, у брзалица-квизу "Реч на реч" појавити овај или онај опозициони првак.
Да видимо како тренутно стојимо са сагласношћу уличарске, с једне, и октроисане Србије, с друге стране, у вези са именом посредника у дијалогу. Део опозиције не жели било какве странце; део, по сваку цену, хоће странце као посреднике, и то искључиво из ЕУ; постоје и они који траже да, ако већ страни фактор треба да посредује, то могу бити само неки „странци пријатељи Србије“; октроисани, пак, прихватају странце из ЕУ, али неће неке конкретне „странце, бивше нам земљаке“ (Т. Фајон); део потенцијалних учесника у дијалогу сматра да би председник октроисане Народне скупштине био најпримеренији посредник, део би да се формира посебно „министарство за изборе“, има и оних који немају ништа против да то буде садашње Министарство за друштвени монолог, пардон дијалог... И тако даље и томе слично.
Овде ми се чини да је некакав најмањи заједнички садржилац свих "захтева улице" управо институција председника Републике. Победу Врховника српског на председничким изборима 2017. нико није гласно оспорио. У том смислу, зато он јесте једини део извршне власти који има и пун легалитет и легитимитет, наравно, у оквиру онога што јесте његов аутентични уставни капацитет (то се не односи на Врховникову противуставну узурпацију многих других надлежности све три гране власти). Такође, врло важно, председник, према Уставу, „одражава државно јединство“, па је онда најпримереније да се он, управо, ни по бабу ни по стричевима, постави између странака октроисане власти и уличарске опозиције. Наравно, пошто се Врховник, пре тога, приведе познанију права, тј. Устава и, на првом наредном великом скупу СНС, који је најавио за „до краја марта“ – поднесе оставку на место председника те странке.
Ко би били учесници дијалога, пошто Србија броји, не на десетине, већ на стотине странака и политичких покрета? Што мање, са опозиционе стране стола, то боље. Најбоље би било да један преговарач представља све уличаре, а један целу октроисану власт. Али, пошто је то немогућа мисија, овде критеријум представљања, не може да буде парламентарни статус јер је цела опозиција истерана на улицу; не би то требало да буде ни идеологија, већ однос тих политичких субјеката према нелегалним изборима који су, у вануставно време, одржани 21. јуна. Неке могућности се већ, саме од себе, назиру: тзв. бојкот опозиција могла би да има једног преговарача; „контруктивци“ из опозиције који су се опробали, па славно пропали на изборима, другог; можда би и „сателитска“ опозиција (они који и не крију да су „филијала“ СНС-а) могла да инсистира на свом представнику. Пошто октроисану власт чине, заправо, три групације ("За нашу децу", осовина Доглавник - Палма и СПАС-иоци др-а Шапића), свако од њих би могао да предложи по једног преговарача, па би однос био 3 : 3, а председник Републике би, у капацитету онога ко "одржава државно јединство" и у оделу "председника свих грађана" у које ће се, не сумњам, преобући од краја марта - имао тај "златни глас".
Овакав формат је апсолутно изводљив и из још једног разлога. Јасно је већ данас да, међу уличарима, постоје и они који ће, својом или туђом вољом, изаћи на изборе било какви и ма колико нефер да буду изборни услови, али сигурно ни њима неће да смета ако ти услови буду, за све учеснике, равноправнији него што су били претходног пута. Исти је случај и са "хајдуцима" из опозиције (нпр. „Ослобођење“) који не желе да учествују у ма коме дијалогу, јер сматрају да је неопходно само применити законе који већ постоје, а да је на Врховнику да одлучи хоће ли избора уопште бити јер, по њима, „или су избори слободни – или их неће ни бити“! Но, и овај део уличарске опозиције сигурно да нема ништа против тога да се изборни услови, у некаквом дијалогу, упристоје.
Шта би уличари тражили - то је питање за њих. Већ се иде са платформама, "црвеним линијама", захтевима. Али, пре тога, неопходно је решити ова и остала (циљ дијалога, рок за почетак и завршетак, питање контроле испуњења договореног итд) претквалификациона питања формата. Јер, управо уличари тренутно имају и додатни аргумент у рукама: од њиховог, најпре, учешћа у дијалогу, а потом, од њиховог (не)изласка на изборе, зависи хоће ли наредни изборни победници имати легитимитет и у Бриселу и Вашингтону, што, у овом тренутку, највише брине октроисане...
Наравно, на опозицији је да што више суштинских, а не козметичких, захтева, испостави, да има линије оптимума, али и црте компромиса, црвене линије испод којих не би смела да иде на изборе, уколико не жели да још једном, као умилно јагње, положи главу на пањ...
Кад би мене неко питао, за како-тако демократске, изборе довољно би било и да још само девет (а минимално два!) месеци мејнстрим медији у Србији буду отворени и слободни (заиста ослобођени или приведени познанију права), али не на тај начин да се количина медијског силовања коју, тренутно, грађанима у здрав мозак, демонстрира напредњачка пропаганда, буде само одмењена већим квантитетом неефикасног страначког присуства опозиције у тим истим медијима. Уместо тога, медији се морају вратити своме послу: да извештавају и ван изборних кампања, а не да буду јуришни одреди било којег политичког лидера или странке!
Јасно је да Врх Врхова неће, тек тако, одустати од покушаја да, на сва три нивоа избора који следе, политички капитализује своје управљање кризним менаџментом пандемије. Зато и опозиција мора да буде спремна на неки уступак. Рецимо, зашто а приори не прихватити на излазак на једне од ових избора, ако би они били одржани већ на јесен, јер би се тако, фазно, могла истестирати спремност октроисаног режима да испуњава оно што би било договорено у дијалогу? Уколико би режим "држао реч", опозиција би, почетком 2022, изашла и на преостала два изборна нивоа или би их бојкотовала и делегитимисала, ако договорено не би било испоштовано.
До тада, ако заиста буде добре воље, пре свега, са стране октроисане власти, могли би да се, паралелно са дијалогом о изборним условима, отворе и неки, заиста животни, друштвени дијалози о најважнијим темама за ово друштво: од оних који се тичу борбе са пандемијом корона вируса, преко преговора о будућности Косова и Метохије, до изналажења лека за битку против феномена "пусте земље" који прети готово свим рубним подручјима Србије, а поготово селима у којима и даље живи чак 40 одсто становништва... То би, свакако, релаксирало односе међу грађанима, а политичарима помогло да се вежбају дијалогу.
Председник Републике је тај који мора да повуче први потез. Ако га је срамота да сам призна шта пише у Уставу, може само да намигне "сестрама кармелићанкама" из Уставног суда да слободно почну да се баве својим послом. Да почнемо да одбројавамо? 061! Они који су били у војсци, разумеће. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

Milivojević: Logično da Vučić bude posrednik u dijalogu, ako se povuče iz SNS

Politički analitičar Cvijetin Milivojević je izjavio u emisiji N1 Studio Live da "uslov svih uslova" da do ozbiljnog dijaloga vlasti i opozicije dođe jeste da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić povuče sa mesta predsednika stranke.
„To što ispada da jedini ja verujem predsedniku na reč, a ne veruju njegovi najbliži saradnici, nije moj problem već problem najbližih saradnika predsednika Republike“, kaže on.
Milivojević kaže da je predsednik Republike jedini legitiman i legalan deo izvršne vlasti jer „niko relevantan nije osporio njegov izbor 2017. godine“.
„Logično je da on, ali u funkciji predsednika građana, bude posrednik u razgovorima između vladajućih i opozicionih stranka“, ocenio je on.
Prema rečima Milivojevića, izborna kampanja Srpske napredne stranke (SNS) za vanredne parlamentarne izbore koji bi, podseća on na najavu predsednika Srbije, trebalo da budu održani najkasnije do aprila 2022, započela je pred Novu godinu „pokazno-taktičkom vakcinacijom“ i, kako kaže, nastavljena je u januaru.
„Sve što vidimo u medijima je u tom smislu – građani Srbije imate izbor, mi smo sada vlast, mi vam garantujemo život, jer vakcine su život, a ovi drugi su nesigurnost“, smatra Milivojević.
On dodaje da je bilo i dobrih poteza vlasti tokom pandemije, ali smatra da nije dobro to što su, kako kaže, „građani Srbije uvereni da, ako ne daj Bože Vučić više nije glavni koji se pita za sve i svašta, onda nama života nema“.
„Smatram da dobar deo građana, ne samo glasača SNS, upravo veruje u to“, ocenjuje Milivojević.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je realizaciju paketa ekonomskih mera vrednog 2,5 milijardi evra, među kojima su novčana davanja za sve punoletne građane i minimalne zarade za privredu.
„Sada ispada da smo ponovo stavili ruku u ćup bez dna, koji se zove krediti, pozajmice… Ne mislim da su to loše mere, ali nije dobro kad te mere vežete za izbore koji slede“, smatra Milivojević.
Celo gostovanje pogledajte u okviru emisije N1 Studio Live: (TV N1, rs.n1info.com, emisija “N 1 live”, Zaklina Tatalović, 27.1.2020)

https://rs.n1info.com/vesti/milivojevic-logicno-da-vucic-bude-posrednik-u-dijalogu-ako-se-povuce-iz-sns/

Ко се брани, а ко коље

 INTERVJU - VREMEPLOV

Povodom tri decenije od obnavljanja političkog pluralizma na prostorima bivše SFRJ, ovde ćemo objavljivati izbor intervjua sa sagovornicima koji su, od kraja osamdesetih do početka dvehiljaditih godina, obeležili politički život na ovim prostorima.

Intervjue je vodio Cvijetin Milivojević, a prenosimo ih u izvornom sadržaju i originalnoj redakcijskoj opremi, onako kako su premijerno publikovani. Do sada su, na ovom mestu, govorili: dr Dragiša Buca Pavlović (intervju iz 1990), Radmilo Kljajić (1990), Krist Gegaj (1990), Fikret Abdić i Asim Dizdarević (1990), Milica Rajić (1990), prof. dr Vojin Dimitrijević (1990); Vuk Drašković i Rasim Ljajić (1990)...

 

 "Борба". 15-16.9.1990.

 

Вук Драшковић и Расим Љајић о збивањима у Новом Пазару

Ко се брани, а ко коље

Вук Драшковић: Викали су „Поклаћемо Србе“ – Расим Љајић: Викали су „Бранићемо Србе – побићемо четнике“

На прошлонедељном сабору Срба, испред цркве светог Петра у Новом Пазару, није, на сву срећу, дошло до „блиског контакта“ Срба и Муслимана. „Контактирали“ су само „специјалци“ и демонстранти, припадници СДА. Тако званичне информације кажу. Како данас оно што се прошле недеље догађало у Новом Пазару – питали смо секретара Странке демократске акције Расима Љајића и председник Српског покрета обнове Вука Драшковића.

Расим Љајић: „Шта се све од тада догодило? Под истрагом је 16 лица. Хоће да нам ухапсе 14 људи из обезбеђења странке. Једном од њих полиција је упала у стан и одузела му трофејно оружје, поклон од оца који је умро три дана пре.

Један наш члан два пута је хапшен после скупа, да би на крају био осуђен и упућен у Краљево на издржавање казне од 60 дана затвора. У Прибоју су неки чланови Извршног одбора странке суспендовани са посла, председнику странке у Прибоју исписан је крст са четири „С“ на улазу у кућу и на аутомобилу. На основу видео-снимка полиција масовно приводи таксисте...

„Турска, Турска“ није чуло ни једном, ни пре ни после Оснивачке скупштине наше странке. Нису ношене ни турске заставе, већ само заставе Исламске  верске заједнице. Није тачно ни то што Драшковић тврди да постоји неки тајни документ „31. децембар“ о исламској републици.

Једина парола која се чула у граду тог дана била је „Бранићемо Србе – побићемо четнике“.

Вук Драшковић: „Тих „муџахедина“ на сабору није било. Нисам их видео тада, али када смо пре сабора пролазили кроз центар – видео сам своје извађене очи и грло пререзано на плакатима који су најављивали скуп. Викали су „Поклаћемо Србе“, „Доле Србија“, а ја сам отворио прозор од аута и махао им...

После сабора смо пошли за Рашку и тек тамо сам дознао да су препречили пут. Волео бих да није било полиције, па да дођу, да их видимо. Ко по мојој њиви и мојој очевини поставља барикаде, не би се добро провео.

Јесу, скандирали су и „турско, турско“, а ово је земља Рашка.

Сад, по типичном брозовском рецепту, српска штампа прави симетрију. Тобоже, Муслимани су јурнули тек кад су чули моју претњу да ће они који српском земљом витлају барјацима Азије и Албаније остати и без руке и без барјака, или ће морати пут Турске или Албаније...

Социјалистичка партија сад најављује неки „митинг братства и јединства“. Послужићу се речима Достојевског – „Нема братства ако нема браће“. Кад буде братства, биће и браће.

За сад – очитали смо им лекцију из чојства и јунаштва на српски начин.“

Цвијетин Миливојевић

Бошњачке елите не уважавају законитост нити реалност опстанка БиХ

БЕОГРАД, 25. ЈАНУАРА /СРНА/ - Политиколог Цвијетин Миливојевић рекао је Срни да изјава лидера СДА Бакира Изетбеговића о Србима као лошем народу, те ранија изјава његове страначке колегинице Бисере Турковић која је Србе упоредила са нацистима, а српског члана и предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика са Хитлером, говоре о томе да представници политичке елите бошњачког народа не уважавају законитост, али и реалност постојања и опстанка БиХ.
"БиХ може постојати само на консензусу три конститутивна народа", рекао је Миливојевић.
Он је напоменуо да Дејтонски мировни споразум ни његов творац Ричард Холбрук нису измислили конститутивност три народа, већ је она постојала и према Уставу бивше Социјалистичке Републике БиХ и још из времена АВНОЈ-а.
"Свака таква врста изјава, а поготово такав интензитет, где ви заправо вређате један колективитет као народ, није ништа друго него нешто што је апсолутно против интереса бошњачког народа", рекао је Миливојевић.
Он је оцијенио да покушај да се један народ декларише као лош у другој фази има циљ да се наметне осјећај колективне кривице том народу.
Према његовим ријечима, "лош језик" и погрде не упућују се само на рачун српског, него и хрватског народа - у свакодневном језику бошњачке политичке елите и СДА сада је као "добро јутро" рећи да су Хрвати агресори у БиХ, што говоре они који не желе добро БиХ.
"Нису само Срби овде колективно дисквалификовани, него, нажалост, и други конституивни народ. Шта то значи, да ли то значи да ви не желите БиХ?", рекао је Миливојевић.
Он је навео да се терминологијом коју користи бошњачка политичка елита за Србе, па и Хрвате, покушава међународној јавности представити да су једине жртве за ових 100 година на територији БиХ заправо Бошњаци, односно бивши муслимани.
"То је та интенција, да не постоје никакве жртве међу Србима, никаква четрдесет прва, четрдесет пета, никакав Јасеновац, херцеговачке јаме, али ни хрватске жртве. То је тај покушај да један народ, заправо, колективно добије ореол жртве, а друга два народа у БиХ добију колективно ореол џелата", истакао је Миливојевић.
Према његовим ријечима, носиоци таквих идеја претпостављају да би, ако би то постало владајући стереотип у међународној заједници, прије свега на Западу, то значило поништавање БиХ као заједнице три народа и успостављање БиХ у којој ће заправо монополистички народ постати онај народ којег је Запад одредио да је био једина жртва у БиХ.
Он је подсјетио да не треба заборавити да се бошњачки народ под тим именом самопрогласио тек 1993. године, али да то не би требало да значи да би Срби и Хрвати у БиХ требали да оспоравају чињеницу да постоји и трећи народ у БиХ.
Пошто је таква ситуација, онда је, каже Миливојевић, сулудо, као што се покушава из врха СДА, да се заправо доведе у питање постојање Срба и Хрвата у БиХ прије доласка Турака на ове просторе, дакле прије окупације БиХ.
"Покушава се сада ићи толико далеко да се каже - да су, били само неки Бошњаци богумили. И сада смо ми правоверни, ми који смо узели ислам од турског окупатора, а ови који су се осећали хришћанима или крстијанима у том тренутку, они чак нису ни постојали у правом смислу речи. То су такве историјске и културолошке бесмислице да их је смешно и тумачити", навео је он. (www.srna.rs, 25.1.2021)

Сучељавање - 20.01.2021: ИЗ ИЗБОРНЕ, У ПРЕДИЗБОРНУ ГОДИНУ

Док у Србији креће масовна вакцинација грађана против корона вируса, један део опозиције покреће захтев за оснивање такозваног Министарства за изборе. Да ли ово сме бити питање приоритета? Да ли ће ванредни парламентарни избори најављени да би грађани оценили како је ова Влада положила „корона испит“, довести до потпуног усијања на политичкој сцени Србије? Може ли успети „поправни“ дијалог власти и опозиције о изборним условима, и зашто је утисак да се захтеви највише односе на то ко ће имати тапију над јавним сервисима? На кога ми уопште мислимо када кажемо опозиција? Да ли је тај дијалог практично почео на гондоли изнад Златибора, у којој су један до другог седели политички противници Милан Стаматовић и Александар Вучић? Или је партија шаха између Дуде Ивковића и Александра Вучића модел како ово друштво треба да се развија? Да ли, и коме смета једна таква политичка нормалност?
Ставове сучељавају:
ЦВИЈЕТИН МИЛИВОЈЕВИЋ, политиколог
СРЂАН ГРАОВАЦ, политички аналитичар
ВЛАДА ПЕЈИЋ, истраживач и директор Агенције „Фактор плус“
ЗОРАН ПАНОВИЋ, програмски директор „Демостата“
(Радио-телевизија Војводине, емисија „Сучељавање“, ауторка: Александра Поповић, 20.1.2021)
https://media.rtv.rs/sr_ci/suceljavanje/62062

Posle devet godina kampanje: Vučiću, kako sad nisu bitne stranke i politika, nego samo ekonomija?

Iako je devet godina gotovo svakodnevno u kampanji, i iako se u svakom trenutku ističe značaj Srpske napredne stranke, baš u vreme kada je istraživanje pokazalo da se opozicija prilično približila SNS, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na Zlatiboru javnosti rekao da "nije važno ko je na vlasti", da je bitna ekonomija, a ne političke stranke!
Aleksandar Vučić rekao je juče da je na Zlatibor došao ne zbog razgovora političkih partija, već da podrži važan projekat i da pokaže koliko se kao predsednik Srbije raduje svakom uspehu države i građana.
- Od mene nećete čuti da je gondola loša jer je neko drugi izgradio. Ponosan sam na nju. Bićemo uz vas, kako ste vi uz Srbiju, mi ćemo biti uz vas. Nije važno ko je na vlasti - rekao je juče Vučić.
A kako politički analitičari tumače ovu Vučićevu izjavu i očigledan preokret u javnom nastupu predsednika?
Politikolog Boban Stojanović kaže da Vučićeva izjava nije začuđujuća, da je slična kao i one do sada "stranke i niko drugi nije bitan, važan sam ja i ja sam sve sam obezbedio".
- I BDP, projekte, novac itd. Jedan od razloga zašto Vučić ubedljivo pobeđuje jeste i to satanizovanje i ubijanje opozicije svih dozvoljenim i nedozvoljenim tehnikama. Svakako da je i ovo “skrajnjivanje” stranaka i politika još jedan korak u tom pravcu, kako bi se oni ljudi koji nisu za njega otuđili od politike. Ni do sada nije postojao ni SNS kao opcija za biranje, već samo on kao pojedinac, a SNS kao organizacija za izvlačenje pogodnosti (resursa). Na poslednjim izborima nigde nije ni bilo SNS-a, čak im se ni poslanički klub ne zove SNS vec AV - Za našu decu. To je jedna od posledica stvaranja kulta vođe sa jedne i stvaranje mašinerije za zaposlenje i izvlačenje javnih resursa sa druge strane. I ta stranka kada padne sa vlasti, nestaće brže, jače i bolje nego što je svojevremeno URS nestao - rekao je Stojanović, i dodao:
- Ne znam da li ima bilo kakve veze sa istraživanjem, ali nisu to neke nove informacije za njega. I on zna procente onih koji ga ne podržavaju, a njemu je važno da te birače niko ne aktivira. Zato i imamo sve ove kampanje satanizacije opozicije ili bilo koga ko se usprotivi vlasti. Jer jedan važan korak u smeni vlasti i jeste to da druga strana postane jaka, da se biračima da nada da je promena moguća. A to je veliki korak ka stvaranju alternative - rekao je Stojanović.
Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da je Vučiću juče bilo strahovito bitno da se pojavi na Zlatiboru, iako njegov režim ne da nije pomogao izgradnju gondole, već je permanentno odmogao.
- Zato je i reagovao tako na rečenicu koju je izjavio predsednik opštine Čajetina, Milan Stamatović "da dolazak Vučića na Zlatibor vidi kao početak jedne vrste dijaloga vlasti i opozicije", jer je to čovek koji je tri puta Vučića pobedio neviđenom razlikom, poslednji put je odnos bio 3 prema 1. Kad je stvar dovedena do kraja, i kad je video da je taj projekat vrlo zanimljiv, on je potrčao da se slika tamo. To vam je pravi Vučić, a dobra mu je bila prilika da baš tamo kaže kako je on iznad politike. Prvo, jer je to jedina opoziciona opština u Srbiji, a drugo, najavio je izbornu skupštinu SNS za mart ove godine, a kao što znate u kontinuitetu stoji njegova najava da će se na prvom velikom skupu stranke povući sa mesta predsednika stranke. On je priznao jednu vrlo važnu stvar, da protivustavno vrši ulogu i predsednika države i predsednika stranke i da ima nameru da se na sledećim predsedničkim izborima kandiduje kao predsednik svih građana i da time zatvara jedan veliki krug - rekao je Milivojević.
Istraživanje koje je skoro uradila jedna agencija za Stranku slobode i pravde, pokazalo je da 40,2 odsto ljudi reklo da bi glasalo za SNS, njihov koalicioni partner SPS bi imao 6,8, a drugi koalicioni partner SPAS 3,7. Dakle, to je oko 50 odsto. Za opoziciju bi glasalo 26,4 ljudi, a kada tome dodate one koji bi glasali za opoziciju, ali ne znaju tačno za koga, a njih je 15,4 odsto, dolazi se do 41,8 odsto ljudi koji su protiv Vučića. (www.direktno.rs, Milka Radović, 15.1.2021)

Milivojević: Vučić da posreduje u dijalogu vlasti i opozicije

Politikolog Cvijetin Milivojević ocenio je da bi u Srbiji, ako mediji dva meseca budu otvoreni i slobodni, imali kako-tako normalnu situaciju u kojoj bi opozicija imala neke šanse. O dijalogu vlasti i opozicije o izbornim uslovima kaže da je to pitanje svih pitanja i da bi jedina osoba koja ima pun legitimitet i legalitet da posreduje u tim razgovorima bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Smatra da i ima nečega u tezi da je juče, na Zlatiboru, počeo taj dijalog.
Milivojević je, na pitanje N1 da li se slaže sa ocenama da je dolaskom Vučića u opozicionu Čajetinu, kod Milana Stamatovića, počeo dijalog vlasti i opozicije, rekao da je tako ocenio predsednik opštine.
„Vidim da je predsednik Vučić to delimično demantovao, ali primetili ste još da je u toku dana predsednik Demokratske stranke Srbije rekao da očekuje hitno da Vlada ili Skupština pokrene dijalog, ali bez predstavnika stranaca, čini mi se tako da tu ima nečega“, rekao je Milivojević.
Naglasio je da je sada pitanje svih pitanja kakav dijalog treba voditi, šta su kriterijumi, ko bi posredovao, ko učestvovao, ko je prava opozicija a ko nije prava opozicija, ali i kako tumačiti izvestiloca Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimira Bilčika da je parlamentarna opozicija prva koja treba da bud pozvana, a zna se da nema u parlamentu prave opozicije nakon oktroisanih izbora….
„Iz pozicija vlasti, postoji samo jedna institucija koja ima pun legalitet i legitimitet da bude posrednik u dijalogu, a to je predsednik Srbije“, rekao je Milivojević i naglasio da legitimitet i legalitet sa druge strane nemaju ni Skupština, ni Vlada koje su, dodaje, formirane na nelegitimim i nelegalnim izborima.
Istakao je i da je 6. oktobra Evropska komisija dala presudu koja glasi: „Ako hoćete u EU, saslušajte nas“. To je učinjeno, jer, kako je rekao Srbija nema politički pluralizam i nije se predsednik tek tako dosetio, kada u situaciji da kontroliše 244 poslanika, najavljuje raspisivanje novih parlamentarnih izbora.
„Vučić je svestan da ako to ne učini u sledećoj fazi ni ovo što postoji kao oktroisana vlast neće biti priznato od stane EU, u pitanju je agenda koja je obavezna ako Srbija želi da nastavi pregovore ka EU“, naglasio se Milivojević.
Građane zanima život, a političare politika
Na pitanja kako očekivati pomak u nedostatku političkog pluralizma i vladavine prava, on kaže da je ovoj zemlji potrebno nešto drugo i da čista politika zanima ljude koji se bave politikom, a obične građane zanima život.
„Pred Srbijom je mnogo životnih tema koje ne dele građane, pitanje svih pitanja je kako zaustaviti ovu pošast izazvanu koronom, kako rešiti problem Kosovo, reformu penzionog fonda, činjenicu da su u Srbiji od 4.000 sela 1.000 njih opustela…To su teme koje su i ljudi iz vlasti otvarali, poput Krkobabića, ali i iz opozicije. Dalje, tu je i decentralizacija – da ljudi koji ubace u budžet novac imaju neke vajde, a ne da se dele to u Beogradu u nekim ministarstvima“, kaže Milivojević.
On je naglasio da je Vučić na Zlatibor otišao u jedinu opozicionu optšinu u Srbiji, da ga je Stamatović tu na lokalu pobedio tri puta jer su građani Zlatibora razumeli da je njihov lokalni interes važniji od interesa političke stranke koja se zove SNS ili sveopšte podrške Vučića.
„Ljudi rezonuju na taj način ali ne postoje takve snage u opoziciji koje to dobro razumeju i umeju da artikulišu…Juče su se čuli komentari da li se Stamatović predao Vučiću, a ja bih postavio kontrapitanje, da li se Vučić priklonio Stamatoviću i političkoj ideji da je shvatio da nikada neće pobediti Stamatovića ako ne razume koje su lokalne potrebe na tom području. Čini mi se da se opozicija bavi mnogo visikom politikom, a ne razume lokalna pitanja“, naglasio je Millivojević.
On je ocenio da je raspad Saveza za Srbiju jer velike stranke nisu razumele intencije lokalnih lidera, Paunovića, Zelenovića i Stamatovića i potrebu da izađu na te izbore jer su oni nešto učinili u tim sredinama.
Razdvajanje izbora pitanje svih pitanja
Milivojević kaže da stoga jedan od glavnih zahteva opozicije o izbornim uslovima treba da bude razdvajanje lokalnih od „velikih“ izbora i da se na lokalnim izborima koji bi bili prvi proveri da li su obezbeđeni uslovi za održavanje tih velikih izbora.
Naglasio je i da su apsolutno besmislena prepucavanja rejtinzima stranaka i pozivanja na istraživanja javnog mnjenja kada imate apsolutnu kontrolu medija u Srbiji.
„U ovom trenutku to je apsolutno nebitno…Svašta će se izdešavati do novih izbora, ovde se stvari dešavaju mnogo brzo. Smatram da je Srbiji dovoljno dva mesca ne medija koji će navijati za opoziciju, već otvorenih, oslobođenih medija da bi se već imala kako tako normalna situacija u kojoj bi opozicija imala neke šanse“, rekao je i naglasio da to svakako nije emisija „Reč na reč“ na RTS-u jer je zabranjeno i ne sme da postoji politička propaganda van političke kampanje, a pored toga izgleda i kao trka u brzom pričanju, besmisleno je i nema nikakav efekat.
On smatra da se treba vratiti onome što je misija novinarstva i posao medija, jer građani žele da vide priče o aferama, o pravom životu.
„Funkcija medija je da obaveštava i informiše, a takvi otvoreni mediji na dva meseca potpuno bi razobličili našu političku stvarnost“, naglasio je politikolog.
Milivojević je rekao i da je prerano počelo licitiranje oko predsedničkog kandidata opozicije i da je neminovno da će u tabloidnim medijima on proći „toplog zeca“.
Podsetio je da je Vojislav Koštunica predložen za kandidata DOS-a samo dva meseca pre izbora, i da je iskustvo dokazalo da se kandidat ranije ne otkriva.
„Koga kog da otkrijete, vi ste ga faktički prepustili linču kroz medije koji stvaraju javno mnjenje u Srbiji“, istakao je Milivojević. (TV N1, rs.n1info.com, voditelj Miloš Milovanović, 15.1.2021)

Vladika Grigorije neće odgovarati Sinodu SPC

 Režimskim napadima na episkopa diseldorfskog pridružio se i vrh srpske crkve
Udruženom tabloidnom poduhvatu protiv vladike Grigorija (Durića) pridružili su se i članovi vladajuće koalicije, ali i sam Sinod Srpske pravoslavne crkve (SPC), optužujući episkopa diseldorfskog i cele Nemačke za izjave „političkog i stranačkog karaktera“ i upozoravajući ga „da će o njima prosuđivati Crkva“.
Vladika Grigorije ne namerava da odgovori na saopštenje Sinoda, a njegov sekretar dr Pavle Aničić rekao je za Danas da episkop posvećuje 40 dana molitvama za svoju majku, koja je preminula 6. januara.
Najava episkopa Grigorija da namerava da okupi 300 mladih ljudi koji bi se žrtvovali za dobrobit Srbije, izazvala je oštre reakcije naprednjaka i režimskih medija, optužujući ga da želi da se kandiduje na izborima, iako on to nikada nije izjavio.
– Ako nešto mogu da učinim za moj narod i ako to narod očekuje, moj plan je da skupimo što više mladih ljudi koji su obrazovani, pošteni, pametni, hrabri i koji hoće da dođu u Srbiju. Želim da skupim 30, ako je moguće i 300 ljudi, između 30 i 60 godina, koji su spremni da se žrtvuju za Srbiju – rekao je vladika Grigorije u „Pregledu dana“ Njuzmaks Adrie, neposredno pred smrt svoje majke.
Od tada traje kampanja u tabloidima i ostalim režimskim medijima gde se bez ikakvih dokaza vladika Grigorije optužuje za brojna „nedela“, počev od toga da je prodavao crkvenu imovinu i sticao materijalnu korist kao episkop u Hercegovini.
Iako je bosanskohercegovački novinar Nebojša Vukanović, koji je to tvrdio, pred sudom odgovarao, odnosno dokazano klevetao i iznosio laži, to ovdašnjim tabloidima ne predstavlja nikakav problem da ih ponavljaju.
Kurir je juče „otkrio“ kako je Grigorije, dok je bio episkop zahumsko-hercegovački, čak želeo da pravi sopstvenu crkvu u BiH i da se odvoji od SPC, a lider radikala Vojislav Šešelj je za Alo izneo „proverenu“ informaciju da vladika ima ženu i dete.
Naprednjaci i njihovi koalicioni partneri tvrde da se Dragan Đilas „krije“ iza vladike Grigorija, te da će on biti Đilasov „istureni“ kandidat na izborima.
Umesto da stane na stranu svog episkopa, Sinod je otišao čak korak dalje od tabloida, jer je njihovo pisanje bilo i očekivano.
Sinod je izdao saopštenje u kome se ograđuje od izjava vladike Grigorija, ocenjujući ih kao političke i stranačke, te da one „nemaju dodirnih tačaka sa verom u Hrista ili sa misijom pravoslavne crkve“.
Interesantno je da je takvo „ograđivanje“ Sinoda izostalo kada je sredinom decembra episkop bihaćko-petrovački Sergije uporedio predsednika Srbije sa Isusom Hristom.
„Dok god raspinju Aleksandra Vučića, znam da nam je dobro krenulo, da nam ide, da smo tu gde jesmo. Kad ućute, znaću da nije kako treba, da nestajemo i da nas neće biti. Vučićevo raspeće je naše vaskrsenje“ – napisao je vladika Sergije na sajtu svoje eparhije. Sinod očigledno ne reaguje na političke izjave mnogih vladika sve dok one predstavljaju hvalospeve na Vučićev račun, dok svaku kritiku osuđuju i posmatraju kao (opoziciono) političko delovanje.
Cvijetin Milivojević, politički analitičar, kaže za Danas da se krnji sastav Svetog arhijerejskog Sinoda „ultrapolitičkim saopštenjem“ ogradio od navodno političkog istupa vladike Grigorija.
– Najviši organ SPC je Sabor, kojeg čine sve vladike i mitropoliti, a ne Sinod, koji je i inače u krnjem sastavu nakon smrti patrijarha Irineja i mitropolita Amfilohija. Dva najvažnija čoveka Sinoda su preminula, a od petorice potpisnika ovog saopštenja, trojica su politički vrlo prisutni u javnoj sferi, po pravilu na strani režima. Nema potrebe da im pominjem imena, jer svi znaju ko su oni – ističe Milivojević za Danas.
Prema njegovim rečima, Sinod je saopštenjem želeo da pošalje političku poruku uoči izbora za novog patrijarha, ali i da upozori da se niko od vladika ne može baviti političkim delovanjem „a da to nije u korist vladajućeg režima“.
– Što se tiče medija, slične napise smo imali i za pokojnog mitropolita Amfilohija (Radovića). On je optuživan za sve i svašta – i da je raskolnik, da želi da odvoji mitropoliju od SPC i stvori nezavisnu crkvu, da je neznabožac… I to su činili ovi isti mediji u Beogradu koji sada razvlače vladiku Grigorija, istim epitetima, stereotipima, obrascem – ukazuje Milivojević.
On podseća da je mitropolit Amfilohije bio jedan od najvećih kritičara crnogorskog režima, kao što je Grigorije to u slučaju režima u Srbiji.
– Jasno je da je kuhinja politička, iz Srpske napredne stranke, i da je nažalost sinod dozvolio da još jednom bude iskorišćen u političke svrhe, a sve navodno pod paskom borbe protiv političarenja. Gledao sam intervju. Uopšte nisam razumeo da je vladika Grigorije ne samo najavio bilo kakvu kandidaturu za predsednika Srbije, već nije najavio ni svoje političko angažovanje – naglašava naš sagovornik. Milivojević dodaje da plan za angažovanjem mladih ljudi koji bi radili na boljitku zemlje nikako ne može biti protumačen na način na koji je to Sinod učinio.
Dačić: Iza Grigorija se krije Đilas
Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je juče da se iza vladike Grigorija krije predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas jer, kako je rekao, „zna da ne može da pobedi na izborima, pa druge istura kao predsedničke kandidate“.
Gostujući na TV Hepi, Dačić je istakao da je još pre godinu dana razgovarao sa nekim ljudima „iz političke analitike“, koji su mu tada rekli da će predsednički kandidat biti vladika Gligorije. Sa druge strane, Đilas je naglasio da se ne krije iza mantije vladike Grigorija, da se nikad ne krije, da je uvek u prvom redu i da neće nikada stati iza. On je dodao da ga u tabloidima, ali i funkcioneri vladajuće većine, pominju redovno, „svaki drugi dan, u svakoj temi koja nema ni veze sa njim“. (Danas, www.danas.rs, Katarina Živanović, 13.1.2021)

Pomisao pojedinca da se uključi u politiku seče se u korenu

Cvijetin Milivojević: Pomisao pojedinca da se uključi u politiku seče se u korenu

(TV Nova S, “Probudi se”, voditeljka Nevena Madzarević, 12.1.2021)

https://www.youtube.com/watch?v=iP0Y6IKBPVU

 

„Vruće proleće“ zasad samo opoziciona nada

Obnavljanje građanskih protesta u predizbornoj godini
Nedeljni protest „Za bezopasan vazduh“ u organizaciji grupe građana „Eko straža“, u kome je učestvovao veliki broj ljudi i opozicionih aktivista, pokazao je da su u Srbiji mogući ponovni veliki i stalni protesti.
Dan ranije u Nišu ljudi su se okupili na mestu tragične nesreće u kojoj su stradali čovek i dete, kako bi zatražili ostavku policijskih funkcionera, nezadovoljni odnosom prema kršiocima propisa u saobraćaju.
Sagovornici Danasa komentarišu da li je ovo najava obnavljanja građanskih demonstracija sa političkim zahtevima koje su utihnule prethodnih godinu dana zbog korona pandemije.
Cvijetin Milivojević, politikolog, ocenjuje za Danas da opozicija nije do sada uspela da povede nijedan protest, čak nije uspela da iskoristi i pretvori u proteste ni direktan povod – krađu izbora na nelegalnim, oktroisanim izborima 21. juna.
„Ali, ono što jeste suština građanskih protesta, jeste da oni nisu organizovani iz nekog političkog centra moći, već je uglavnom reč o spontanim, iznenadnim povodima koji se tiču svakodnevnog života građana, a koji u nekoj sledećoj fazi mogu da budu organizovani. Po prirodi stvari, oni nastupaju spontano, ili poluspontano i to su pokazali i protesti koji su se ticali Stare planine, reka, Rio Tinta… Povod i treba da bude svakodnevni život, da građani osete da se to nešto tiče njihovog života, a zagađenje životne okoline, primera radi, dovoljno je dobar razlog da pokušate da utičete na sopstveno zdravlje“, objašnjava Milivojević.
I profesor sa FPN Zoran Stojiljković sumnja da ovakva opozicija može da artikuliše proteste građana, ali da u situaciji kada su zaposednute i razorene sve institucije i kada u parlamentu nema opozicije, jedina mogućnost za neki otpor ostaje građanski protest i malobrojni mediji.
Pri čemu su, kako kaže Stojiljković, ti protesti mogući u zonama koje su naoko udaljene od politike ili partijske politike, što se već pokazalo.
„Nije nemoguće i da se, ako se ne zaustavi rast siromaštva i rast nezaposlenosti, građanskim protestima pridruže i socijalni protesti“, objašnjava Stojiljković, koji je i predsednik UGS Nezavisnost.
Demokrata Srđan Milivojević ističe da su u zemlji sa ovako velikim nezadovoljstvom građana i sa ovako velikim generisanjem afera od strane SNS protesti mogući svakoga dana.
„Protesti su vrlo delotvorni, poželjni i lekoviti u jednom bolesnom društvu kakvo je naše. Nažalost loše je što te proteste ne artikulišu političke stranke, jer nekontrolisani gnev i bes građana vrlo lako može da eskalira i da bude veoma poguban po naše društvo. Političkih stranaka se sve dotiče, ali vi ste imali situacije da neki ljudi koji pokušavaju da organizuju proteste tvrde da oni neće stranke, pa im na proteste dođe 200-300 ljudi. S druge strane da bi političke stranke učestvovale u tim protestima mora da imaju neki vid saradnje sa ljudima koji vode proteste oko ciljeva i strategije protesta. Meni je jako drago da se pojavila Skupština slobodne Srbije koja sve više postaje krovna organizacija koja uspeva da artikuliše građansko nezadovoljstvo s jedne strane i ostvari saradnju sa političkim strankama s druge strane, kada je potrebno razgovarati“, ocenjuje Milivojević.
Dragana Rakić, zamenica predsednika DS, ističe da je skoro podjednako opasno kao zagađenje vazduha i zagađenje javnog diskursa.
„Jedna od posledica tog zagađenja jeste tretiranje opozicije kao ‘narodnog neprijatelja’ koji koristi svaku priliku da napokosti državi. Pa, čak i onda kada se članovi stranaka pojave na građanskom protestu kakav je održan u nedelju. Promene koje su nužne da bismo imali normalnije društvo i živeli bolje su moguće jedino kroz sinergiju građana i političkih stranaka koje su neizostavan činilac u sistemu parlamentarne demokratije koji je u Srbiji, makar i samo formalno, važeći. Najveći uspeh aktuelnog režima jeste u destrukciji političkih stranaka. Znajući da su promene na izborima nemoguće bez političkih organizacija, Vučić je u poslednjih devet godina bio izuzetno posvećen procesu diskreditacije opozicionih političara i stranaka. Uvažavajući realnost, moj stav je da opozicija ne treba da se po svaku cenu nameće kao vođa. Neophodna je direktna i još učestalija komunikacija političkih aktivista sa građanima kako bi se smanjio jaz koji je nastao pre svega zbog propagande režima“, ističe Rakić.
Branislav Lečić, predsednik jednog krila DS, koja je takođe učestvovala na nedeljnim protestima, ne očekuje masovne i stalne proteste građana, ali smatra da je moguće da će nam se desiti vruće proleće.
Na pitanje postoji li mogućnost da njegovo krilo DS stane na čelu tih protesta na proleće, Lečić kaže da naravno postoji, ali ako za te proteste bude bilo povoda.
„Sve više građana nalazi snagu i hrabrost da izrazi svoje nezadovoljstvo određenim aspektima svakodnevnog života. Pored toga za masovne proteste potrebna je iskra koja će ‘zapaliti’ ljude koji imaju utisak da nemaju šta da izgube. Sve velike revolucije ili političke promene su uvek imale kao svoj direktan povod vrlo konkretne događaje, bilo da govorimo o ceni hleba, osnovnim ljudskim pravima ili poštovanju izbornih rezultata. Nijedna vlast na svetu ne može to unapred da kontroliše“, zaključuje Sanda Rašković Ivić, potpredsednica Narodne stranke.
Nezadovoljstvo ogromno
„Apsolutno su mogući masovni protesti i ja ih očekujem tokom ove godine, koja je ujedno i predizborna godina. Nezadovoljstvo građana je ogromno, a pojedinačni povodi za pobunu neprekidni“, ističe za Danas Biljana Stojković, članica Skupštine slobodne Srbije. (Danas, www.danas.rs, Mirjana R. Milenković, 12.1.2021)

Nek’ se spremi Grigorije: U blato s novim licima

Vladika Grigorije dao je intervju Newsmax Adria i uznemirio duhove. Iako nije najavio svoju kandidaturu, već je govorio o tome da razgovara sa nekim ljudima da se uključe u politički život i tako "žrtvuju za domovinu", to je bilo dovoljno da se probude zaduženi u vlasti i krenu u ofanzivu. Prvi se javio novopostavaljeni ministar Tomislav Momirović koji je Grigorijeve reči ocenio kao kao bestidni marketing, najavu formiranja partije i kandidaturu za predsednika i zapretio da tu neće stati. Usledile su i izjave predsednika Skupštine Ivice Dačića, naslovne strane tabloida i poruke pojedinaca iz Srpske napredne stranke, što je prema mišljenju sagovornika Nova.rs najava "toplog zeca" kroz koji će vladika diseldorfski i cele Nemačke nesumnjivo proći u narednom periodu, po mantri koja je bila namenjena svojevremeno Saši Jankoviću, Sergeju Trifunoviću i svakom onom za koga je procenjeno da predstavlja makar i minimalnu opasnost po Aleksandra Vučića.
Kako je vladika Grigorije postao nova meta?
Nakon gostovanja u božićnom pregledu dana Newsmax Adria, u kojem je na konstataciju da veliki broj ljudi misli da bi on bio spasitelj, rekao sledeće:
 “Ne postoji nijedan čovek koji može da bude spasitelj. Potrebno je napraviti sistem da ne bismo svaki put ponovo tražili nekog spasitelja. Ako nešto mogu da učinim za moj narod i ako to narod očekuje, ja želim da skupim 30, ako je moguće i 300 ljudi, između 30 i 60 godina, koji su spremni da se žrtvuju za Srbiju”, rekao je vladika.
Na pitanje da li to znači da treba da očekujemo njegovo aktivno uključivanje u srpsku politiku i gde će naći tih 30 mladih ljudi, vladika Grigorije je rekao da ih je već našao, ali da neće izneti svoj plan jer bi to bilo neozbiljno. Komentarišući pisanje tabloida, da mu je opozicija ponudila da bude predsednik ili patrijarh i za šta se odlučio, on je rekao da ” ni predsednika, a ni patrijarha neće birati tablodi, već ozbiljan srpski narod”.
To je u vlasti dočekano kao najava njegove kandidature, isto kao što je nakon smrti patrijarha Irineja u tabloidima proklamovan za kandidata opozicije na tron SPC.
Brza reakcija
Prvi je reagovao Tomislav Momirović i praktično najavio kampanju protiv Grigorija.
“Božić, praznik duhovnosti, jedan građanin Srbije (nažalost) u odori sveštenika iskoristio je za najbestidniji lični marketing, najavu formiranja stranke i moguću kandidaturu ni manje ni više nego za predsednika #Srbija Pošto je imao smrtni slučaj u porodici, ovde ću stati. Zasad” napisao je Momirović na svom Tviter nalogu.
Ubrzo je reagovao i predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić i poručio da vladika diseldorfski i nemački Grigorije treba da se odluči da li će biti vladika ili predsednički kandidat, navodeći da se iza njegove mantije krije predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas i neki drugi opozicionari.
 “Svaki građanin ima pravo da učestvuje u tome. Ovde se samo postavlja pitanje da li će biti vladika ili će biti kandidat za predsednika. Da li ima političke simpatije, pa mi to znamo, jer decenijama unazad on se deklarisao kao prijatelj sa ljudima iz Demokratske stranke”, rekao je Dačić na TV Pink navodeći da je vladika Grigorije izašao sa političkim projektom, a na pitanje da li se Đilas krije ispod mantije Grigorija, Dačić je rekao kako misli da je to “glavna poruka”.
“Budi pošten, skini mantiju i izađi na izbore, pa da vidimo kako narod ceni taj tvoj plan. Ovako, davati čiste političke izjave sa pozicije episkopa je sramota”, napisao je poslanik SNS Vladimir Đukanović na Tviteru. Par dana pre nego što je nalog ugasio u direktnom televizijskom programu.
Usledilo je i nekoliko naslovnica u tabloidima…
Saseći u startu
Komentarišući ovu situaciju politikolog Cvijetin Milivojević kaže da je kroz sličnu priču prošao svojevremeno Saša Janković, ali ne samo on.
 “Svako ko je iz centra Srpske napredne stranke prepoznat kao protivkandidat Aleksandru Vučiću prolazio je kroz toplog zeca. Pritom, to samoinicijativno rade u SNS ili se, pak, Vučić iz nekog razloga nekoga uplaši, pa kreće ofanziva. Kroz takvu priču svojevremeno je prošao Mlađan Đorđević ili, recimo, Sergej Trifunović. U SNS postoje resorna zaduženja za pojedince, ali ne samo političare opozicije, već i druge javne ličnosti. Zadatak im je da tu osobu vređaju, diskredituju na svaki mogući način. Sad smo, eto, saznali da je Tomislav Momirović zadužen za vladiku Grigorija. Pritom, ja uopšte iz njegovih reči nisam shvatio da on ima ikakvu nameru da se kandiduje. Ali, to valjda i jeste cilj da se u samom startu čoveku najavi šta ga čeka ako mu padne na pamet da stane na crtu Vučiću”, kaže Milivojević.
Na meti od smrti patrijarha
Kako dalje obrazlaže Milivojević , Grigorije je u intervjuu rekao da se viđa sa nekim ljudima, ali to nije ništa novo jer on to, zapravo, radi 20 godina unazad.
Nije nikakva tajna da se Grigorije viđao sa velikim pbrojem ljudi, od Emira Kusturice do Matije Bećkovića, od nekih bivših ljudi iz Demokratske stranke poput Dragana Đilasa, do nekih koji su na potpuno suprotnom polu. Krug ljudi sa kojima se viđao i viđa je zaista veliki i mislim da on to i ne krije. Mislim da ne treba smetnuti sa uma ni izbor patrijarha koji nas očekuje, mislim da je hajka na Grigorija započeta baš nakon smtri patrijarha Irineja, kada je od vlasti i prorežimskih medija predstavljen kao takmac za tron SPC. Ta kampanja sada će se samo nastaviti i zaoštriti”.
Šta bi mu se moglo prišiti
Na pitanje od čega bi se Grigorije u narednom periodu mogao braniti, Milivojević kaže da je za očekivati da se podgreju sve one afere koje su mu se prišivale dok je bio na mestu episkopa zahumsko – hercegovačkog i primorskog.
“To su priče o obnavljanju manastira u Hercegovini, otvaranje vinarija u vlasništvu SPC, praktično sve ono isto što je radio i njegov prethodnik vladika Atanasije. Ja zaista u tome ne vidim ništa loše, što su pokušavali da obnove crkvene posede, oduvek je SPC bila neka vrsta zadruge, koja je sama sebe izdržavala, imali su šume, njive, vinograde, zemljište… Ta episkopija je, između ostalog, vlasnik najboljeg hotela u Trebinju “Platani”. Na koncu, sve što je eparhija tako prihodovala nije otišlo na račun Grigorija, već u ruke crkve. Ne sumnjam da će se te priče sada ponovo pokrenuti, kao i da će tabloidi istražiti zašto se zamonašio, kao i priče da je šurovao sa Đilasom i da je zapravo njegov projekat i kandidat za predsednika. Sve je to lako predvideti, jer smo videli kako ta mašinerija SNS deluje u ovakvim slučajevima”, zaključuje Milivojević.
Sličnog je mišljenja i politički analitičar Boban Stojanović.
Naravno da će Grigorije proći kroz negativnu kampanju SNS. Već sada, na samu najavu su se javili predstavnici vlasti, ali i neki delovi opozicije ili kvazi opozicije. I naravno da ga čeka propagandni medijski topli zec već sa ovom najavom. Iako sam poprilično siguran da se Grigorije neće lično kandidovati ni za jednu političku funkciju, njegova podrška može biti jako važna za onog koga podrži, a posebno ako to bude tim novih ljudi koji je najavio. Vrlo je važna podrška nekoga iz crkve, posebno što je Grigorije poštovan i od velikog dela onih koji nisu vernici. Od strane vlasti očekujem najgoru medijsku torturu, a videćemo kako će se sve odvijati do izbora”, zaključuje Stojanović u izjavi za Nova.rs. (www.nova.rs, Jelena Jelovac, 10.1.2021)

Dr Vojin Dimitrijević: ČVRST HOD PO STRMOKLIZAVICI

 INTERVJU - VREMEPLOV

Povodom tri decenije od obnavljanja političkog pluralizma na prostorima bivše SFRJ, ovde ćemo objavljivati izbor intervjua sa sagovornicima koji su, od kraja osamdesetih do početka dvehiljaditih godina, obeležili politički život na ovim prostorima.

Intervjue je vodio Cvijetin Milivojević, a prenosimo ih u izvornom sadržaju i originalnoj redakcijskoj opremi, onako kako su premijerno publikovani. Do sada su, na ovom mestu, govorili: dr Dragiša Buca Pavlović (intervju iz 1990), Radmilo Kljajić (1990), Krist Gegaj (1990), Fikret Abdić i Asim Dizdarević (1990), Milica Rajić (1990), prof. dr Vojin Dimitrijević (1990)...

 

"Borba". 6.12.1990.

Dr Vojin Dimitrijević, predsednik Saveza reformskih snaga u Srbiji:

ČVRST HOD PO STRMOKLIZAVICI

Mi nećemo, kako se to obično predstavlja, po svaku cenu da sačuvamo Antu Markovića, nego savezne institucije.Srbija bi u novoj ržavi morala da bude sasvim ravnopravna demorkatska jedinica, koja bi sačuvala svoje specifičnosti.Ekonomski program SIV je za sada najbolji program

Nijedno pitanje sa poslednja četiri meseca nije tako ujedinilo nacionalne stranke diljem Jugoslavije kao pojava "zajedničkog neprijatelja" u liku inženjera Ante Markovića i "njegovog" Saveza reformskih snaga. Od trenutka kada je, 29. jula na Kozari, savezni premijer najavio osnivanje stranke koja "neće biti ni nacionalna ni nadnacionalna, već racionalna", većina zavaženih nacionalnih predvodnika obrazovala je jedinstveni "front" protiv "razbijača ujedinjene Srbije", "samobitne Slovenije", "suverne Hrvatske", "nacinalno probuđene Bosne" i inih kutaka jugoslovenske države.
Uprkos tome, Savez reformskih snaga Jugoslavije, već je ušao u republičke parlamente Makedonije i Bosne i Hercegovine, a čekaju ga i redovni (možda i vanredni) izbori i u drugim republikama. Iako etiketiran kao "rojanski konj" i "peta kolona", SRSJ u Srbiji, u preko 170 odbora, već broji 250.000 članova.
O tome šta ova stranka nudi biračima u najvećoj jugoslovenskoj republici - razgovarali smo sa njenim predsednikom, profesorom Pravnog fakulteta u Beogradu i predsednikom Jugoslovenskog forma za ljudska prava i pravnu sigurnost građana Vojinom Dimitrijevićem.
SRSJ se, prema programu, zalaže za stvaranje takvih društvenih odnosa u Jugoslaviji koji će omogućiti da ona cela i nedeljiva, mirno pređe u novo, otvoreno demokratsko društvo. Kritičari vam zameraju da niste dovoljno konkretni u pogledu budućnosti Jugoslavije?
- Mi nećemo, kako se to obično predstavlja, po svaku cenu da sačuvamo Antu Markovića, nego savezne insiucije. Ako bi one prestale da rade, Jugoslavija bi se raspala a da to niko ne kaže, ali da svako primeti. Počeli bismo od nulte tačke, što ne znači reformu i dogovor, već revoluciju i nered. SRSJ u Srbiji zalaže se za opstanak Jugoslavije, zasnovane na dogovoru, ineresu, onom što je dobro u zajedničkoj prošlosti i evropskoj viziji budućnosti. Kao demokrati i pluralisti, ne možemo da namećemo, nego da predlažemo rešenja. Njih će posle izbora prihvatiti legitimno izabrani narodni predstavnici, ne samo svih republika i nacija, nebo i svih slojeva društva. To bi, po nama, bila savezna država sa strogo određenim, pa makar i uskim, ovlašćenjima jugoslovenskih organa, čije bi se odluke poštovale. Dvodomni parlament pružao bi mogućnost da balansira između interesa pojedinaca i grupa.
Koje bi to bile minimalne zajedničke nadležnosti buduće jugoslovenske države?
-  Zajednička spoljna politika, zajednička odbrana, jedinstveno tržište, slobodan tok robe, kapitala i ljudi, carine, osnove fiskalnog (poreskog) sistema, državljanstvo, i, što je možda najvažnije, istovetna ljudska prava svakog pojedinca, koje bi štitio najviši zajednički sud.
Gde je mesto Srbije u takvoj državnoj zajednici?
- Svakako ne u sistemu koji bi ličio na onaj uspostavljen Ustavom iz 1974. godine, jer je on Srbiju, a naročito tzv. "užu Srbiju", doveo u ponižavajći položaj. Konfederalistički elementi tog Ustava su, povrh svega, toliko iscepkali Jugoslaviju da ni normalna saradnja nepolitičkih, naučnih i kulturnih udruženja nije bila moguća. S tim u vezi, čudi me da prodor iracionalnog nacionalizma u Srbiji niko nije pokušao da objasni (a bili su to dužni i sami Srbi, ali i oni koji ih sa strane napadaju). Jasno je da nacionalizam kao zdravo patriotsko osećanje nikome ne može da smeta, smeta samo šovinizam ili paranoidno osećanje manje (ili više) vrednosti i ugroženosti. Zaboravlja se da ta vrsta nacionalizma doskora kod Srba takoreći nije postojala, i da su oni mirno trpeli da se srpski nacionalizam uvek, reda i ravnoteže radi, dodaje nekom drugom. Početkom sedamdesetih godina odgovor na nacionalizam nekih ljudi i grupa u Hrvatskoj bio je - liberalizam. Znači da je srpski nacionalizam prvo nečim izazvan, a tek onda se njime počelo da manipuliše radi očuvanja vlasti. Glavni odgovor je u rešenjima Ustava od 1974. godine. Zato bi Srbija u novoj državi morala da bude sasvim ravnopravna, demorkaska jedinica, koja bi sačuvala svoje specifičnosti. Merila koja se primenjuju na nju, morala bi se primenjivai i na druge. Ako po ugledu na Savet Evrope idemo ka regionalizaciji i raznim tipovima autonomije, takve težnje trebalo bi da se osete u celoj Jugoslaviji. Sadašnji Ustav Srbije kao potpuno odvojene države nije rešenje. Čudno je da su ga sastavili ljudi koji se kunu u federaciju.
Predlažete dijalog sa legitimno izabranim predstavnicima albanskog življa na Kosovu. Kosovske stranke, međutim, najavljuju bojkot izbora u Srbiji...
- Razumni Albanci greše što propuštaju ovu priliku i što ne osnivaju stranke koje bi učestvovale na izborima u Srbiji. Tako bi se, nadam se, ispostavilo da, kao uostalom nijedna nacionalna grupa, nisu homogeni, već imaju različite interese i mišljenja. Pluralizam na Kosovu uklopio bi se u pluralističku Srbiju i pregovarači bi se lakše našli među onima koji priznaju integritet Srbije i Jugoslavije i shvataju da je numerička većina stvar popisa, a ne politike i da mora da se dovede u vezu s dubokim osećanjima koja srpski narod gaji prema Kosovu kao kolektivnoj uspomeni na slavnu drzavu i kulturnu prošlost. Verujemo da Albanci samo privremeno mogu biti homogenizirani na nacionalnoj osnovi i da bi demokratizacija i kod njih, kao i kod svih drugih, učinila svoje.
Da li kao ekspert za oblast ljudskih prava mislite, poput većine predstavnika opozicije, da sadašnja vlast u Srbiji krši prava svojih građana?
-Dovoljno je za primer uzeti samo slobodu izražavanja. Prema međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima, koji je Jugoslavija ratifikovala, svako ima pravo da izražava svoje mišljenje i da traži, prima i širi obaveštenja svih vrsta na sve moguće načine, pa i sredstvima masovnog komuniciranja. Novi Ustav Srbije je to već suzio samo na slobodu štampe, dok se radio i televizija „uređjuju zakonom“. Predsednik Srbije moze lako da suspenduje ovo pravo, kao i sve druga.
Pogledajte praksu: jedna stranka drži radio, televiziju i najtiražnije listove. Opozicija dobija, tek od skora, mrvice. U tobože informativnim emisijama promoviše se vladajuća stranka, a grdi i vređa opozicija. I po srpskom Ustavu, treba voditi računa o časti i ugledu drugih. Radi li se to? Ispravke se nekažnjeno ne objavljuju. Kako će se sada, za par dana, izbrisati sav taj talog dezinformacija i predrasuda? Je li birač dovoljno obavešten i sta je sa njegovim pravom da dobije informaciju? Poslednji primer: oštar protest i priznanje novinara RTV Beograd i Novi Sad, „Politikine“ kuće i cele Vojvodine, da su godinama bili prinuđeni da omanjuju javnost – njihova glasila nisu objavila.
Kad smo kod Vojvodine – kakav je Vaš odnos prema SRSJ za Vojvodinu koji je takođe registrovan u Republičkom sekretarijatu?
-SRSJ za Vojvodinu osnovan je i registrovan pre SRJ u Srbiji, ali je njegov deo. Zbog osobenosti Vojvodine, SRSJ za Vojvodinu razlikuje se u odnosu prema nekim, samo tamo postojećim političkim strankama i snagama i u tome ima punu slobodu, jer teži istom cilju. SRSJ je, što mu i ime kaže, savez, pa u njemu nema politbiroa, sekretara i stroge discipline. To mladi ljudi ne i trpeli.
Mladima, a i svim građanima Srbije trenutno se nude dve koncepcije za „bogatije sutra“ – ekonomski program SIV-a koji je i Vaš program i mere republičke vlade...
-Ekonomski program SIV-a za sada je najbolji program – to priznaju i najugledniji domaći i strani stručnjaci, ali ne znači da ne bismo prihvatili neki bolji. Ovaj je doneo neke vidljive rezultate što nam omogućava da još uvek budemo ispred zemalja bivšeg „realnog socijalizma“. Njegova najveća mana je što se ne sprovodi, pri čemu ometanje potiče iz nekoliko republika, tako da se onemogućava prelazak u više faze.
U okviru takvog programa treba imati specifična rešenja za Srbiju. Na žalost, oni koji sada odlučuju ne žele transformaciju društvene svojine i bojkotuju zajedničko tržiste. Hvaleći se da su za pravnu državu, odgovarajuće protivmere objavljuju u tajnim službenim listovima i krše i Ustav i međunarodne ugovore.
Buduća vojska?
-Jugoslaviji je potrebna jedinstvena i depolitizovana odbrambena sila. Vojska mora da bude dezideologizovana, ali se ne može odreći svojih ratnih tradicija. Prema kadru koji je naporno radio ne sme biti revanšizma, ali se vojskom, takođe, ne sme mahati ni u političke svrhe.
Srbija i Jugoslavija u svetu?
-Sve republike samo preko Jugoslavije mogu u Evropu. Nedavno sam se u Italiji i licno uverio u nastojanje italijanskih političara da nas shvate, ali im to onemogućavamo amaterskom i uskogrudom delatnošću naših republičkih „ministara inostranih poslova“. Vođstvo Srbije ima problema i sa izolacijom u kojoj Srbija nikad nije bila. Ne zaboravimo ni to da inostranstvo ne želi vakuum na Balkanu i skup zavađenih državica. Već sutra nekog može da privuče lak plen.
Vaša poruka biračima?
-SRSJ je zamišljen kao učesnik na saveznim izborima, ali pošto se oni sprečavaju i odlažu, učestvujemo i na republičkim da bismo pružili priliku onima koji su za Jugoslaviju, reformu i dogovor. Srpski parlament mora da bude višestranački, kako bi svi dali najbolje ljude i poneli odgovornost u teškim trenucima. Tu spadaju i stručnjaci, koji se zbog naravi ili straha nisu partijski izjasnili. Srbija mora da ima demokratski izabrane predstavnike i sagovornike za dialog s drugima, u Jugoslaviji i inostranstvu. U takvom svetlu treba gledati i na našeg predsedničkog kandidata prof. dr Ivana Djurića.

Cvijetin Milivojević

Vladika Grigorije u politici?

Vladika Grigorije u politici?

(TV Nova S, emisija “Medju nama”, 8.1.2021, novinar Djuro Svilar)

https://www.youtube.com/watch?v=oJ9QxTdyI3Y

Milivojević: Vladika Grigorije ne može presudno da utiče na promenu vlasti

Politikolog Cvijetin Milivojević rekao je danas da bi eventualni angažman vladike Grigorija u predizbornoj kampanji bio koristan, ali da ne bi bio od presudnog značaja za promenu aktuelne vlasti.
Vladika diseldorfski i nemački Grigorije rekao je da ima plan da okupi što više mladih ljudi koji su spremni da se žrtvuju za Srbiju, kako bi napravili sistem u kome ništa neće zavisiti od jednog čoveka.
"Ako nešto mogu da učinim za moj narod i ako to narod očekuje, ja želim da skupim 30, ako je moguće i 300 ljudi, izmedju 30 i 60 godina, koji su spremni da se žrtvuju za Srbiju", rekao je Grigorije za vesti Njuz maks adria.
Milivojević je agenciji Beta kazao da vladika Grigorije može da bude jedna vrsta "šargarepe" za veći deo opoziciono i nacionalno orijentisanih gradjana Srbije, ali da on do sada ipak nije pokazao jasnu političku ambiciju.
"Nisam siguran da bi se vladika politički kandidovao, kao svojevremeno arhieepiskop Makarios na Kipru, ali moguće je da u medjuvremenu dodje do promena u razmišljanju. Do izbora je ostalo više od godinu dana, a prisetimo se da je Vojislav Koštunica kandidovan samo dva meseca pre održavanja izbora 2000. godine", rekao je politikolog.
Dodao je da će ljudi, njih 300 kako je najavio Grigorije, znatno ojačati opozicioni front, ali da su za promenu aktuelnog režima presudne tri stvari.
"Neophodno je da televizije s nacionalnom frekvencijom budu slobodne samo dva meseca, da novinari rade svoj posao bez pritisaka, i popularnost Vučića će drastično opasti. Takodje, kandidat opozicije za predsednika države mora da se zalaže za ulazak Srbije u EU zajedno s Kosovom i Metohijom i da će zadržati dobre odnose s Rusijom i Kinom", ocenio je Milivojević.
Na pitanje Bete da li vladika Grigorije u Srbiji može da odigra ulogu vladike Amfilohija, Milivojević je kazao da su neuporedive harizme pokojnog mitropolita Amfilohija u Crnoj Gori i vladike Grigorija u Srbiji.
"Vladika Grigorije je nesporno jedan od retkih slobodno mislećih ljudi koji ima visoki položaj u SPC. Nesporan je i njegov revolucionarni bunt, jer je kao student početkom devedesetih godina prošlog veka učestvovao u svim protestima protiv režima Slobodana Miloševića", rekao je Milivojević.
Dodao je da je nesporna i Grigorijeva jasna nacionalna pozicija koja razmišlja vrlo pragmatično i o nacionalnom i o državnom interesu na duže vreme.
"Grigorije ima kratak politički fitilj, što je takodje pozitivna stvar. Medjutim harizma u narodu i pozicija Amfilohija u SPC bila je daleko značajnija i veća od harizme i pozicije koju danas ima Grigorije", ocenio je politikolog.
Upitan da li Grigorije može da ujedini veći deo opozicije, Milivojević je istakao da Grigorije može da pomiri različite ideologije, od Dragana Djilasa na levom centru do nacionalnih pokreta i stranaka poput Dveri Boška Obradovića, Oslobodjenja Mladjana Djordjevića ili DSS-a.
"Ali on u ovom trenutku, kada je većina medija pod apsolutnom kontrolom SNS-a, ne može da stane na crtu Aleksandru Vučiću", rekao je Milivojević.
Opoziciji je, naveo je on, potreban dobar menadžer kampanje kao što je bio Zoran Djindjić, i kandidat koji će pobediti Vučića njegovim oružjem.
Na pitanje da li vladika Grigorije može da pronadje novog Koštunicu, Milivojević kaže da novog Koštunicu, ko god bio, mora da prihvati većinsko biračko telo.
"Dakle, Vučićev protivkandidat mora da važi za dobrog Srbina i za čoveka koji će sačuvati Kosovo, Srbiju uvesti u EU, i očuvati dobre odnose s Rusijom. Takav kandidat, čije kritike na račun Vučićevog režima ne nabijaju strah Vučićevim potencijalnim glasačima, ima velike šanse da Vučića pobedi na predstojećim izborima", zaključio je politikolog. (Beta, www.beta.rs, 8.1.2021)

Милица Рајић, делегат у Скупштини Србије и активиста "Солидарности": Слоба је издао своју „децу“

 

INTERVJU - VREMEPLOV

Povodom tri decenije od obnavljanja političkog pluralizma na prostorima bivše SFRJ, ovde ćemo objavljivati izbor intervjua sa sagovornicima koji su, od kraja osamdesetih do početka dvehiljaditih godina, obeležili politički život na ovim prostorima.

Intervjue je vodio Cvijetin Milivojević, a prenosimo ih u izvornom sadržaju i originalnoj redakcijskoj opremi, onako kako su premijerno publikovani. Do sada su, na ovom mestu, govorili: dr Dragiša Buca Pavlović (intervju iz 1990), Radmilo Kljajić (1990), Krist Gegaj (1990), Fikret Abdić i Asim Dizdarević (1990), Milica Rajić (1990)...

Студент, 6.12.1990.

Милица Рајић, делегат у Скупштини Србије и члан Централне управе Српског покрета обнове

Слоба је издао своју „децу“

Ко је све ушићарио на „антибирократској револуцији“ – Шиповац је стопирао помоћ Косову –Војводини опет прете „аутономаши“ – Новосадски СУП је испоручивао оружје Шиптарима – Треба наоружати српски народ у Хрватској – После Тита насели смо Слободану

До пре две године, као и хиљаде других жена, само је испуњавала дужност мајке и супруге у слободном и референта у економско-правној служби бечејског „Нафтагаса“ у радном времену. Од пре две године Милица Рајић, мајка, супруга и службеница, уз све обавезе, пуни и странице штампе.
Оптимиста по природи, песник у души, контроверзна по политичком „делу“. Једна од напреданијих активисткиња (и активиста) Југословенског савеза „Солидарност“ обишла је уздуж и попреко све српске земље и „оне које би то требало да буду“ са првим ешалоном бораца из „антибирократске револуције“.
Некад веровала човеку коме је много помогла да постане први лидер послератне Србије, потом се разочарала и прешла у табор његовог најљућег противника на предстојећим изборима.
СТУДЕНТ: Какав је Ваш садашњи статус у „Солидарности“?
РАЈИЋ: Ту морам да поновим ону реченицу Јована Опачића када су га питали зашто је из Српске демократске странке прешао у Српски покрет обнове. „Прешао сам из пешадије у тешку артиљерију“, казао је он. Ја мислим исто тако.
Добила сам позиве, али нисам отишла на неколико састанака југословенског Извршног одбора „Солидарности“, јер мислим да није време сада правити митинге против Анте Марковића – иако га ни ја не волим много. То што се сада ради у „Солидарности“ је само покушај неких људи који нигде не припадају. Они су, једноставно, фрустрирани, почев од  Јована Гламочанина.
СТУДЕНТ: Срђан Гламочанин из Српског четничког покрета је његов син?
РАЈИЋ: Јесте. А у „Солидарности“ је данас и Тривун Ивковић који изјављује да се поноси што је комуниста. У Сремској Митровици, верујте, не цене га пуно.
Углавном, сви су они видели да је све што је „Солидарност“ урадила било употребљено и бачено. А били смо заиста десна рука српском руководству.
„Голубови превртачи“
СТУДЕНТ: Од људи који су изнели антибирократску револуцију врло их је мало дошло на челне функције у Републици. Од свега су профитирали само Кертес и још неколицина?
РАЈИЋ: Одмах да вам кажем што се Кертеса тиче. Он се много дружио са нама из „Солидарности“. Где год је осниван месни одбор, он је долазио и љубио се са нама српски, трипут. Држао је ћириличне говоре: „Шта Словенци? Пешке ћемо ми да одемо да им покажемо“; „Шта Шиптари?“; шта ови – шта они...
Међутим, чим је дошао тамо где је дошао, по нашем обичају, одрекао се народа и почео да изиграва кловна... Све сам ово рекла и Слободану Милошевићу...
Кертес је почео да даје и увредљиве изјаве о „Солидарности“: „Шта они хоће? Паралелну власт?“ Полазим од себе: да сам хтела неку власт сада бих сигурно била у СПС-у.
... Не знам да ли Вам је познато оно што се дешавало у Новом Саду непосредно пред Шаховску олимпијаду. Неколико стотина радника провалило је у Извршно веће Војводине. То су били углавном радници „Југодента“ који нису примили личне дохотке.
СТУДЕНТ: И онда их је Радоман Божовић смирио тиме што је нашао новац за њихове плате?
РАЈИЋ: Нашао. Ја се свима њима дивим. То је радио и господин Кертес. Он тако изађе за скупштинску говорницу и каже: „Звали су ме из ШИК „Копаоник“. Ево, ја сам сада ту“, па погледа на сат и наставља: „и поручујем им да ћу за два сата тамо стићи! Биће све у реду!“. Сутра читам у новинама: „Био Кертес! Одржао ћирилични говор! Обећао повећање вредности бода!“
Исто је урадио и Радоман Божовић. А одакле су те паре? И докле ће моћи тако?
СТУДЕНТ: Како се десило да на површину (или: на чело) антибирократске револуције избије Недељко Шиповац?
РАЈИЋ: То смо питање на самом почетку поставили и ми из „Солидарности“. Одмах смо примили и контра-ударе, јер нас је он назвао националистима, шовинистима, четницима малтене. А знате ли како је тада изгледало када то каже председник ПК СК? Јако звучно и јако велико. Тиме је на самом почетку блокирао наш рад. Конкретно, у Новом Саду су тада постојале одлуке великих фирми да „Солидарности“ дају средства која би ишла на Косово. Те одлуке су стопиране после изјаве Шиповца, а свим општинским комитетима је наређено да будно прате шта ми то радимо.
СТУДЕНТ: То се, наравно, поклапа са променом става српског руководства према „спонтаном дешавању народа“, и то од позитивног ка негативном полу?
РАЈИЋ: Један од „хероја“ антибирократске револуције, бивши директор „Југоалата“ и садашњи потпредседник Скупштине Србије Ђорђе Шћепановић, на конференцији војвођанских комуниста, у октобру прошле године, рекао је: „Све што се дешавало 1988, то је све урадила Партија, а народ и радници су били публика на митинзима.“ Он је тако страховито увредио све те људе који су учествовали у антибирократској револуцији.
Како је време пролазило, наше руководство је све више умањивало улогу народа, истичући улогу партије. Због тога и мислим да СПС нема никакве шансе у народу.
СТУДЕНТ: Како тумачите скандал око Шиповца и Грубача?
РАЈИЋ: Партија која се бави нападом на „лик и дело“ Недељка Шиповца и о томе расправља сатима, а не разговара о нападу на живот Мирослава Млинара – шта се о њој може мислити? Тај ЦК и ПК нису расправљали о заштити Срба изван Србије, на Косово су већ заборавили...
СТУДЕНТ: У јавности је тај сукоб протумачен као „кратак спој“ између Шиповца и Кертеса?
РАЈИЋ: Мене уопште више не интересује никакав спој између њих двојице. Ниједан од њих ме не занима и мислим да ниједан не заслужује буде тамо где је. Мислим да тамо неће ни остати. Готови су.
„Лига аутономаша“
СТУДЕНТ: У Војводини се сада неке партије залажу за враћање на стање од пре пар година. Значи ли то да је ваш труд био узалудан?
РАЈИЋ: Не мислим да је био узалудан. Међутим, иако Шиповац, Кертес и остали певачи говоре да је сада у јединственој Србији дивно, Војводина није никад слабијим нитима била везана за Србију. То што се овде дешава: мађарски Демократски савез, ХДЗ – за мене они нису страшни. Опасни су Чанак, Жика Берисављевић и остали у тој „лиги аутономаша“ (они је зову Лига социјалдемократа). Опасан је онај Драган Веселинов, а ту је и „Антина странка“. За мене је то забрињавајуће.
Што се Мађара тиче, њих у Војводини има 20 процената и ја верујем да је то поштен народ. Сада су се појавиле те њихове вође и плашим се да ће убрзо почети да причају приче да је ово Мађарска. Упркос свему, оптимиста сам, и то због тога што је Тито овде доселио такозване „дођоше“. То се измешало са овим нашим „лалошима“ (а ја сам од тих староседелаца), тако да неће све тако лако ићи.
СТУДЕНТ: Да ли би данас било могуће извести на улице онолико народа колико је било потребно за „јогурт – револуцију“?
РАЈИЋ: Било би могуће. Само, сада оружје не би било јогурт.
СТУДЕНТ: После страсне љубави између српског народа и Слободана Милошевића, долази доба у коме циркулишу две тезе: а) он је у реду, али га окружују неспособне бирократске удворице (наставак љубави) и б) све је ово превелик терет за њега, нека одступи (почетак анимозитета). Коју Ви тезу заступате?
РАЈИЋ: Ја мислим да он неким људима нешто дугује и да се зато дружи са њима и држи њихову линију. Никад му нећу опростити што је за две године одложио оно што ће сада да се деси. Ми смо у Србији први почели да рашчишћавамо са комунизмом, а они који су то касније почели, завршили су пре нас: Мађари, Румуни, Бугари. Последњи његов прави говор је био онај на Газиместану. Никад више... Он је нестао.
Одлазила сам на Косово и Метохију. Људи тамо питају: „Где је наш Слоба? Он је нас заборавио.“ И верујте да је то тако на Косову. Многи људи којима сам била неки узор и појам српства и храбрости питали су ме пре два месеца, на промоцијама СПО-а: „Да ли је истина да нисте више уз Милошевића?“ На таква питања одговарам да сам ја на истој линији на којој сам била од почетка, а ви видите где је Милошевић. После четрдесет и пет година Титовог лажног вођења у бољу будућност, поново смо насели – Слободану Милошевићу.
Никад више, Слобо!
СТУДЕНТ: Шта му конкретно замерате?
РАЈИЋ: Њему? Све сам му то лично рекла. Не верујем да је неко био у тој ситуацији или ако је био, није му рекао. Нас је троје било код њега 8. јуна поводом „Солидарности“. Тада СПС још није била формирана, али већ се причало да ће Слободан Милошевић бити на њеном челу. Он је чак био уверен да ће „Солидарност“ колективно да се учлани, на шта сам му одговорила да нећемо, пошто је требало да ми будемо прва партија ван комунистичког кишобрана и он нам је замерио да бисмо тиме делили српски народ. Рекла сам му и да ћемо остати ванстраначка организација, као и да ја нећу у странку са Радошем Смиљковићем и Недељком Шиповцем.
СТУДЕНТ: Шта сте му тада још рекли?
РАЈИЋ: Рекла сам му да му је ово последња шанса и последњи тренутак да се определи да ли ће да остане на челу српског народа и да буде други цар Душан српски или ће да оде на чело те нове лажне партије и, заједно са комунизмом, у заборав историје. Поставила сам му то питање зато што сам тада још увек веровала у њега и зато што сам жалила за њим, сматрајући да је он заиста пробудио српски народ. Како време одмиче, све ми је јасније да је он то могао да уради само зато што је био на челу српских комуниста и уз помоћ оних које је, да тако кажем, он срушио.
Он није ништа урадио ни по питању раздора на Косову. Прихватио је Кецмана и „Божур“, који је сада филијала СПС-а, што се видело приликом промоције СПО-а у Косову Пољу. Он се одрекао „Солидарности“ прихватајући наше савете, али нас не.
СТУДЕНТ: Који су то савети?
РАЈИЋ: Ми смо српском руководству слали гомиле писама, телеграма, телефаксе са најбољим намерама да се на Косову и Метохији предузму одређене мере које и донеле мир тим тамо Србима. Многе од тих мера ушле су и скупштински програм о Косову.
СТУДЕНТ: Колико је урађено од тог амбициозног програма који је од ЦК СКС преузео РИВ и предложио га Скупштини?
РАЈИЋ: Ефекти су врло слаби. Ништа од тога што је обећано: да ће се вратити ко зна колико људи, да ће се населити било Срби био други... Знате зашто није било ништа од свега тога? Зато што нису протерани они које је требало протерати. Протерано је укупно 17 Албанаца, и то у „иностранство“ – у Словенију. Истовремено, само за последњих пар месеци дошло их је још 750 нових.
Косово – џокер властодржаца
СТУДЕНТ: Па, зар није лакше владати уз немирно Косово (или Книн)?
РАЈИЋ: Њима је Косово карта коју потежу кад год им дође „густо“ на свим могућим плановима. Тада ураде нешто велико, као што је било распуштање Скупштине Косова..
СТУДЕНТ: Или доношење скупштинског програма...
РАЈИЋ: ... а ако је та власт толико будна, како је уопште могло да дође до одржавања оне дивље „скупштине“ у Качанику? Како је могуће да терористи са оружјем дођу до Косова и да полиција пронађе само аутомобил и оружје? Где је ту полиција? Они дотле јуре Вука Драшковића по Равној гори, масакрирају оне младиће у Титовом Врбасу... Када треба било кога из опозиције да ухвате и малтретирају – ту су, а са непријатељем и сарађују. Познато је да је новосадски СУП испоручивао велике количине оружја за шиптарске терористе.
СТУДЕНТ: Последња седница Скупштине Косова почела је редовним заседањем Срба и Црногораца, пошто Албанци нису дошли, а онда је у паузи поручено из Београда да је Скупштина Србије одлучила да распусти покрајинску скупштину. Да ли је то унапред било договорено?
РАЈИЋ: То је ваљда била једина седница Скупштине којој нисам присуствовала. Чула сам за ту одлуку на радију и било ми је жао што у томе нисам учествовала, јер то је било оно што сам одавно тражила.
СТУДЕНТ: Да ли је решење у томе да (још увек) једнопартијска Скупштина Србије распусти Скупштину Косова и да Косово препусти губернатору типа Момчила Трајковића?
РАЈИЋ: Можда је то било некакво решење као контра-ударац ономе што су они урадили у Качанику. Међутим, мислим да Момчило Трајковић није човек који може ту нешто да уради, а да не причам о Радмилу Богдановићу, Драгану Николићу... То треба само да видите на седницама: они ми сви прилазе да се рукују, а ја кажем: „Мрзим полицију која бије опозицију!“ (кикот)
СТУДЕНТ: У Скупштини сте, крајем септембра, били у групи непослушника који су гласали против доношења Устава Србије. Зашто?
РАЈИЋ: Зато што није усвојено оно што је народ тражио. Прво, у Уставу не пише да је Србија држава српског народа него „свих грађана који у њој живе“. То није смело да се изостави управо због Срба који живе изван Србије. Знате шта, ти људи на Косову, у Книну, на Кордуну – они само у Србију гледају и у Србију се уздају.
Око ћирилице, око српског језика – то су све били захтеви народа. Затим, српском народу нису потребне покрајине. Друго је то у Хрватској, тамо ми нисмо национална мањина него равноправан народ. Има ту и ствари које су изнели други делегати: овлашћења председника, друштвена својина и тако даље. Ја сам само изнела оно што народ тражи. То сам и рекла на седници: ако је друг Милошевић рекао да ће народ писати устав, зашто је све што је тражио народ бачено у кош?
Наоружати Србе у Хрватској
СТУДЕНТ: Неки делегати тврдили су да их због противљења доношењу Устава прати полиција. Можете ли и Ви то да кажете?
РАЈИЋ: Мени прислушкују телефон, али то ми раде много дуже. Када смо отишли у Мошевац и тамо од специјалаца добили батине одржала сам један прави говор Петру Грачанину. Његов помоћник ми је после тога рекао: „Другарице Милице, тако се не говори са другом Петром Грачанином!“ Од су пратили сваки мој корак. Мени то не смета: оно прате мене – ја пратим њих!
СТУДЕНТ: Тренутно је у скупштинској „процедури“, истовремено кад и амандмани  на Закон о избору народних посланика, један Ваш предлог. О чему се ради?
РАЈИЋ: Ни једно ни друго не видим у материјалима које сам добила за седницу, а ради се о захтеву који сам изнела на последњој седници да се Србима у Хрватској изда оружје. Не да они некога нападају него да се бране. Плашим се да се тамо не понови оно што се српском народу већ дешавало.
СТУДЕНТ: Из СКС сте иступили након последњег конгреса, коме сте (запажено) присуствовали као делегат. Недавно сте учествовали на Свесрпском сабору своје нове странке СПО-а. Има ли сличности између ова два окупљања?
РАЈИЋ: Конгресу СКС-а присуствовала сам случајно. Па, ја никад нисам могла да будем ни члан секретаријата своје основне организације јер сам била „неподобна“! Овај наш Сабор је заиста био фантастичан и није подсећао на оно раније.
СТУДЕНТ: СПО не оснива одборе у Босни и Хрватској?
РАЈИЋ: Прво треба освојити власт у Србији. Други разлог јесте тај што СПО није хтео да дели српски народ. У почетку, када је формиран СДС, то је било најбоље решење. Што се СДС-а тиче, као да сам била њихов члан, толико сам од самог почетка била у свему. Међутим, тамо су српски комунисти умешали прсте и због тога су Опачић и Зеленбаба дошли у СПО. Исти је случај и у Босни. Само је питање тренутка када ће 90 процената Срба прећи из СДС у СПО.
СТУДЕНТ: Да ли бисте можда могли да упоредите Слобу и Вука? Може ли Вук да понесе тај државнички терет?
РАЈИЋ: Вук  је оличење неке божанске доброте. Мислим да он чак није за политичара, толико је добар човек. Мислим да земљу баш такви људи треба да воде, баш такви какав је Вук: добри људи, људи који имају ум и храброст. Уверена сам да он жели добро овом народу.          
СТУДЕНТ: Уколико СДС у Босни освоји 25 одсто гласова, као што се процењује, хоће ли улазак СПО у БиХ бити нетактичан потез?
РАЈИЋ: Можда, али ми ћемо урадити оно што народ буде хтео.
СТУДЕНТ: Шта мислите о оснивању Женске странке у Београду?
РАЈИЋ: То не може да буде странка. Те жене могу свој програм да испуњавају кроз неку другу странку.
СТУДЕНТ: Имате ли, као несумњиво шармантна жена, и неки посебан поглед на политику у којој сте и на све што се овде дешава?
РАЈИЋ: Мислите да сам површна?
СТУДЕНТ: Напротив.
РАЈИЋ: Испричаћу Вам нешто, макар рекли да сам сујеверна. У Неродимљу, селу у општини Урошевац, постоји црква Светих Арханђела и на гробљу цркве расте бор за кога се прича да га је посадио цар Душан. Мени је слика тог бора толико живо у памети и кад год тамо одем ја се начисто разболим. Враћам се страховито тужна. Кад понекад размишљам о смрти, само желим да будем тамо сахрањена. Мислим да смо сви оданде и да је неко мој можда тамо живео. Зато сам тако везана за Косово.
Везана сам за све што се дешава мом народу. Имам два сина који би ако, не дај Боже, дође до некаквих разрачунавања, добили пушку у руке. И ја бих за њима. Верујте.

Цвијетин Миливојевић