Očekivanje neočekivanog raspleta: Političko-pravni manevri velikih sila i Dodika s adutima

Iako su tokom 30 godina od kada je potpisan Dejtonski sporazum odnosi između Republike Srpske i Federacije BiH sve samo ne idealni, svaka nova odluka krizu je samo produbljivala što je dovelo do najnovijeg zatezanja već zategnutih odnosa u susedstvu koje je kulminiralo oduzimanjem mandata predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, nakon potvrđene pravosnažne presude Suda BiH. Odluku CIK Dodik je, ne baš biranim rečima, nazvao poslednjim lošim potezom Sarajeva. Ipak, čini se da sve još nije gotovo jer ovakve odluke retko završavaju onim što se na prvi pogled čini.

U presudi koja je prethodila oduzimanju mandata, a koju je odbacila Vlada RS, Dodik je proglašen krivim za krivično delo Neizvršavanje odluka visokog predstavnika i to zbog potpisivanja Ukaza o proglašavanju zakona koje je visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit ranije poništio. Potpisivanjem tih zakona koje je usvojila Skupština Republike Srpske nastojalo se da se spreči sprovođenje odluka Ustavnog suda BiH i visokog predstavnika na teritoriji ovog entiteta.

Dodik je prvi osuđen za ovo krivično delo s obzirom na to da je ono uvedeno 2. jula 2023. i to tako što je izmene Krivičnog zakona nametnuo Kristijan Šmit, visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini. Svega pet dana kasnije Dodik je potpisao Ukaz o proglašavanju zakona koji je usvojila Skupština RS da se ubuduće neće objavljivati odluke visokog predstavnika. To je bio i razlog za presudu koju je doneo Sud Bosne i Hercegovine kojeg Dodik smatra neustavnim, a koji ga je osudio na godinu dana zatvora i zabranu političkog delovanja u trajanju od šest godina.

Samom objavljivanju Ukaza prethodila je i drama u Službenom glasniku RS - Miloš Lukić koji je optužen zajedno s Dodikom jer je omogućio objavljivanje Ukaza je pravosnažno oslobođen optužbi i to zbog toga što u momentu objavljivanja nije bio upisan u sudski registar. Njemu je to bio prvi potez na mestu direktora budući da ga je Vlada Republike Srpske na telefonskoj sednici imenovala za vršioca dužnosti direktora jer je dotadašnja direktorka Milka Devušić podnela ostavku kada je Dodik potpisao Ukaz.

Višegodišnja neslaganja

“Što se grbo rodi, vreme ne ispravi”, latinska je sentenca koja ilustruje put do najnovijeg zaoštravanja odnosa.

A on počinje 2021. imenovanjem Kristijana Šmita za visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH. Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira (PIK) imenovao je Šmita 27. maja za novog Visokog predstavnika u BiH, a na dužnost je stupio 1. avgusta.

Republika Srpska i Milorad Dodik ga od prvog dana ne priznaju uz tvrdnje da je njegovo postavljenje u suprotnosti sa međunarodnim pravom jer nije potvrđeno u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Dodik ga je u više navrata nazvao " lažnim i neizabranim visokim predstavnikom".

Dodikov stav podržala je i Ambasada Rusije u Bosni i Hercegovini uz tvrdnje da on za njih nije legitimni Visoki predstavnik zbog načina na koji je on imenovan, odnosno zbog toga što njegovo imenovanje nije potvrdio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, a sam Šmit nije imao ni podršku Kine.

Tako započeti nepriznati Šmitov mandat nastavio se sukobom nakon što je Skupština Republike Srpske usvojila zakon po kome nepokretna imovina koju koriste vlasti Republike Srpske, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, javne ustanove i druge službe koje je osnovao taj entitet, “po sili zakona” pripada njima, dok je Ustavni sud tvrdio da RS nema ustavnu nadležnost za regulisanje pitanja državne imovne, jer se radi o nadležnosti Bosne i Hercegovine.

Sukob Šmita i Dodika kulminirao je leta 2023. godine kada je Tužilaštvo Bosne i Hercegovine podiglo optužnicu protiv Dodika zbog "neizvršavanja odluka visokog predstavnika" koja je rezultirala presudom i, posledično, odlukom CIK o oduzimanju mandata.

Ante Nobilo, hrvatski advokat, član pravnog tima predsednika Republike Srpske, komentarišući drugostepenu presudu Suda BiH izrečenu Miloradu Dodiku, kaže da će na Evropskom sudu morati da objasne kako su presudili za delo koje nije postojalo.

“Ne možete odgovarati za neko krivično delo u momentu kada to isto nije bilo zakonom određeno kao krivično delo. Dakle, Šmitov član krivičnog dela zbog kojeg je Milorad Dodik osuđen, nije zakonski postojao kada mu je stavljen na teret. I to je suština", rekao je Nobilo za Tanjug.

On podseća na načelo legaliteta u pravu.

"Ono što znam da neće moći da se obrazloži u presudi Suda BiH jeste povreda načela legaliteta koje je temeljno načelo krivičnog prava u svim zemljama sveta. Naime, Dodik je potpisao ukaz o stupanju na snagu dva zakona koja je visoki predstavnik Kristijan Šmit ukinuo, pre nego što je član krivičnog zakona koji je doneo Šmit stupio na pravnu snagu. U krivičnom pravu, zakoni ne mogu retroaktivno da važe", objašnjava Nobilo.

Da je presuda politička smatra i politikolog Cvijetin Milivojević. On podseća na to da je u februaru Interpol za BiH pokušao da raspiše poternicu za Dodikom i da je Međunarodna direkcija Interpola odgovorila da se međunarodne poternice ne mogu raspisati za lica koja su osuđena zbog politike, a ne zbog kriminala.

“Dakle, da je tu postojala volja, stvarna volja nekoga, recimo ovog Šmita koji se predstavlja kao visoki predstavnik ili nekog drugog centra moći, mogli su Dodiku da sude za nekakvu kriminalnu aferu, što bi možda čak i u delu građana Republike Srpske koji glasaju za Dodika bilo dočekano kao neka vrsta olakšanja. Ali pošto je od početka jasno da se radi o političkom procesu, jasno je da on ne može izazvati te međunarodno-pravne reperkusije koje, na primer, priželjkuje deo Evropske unije, koja je iza toga, plus Velika Britanija”, navodi Milivojević za Insajder.

Šta sada?

Dodik je ranije saopštio da ne prihvata presudu, a njegov advokat Goran Bubić, da će pokušati da je ospori pred Ustavnim sudom BiH.

Odluka o jednogodišnjoj zatvorskoj kazni bi za predsednika RS mogla biti manje zabrinjavajuća – prema tamošnjim zakonima ima pravo da ovu kaznu "otkupi". Prema pisanju medija u BiH Dodikov advokat Goran Bubić već je danas Sudu Bosne i Hercegovine podneo zahtev da Dodik umesto godine dana zatvora kaznu plati novčanu kaznu od 36.500 konvertibilnih maraka (oko 18.700 evra). O ovom zahtevu odlučiće Sud BiH, s tim što pre donošenja odluke o svemu mora obavestiti i Tužilaštvo BiH.“

Zahtev je podnet iako je prethodno Dodik najavio da to verovatno neće učiniti.

"Neću dati fening jer je ovo politički proces“, rekao je Dodik nakon izricanja prvostepene presude. Dodao je i da neće ležati u "njihovim zatvorima", ali i "da neće ni otići odavde".

Drugi deo presude je za Dodika, koji je u politici već gotovo 40 godina, očigledno neprijatniji.

Prema Izbornom zakonu BiH, izabranom zvaničniku mandat prestaje "danom pravosnažnosti sudske presude kojom je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci ili duže". Iz Suda Bosne i Hercegovine je 1. avgusta saopšteno da je Dodiku izrečena pravosnažna presuda kojom je on osuđen na godinu dana zatvora, te šest godina zabrane obavljanja političkog delovanja.

Iz Dodikovh postupaka moglo bi se zaključiti da se računa na “neočekivanu silu koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar”, neku trgovinu ili kompromis.

A da su manevri počeli, svedoči i jedna od prvih odluka nakon oduzimanja mandata.

“Mandat mi je dao narod, zato ću ga poslušati na referendumu o meni i funkciji koju obavljam, a koji će se, na bazi odluke Narodne skupštine, održati u narednom periodu, rekao je Dodik nakon sastanka lidera partija koje čine vlast u Republici Srpskoj.

On je naveo da je koalicija odlučna da nastavi da brani ustavnu i dejtonsku poziciju Republike Srpske i konstatuje “da je ta pozicija snažno ugrožena delovanjem Kristijana Šmita koji nije legalan i legitiman, nije potvrđen u Savetu bezbednosti i iza njega stoji samo jedna politička volja”.

Da će sve ići u smeru kopromisa smatra i politikolog Cvijetin Milivojević koji za Insajder ukazuje da još nije sve gotovo. On podseća da je do izvesnog komromisa došlo i pre prvostepene presude kada je napravljen kompromis da se Dodik pojavi na 15 minuta pred sudom Bosne i Hercegovine, posle čega je ukinuta poternica za njim.

“Ovo nije kraj kompletnog sudskog procesa, jer postoji mogućnost apelacije prema Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine. I tamo je sistem odlučivanja takav da postoje tri sudije stranca, a svo troje dolaze iz NATO zemalja, po dva su Hrvata, Bošnjaka i Srbina – te je jasno kakva će biti odluka. Ono što je očekivano iz najave advokata Anta Nobila je da će o svemu odlučivati sud u Strazburu”, navodi MIlivojević.

Ispipavanje pulsa do postizanja kompromisa

Ipak, neki rokovi već teku, a takav je i onaj za raspisivanje novih izbora koji počinju teći od odluke CIK. U tom kontekstu Milivojević podseća i na, kako kaže, paradoks sa sastavom CIK.

“Centralna izborna komisija je sastavljena od po dva predstavnika sva tri konstitutivna naroda. Oba predstavnika Srba su predstavnici opozicione stranke do čega se došlo izbornim inženjeringom uz pomoć ovog visokog predstavnika koji odlučuju o sudbini vlasti u Republici Srpskoj”, navodi Milivojević.

On u svemu tome vidi prostor za još jedan izborni manevar vlasti u RS.

“U prethodne dve godine, od prvog pritiska Šmita na Dodika, Narodna skupština Republike Srpske je usvojila više zakona, koji svi do jednog zapravo vraćaju ustavne nadležnosti Republike Srpske. Ima i nekih radikalnih propisa, poput onog o osnivanju vojske Republike Srpske, jer po, u Dejtonskom sporazumu, oba entiteta imaju pravo na svoju vojsku. Ali, doneli su i neki banalni propisi koji pokazuju ideju da RS uzme nadležnosti koje su im takođe prethodni visoki predstavnici i oktroisali, odnosno otimali. Ti zakoni su usvajani, ali ih Dodik nije potpisivao. Sada je za stupanje na snagu dovoljan njegov potpis. Jedan od važnijih zakona je zakon o izborima u Republici Srpskoj, koji faktički definiše da u budućnosti sve vrste izbora na teritoriji entiteta Republike Srpske organizuje Republička izborna komisija Republike Srpske, a ne Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine. U tu vrstu izbora spada i izbor predsednika Republike Srpske. Pretpostavljam da će sada Dodik reći: ako vi insistirate na tim izborima, mi aktiviramo zakon koji smo već doneli i oni su u nadležnosti Republičke izborne komisije Republike Srpske”, navodi Milivojević.

On bi i taj potez smatrao “ispipavanjem pulsa” jer konačnog rešenja uzavrele situacije ne može biti dok se zainteresovane strane ne dogovore.

“Pretpostavljam da će se u drugoj fazi, ako bi došlo do zaoštravanja, o svemu direktno dogovarati Amerikanci i Rusi uz eventualno učešće Turske”, ističe Milivojević.

On navodi da u ovoj situaciji Milorad Dodik, ne bi bio sasvim bez aduta.

“Ne zato što je politički vizionar, već zbog spleta okolnosti, bežeći od ovoga što mu vlast u Srbiji sa Vučićem sve vreme radi - mali pritisak, pa malo trguje njime I uticajem nad njima pred važnim međunarodnim faktorima, Dodik je u jednom trenutku nehoteći shvatio da zapravo njegov jedini zaštitnik Kremlj. On je, pre svega, shvatio da od Vučića neće imati koristi ako bi bilo “stani - pan’i” situacija, jer ima stalno, na neki način, primer Kosova, odnosno Srba s Kosova i Metohije, koji su ostavljeni tako na milost i nemilost. Tako je Dodik faktički sudbinu svoje Republike Srpske vezao pred svega za Kremlj, a delimično za Kinu koja je veliki investitor u Republici Srpskoj. U EU saveznik su mu Mađari, odnosno Orban. Ono što se malo zna u našoj javnosti je da je i Izrael je jedan od patrona Dodika. Tako da u principu nije on bez aduta”, smatra Milivojević.

S obzirom na to, on ne smatra da je nedavni razgovor predsednika Srbije s predsednikom Francuske Emanuelom Makronom ili poseta italijanske premijerke Đorđe Meloni imala veze sa situacvijom u BiH.

“Mislim da Makron nije u ovom trenutku baš najvažniji u tome. Najvažniji akter u BiH su u ovom trenutku Britanci, s obzirom na to da novi američki ambasador u BiH još nije stigao, ali i Nemci i to zbog Šmita. Sve to uz eventualno neko pitanje koje bi postavili i Turci. Na toj liniji će se dosta dogovora praviti. Ako su u pitanje te tri strane, onda je jedina logika da će biti reč o kompromisu i da neće niko ratovati”, smatra Milivojević. (www.insajder.net, portal, novinarka: Nataša Bogović; 6.8.2025)

1. avgust leta 2025. i kratka priča o tome kako je Vučić „ugasio proteste“: Cela Srbija ti je na nogama, predsedniče

Danas je tačno devet meseci od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu koja je usmrtila 16 ljudi, a tim povodom se u Beogradu održava protest, studenti kažu najveći od Vidovdana. Međutim, nije jedini koji se u Srbiji dešava ovih dana. Uprkos pretpostavkama da je građansko nezadovoljstvo utihnulo i da su ljudi izgubili želju i snagu za nastavak višemesečne borbe, brojna okupljanja koja se u gradovima širom Srbije održavaju gotovo svakodnevno, pokazuju da su protesti ipak preživeli “letnji raspust”.

Studenti u blokadi Fakulteta dramskih umetnosti i Arhitektonskog fakulteta pozvali su građane na komemorativnu šetnju od Stare železničke stanice do Železničke stanice Beograd-Centar „Prokop“.

Okupljanje počinje danas u 19 časova ispred Stare železničke stanice na Savskom trgu, a program sa govorom je najavljen za 19.30.

Studenti poručuju da će ovo biti mirna i tiha šetnja kako bi se na neki način vratili korenima i razlozima zbog čega je njihova pobuna počela.

„Pištaljke ostavite kod kuće, vidimo se ispred Stare železničke stanice 1. avgusta u 19 časova“, pozivaju akademci.

Od Stare železniče stanice potom se ide ka „Prokopu“, gde će biti održan i drugi govor, a zatim i 16 minuta tišine i performans sa crnim florom, koji će simbolično prikazati žrtve pada nadstrešnice u Novom Sadu.

Varnica je buknula u Novom Pazaru

Beograd nije jedini grad u kojem se protestuje. Uprkos raznim tvrdnjama da bunt građana neće preživeti leto, prethodnih dana videli smo nešto sasvim drugačije. Iako vlast konstantno pokušava da stvori utisak ugašene revolucije i zaplaši narod, građani svoju upornost pokazuju upravo protestima i blokadama u svojim gradovima. Deluje da je dovoljna samo jedna varnica da zapali talas građanske neposlušnosti. Ta varnica je upravo buknula u Novom Pazaru.

Podsetimo, haos u Novom Pazaru počeo je kad su maskirani batinaši u ranim jutarnjim satima upali na Državni Univerzitet Novi Pazar i nasilno rasterali studente iz zgrade. Pripadnici policije asistirali su nasilnicima, a po izbacivanju studenata napravili su obruč oko zgrade. Zbog toga su ispred zgrade Univerziteta od ranog jutra bili studenti, građani i veliki broj policije.

Kako bi stali uz svoje kolege iz DUNP, studenti u blokadi visokoškolskih ustanova pozvali su sve građane i studente da dođu u ovaj grad i podrže kolege u njihovoj borbi za dostojanstvo, bezbednost i pravo na školovanje bez straha. Studentskom pozivu odazvali su se građani Beograda, Niša, Novog Sada, Užica, Kraljeva, Kragujevca…

Kraljevčani su otišli ispred SNS prostorija u ovom gradu, gde su ih dočekali naprednjaci, naoružani jajima. Naočigled policije koja je čuvala prostorije SNS, prvi su počeli da gađaju mirno okupljene građane jajima sa vrha zgrade. Sakriveni iza maski u jednom momentu su počeli da prskaju građane vodom. Pripadnici MUP-a nisu reagovali ni na jedan od ovih incidenata.

Iste večeri ispred prostorija SNS-a stigle su i Nišlije. Veliki broj policije čuvao je sedište naprednjaka, a ubrzo su stigli i pripadnici Žandarmerije. Novosađani su sedište naprednjaka u njihovom gradu gađali jajima, a i ispred ovih prostorija nalazio se kordon policije, u opremi za razbijanje demonstracija, koji je koristio biber sprej protiv demonstranata.

Za to vreme, veliki broj građana iz svih delova Srbije stigao je i u pobunjeni Novi Pazar. U večernjim satima Novopazarci, kao i njihova podrška koja je stigla iz Novog Sada, Beograda, Niša, Kragujevca, Užica, Kraljeva… stigli su ispred zgrade lokalne samouprave.

Veče se završilo tako što su studenti pušteni nazad u zgradu svog Univerziteta.

Međutim, Novi Pazar nije jedini slučaj koji je pokazao da su građani, iako trenutno nisu u velikom broju na ulicama, spremni da brzo reaguju u znak podrške.

Prošle nedelje u Valjevu su učesnici protesta protiv iskopavanja litijuma došli do prostorija lokalnog odbora SNS u ovom gradu kako bi pokazali svoje nezadovoljstvo. Tokom skupa u centru grada i protestne šetnje nigde nije bilo policije u uniformi, koja se pojavila tek pred prostorijama naprednjaka. Do incidenta je došlo kada su u jednom trenutku iz prostorija SNS izašli maskirani mladići, koji su gađali okupljene jajima i plastičnim flašicama. Građani su odgovorili na to, pa je i razbijeno nekoliko stakala na prostorijama stranke. Policija se zatim povukla i nije reagovala.

 „Ova vlast je žestoko uzdrmana“

Politikolog Cvijetin Milivojević za Novu kaže da protesti ne da nisu ugašeni, već je cela Srbija na nogama.

“Očekujem, kao građanin, da studenti podsete sve nas koji smo zaboravili, a ima takvih, zbog čega su oni već devet meseci na ulicama, u blokadi i zbog čega su inicirali ono što je trenutno preraslo u narodnu pobunu. Mnogo je zaboravnih, a najviše onih koji su pristalice vlasti. Oni uporno beže od odgovora na pitanje – zašto to toliko boli vlast da ispuni četiri klasična građanska zahteva? Bežeći od ispunjavanja tih zahteva, rizikuju se čak i sukobi između građana Srbije”, kaže Milivojević.

On ocenjuje i da nije važna brojnost na protestu već da svi pobunjeni gradovi širom zemlje, zajedno sa zborovima građana zajedno funkcionišu i dodaje da su protesti jedini bezbolan način svrgavanja sadašnjeg režima.

“Nema potrebe da se građanska buna pojačava. Sasvim je ovo dovoljno. Ne meri se uspešnost protesta po tome hoćemo li srušiti rekord koji je postavljen 15. marta, po brojnosti učesnika. Mi sad umesto Beograda imamo celu Srbiju na nogama. U igri su i neki drugi kanali komunikacije i kanali borbe protv vlasti koja ne želi da poštuje Ustav i zakone ove zemlje. Vlasti koja se otuđila od sopstvenog Ustava”, naveo je Milivojević i dodao:

“Recimo, zborovi građana su još jedna vrsta komunikacije koja se ne bavi time da li ćemo imati svetski rekord od 500.000 izašlih u jednom trenutku u Beogradu. Po mom mišljenju, važnije je da svi zborovi, svih mesnih zajednica u Beogradu funkcionišu. Ova vlast je žestoko uzdrmana, tu nema povratka nazad. Jedini bezbolan način koji priželjkuje svaki normalni građanin ove zemlje jesu izbori. Oni jesu neka vrsta izlaska iz ovog ćorsokaka”.

Sama činjenica da se kraj sezone godišnjih odmora bliži, a da građanski otpor nije slabio ni tokom letnjih meseci, nagoveštava da će se pritisak javnosti na vlast da ispuni zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora od septembra dodatno pojačati. (www.nova.rs, portal i novine, Anđela Đokić, 1.8.2025)

BEZ PARDONA | Cvijetin Milivojević: Vučića pobeđuje keč-ol lista sa ljudima poput Lompara i Bakića!

Gost novog i poslednjeg ovosezonskog izdanja emisije BEZ PARDONA bio je politikolog Cvijetin Milivojević.

Centralna tema dvočasovnog razgovora bila je sveobuhvatna analiza pobedničke strategije pobunjene društvene većine na vanrednim parlamentarnim izborima koji će, po svemu sudeći, najverovatnije biti raspisani do kraja 2025. godine. Naravno, poseban osvrt u okviru te teme bila je tzv. Studentska lista i široko sagledavanje argumenata za i protiv podrške istoj. Naravno, neizbežan segment ovog dela razgovora bila je i priča o nedoraslosti srpske opozicije aktuelnim društveno-političkim izazovima. Istini za volju, gospodin Milivojević navodi i neke pojedinačne izuzetke. Osim ovoga, imaćete priliku da se upoznate sa Cvijetinovim viđenjem geneze represije nad studentima i građanima koju je direktno podržao Aleksandar Vučić za koga gospodin Milivojević tvrdi da je najveći promoter nasilja. Cvijetin je dobar deo vremena posvetio i problematici načelnog pitanja dokle se teritorijalno prostire Republika Srbija i kakve posledice ima to što ni mi sami ne znamo odgovor na isto. Generalno, razgovor je bio dosta opušten i spontan tako da ćete čuti promišljanja našeg gosta i o brojnim drugim temama koja nisu navedena ovde. Naposletku, saznaćete i kakav je to poklon Danilo priredio Cvijetinu. (KTV Zrenjanin, platforma bezcenzure.rs, emisija „Bez pardona“, voditelj Danilo Vidaković, 30.7.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=BVMofChU6ww&pp=ygUgYmV6IGNlbnp1cmUgY3ZpamV0aW4gbWlsaXZvamV2aWPSBwkJxwkBhyohjO8%3D

Ko je “došao glave” Milanu Miličeviću: Stoji li Beograd iza smjene lidera SDS

Donedavni predsjednik SDS, Milan Miličević, prije nešto više od dvije sedmice podnio je neopozivu ostavku na mjesto predsjednika te stranke.

Na Skupštini SDS, koja je bila održana u Bijeljini, Miličević je pod žestokim pritiskom jednog broja stranačkih funkcionera i skupštinskih delegata odlučio da se povuče sa funkcije šefa stranke, a uzroci i razlozi zbog kojih je to učinio narednih dana postali su top-tema u brojnim medijima.

Oni koji su tražili Miličevićevu smjenu razloge su pronalazili u tome što SDS, prema njihovim riječima, od završetka prošlih lokalnih izbora nije radio ništa na konsolidaciji svojih redova, pa do toga da je Miličević, kao partijski lider, navodno, potpuno zapostavio stranačku infrastrukturu te da nije obilazio gradske i opštinske odbore SDS.

S druge strane, struja u SDS koja je podržavala Milana Miličevića tvrdila je da se on našao na meti onih čije su “bolesne sujete” i “lične ambicije” prevladale opštestranački interes, pa do toga da iza Miličevićevog “rušenja” stoji lider PDP, Draško Stanivuković, koji, navodno, donedavnom predsjedniku SDS nije mogao da oprosti to što se žestoko protivio njegovoj (Stanivukovićevoj) ambiciji da bude zajednički kandidat opozicije za predsjednika Srpske na izborima sljedeće godine.

Iako se ponegdje, kao pravi uzrok Miličevićeve smjene, navodilo to da se lider SDS našao u nemilosti vlasti u Beogradu zbog toga što je 15. marta preko društvenih mreža podržao studentske proteste u Srbiji, o tome se nije previše glasno govorilo. Međutim, prekjuče je poslanik SDS u Narodnoj skupštini Republike Srpske i član Predsjedništva SDS, Mirjana Orašanin, maltene, javno potvrdila spekulacije da je pritisak za Miličevićevom smjenom došao “preko Drine”.

– Ono što je dogovoreno na organima stranke ni sam predsjednik ne poštuje. To je bio stav prema Srbiji, prema političkoj situaciji u Srbiji. Stav stranke je bio da se ne miješamo u političke odnose u Srbiji, međutim predsjednik to nije ispoštovao, kao ni neki članovi – rekla je Orašanin, gostujući u programu BN televizije.

Da li su vlasti u Srbiji “došle glave” Milanu Miličeviću kao predsjedniku najveće opozicione stranke u Srpskoj, te da li to znači da zvanični Beograd ima presudan uticaj čak i na takve stvari kao što je izbor predsjednika neke ovdašnje opozicione stranke, pitali smo za mišljenje analitičare i dobre poznavaoce političkih prilika “s obje strane Drine”.

Politički analitičar Tanja Topić za Srpskainfo kaže da je svojevrsno “priznanje” visokog funkcionera SDS Mirjane Orašanin, prema njenim riječima, pokazalo da se iz Beograda, zapravo, odlučuje ko može učestvovati u vlasti u Republici Srpskoj, ko može biti na čelu političkih partija, kao i “ko i šta smije objavljivati na privatnim profilima na društvenim mrežama”.

– Poražavajuće je to da se privatan stav Milana Miličevića okarakterisao kao “miješanje u unutrašnje stvari Srbije”. Doista je fascinantna ta logika ovdašnjih političara da raširenih ruku prizivaju “miješanje iz Srbije”, dok sebi lijepe flaster na usta da ne iskažu mišljenje koje ne odražava i zvaničnu politiku susjedne države – kaže Topićeva.

Da paradoks bude veći, dodaje ona, deklarativno se ogromna većina domaćih političara “bori protiv kolonijalne politike i sile stranaca prema Republici Srpskoj”.

– S druge strane, ti isti se dobrovoljno stavljaju u podanički položaj prema Srbiji – smatra Topićeva.

Direktor PR agencije “Pragma” i politički analitičar iz Beograda, Cvijetin Milivojević, za naš portal navodi da ni sam ranije nije “vjerovao u takvu vrstu teorija zavjere da se Aleksandar Vučić i vlast u Srbiji miješa u baš sve poslove u Republici Srpskoj”.

– Međutim, već poslije dvije godine Vučićeve vladavine svojim očima sam se uvjerio da ima istine u tome. Naime, negdje 2014. godine boravio sam u Banjaluci pred tadašnje izbore i lično sam svjedočio tome da je Vučić paralelno nudio i Dodiku i tadašnjem rukovodstvu SDS, mislim da se na čelu SDS tada nalazio Mladen Bosić, da im konsalting za politički marketing u kampanji radi jedan te isti čovjek, odnosno jedna te ista agencija. I jednoj i drugoj strani te usluge nudio je besplatno, odnosno da ih time “počasti” – priča Milivojević.

Vučić je, kako dodaje, već tada upravljao čak i tako internim stvarima, kao što je politička kampanja i upravljanje njenim menadžmentom u Srpskoj.

– Da cijela stvar bude još paradoksalnija, dvije najveće političke stranke u Republici Srpskoj, SNSD i SDS, imaju istog savjetnika za politički marketing, a i jednima i drugima savjetnika šalje Vučić – navodi Milivojević.

Kao što se u Srbiji, tvrdi on, Vučić miješa u svaki nivo vlasti, “po horizontali i vertikali”, tako je potpuno moguće da se aktuelni predsjednik Srbije, kako ističe, miješa i u izbor čelnika SDS.

– Da li je to baš jedini razlog zbog kojeg je otjeran Miličević, to ne znam, ali znam da je, na primjer, gradonačelnik Bijeljine Ljubiša Petrović nakon jednu benigne objave na društvenim mrežama oko podrške studentskim protestima prošao kroz “toplog zeca” u medijima na koje Vučić ima uticaj – ističe Milivojević.

O ispravnosti stava rukovodstva SDS da se ne miješaju u unutrašnje stvari Srbije, kako je otkrila Mirjana Orašanin, prema njegovim riječima, može se raspravljati.

– Ako je vrh SDS donio stav da se ne miješaju u unutrašnje stvari Srbije, a to podrazumijeva činjenicu da je ogromna većina građana Srbije podržala studentske proteste, onda je to pogrešna odluka. Vi se ne miješate u unutarstranački život, ali morate da podržite ono što je većinski stav građana Srbije, a taj stav je da Aleksandar Vučić ne može da bude svevladar u Srbiji. Primjećujem da i unutar SNSD imate ljude koji se ne slažu s Dodikovim slugeranjskim odnosom prema Vučiću, koji nema veze s odnosom predsjednika Srpske prema predsjedniku Srbije. Ovo što radi Dodik, da dovodi simpatizere i aktiviste svoje stranke na mitinge u Srbiji i da su oni spremni da biju građane Srbije koji nisu za Vučića, to je nešto što je kontraproduktivno i to niko ne bi smio da radi – zaključuje Milivojević. (www.srpskinfo.com, EuroBlic, Boris Knežević, 31.7.2025)

Zašto je Vučić otišao kod „Tome Šumadinca“?

Tomislav Nikolić, bivši predsednik Srbije i SNS, mogao bi ponovo biti kandidat za predsednika Srbije, jer još uvek ima političke ambicije a uz to je spreman da iznajmi sebe i svoj narušeni, ali za neke još živi pozerski imidž.

Ako Vučić to radi, onda su to potezi očajnika, kažu sagovonici Danasa komentarišući susret Tomislava i Dragice Nikolić s Aleksandrom Vučićem, aktuelnim predsednikom države, u Bajčetini.

Ovaj iznenadni susret dvojice, neki bi rekli “saradnika iz i po potrebi”, za stolom punim đakonija, uz pečeno prase koje samo što nije stiglo, otvorio je brojne teorije o tome zašto se Vučić baš sad sastao, i objavio na Instagramu, sa skoro zaboravljenim Nikolićem koji se vrlo retko pojavljuje u javnosti od odlaska sa funkcije predsednika 2017. čak i u funkciji predsednika Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom.

Nikolić se čak na rođendanu i slavi SNS nije pojavio 2017, izjavivši da ga politika više ne zanima. Nije ga bilo ni par godina kasnije, pa je deo javnosti zaključio da su on i Vučić u zategnutim odnosima.

Ipak, prethodnih godina viđen je u decembru 2023. na predizbornom mitingu SNS u Beogradu i Kragujevcu i u oktobar 2024. na obeležavanju godišnjice SNS u Vršcu.

Ove godine čak dva puta, sada na Vučićevom Instagramu i na obeležavanju 30 godina od NATO bombardovanja u martu ove godine.

Pa se nameće pitanje ima li ovaj susret veze sa Vučićevim nestabilnim rejtingom ili se Vučić zaputio u Bajčetinu jer su mu savetnici na odmoru.

Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da je do susreta dva predsednika Srbije došlo s ciljem da se ponovi već „isprobana patriotsko-domaćinska prevara koja je dovela SNS na vlast, kako bi je još neko vreme sačuvao sada kada se ljulja, te tako završio krunsku pljačku Srbije: EKSPO razbojništvo“.

– Izgleda da je Vučić odrešio kesu i Nikoliću ponudio veći procenat, znajući da je on uvek spreman da iznajmi sebe i svoj narušeni ali za neke još živi pozerski imidž. U tome se krije tajna obnovljenog druženja aktuelnog spin diktatora Srbije sa svojim penzionisanim partijskim šefom – navodi on za Danas.

I podseća da je Nikolić, na osnovu očito lažnog imidža šumatijskog domaćina i patriote, doveo SNS 2012. na vlast, kada su se građani razočarali u tzv. evropski reformski put.

– Toma je vlast brzo prepustio Vučiću jer njegova lenjost nije bila u proporciji sa obavezama koje je podrazumevala, a oportunizam i gramzivost su kod njega bili iznad bilo kakvih principa. Tako je utro put za Vučićevu kosovsku veleizdaju sakrivenu iza fejk patriotizma i pretvaranje Srbije u kartel državu. No, pamćenje dela naroda je kratkog veka. To što je pao u drugi plan, skoro i nestao sa političke scene, ne baš zanemarljivom broju nekadašnjih a sada u Vučića razočaranih SNS birača, deluje kao otklon od politike koju je on vodio. To je neistina jer za nju je Toma kriv kao i Alek s obzirom da mu je za „skromnu nadoknadu“ prepustio vlast. Ali kako je neko rekao, istina je ništa spram snage uverenja. Na to Vučić računa te izvlači iz naftalina uvek na šibicarske kombinacije spremnog Tomu Šumadinca – ističe Anđelković.

Dok politikolog Cvijetin Milivojević pretpostavlja da je Vučić u poseti Nikolićima otišao iz četiri razloga.

– Prvi je da je otišao tamo da na primeru prosečnog penzionera pokaže kakva je njegova briga za život svakog penzionera. Drugi, da svom bivšem stranačkom šefu kaže neke reči utehe jer preti eksproprijacija nelegalno sazidane vile na Savskom nasipu. Treća mogućnost je da naamerava da mu vrati stranku koju mu je 2012. oteo nakon što ju je Nikolić, a ne Vučić, doveo na vlast. Četvrti razlog je taj što mislim da će Vučić u narednim mesecima da aktvira priču o tome da bi mogao da raspiše predsedničke izbore i da se time ratosilja funkcije predsednika i sebi omogući legalnu i legitimnu kandidaturu za premijera na potonjim parlamentarnim izborima – navodi Milivojević.

I dodaje da do predsedničkih izbora može lako da dođe Vučićevom ostavkom i skraćivanjem mandata. Navodi i da pošto Vučić više ne može da se kandiduje, kandidat kojeg će on podržati može bit bilo ko, a funkcija predsednika će se vratiti u ustavne okvire.

Upitan zašto bi Nikolić na to prostao, odgovara da ne veruje da su ga napustile političke ambicije i podseća da se za drugi mandat nije kandidovao zbog ozbiljnog pritiska Vučića te da je satisfakciju dobio u vidu izmišljene funkcije koordinatora Nacionalnog saveta za saradnju sa Rusijom i Kinom i prava stanovanja u državnoj vili.

Na pitanje o tome ima li poseta veze sa padom Vučićevog rejtnga kojem pred izbore treba svaki glas, pa i onih koji su više verovali Nikoliću nego njemu, naš sagovornik kaže da se to podrazumeva.

– Pred svake izbore, kad god je trebalo, Nikolića oni izvuku iz pričuvnog odnosno rezervnog sastava. Na makar jedan miting ili proslavu voštani Toma je dolazio da se raduje – kaže Milivojević.

Da Nikolić nema više glasove smatra nekadašnji naprednjak, sada predsednik Evroatlanskog saveta Srbije Dragan Šormaz.

– Nema nikakve šanse da pobedi na predsednickim izborima čak i da ga SNS podrži. Ako Vučić to radi, onda su to potezi očajnika. Možda je u pitanju neki njihov privatni skup, možda se Vučić savetuje oko nečega jer Toma je iskusan čovek. Drugo zaista ne vidim kao mogućnost – zaključuje Šormaz. (www.danas.rs, Danas, Lidija Valtner, 30.7.2025)

Šibicar diplomatija Dačića i Vučića: „Valjanje po podu” i Briselski sporazum. Ko je stvarno prevaren?

Izjava ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića “da su ga prevarili iz međunarodne zajednice” kada je potpisivao Briselski sporazum, sa sobom nosi mnogo sumnji. Jer, 12 godina kasnije, prema sagovorniku Nove, upravo na talasu Briselskog sporazuma koalicija oko naprednjaka održava vlast. Sada smo svedoci proigravanja na loptu “prevareni smo”, a zapravo ovakva izjava je samo simbol odnosa vlasti prema najvažnijem pitanju građana Srbije - Kosovu.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je Srbija prevarena prilikom potpisivanja Briselskog sporazuma, odnosno prvog sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

„To je prevara zato što nisu nam tako govorili kada smo potpisivali Briselski sporazum. Mi smo u dobroj veri ušli u sve te dogovore isključivo zbog toga da bismo ostvarili kompromise koji bi bili u interesu svih na Kosovu i Metohiji. I na kraju je Srbija uradila sve, a prištinska strana je od samog početka počela sve to da bojkotuje i to uz otvorenu podršku nekih zemalja“, rekao je Dačić.

Pre analize, trebalo bi podsetiti na okolnosti pre potpisivanja ovog sporazuma, ali i pre dolaska na vlast koalicije Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije. Podsetimo na čuveni sastanak bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića i takođe bivše kancelarke Nemačke Angele Merkel.

Tadić je u Beogradu te 2011. odbio zahteve Merkel koji su se odnosili na Kosovo. Ona je tada na konferenciji za novinare, vidno ljuta, ispričala šta sve Srbija treba da uradi kada je u pitanju Kosovo.

 “Zahtev se odnosio na ukidanje srpskih institucija na severu Kosova. Uprkos tome što sam principijelno odbio taj zahtev i jasno podvukao crvenu liniju, uspeli smo da i nakon toga obezbedimo status kandidata i uspešno nastavimo evrointegracije. Ono što smo izgubili je međunarodna podrška našoj vlasti, što je umnogome uticalo na rezultat izbora i dolazak SNS-a na vlast. Vučićeva vlast je potpisivanjem Briselskog sporazuma prihvatila ne samo to što smo mi odbili, već i mnogo više od toga”, ispričao je Tadić svojevremeno za Nova.rs.

Tandem Vučić-Dačić

Samo godinu dana nakon dolaska na vlast duo Vučić i Dačić učestvuju u sklapanju sporazuma, zbog kojeg su u Srbiji proglašavani izdajnicima. Ako se iz današnje vizure pogleda sporazum potpisan u Briselu, dobija se drugačiji utisak od toga da su “prevareni”.

Tada je Ivica Dačić bio premijer zemlje i potpisnik samog sporazuma. Tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, koji je i sam učestvovao u dijalogu sa Prištinom, izjavio da je u tom trenutku, to bio maksimum koji su mogli da dobiju za Srbe na Kosovu.

On je dodao da parafiranjem sporazuma u Briselu, Srbija, nije priznala Kosovo, a izjavu kosovskog premijera da „sporazum jamči priznanje Kosova“, nazvao je netačnom interpretacijom.

Ipak, posle Briselskog sporazuma, usledio je niz poteza koji je samo potvrđivao njegovu implementaciju. Pored čestih izjava samog vrha države da poštuje sve potpisane sporazume, usledila su još dva dokumenta, poput Vašingtonskog i Ohridskog sporazuma. U Vašingtonskom sporazumu je dogovorena ekonomska saradnja u “mini-Šengen” zoni između Srbije i Kosova.

Ohridskim sporazumom, u tački četiri, stavu dva, koji su (makar usmeno) prihvatili i srpski predsednik Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti, eksplicitno stoji da se „Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji“.

Svesne radnje

Politikolog Cvijetin Milivojević navodi za Novu da uopšte nisu prevareni Dačić i Vučić, već da su to svesne radnje koje ih drže na vlasti već 13 godina.

“U tom Briselskom sporazumu je pisalo da u 15 tačaka ni na jednom mestu se ne pominje termin Srbija. Postoji isključivo termin Kosovo koji se odnosi na nezavisnu državu Kosovo, kako ga je Evropska unija, kao međunarodna zajednica, percipirala. Tako da priča o tim prevarama ne stoji, jer je reč o vrlo svesnim radnjama. Zahvaljujući toj vrlo svesnoj radnji oni opstaju na vlasti ovih 13 godina”, navodi Milivojević.

On navodi da to tada uopšte nije izgledalo kao prevara, već da su tada Vučić i Dačić bili upoređivani sa izdajnicima. Ipak, tada su umesto sramote, srpski državni vrh je imao reči pune hvale ovim sporazumom. Tada je Vučić navodnon spavao na podu u Briselu, kako bi Srbija dobila najbolji mogući “dil”.

„Kad su mi zapretili karijerom, ja sam legao na pod i rekao (Ivici) Dačiću da tamo ide i da ne potpisuje ništa i tri sata sam spavao. Tad su naučili da je bolje da ne vrše nikakav pritisak – rekao je Vučić.

“Valjanje” se ne zaboravlja

Ipak, Vučić je “iskusno” svu krivicu svalio na druge, a njegovog potpisa nema ni na jednom navedenom dokumentu. To za Novu kaže i Milivojević koji objašnjava da je sadašnji predsednik svalio krivicu i na Dačića, ali i na Suzanu Grubješić, tadašnju potpredsednicu Vlade za Evropske integracije.

“Vučić je čak išao dotle da je on diskvalifikovao članove sopstvene delegacije. Ne zaboravimo da je u toj delegaciji bila i recimo Suzana Grubješić, koja je tad bila ministarka kao deo G17+ u tadašnjoj koalicijonoj vladi. On je tada optužio Dačića i Suzanu Grubješić da su hteli da potpišu još goru verziju sporazuma, ali zahvaljujući tome što je Vučić, kao tadašnji prvi potpredsednik vlade se ‘valjao’ po podu on je izboksovao, bože moj, dobru verziju tog sporazuma”, kaže Milivojević.

Sagovornik Nove dodaje da je zanimljivo to što jedinu obavezu koja je imala albanska strana u vezi Briselskog sporazuma nije prihvaćena – Zajednica srpskih opština. Milivojević kaže da je Ustavni sud Kosova ovakvu inicijativu odbio, jer nije po Ustavu Kosova, a da je srpski Ustavni sud prihvatio da “preda 15 odsto teritorije”. On dodaje da se priča još više produbila Ohridskim sporazumom, poznatijim kao francusko-nemačkim sporazumom. Ipak, prema Milivojeviću, Ustav, pa samim time i ovaj sporazum je jasan.

“Naš Ustav jasno kaže da niko ne sme da pregovara ni da dogovara teritorijalni integritet skraćenja Srbije, u ovom slučaju za 15 odsto. Da mi imamo Ustavni sud, kao što ga nemamo, Ivica Dačić i Aleksandar Vučić odavno ne bi stanovali u politici. Mi imamo Bečku konvenciju međunarodnog sporazumevanja, ona polazi od toga da je svaka nova vlast kontinuitet prethodne vlasti. Ali, ima jedna važna stvar, da se međunarodni sporazum može srušiti ukoliko se ispostavi da ga je potpisao neko ko za to nije imao mandat. Pošto već oni jako dobro znaju šta piše u Bečkoj konvenciji, zašto se Vlada Srbije nije ogradila od toga”, zaključuje Milivojević.

Trajković: Izjava Dačića čin izdaje

Momčilo Trajković iz Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije izjavio je da izjava ministra Ivice Dačića o Briselskom sporazumu predstavlja priznanje čina nacionalne izdaje. Trajković je agenciji Beta kazao da je Dačić priznao sopstvenu odgovornost kao potpisnik tog Sporazuma, ali da je ukazao i na odgovornost Aleksandra Vučića.

„Dačićeva izjava o Briselskom sporazumu je priznanje čina nacionalne izdaje. Nedopustivo je da najviši funkcioneri jedne države da budu toliko neodgovorni da može neko da ih prevari. To samo potvrđuje da se prilikom donošenja odluka koje se tiču državnih interesa ne konsultuju institucije, već pojedinci. Dačić je priznao sopstvenu odgovornost kao potpisnik tog sporazuma, ali je ukazao i na odgovornost Aleksandra Vučića“, ocenio je Trajković.

Prema njegovim rečima, javni tužilac bi trebalo da pokrene postupak protiv Dačića i Vučića.

„Državni tužilac bi trebalo da sasluša Dačića i Vučića, i da pokrene njihovu odgovornost zbog izdaje nacionalnih interesa“, naglasio je.

Trajković je dodao da su posledice Briselskog sporazuma katastrofalne po srpski narod na Kosovu i Metohiju i da se teško mogu ispraviti.

„Od potpisivanja Briselskog sporazuma s Kosova se iselilo oko 50.000 Srba, jer su sve institucije države Srbije predate albanskim vlastima u Prištini. Srbija je, tim Sporazumom, izgubila svaki suverenitet nad Kosovom i Metohijom. Vlast Aleksandra Vučića i Ivice Dačića je počinila veleizdaju i zbog toga moraju da snose krivičnu odgovornost“, istakao je Trajković. (portal www.nova.rs, Filip Đorđević, 28.7.2025)

Cvijetin Milivojević za Danas: Vlasti u interesu da izbori budu održani što ranije

Prema navodima medija, vrh Srpske napredne stranke razmatra mogućnost raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora već na jesen, uprkos ranijim tvrdnjama predsednika Aleksandra Vučića da do toga neće doći pre 2026. godine. Promena strategije, mogla bi biti pokušaj da se očuva stabilnost biračkog tela i predupredi njegovo osipanje. Naš sagovornik, međutim, upozorava da ti izbori svakako ne bi bili odžani u demokratskim uslovima.

Analitičar Cvijetin Milivojević podseća da smo smo o oba termina održavanja vanrednih izbora već imali prilike da čujemo od aktera bliskih vrhu SNS ili njenih visokih funkcionera.

– To i jeste realno ukoliko se SNS, odnosno, ukoliko se Vučić odluči za vanredne parlamentarne izbore, to je realno. Ja mislim da je, doskoro u opticaju bio i kraj leta, dakle kraj augusta kao opcija, zato što je razlog vrlo jednostavan, dakle, cementirano biračko telo – kaže naš sagovornik, dodajući da se usled demonstracija i pojedinih Vučićevih izjava deo ranijeg biračkog tela vladajuće stranke “bespovratno okrenuo”.

On ističe da je vlasti, a konkretno predsedniku, u interesu da izbori budu što ranije, kako bi sačuvao preostalo biračko telo i uz nadu da će se dosta toga okruniti od biračkog tela koje bi podržalo studentsku listu ili opoziciju.

Vučić, prema njegovim rečima, polazi od toga da će napraviti neka unutrašnja trvenja između te dve opcije i da će se energija protesta na neki način raspršiti.

Milivojević podseća da su studenti 5. maja zatražili vanredne parlamentarne izbore, ali da njihov zahtev nije bio dovoljno sadržajan jer nije uključivao i poziv na poboljšanje izbornih uslova. On navodi da deo opozicije verovatno neće podržati izbore jer bi mogao da ostane van parlamenta, pa im odgovara da Skupština traje do 2027. godine. On podseća i da je Vučić prošle godine pominjao savetodavni referendum o opozivu predsednika, što se sada ponovo javlja kao moguća opcija.

Naš sagovornik kaže da je u opticaju još jedan scenario, u kom ne bi bili raspisani vanredni parlamentarni, već vanredni predsednički izbori. On navodi da bi ovakva odluka mogla da unese konfuziju među studente i opoziciju, budući da bi se u tom slučaju birao predsednik.

Milivojević navodi da postoje dva moguća scenarija u vezi s predsedničkim izborima. Prvi je da kandidat kojeg Vučić predloži u ime SNS-a pobedi na izborima.

Drugi scenario je da taj kandidat izgubi, ali novi predsednik nema stvarna ovlašćenja, već obavlja uglavnom ceremonijalnu funkciju.

U tom slučaju, Vučić može da postane premijer u sadašnjem sazivu parlamenta, što je, kako kaže, u skladu sa zakonom i Ustavom. Time ponovo dobija izvršna ovlašćenja, jer vlada, prema Ustavu, vodi unutrašnju i spoljnu politiku. Milivojević dodaje da je to jedan od načina za učvršćivanje vlasti, dok se izbori mogu odložiti sve do kraja mandata Skupštine, odnosno decembra 2027. godine, posle EXPO-a.

Milivojević kaže da u Srbiji ne postoje ni minimalni demokratski uslovi za održavanje poštenih izbora, jer, kako navodi, pobeđuje onaj ko broji glasove, a to na kraju čini Aleksandar Vučić. Ističe da ni opozicija nema demokratski kapacitet da istraje u onome što obeća.

Podseća da su vanredni parlamentarni izbori u decembru 2023. održani na zahtev opozicije, bez insistiranja na unapređenju izbornih uslova. Opozicija je, prema njegovim rečima, pristala da učestvuje pod starim pravilima i prošla loše, iako se prethodno obavezala narodu da će prvo izboriti bolje uslove, pa tek onda izaći na izbore.

Dodaje da je, prema saopštenju Ane Brnabić, direktorka ODIHR-a, navodno pohvalila njen trud u uspostavljanju dijaloga i uključivanju opozicije, što Milivojević ocenjuje kao poražavajuće.

Podseća da je upravo ODIHR prethodno dao desetine preporuka za poboljšanje izbornih uslova, koje nisu ispunjene, te zaključuje da ni od međunarodne zajednice opozicija i studenti više ne mogu mnogo da očekuju. Izražava šok i nevericu da je predsednica ODIHR-a govorila pohvalno “o osobi koja je izvršila državni udar”, aludirajući na usvajanje rebalansa budžeta u Skupštini Srbije u novembru prošle godine.

– Vidimo da mi nemamo šta, deo opozicije i opozicione javnosti se nadao da će pristići neka poruka iz Brisela ili Strazbura… Na kraju krajeva znali smo i rezoluciju Evropskog parlamenta iz februara prošle godine koja je konstatovala da Srbija nije imala poštene izbore. Ali stalo se na tome. Evropska komisija kao vlada Evropske unije nije potvrdila taj stav. Zašto? Iz svojih razloga. Iz razloga što je Vučić ponešto obećao Nemcima, ponešto Francuzima. Nemcima, litijum, Francuzima, kupovinu „rafala“. Tako da se Evropska unija ponaša kao obiteljska organizacija, a sa njom i druge međunarodne organizacije koje bi trebalo da se bave zaštitom ljudskih prava, u ovom slučaju izbornih prava građana Srbije – kaže Milivojević.

On ocenjuje da Evropska unija, iako trenutno tiše, ne odustaje od podrške Aleksandru Vučiću, i dalje ga vidi kao svog partnera i nepokazujući spremnost da pojača kritike prema vlastima u Srbiji.

– Ne da pojača kritike – nego valjda ne treba ni da navija za bilo koga. Ono što treba da traži jeste da se ispune uslovi za fer izbore. Mi, pričamo o ODIHR-u čija je predsednica došla da pohvali Anu Brnabić za doprinos političkom dijalogu, iako ta ista predsednica Skupštine ljude koji su protiv vlasti naziva fašistima, teroristima i zlikovcima. Pa o kakvom dijalogu mi tu pričamo? To nije dijalog. To je rovovski rat između dve Srbije, a Ana Brnabić je njegov predvodnik – poručuje.

Milivojević navodi da opozicija uglavnom ćuti, iako ima prostora za reakciju, dodajući da je mali broj poslanika jasno reklo da je usvajanjem budžeta mimo zakona došlo do institucionalnog državnog udara. U takvim uslovima, prema njegovim rečima, pitanje izbora gubi smisao.

Milivojević ističe tri moguća scenarija vanrednih parlamentarnih izbora: prvi je da studenti izađu na izbore bez stvarne podrške opozicije, drugi da se opozicija ujedini, što je malo verovatno jer ne postoji politička volja, a treći, na koji Vučić računa, jeste da se pojavi više opozicionih lista koje ne prelaze cenzus, čime se rasipaju glasovi, a njegova lista, zahvaljujući izbornim pravilima i preraspodeli glasova, dobija većinu čak i ako realno izgubi izbore.

On kaže da Vučić više ne može da računa na nekadašnju masovnu podršku, ali koristi institucionalne mehanizme, manipulaciju i neregularnosti.

Upozorava na opasan scenario u kome bi tokom kampanje ili na dan izbora došlo do ozbiljnog kršenja pravila, što bi moglo navesti opoziciju da se povuče, pozove na bojkot ili istupi iz biračkih odbora, čime bi legalitet izbora bio doveden u pitanje. Podseća da se takva situacija već dešavala u Kosjeriću i Zaječaru, ali da opozicija nije reagovala ni tada.

– Na kraju, sve ukazuje na to da je raspisivanje vanrednih izbora politički manevar vlasti s ciljem očuvanja kontrole, a ne demokratski proces u pravom smislu te reči. Uslovi za slobodne i fer izbore i dalje ne postoje – zaključuje Cvijetin Milivojević. (www.danas.rs, list Danas, Lena Stevanović, 28.7.2025)