Da li socijalistima preti lagano "odumiranje": Zašto je Dačić pred izborom u kom ne može da izbegne kajanje

Ivici Dačiću i njegovoj Socijalističkoj partiji Srbije (SPS), političkim "dinosaurusima", partiji sa najdužim parlamentarnim stažom u Srbiji i funkcionerom koji je preživeo brojne bure ostajući na ili bar blizu vlasti, preti baš sudbina dinosaura – lagano odumiranje, ukoliko uđu u Pokret za narod i državu čije osnivanje najavljuje Aleksandar Vučić, smatraju sagovornici NIN-a.

Da deo socijalista u Vučićev novi pokret gleda kao što su dinosaurusi gledali u asteroid čiji im je udar doneo izumiranje, rekli su direktno ili zamotano u celofan i važni funkcioneri te partije. Nogu je povukao predsednik Izvršnog odbora SPS i član Predsedništva stranke Vladan Zagrađanin, koji je u stranci od osnivanja.

"Svako eventualno presvlačenje ili utapanje u neku novu organizacionu formu značilo bi odricanje od onoga što su socijalisti izgrađivali godinama", naveo je Zagrađanin.

Toma Fila, uticajni član Predsedništva SPS, koji takođe važi za "staru gardu" socijalista, još iz vremena Slobodana Miloševića, čiji je advokat bio, rekao je da su u toj partiji podeljena mišljenja da li treba pristupiti "Pokretu za narod i državu", čije osnivanje najavljuje Aleksandar Vučić, jer smatraju da "treba sačuvati da SPS ostane potpuno nezavisna u tom pokretu".

"Jedan istaknuti član, nije važno ko, rekao je da ne treba da uđemo. Drugi su govorili da treba oprezno. To sam rekao i ja – i da vidimo šta to nama donosi", kazao je Fila i dodao da se razmišlja i o tome kako bi njihovi glasači mogli da reaguju na eventualni ulazak u taj pokret.

"Taj pokret treba da se formira, da se vidi kako će da izgleda, da se sačuvaju individualnosti stranaka, da li će biti jedna lista, ili ćemo svako za sebe. Možda mu je bilo potrebno više vremena da artikuliše kako će taj pokret izgledati i ko će biti unutra", kazao je Fila.

Gde je zapelo u pregovorima SNS i SPS

Nezvanične informacije o formiranju nove Vlade Srbije koje provejavaju takođe govore o neslaganju između dugogodišnjih saveznika SPS i SNS. Prema tim navodima, Dačić i SPS nisu zadovoljni ministarskim portfeljima koje im je Vučić ponudio.

Na takve informacije Ivica Dačić je reagovao pomalo ljutito i odbacio navode da je datum novih beogradskih izbora sa najavljenog 28. aprila pomeren za 2. jun jer SNS i SPS navodno nisu postigli dogovor o nastupu na izborima.

"Koje su to gluposti, da se zbog toga odlažu izbori? Kao, nemamo dogovor, pa mi trgujemo nešto. Pa mi smo još prvog dana rekli da ćemo da idemo zajedno na izbore u Beogradu", rekao je Dačić.

On je kazao i da je ideja da SPS i SNS pokušaju da zajedno nastupe u svim opštinama gde će biti održani lokalni izbori. Iako je ime mandatara nove vlade na pragu, Dačić tvrdi da sa Aleksandrom Vučićem još nije razgovarao o sastavu Vlade, ma koliko to zvučalo neverovatno.

"Mi nikada i nismo imali neke velike rasprave oko svega toga. Mi smo se u načelu dogovorili da ćemo nastaviti našu saradnju i posle ovih izbora. Personalno - to još uvek nije bila tema", tvrdi Dačić.

Dačić pred izborom u kom se ne zna šta je gore

Tako su se Dačić i SPS, posle jednog od najlošijih izbornih rezultata (sa 18 poslanika, 13 manje nego u prethodnom sazivu, a manje su dobili samo na izborima 2007. kada su osvojili 16 poslaničkih mesta), našli u situaciji u kojoj će se kajati šta god da urade, smatraju sagovornici NIN-a. Sa jedne strane, ukoliko ne uđu u Vučićev pokret, preti im marginalizacija i manji kolač vlasti, neizvesna budućnost zbog oslanjanja na izanđalo (i zloglasno) Miloševićevo nasleđe koje je ostalo značajno jedino starijoj generaciji. Sa druge, ako uđu, preti im potpuno utapanje i nestanak političkog identiteta koji opstaje već 34 godine pod tim imenom, uprkos njihovoj razvijenoj partijskoj strukturi i posedovanju veština i dugogodišnjeg iskustva partijskog rada i bavljenja politikom.

Dušan Janjić, politički analitičar i predsednik UO Foruma za etničke odnose, kaže da "ako SPS uđe u Pokret, njih više nema" i da je dobro za SPS što su u toj situaciji međusobno podeljeni.

"Treba ozbiljno da razmisle o svojoj budućnosti, jer budućnosti sa Dačićem više nema. Takođe, moraju da se odluče da li će ostati na vlasti, odnosno da li će u Pokret. Socijalisti sa Dačićem imaju svoje biračko telo, a Dačić je vrlo vešt, poznat po svojim manevrima iz 2004. na primer, da uđe ako ne u vlast, barem u proces odlučivanja. Ako uđu u Pokret, gube identitet, a onda verovatno i izbore. Tu bi bio kraj SPS-u", smatra Janjić.

On veruje da može doći i do cepanja partije, pogotovo ako Vučić na neki način "kupi" Dačić za ulazak u Pokret visokom funkcijom, pa čak i premijerskom, ali to ne znači da će dobro proći ostatak SPS.

I politički analitičar Cvijetin Milivojević smatra da SPS-u sledi "lagano odumiranje", iako, kako kaže, ponavljanje beogradskih izbora socijalistima sa jedne strane podiže akcije u pregovorima sa SNS, ali ih sa druge i smanjuje.

"Cela ta priča o stvaranju Pokreta za državu i narod se svodi na neko formiranje predizborne koalicije. To nije cementiranje neke nove organizacije, nego faktički predizborna koalicija za izbore u Beogradu i ostalim gradovima", smatra on. Milivojević, međutim, dodaje da je SPS imao keca u rukavu do odluke o novim izborima, jer je od njih na neki način zavisilo formiranje većine u Beogradu, ali pošto se sada ide na izbore, taj adut je nestao.

Čemu i zašto Dačić i SPS

Takođe, tu je i situacija sa izborom predsednika Skupštine Srbije, za koju je SNS već kandidovao Anu Brnabić, pa nije baš pravno izvodljivo da ona predsedava Vladom.

"Odjednom se kao jedno elegantno rešenje za tu međufazu pominje Ivica Dačić, jer je potpredsednik te Vlade, da predsedava tehničkom Vladom makar do izbora nove. To njemu omogućava nešto što mu rezultati izbora nisu davali. U tom smislu je verovatno sada pritisak na Dačića manji oko konačnog opredeljivanja za ulazak u Pokret za narod i državu, ali opet taj pritisak i dalje stoji kada je reč o tome da će SNS insistirati da se zajedno ide ne samo u Beogradu", kaže Milivojević.

On ukazuje da SPS u pojedinim opštinama, pogotovo na jugu i istoku Srbije, može samostalno na izbore kako bi potvrdio identitet.

"Ako bi frontalno, u celoj Srbiji, išli faktički na jednoj listi koja bi se zvala Aleksandar Vučić, onda se postavlja pitanje čemu i zašto Dačić i nekakav SPS", smatra Milivojević.

Socijalisti, koji su u više istorijskih trenutaka, ne samo kad su suvereno vladali, bili u situaciji da odlučuju o sudbini države i njenog usmerenja kroz formiranja vlasti, sada su u poziciji da skoro nemaju adut i argument u pregovorima sa Vučićem, već da čekaju kakva će njegova politička volja biti i šta će im ponuditi. Milivojević veruje da je uticaj SPS u trgovini sa SNS postao zanemarljivo mali, jer SNS ima više nego lagodnu većinu u Skupštini, naročito sa SVM.

"SNS-u je san da ima dvotrećinsku većinu, ali oni to nemaju ni sa SPS-om. Dugoročno gledano, ulazak u nekakav pokret koji bi izrastao iz te koalicije, ne bi bio početak kraja, ali bi bio početak laganog odumiranja te stranke. Prosto SPS i onako kuburi sa sopstvenim identitetom, jer generacija birača koji glasaju za njih zahvaljujući reminiscenciji na Miloševića, je sve manje, oni sve više biološki odumiru. Sa druge strane, nisam primetio da je SPS sebi porodio neko novo biračko telo u srednjoj generaciji ili još manje u generaciji mladih birača", kaže Milivojević.

SPS prokockao šansu

Milivojević veruje da je SPS svoju šansu prokockao 2022, kada je imao mnogo više glasova na nivou Republike.

"Rezultati izbora su bili takvi da se bez SPS-a nije mogla formirati Vlada, da ne govorimo o Beogradu, gde je formiranje vlasti bez SPS i prebega bilo potpuno nemoguće. Tada je SPS možda čak i mogao da traži premijersko mesto, ali Dačić očigledno nije imao hrabrosti za tako nešto. On u tom smislu nema više operativni adut koji može eventualno da uceni SNS. Njegov opstanak u vlasti jedino zavisi od Vučića. Nema nikakav ucenjivački adut u rukama i biće po onome 'daj šta daš' i Vučić će zapravo da odluči o tome na nivou Republike", kaže Milivojević.

Janjić veruje da SPS, u koaliciji sa Jedinstvenom Srbijom Dragana Markovića Palme, ima rezervoar od pet, šest odsto glasova, a sa tim se "dugo može biti stranka".

"Svako uključivanje u šire liste, gde lik partijskog vođe nije istaknut u kampanji, dovodi SPS u situaciju da izgubi i to malo. Oni neće dobiti više, ali imaju mogućnost da to svoje malo daju nekom ko ima više", veruje Janjić.

On objašnjava da SPS-u ne pomaže ni socijalistička ideologija, jer nju lako mogu da "ukradu" druge političke opcije, pa čak i one koje su na desnoj strani političkog spektra, kojima se može prikloniti deo socijalno ugroženih birača. Janjić dodaje i da istupi uticajnih funkcionera socijalista protiv Vučićevog pokreta "narušavaju Dačićev kredibilitet", te da je SPS loše prošao i u slučaju organizacije Ekspa 2027, jer će se, kako veruje "kampanja finansirati i iz avansnih plaćanja za Ekspo", a socijalisti tu ne mogu da očekuju neki solidan deo kolača.

Socijalisti bi budućnost mogli da traže u nekom "postmodernom SPS", veruje Janjić, a ne u politici sa dosadašnjim oslanjanjem na tradiciju iz doba komunizma.

"Dačić razume sve što se dešava, ali ništa ne radi u vezi s tim. Ne možeš biti veći rusofil od (Aleksandra) Vulina, niti da vičeš "Živela Rusija" sa (Miloradom) Dodikom. Oni moraju sada na sledeće izbore, da se ne utope u Pokret, nego da osvoje poziciju za naredne tri godine", kaže Janjić. (www.nin.co.rs, portal, Filip Đorđević, Nedeljko Čolić, 13.3.2024)

“Bez pardona”| Cvijetin Milivojević: Vučić je preveslao Đilasa!

U najnovijem izdanju emisije "Bez pardona" pogledajte gostovanje politikologa Cvijetina Milivojevića koji najpre govori o ljudima na srpskoj političkoj sceni i njihovom razvojnom putu. Nakon toga analizira stanje u medijima i kritikuje rad RTS-a za koji kaže da bi trebalo da bude servis građana, a ne predsednika i vladajuće stranke. Milivojević nastavlja priču o predsedniku Vučiću, njegovom uticaju na izbornu volju građana kao i o uticaju na članove SNS-a. Pored toga, čućete i koja rešenja nudi kada je reč o velikim projektima koje najavljuje predsednik Srbije. (www.ktv.rs, Bez Cenzure - Zvanični kanal, emisija “Bez pardona”, voditelj Danilo Savić, 12.3.3034)

https://www.youtube.com/watch?v=MiZmgMHjZqA

Cvijetin Milivojević – Izborom Ane Brnabić za predsednika Skupštine ništa se neće promeniti

Premijerka u tehničkom mandatu Ana Brnabić kaže da je počela da se “mentalno” priprema za poziciju predsednika Skupštine Srbije. Njen cilj je, ako dobije podršku i postane predsednica Skupštine Srbije, da pokuša da uspostavi neki dijalog navodeći da sadašnja opozicija zna samo za “performanse” što je, kako je rekla, “katastrofalno za naše društvo”. Ona je navela da se “mentano” priprema za rad na mestu predsednika Skupštine Srbije i da će dati sve od sebe bez obzira što, kako je navela, trpi najgore uvrede na ličnoj osnovi. Kako gleda na najavu da će Ana Brnabić biti predsednica Skupštine Srbije rekao je politikolog Cvijetin Milivojević.

,,Radujem se što će Ana Brnabić biti predsednica Narodne skupštine i očekujem da konačno ispuni ono što je ustavna obaveza predsednika Narodne skupštine da odmah raspiše lokalne izbore i na Kosovu i Metohiji’’ rekao je politikolog Cvijetin Milivojević. ,,Njena ustavna obaveza će biti da raspiše te izbore jer je Kosovo nedeljiva teritorija Srbije’’ rekao je Milivojević. (www.ktv.rs, KTV Zrenjanin, 12.3.2024)

https://www.ktv.rs/2024/03/12/cvijetin-milivojevic-izborom-ane-brnabic-za-predsednika-skupstine-nista-se-nece-promeniti/

IZMEĐU REDOVA | Vladimir Đukanović i Cvijetin Milivojević o aprilskim izborima u Beogradu | UNA TV

IZMEĐU REDOVA - Izborni šlager, april u Beogradu

Eksluzivni gosti Aleksandra Apostolovskog u najnovijem izdanju emisije "Između redova“ su Vladimir Đukanović, narodni poslanik Srpske napredne stranke i Cvijetin Milivojević, politički analitičar.

Dok opozicija i dalje sprema plan za ujedinjenje ili dalje deljenje, naprednjaci su uveliko u kampanji, u repriznoj bici za Beograd. Da li su ovo najvažniji izbori u istoriji višestranačja, kako je rekao Aleksandar Šapić ili još jedno glasanje koje će se za nekoliko meseci zaboraviti i arhivirati u još jednu prašnjavu fasciklu presudnih izbora? (Una TV, emisija „Između redova“, voditelj Aleksandar Apostolovski, 10.3.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=r6dx8mM2kV4

Dodikova “vin-vin” situacija: Proces protiv predsjednika Srpske sve više liči na rijaliti

Proces koji se pred Sudom BiH vodi protiv predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika već odavno je prestao biti isključivo pravno pitanje i pretvorio se u političko-medijski spektakl, od koga aktuelni predsjednik Srpske i lider SNSD ima daleko više koristi nego štete.

Ovo za Srpskainfo ocjenjuju analitičari i stručnjaci za politički marketing, komentarišući već tradicionalno okupljanje funkcionera i simpatizera SNSD uoči svakog ročišta koje se pred Sudom BiH održava protiv Dodika i vršioca dužnosti direktora Službenog glasnika, Miloša Lukića. Njih dvojica su, podsjećamo, optuženi da su ignorisali odluke Kristijana Šmita, koga institucije Srpske, inače, ne priznaju kao visokog predstavnika u BiH.

Naime, otkako je počeo sudski proces protiv Dodika i Lukića, pred zgradom Suda BiH otpočelo je okupljanje najviših funkcionera SNSD, kao i pristalica te stranke. U posljednje vrijeme, kao znak podrške Dodiku pred tom pravosudnom institucijom počeli su se pojavljivati i predstavnici BORS, zatim lideri pojedinih udruženja proisteklih iz posljednjeg odbrambeno-otadžbinskog rata, kao i istaknuti sportisti i druge ličnosti iz javnog života.

“Žrtva na braniku Srpske”

Da li proces koji se pred Sudom BiH vodi protiv aktuelnog predsjednika Srpske narušava njegov politički rejting ili je, zapravo, suđenje Dodiku zbog nepoštivanja Šmitovih odluka novi “vjetar u leđa” SNSD uoči predstojećih lokalnih izbora, potražili smo mišljenje od dobrih poznavaoca ovdašnjih političkih prilika.

Politički analitičar, Tanja Topić, za Srpskainfo ističe da je teško dati pouzdan odgovor na pitanje kako obični građani reaguju na performans stranačkih funkcionera i pristalica SNSD pred Sudom BiH.

– Ako gledamo po broju građana koji se okupljaju pred sudom, onda ih taj proces ne zanima pretjerano i zaokupljeni su sopstvenim brigama. Međutim, ako slijedimo logiku brojnosti članstva SNSD, a pominje se cifra od oko 200.000 članova, onda se može steći utisak da to mnogobrojno članstvo jednoglasno stoji iza svog stranačkog šefa – kaže Topićeva za Srpskainfo.

S druge strane, ona ističe da se kod dijela građana, što se može vidjeti i kroz komentare na društvenim mrežama, uočava to da im okupljanja funkcionera SNSD pred Sudom BiH smetaju, posebno onih koji se tamo, prema njenim riječima, bahato ponašaju.

– Opet, za dio građana koji su predsjednika Republike Srpske izjednačili s entitetom, Dodik je “žrtva” koja stoji na braniku odbrane nacionalnih interesa – smatra Topićeva.

Predizborna kampanja

Politički analitičar i direktor PR agencije “Pragma” iz Beograda, Cvijetin Milivojević, za Srpskainfo ističe da nema ništa čudno u tome da su pristalice, a posebno aktivisti i funkcioneri neke političke stranke na vlasti, “uvijek spremni na akciju” kad njihov stranački vođa procijeni da bi mu oni mogli biti od koristi.

– Kakav to efekat izaziva kod običnih građana Republike Srpske, to zavisi od toga kakav će biti rezultat suđenja. Ovo suđenje jeste jedna vrsta predizborne kampanje Milorada Dodika i on tu testira dokle će zapravo ići Kristijan Šmit i dokle će ići Sud i Tužilaštvo BiH. Paralelno, u epicentru javnosti Republike Srpske, ali i BiH, što je Dodiku vrlo bitno, jeste Dejtonski sporazum i nadležnosti entiteta. Kada sve to saberete, to jeste tema koja izuzetno zanima građane Federacije BiH, a posebno Republike Srpske – kaže Milivojević.

On, između ostalog, smatra da se lider SNSD nalazi u “vin-vin” situaciji.

– Ako Dodik iz ovog suđenja izađe kao žrtva, odnosno bude osuđen na bilo koji način, ili se pak pojavi kao pobjednik tako što će obesmisliti čitav proces i tužilaštvo natjerati da odustane od optužnice, on je u oba slučaja dobitnik. Ne zaboravimo da idu lokalni izbori u oktobru i da je njegova startna pozicija u tom slučaju više nego dobra. Treća opcija je da on bude žrtva, da bude osuđen, a da onda neku od onih svojih alternativa zaista potegne kao izlaz – od posebnog Izbornog zakona za Republiku Srpsku, pa do vraćanja njenih izvornih dejtonskih nadležnosti.  To bi, sasvim sigurno, većina građana Srpske prihvatila kao nešto što on čini za dobrobit Srpske i da je njegova žrtva bila opravdana – ocjenjuje Milivojević. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Banjaluka, Boris Knežević, 8.3.2024)

Tragično izgubljena šansa

„Vlast nikad nije bila jeftina kao pre pet godina“, napisao je dr Zoran Đinđić (1952-2003) u martu 1996. godine za „SPEC“, „informativni list za specijalne namene sa specijalnim namerama“, kako je stajalo u impresumu prvog, a kasnije će se pokazati i jedinog broja.

„Pre pet godina, makar zvanično opravdani bunt zbog ’strasne zaslepljenosti medija’, pretvoren je u hepening sa mnogim svojstvima kulturnog proizvoda. Mali kozmetički zahvati na rošavam licu TV izloga i jedna ministarska ostavka gurnuli su u drugi plan dve žrtve, ranjene, povređene, uhapšene… i konačno ponižene. Iako tada sekundarna, ta festivalska komponenta devetomartovskog bunta učinila je da svako naredno okupljanje sve više liči na šire koktele, gde se svako zna i svako sa svakim druži. Navikli na usmena predanja, uzdajući se da je Bog Srbin, čekali si spas sa nebesa“, napisao je u uvodniku tog izdanja glavni i odgovorni urednik Slaviša Lekić (1959-2021).

*     *     *

Danas, 33 godine kasnije, vredi ponovo pročitati razgovor Vuka Draškovića sa Bojanom Lekić, autorske tekstove Vojislava Koštunice, dr Milana Božića, Aleksandra Vulina (tada portparola Jugoslovenske levice) i dr Dragoljuba Mićunovića, analize Nebojše Ganića, Cvijetina Milivojevića, Milana Miloševića, Žarka Trebješanina, Petra Lukovića, Milice Kuburović…

Svojevrsna ekskluziva bio je razgovor Srđana Radulovića (1955-2012) sa bivšim krajinskim liderom Milanom Babićem o tome kako su „knindže“ naljutile Miru Marković, ne pojavivši se na čuvenom „kontramitingu“ 11. marta 1991. godine, zapamćenom po naslovu „Deca na Terazijama, roditelji na Ušću“…

Taj naslov je iz „Borbe“, u to vreme jedinog dnevnog lista kome se verovalo, ponajviše zbog vanrednog izdanja u nedelju 10. marta. O tome kako je to izdanje pripremano i odštampano u „Specu“ je objavljen moj tekst pod naslovom „Mali format i neki mali ljudi“, a o medijskoj slici u Srbiji tih dana pisali su i Aleksandar Timofejev i Veran Matić…

Ruku na srce, sva ta naknadna prigodna pametovanja isto zvuče i kad ih pogledamo iz današnje perspektive. Poput naslova „Ko danas nije u opoziciji nije normalan“, što je izgovorio dr Zoran Đinđić na obeležavanju godišnjice Devetog marta u Kragujevcu. U tom smislu i njegov autorski tekst u „Specu“ zaslužuje posebnu pažnju, pa ću ga preneti u celini:

„Tek sa distance od pet godina može se proceniti značaj devetomartovskih događaja. S jedne strane, nedavno obelodanjeni detalji o rovitom stanju vlasti u vreme demonstracija pokazuju da su šanse za promenu bile mnogo veće nego što se činilo samim učesnicima tih događaja. S druge strane, užasi koji su se desili u proteklih pet godina jasno nam kazuju šta smo mogli da izbegnemo da smo kojim slučajem tada bili uspešni.

To znači da je smisao devetomartovskih događaja mnogo više sadržan u onome što je moglo da bude – a nije bilo, nego u samom događaju. Sada znamo da su teme o kojima je razmišljala vlast i teme o kojima je razmišljala opozicija u to vreme bile različite. Opozicija je razmišljala o reformama. Režim nije prvenstveno razmišljao tome kako da spreči reforme nego o tome kako da izvrši vojni udar u Jugoslaviji i da uvede opsadno stanje.

Milošević, Jović i Kadijević zaigrali su ratnu igru, doduše tada još u kabinetu, ali sa krajnje ozbiljnim namerama. Zaneti svojom igrom, postali su ranjivi na ulici. Zadubljeni u vojne karte, za trenutak su političku inicijativu prepustili opoziciji, za koju su zaboravili da uopšte postoji. To je bila velika šansa, ali to se vidi tek sa udaljenosti od pet godina.

U samom devetomartovskom događaju bilo je premalo plana, a previše emocija i spontanosti. Razumljivo, budući da niko nije očekivao da će tog dana vlast biti toliko jeftina, da će se valjati ulicama. Ljudi su došli da izraze svoje nezadovoljstvo zbog lažljivih medija, a upali su u klasičnu revolucionaru šemu. U roku od nekoliko sati, zamalo su, i ne znajući, obavili epohalan posao.

Na žalost, sve se ipak vratilo u kolotečinu sive svakodnevice. Tih nekoliko sati koji su mogli da promene istoriju neumitno je prošlo, a da se prava stvar nije desila. Režim bi pao da su demonstranti provalili u Narodnu skupštinu ili u Televiziju i da su desetine hiljada demonstranata mirno blokirale grad i zahtevale odlazak SPS-a sa kormila srpske države. Sve je to bilo moguće između 13 i 17 časova. Ni pre, ni posle.

Dani koji su usledili posle 9. marta nisu mogli da nadoknade izgubljeno. Kao što ni kasnije demonstracije nisu mogle da nastave ono što je 9. marta započeto. Učinak studentskih demonstracija sastojao se u dekriminalizovanju 9. marta. Taj učinak je ogroman, jer bi bez njega učesnici devetomartovskih događaja postali žrtve užasne represije.

Međutim, studenstke demonstracije nisu posedovale ni delić one oštrine, neophodne da bi se autoritarnom režimu iznudili suštinski ustupci. Taj režim se u međuvremenu već stabilizovao i studenti su mu izvukli maksimum – generalnu amnestiju za 9. mart.“

*     *     *

Pišem danas jer ne bih da se u nedelju po ko zna koji put prisećam sve u svemu prosutnog mleka mojih i najboljih godina nekoliko generacija…

Pišem danas, jer imam utisak da nam predstoje događaji, koje opozicija opet dočekuje sa „premalo plana, a previše emocija i spontanosti“.

Pišem danas o tim davnim događajima da se ne bih bavio Brekvicom i Topalkom kao najnovijim simbolima tragično podeljenog društva i obesmišljene politike. (www.nova.rs, portal, piše Ivan Mrđen, 6.3.2024)

Kada će Beograđani na izbore i da li će birati između tri bloka? | JUTRO NA BLIC

Gosti: Cvijetin Milivojević i Dejan Miletić.

Termin emitovanja: Radnim danima, 07:45 … (Blic TV, emisija „Jutro na Blic“, voditelji: Lena Bogdanović i Milan Prljeta, 6.3.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=YdKs9QbsJjY