Milivojević: Dačić u poziciji ‘najpoželjnije udavače’

Bez predsjednika SPS-a se ne može napraviti vlast, osim ako Aleksandar Vučić ne napravi veliki zaokret – bilo prema proevropskoj, bilo prema desnoj Srbiji, kaže politolog iz Beograda.
Dominacija vladajuće koalicije u Skupštini Srbije prema do sada dostupnim rezultatima izbora trebala bi biti manja u odnosu na prethodni saziv.
Politikolog iz Beograda Cvijetin Milivojević kaže da su tri bitne stvari koje posljednje izbore u Srbiji čini posebnima.
“Na parlmanentarnim izborima Srpska nepredna stranka [SNS] je prvi put u ovih 10 godina osvojila samo relativnu većinu – fali joj najmanje pet do šest poslanika da bi obezbedila prostu većinu. Druga stvar, Aleksandar Vučić je ubedljivo pobedio na predsjedničkim izborima, ali to je skoro dva procenta ispod onog što je on sebi zacrtao, a to je 60 posto. Treća stvar – kako stvari trenutno stoje – Beograd, kao najveća lokalna zajednica u Srbiji, zapravo je egal varijanta – sa većom izvesnoću da je opozicija osvojila više glasova. Dakle, tri su stvari zbog kojih su ovi izbori zaista posebni.”
Kaže da opozicija na parlamentarnim izborima “nije prošla tako loše”.
Smatra da su Dačić i njegova Socijalistička partija Srbije (SPS) u poziciji “najpoželjnije udavače – i na republičkom nivou, i na nivou lokalne uprave u Beogradu – bez njega se ne može napraviti vlast, osim ako Vučić ne napravi veliki zaokret – bilo prema proevropskoj, bilo prema desnoj Srbiji. (www.balkans.aljazeera.net, TV Balkans Al Jazeera, 4.4.2022)
https://balkans.aljazeera.net/videos/2022/4/4/milivojevic-dacic-u-poziciji-najbolje-udavace

Milivojević: SNS nema apsolutnu većinu, formiranje vlade će potrajati - faktori Dačić i NADA

Politikolog Cvijetin Milivojević rekao je za Euronews Srbija da preliminarni rezultati ovogodišnjih izbora nisu iznenađenje, ali da se izdvaja izuzetan rezultat SPS-a, kao i ulazak nekoliko stranaka desnice u parlament.
On je napomenuo i da ovaj put koalicija oko SNS-a, nema apsolutnu većinu za formiranje vlasti i da će svakako morati da ima koalicionog partnera, SPS ili nekog drugog.
"Ukrajinska kriza je odgovarala Vučiću, njegovi glasači su takođe rusoljubi. A i Ivica Dačić je imao jednu rusofanatičnu retoriku, kao i gospodin Jovanović koji se nije samo izjasnio protiv sankcija Rusiji, već i za korak dalje", kazao je Milivojević.
Milivojević smatra da se vlada neće brzo formirati i da će SNS pregovarati o daljoj saradnji.
"Vučić je rekao i da Evropa očekuje proevropsku vladu i da niko neće imati ništa protiv da se napravi velika koalicija SNS i Ujedinjeni za Srbiju. Ne verujem da će Dačić biti javno toliko alav, jer i vlast u Beogradu zavisi od SPS-a", kazao je on.
"Formiranje vlade će potrajati"
Kada je reč o mogućnosti da SNS formira vladu sa nekom manjinskom strankom, kao što je SVM, Milivojević navodi da to ne bi bila stabilna vlada.
"Imamo mnogo veću izlaznost na izborima nego prošli put, a manjine imaju ograničen broj glasača. Dakle veća je izlaznost, one će imati manji broj mandata. Ali i takva vlada je lako rušiva, ako je bez SPS-a. On je poslao poruku i da može da razgovara sa svima", kazao je Milivojevi.
Takođe, da će duže trajati formiranje vlasti smatra zbog dešavanja u svetu, jer se i na taj način prolongiraju različite odluke odnosno pritisak oko pozicije u ukrajinskoj krizi, s obzirom da se to do sada odlagalo zbog izobra.
"Čekaće se prvo formiranje Skupštine pa onda i Vlade, ima vremena do kasnog leta. Vučić neće da žuri da bi video sa kim će deliti vlast.
Izbori u Beogradu
Milivojević je, zbog većeg broja glasova za SPS u odnosu na prošli put rekao da će vlast u glavnom gradu zavisiti od te stranke.
"Ta priča sa Tomom Filom i ta proruska priča digla je SPS", rekao je Milivojević.
Prema dosadašnjim rezultatima, kaže, može biti odnos odbornika i 55 prema 55, što i dalje nije pobeda SNS-a.
"Izgleda da su možda imali pogrešnog kandidata, nije se dopao tom jednom delu koji podržava SNS.  Ne možemo dakažemo da neko neće sa SNS-om ili da SNS sa nekim neće, nikad se ne zna", kazao je on i istakao da je najpoželjniji koalicioni partner u Beogradu koalicija NADA. (www.euronews.rs, Euronews TV, 4.4.2022)
https://www.euronews.rs/izbori-2022/vesti/43484/milivojevic-sns-nema-apsolutnu-vecinu-formiranje-vlade-ce-potrajati-faktori-dacic-i-nada/vest

Stojanović i Milivojević: Ko su birači koji glasaju posle 20 časova?

Politički analitičar Cvijetin Milivojević pretpostavlja da su glasači koji su i dalje na biračkim mestima, sat vremena pošto su birališta trebalo da budu zatvorena "sigurni glasači vladajuće koalicije, koji su ipak zaboravili na svoju obavezu, pa ih je neko podsetio, oni koji su glasali oko sedam do osam mislim da su većinom glasači opozicije".
Politikolog Boban Stojanović se ne slaže sa tim i kaže da je „prilično siguran da jedan čovek ima eksel tabelu sa spiskom svojih birača, svi znamo ko je on, i da je on do 17 časova izveo sve svoje birače, ako to neko od njih nije do tada uradio onda ga je posetio neki džip ili su mu izašli neki jaki momci, pa je izašao do 18 časova. Ja mislim da ovi koji i dalje glasaju a blizu je 21 sat su opozicioni birači“.
On dodaje da je velika izlaznost važna zbog cenzusa i manjina, „njima se prirodni prag podiže i može se desiti da neke manjine više nemamo u parlamentu“.
„Pitanje je da li će Albanci i Zajedno za Vojvodinu i Rusko-srpski manjinski savez preći cenzus. Podignut cenzus u nekom prebrojavanju može rešiti sudbinu Beograda. Prilično sam siguran da će opozicija imati više glasova u Beogradu, ali pitanje je da li će imati i više mandata“, ocenio je Stojanović u specijalnoj emisiji o izbornoj noći na TV N1.
RIK je ranije danas poručio da svim glasačima koji su se u 20 časova, kada je trebalo da se zatvore sva glasačka mesta, zatekli na biralištima mora da se omogući da glasaju.
 
Stepanović: RIK nije smeo da ode, Milivojević kaže – Vučić i predsednik RIK
Urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović kazala je da ne pamti "ovako nešto, da se RIK u izbornoj noći spakuje i ode kući.
Ona je u specijalnoj emisiji o izbornoj noći na TV N1 kazala da je zovu ljudi i pitaju „da li ovo znači da oni žele da mešetare, da treba da očekujemo neke malverzacije“.
„Niko ne veruje da je ovo urađeno iz poštenih razloga. RIK nije smeo da ode ni po koju cenu ne saopštavajući bilo kakve preliminarne rezultate na malom uzorku, bilo šta“, poručila je Stepanović.
„Ovo je skandal par ekselans“, istakla je ona i dodala da ovo nije običan skandal.
Politički analitičar Cvijetin Milivojević je naveo da mi imamo takvu situaciju da je predsednik Srbije, istovremeno i predsednik SNS i predsenik RIK.
"Čeka se njegova izjava. I to je sasvim dovoljno. Ja se ne slažem sa gospođom Stepanović. RIK može bez problema da ide na spavanje", naveo je Milivojević.
"Mi imamo situaciju u kojoj, nažalost, delimično i krivicom opozicije, da se u istom danu održe svi izbori i da ih natkrili čovek koji vanustavno obavlja funkciju i predsednika stranke i predsednika države", kazao je on.
"RIK je otišao na spavanje, a u 22.30 će nam se obratiti predsednik republike, u svojstvu predsednika stranke, a u stvari će govoriti kao predsednik RIK-a", istakao je Milivojević.
Panović: Dodatno poljuljana vera u institucije, Gavrilović - protivustavna situacija
Zoran Panović je rekao da se četvrt veka bavi novinarstvom i da se ne seća ovakve situacije. On je ocenio da je RIK odlukom da se večeras više ne oglašava, dodatno kompromitovao poljuljanu veru u institucije.
Podsetio je na istraživanje Demostata prema kom 40 odsto ljudi nije verovalo da će izborni proces biti kako treba.
"Plašim se da će još više padati. Za našu demokratiju je to prilično loša vest", upozorio je Panović.
Zoran Gavrilović je ukazao na protivustavnu situaciju. Kako je rekao, prema Članu 5 Ustava zabranjeno je da političke stranke obavljaju posao države, a predsednik RIK-a je član SNS-a.
"Ovo je demonstracija činjenice da je partija jača od države. Ovakvo ponašanje RIK-a jeste na tragu da imamo legitimizaciju lične vlasti koja je srušila Ustav", kazao je.
Gavrilović je dodao da ga je obradovala velika izlaznost, ali da je RIK priredio "kontraudar" odlukom da ode na spavanje.
Stojanović: Namera Vučića da ponizi građane
Boban Stojanović je rekao da nije iznenađen odlukom RIK-a.
"U ovoj zemlji znate šta se sve desilo, pa smo prećutali, tako ćemo i ovo što je RIK uvežbao na referendumu", kazao je Stojanović.
Podsetio je i na reakciju RIK-a na napad na lidera PSG-a Pavla Grbovića, kada su rekli da se taj incident nije dogodio na biračkom mestu.
Celu situaciju Stojanović vidi kao nameru lidera SNS-a da ponizi građane. Prema njegovim rečima, ostalo je samo da pošalje Vesića da saopšti da je Vučić osvojio 60 odsto glasova u prvom krugu predsedničkih izbora. (www.rs.n1info.com, TV N1, 4.4.2022)

Kupovina glasova, fantomski listići i pesnice: Agresivni finiš SNS kampanje

Fantomski pozivi za glasanje ljudima koji ne žive na toj adresi, kupovina glasova, izražena funkcionerska kampanja predsednika države, te svakodnevno otvaranje fabrika, škola i bolnica, zatim apsolutna medijska dominacija i na kraju pesnice i fizički obračuni sa političkim neistomišljenicima obeležili su finiš predizborne kampanje Srpske napredne stranke. Agresivna završnica borbe vladajuće stranke za svaki glas, prema mišljenju politikologa Cvijetina Milivojevića, navodi na dva zaključka. Prvi je da pregovori o izbornim uslovima između vlasti i opozicije nisu doneli apsolutno ništa, te da su pravila ove igre u Srbiji sada još lošija nego što su bila. Drugi je da vlast strepi od mogućnosti da izgubi beogradske izbore.
“U mom sandučetu pojavili su se pozivi za glasanje sa imenima ljudi koje ne poznajemo ni ja ni moje komšije”, rečenica je koja se ovih dana često može pročitati na društvenim mrežama.
Fantomski listići pojavljuju se u Beogradu, ali i u gotovo svim ostalim gradovima Srbije. Predsednik države na to kaže – “i šta s tim”.
 “Pa vam kažu, stigao je neki poziv za nekoga ko ne postoji. I šta s tim? Imate po 30 kontrolora na svakom biračkom mestu. I šta s tim?“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govoreći o ovom problemu kao da je to ništa.
Kad ti stigne frižider za glas
Ništa, očigledno nije ni to da je predsenik kršeći Ustav i zakone u očiglednoj funkcionerskoj kampanji. Ovaj pojam označava aktivnost javnih funkcionera koja se prikazuje kao "redovan rad", a zapravo je deo političke promocije. To praktično znači da Aleksandar Vučić zloupotrebljava funkciju predsednika države kako bi obezbedio glasove stranci koju predvodi. To je utvrdila i Transparentnost Srbija u čijem izveštaju piše da je za predsednika države Aleksandra Vučića karakteristično "kombinovanje" funkcionerske kampanje i stranačkih aktivnosti tako što u nekom mestu nastupa kao državni zvaničnik, a potom tu održi stranački miting.
Nema pomoći za one koji ne glasaju po nalogu
Kako pokazuje istraživanje organizacije CRTA pokazue da su najčešće mete kupovine glasova penzioneri, poljoprivrednici, pripadnici romske nacionalnosti, korisnici socijalne pomoći i druge socijalno ugrožene grupe. Bivši stanovnik jednog romskog naselja posmatračima organizacije CRTA pričao je o pritiscima koje na Rome, korisnike socijalne pomoći, vrše zaposleni u centru za socijalni rad koji “podsećaju svoje klijente da glasaju za određenu partiju”. Kako je naveo, dešavalo se da socijalna pomoć bude ukinuta ili obustavljena onima koji nisu glasali onako kako je “dogovoreno ili sugerisano”, te da im jednokratna pomoć ne bude uplaćena.
Istraživanje organizacije CRTA pokazalo je i da je u prve tri nedelje kampanje, od ukupnog broja svih političkih aktivnosti čak 10 odsto imalo obrise kupovine glasova, a da su primećene isključivo kod vladajućih stranaka.
Registrovala je CRTA i da su stranke vlasti na adrese više desetina domaćinstava u Srbiji dostavljale poklone biračima - od frižidera, šporeta i televizora, do drva za ogrev i rotacionih svetala za traktore. Deljeni su i odeća i obuća, novac, paketi životnih namirnica, a išlo se dotle da je građanima adaptirani stambeni prostor, opremano kupatilo i sobe.
Besplatni marketing predsednika
Istovremeno, imamo i potpunu dominaciju predsednika Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića u medijima. To pokazuje poslednji izveštaj monitorinoga medija sa nacionalnom pokrivenošću Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).
„Od ukupnog vremena koje su u dnevnicima imali predsednik republike, ministri i predsednica Vlade, Aleksandar Vučić je imao 82 odsto vremena. Šta možemo da zaključimo, da imamo uzurpaciju funkcije predsednika Vlade od predsednika Republike. Kad pogledate teme kojima se predsednik bavi, to su teme van njegove nadležnosti i zahvaljujući medijima koji to intenzivno prenose, Ustavnog suda koji ne reaguje, REM koji bi morao da reaguje, imamo besplatni marketing predsednika republike i taj marketing je debelo kontrolisan“, rekao je izvršni direktor BIRODI Zoran Gavrilović.
Ukrajinska kriza kao čist ćar vlasti
Milivojević kaže da vladajućoj stranci na ruku ide i ukrajinska kriza.
“Kad imate ovako ozbiljnu krizu u svetu, svi su okrenuti onom ko može da obezbedi naftu, pšenicu, ulje, brašno, šećer… Svuda i uvek je to onaj koji je na vlasti. Zato se izbori ne održavaju u vreme takvih vanrednih okolnosti. Šta će se desiti 3. aprila ne možemo da predvidimo, da li će biti pokušaja velike krađe i da li će ona uopšte biti potrebna na parlamentarnim i predsedničkim izborima ostaje da vidimo. Činjenica je da opozicija ima veliki broj kontrolora, ali kad imate 100.000 glasača sa KiM koje ne možete da kontrolišete, sličnu situaciju imate i u malim sredinama, gde opozicije nema mnogo. Ti glasovi su čisto čašćavanje vlasti u trenutku kad je svaki glas bitan”, navodi Milivojević.
U samom finišu kampanje zabeleženi su i fizički obračuni.
Pesnice i rasečene usne
U nedelju 27. marta došlo je do napada članova SNS na aktiviste Stranke slobode i pravde na pijaci u Boleču.
Na snimcima koje je objavila Stranka slobode i pravde zabeležen je žestok okršaj dve grupe aktivista, koji počinje nasrtanjem pripadnika Srpske napredne stranke.
"Jednom aktivisti je rasečena usna, a sve na očigled predsednika Opštine Grocka, Dragana Pantelića, koji je sve ćutke pratio da bi posle 15 minuta pozvao na smirenje i ponudio Draganu Đilasu, koji odavno nije bio tu, da se i on obrati", navedeno je iz SSP.
Strah od gubitka Beograda
Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da mogući razlog ovako agresivne kampanje može biti strah od gubitka izbora u Beogradu.
 “Ukupan utisak posle svega nabrojanog je da su izborni uslovi nakon dijaloga vlasti i opozicije, zapravo, gori nego što su bili. Nažalost, ovo je sve očekivano i već viđeno, s tim što će vlast sada imati ispit koji nije imala na prethodnim izborima, a to je mogućnost da izbube beogradske izbore. Opozicija ima dosta velike šanse, a imamo situaciju da nam se vlast svima smeje u lice. Predsednik otvoreno priznaje da zloupotrebljava svoju funkciju u interesu stranke koju vodi i sad nam obećava da neće biti više predsednik SNS, ali tek posle izbora, kad im osigura pobedu”, kaže Milivojević. (www.nova.rs, Jelena Jelovac, 31.3.2022)

Pregled dana

 NewsMax Adria - Cela emisija - 30.03.2022. - YouTubehttps://www.youtube.com › watch (Newsmax Adria, „Pregled dana“, YouTube, voditelj Goran Dimitrijević, 30.3.2022)

https://www.youtube.com/watch?v=saPcCyd4aOM

Žestoka borba za vlast u Beogradu

 Ukoliko bi opozicija pobedila na lokalnim izborima u Beogradu ili bila blizu pobede, time bi prvi put moć vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) bila okrnjena.
SNS, na čijem je čelu predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na vlasti je na svim nivoima u Srbiji i na dosadašnjim izborima opozicija nije imala šansu da ugrozi tu poziciju.
Uoči 3. aprila kada se održavaju predsednički, vanredni parlamentarni i lokalni izbori u pojedinim gradovima i opštinama, uključujući i Beograd, neki nezvanični podaci pokazuju da rejtinzi stranaka u prestonici pokazuju "tesnu trku".
"Mislim da bi uspeh za opoziciju bio i da ne pobedi SNS apsolutnom većinom. Ona bi to smatrala porazom, Vučić bi to smatrao porazom, ako bi imala ispod 40 posto glasova", navodi za Radio Slobodna Evropa (RSE) politikolog Cvijetin Milivojević.
Srpsku naprednu stranku na izborima u Beogradu predvodi Aleksandar Šapić, predsednik beogradske opštine Novi Beograd i potpredsednik Glavnog odbora SNS.
Šapić je sa svojim Srpskim patriotskim savezom (SPAS) pristupio SNS-u u maju 2021. Pre nego što je osnovao SPAS bio je visoki funkcioner Demokratske stranke dok je ta partija bila na vlasti.
Šapić je proslavljeni vaterpolista koji je sa reprezentacijom osvajao brojne medalje.
Kandidat najveće grupe opozicionih stranaka u Beogradu je Vladeta Janković, jedan od osnivača desno orijentisane Demokratske stranke Srbije. Bio je savetnik za spoljnu politiku Vojislava Koštunice u vreme kada je on bio premijer Srbije. DSS je napustio posle izbornog poraza 2014.
Janković je univerzitetski profesor u penziji, a tokom svoje karijere bio je ambasador u Londonu i Vatikanu.
Da li bi gubitak Beograda najavio početak kraja vlasti naprednjaka u Srbiji?
Opozicija u više kolona
Na beogradskim izborima učestvuje 12 lista, a opozicija ide u više kolona.
Marko Kmezić, predavač u Centru za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu, kaže za RSE da sada postoji spektar gde birači mogu da se opredeljuju i za leve i za desne i za zelene.
"Veći broj lista privući će veći broj građana da izađu na izbore kako bi podržali svoju opciju. Ukoliko bi kandidat (opozicije) bio samo jedan on bi u podeljenoj Srbiji odgovorio jedan broj građana od izlaska na izbore", smatra Kmezić.
Među 12 izbornih lista koje se kandiduju za glasove Beograđana postoji, kako primećuje Cvijetin Milivojević, umereno leva opcija, zelena levica, građanski centar i nekoliko lista desnice.
On smatra da je opozicija napravila grešku što nije tražila razdvajanje lokalnih izbora od predsedničkih i parlamentarnih.
"Rezultate izbora u mnogome će opredeliti oni koji su glasači isključivo Aleksandra Vučića kao pojedinca a ne političke opcije. Da su 3. aprila samo beogradski izbori, ja ne bih imao dilemu da bi opozicija pobedila na njima", ocenjuje Milivojević.
Zašto je Beograd važan?
Značaj izbora u Beogradu objašnjava i to što se funkcija gradonačelnika glavnog grada smatra čak važnijom od ministarske u Vladi Srbije.
"Između ostalog budžet Beograda je veći od budžeta Vojvodine, zatim u Beogradu živi najmanje jedna četvrtina a možda i blizu jedne trećine građana Srbije", kaže Milivojević.
Budžet Beograda za 2022. godinu iznosi 160,3 milijardi dinara, odnosno 1,3 milijardi evra, dok je budžet pokrajine Vojvodina 88,4 milijarde dinara (716,9 miliona evra).
Predsednički i beogradski izbori, uz vanredne parlamentarne, trebalo bi da budu održani u Srbiji 3. aprila.
U trci za predsednika Srbije i gradonačelnika Beograda
Naprednjaci su na vlast u Beogradu, Novom Sadu i većini gradova i opština došli na vanrednim izborima 2014. godine. Dve godine nakon pobede na predsedničkim izborima i formiranja vlasti na republičkom nivou.
Beograd kao Budimpešta i Istanbul?
SNS je poslednjih godina nizala samo izborne pobede a rejting njenog lidera Aleksandar Vučića nije bio upitan. On je na predsedničkim izborima 2017. godine osvojio 55 odsto glasova, dok je drugoplasirani kandidat imao oko 16 odsto.
No, da je i u takvim okolnostima moguće da opozicija osvoji glavne gradove pokazuju primeri iz 2019. godine u Budimpešti, u susednoj Mađarskoj, i Istanbulu u Turskoj.
Nasuprot neprikosnovenoj vlasti na državnom nivou Viktora Orbana i Redžepa Tajipa Erdoana, Budimpeštu i Istanbul vode stranke koje nisu vladajuće.
Marko Kmezić sa Univerziteta u Gracu kaže da se može povlačiti paralela između ovih zemalja i Srbije jer je reč o "autoritarnim političkim sistemima gde izborna utakmica nije poštena i fer".
"Ja bih pre povukao paralelu sa onim što je nama poznatije sa događajima iz 1996. kada je tadašnja opozicija u Srbiji prvo uzela velike gradove i Beograd. Pa tek kasnije, nakon četiri godine i naravno drugačijih okolnosti, bila u mogućnosti da preuzme vlast na nivou republike", naveo je Kmezić.
OEBS i Evropski parlament posmatraju izbore u Srbiji
Pad režima Slobodana Miloševića započeo je 1996. na lokalnim izborima. Potom je Slobodan Milošević izgubio 2000. godine na izborima za predsednika SR Jugoslavije od kandidata udružene opozicije Vojislava Koštunice. A nakon toga su stranke Miloševićevog režima izgubile i na parlamentarnim izborima u Srbiji.
No, naši sagovornici i u slučaju pobede opozicije u Beogradu ne očekuju brze lančane promene kao 2000. godine.
Politikolog Cvijetin Milivojević napominje da su izbori u senci ruske invazije na Ukrajinu i da u kriznim vremenima građani ne glasaju lako za promene. Ali dodaje, da bi pobedom opozicije u Beogradu te promene krenule.
"Došlo bi do splašnjavanja prenaduvanog balona a to je Srpska napredna stranka", ocenjuje Milivojević.
Izazovi pred Srbijom i nakon aprilskih izbora
Opozicija nije učestvovala na parlamentarnim izborima i lokalnim u pojedinim sredinama 2020. godine smatrajući da nema uslova za njihovo pošteno i slobodno održavanje. To je dovelo do parlamentarnog saziva u kome samo 7 poslanika ne pripadaju vlasti.
Zbog toga slede vanredni parlamentarni izbori u aprilu. Njima je prethodio dijalog o poboljšanju izbornih uslova koji je vođen na dva koloseka, jedan uz posredstvo predstavnika Evropske unije i drugi pod pokroviteljstvom predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Ko učestvuje na izborima u Beogradu?
Na lokalnim izborima u Beogradu, na kojima će se birati odbornici Skupštine grada, učestvuje 12 lista.
Gradonačelnik Beograda ne bira se neposredno na izborima već iz redova gradskih odbornika. Ko osvoji većinu u Skupštini grada predlaže svog kandidata. Taj kandidat mora da bude na izbornoj listi.
Uobičajeno je da nosilac izborne liste za Beograd figurira i kao kandidat za gradonačelnika.
Za gradonačelnika Beograda, između ostalih, boriće se proslavljeni vaterpolista a danas političar, nekadašnji ambasador, građanski aktivista, advokati, kardiohirurzi, poznati košarkaški trener, jedan bivši gradonačelnik.
Prva na glasačkom listiću biće lista "Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve" koju predvodi Aleksandar Šapić, predsednik beogradske opštine Novi Beograd i potpredsednik Glavnog odbora vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
 
Listu "Ivica Dačić – premijer Srbije, Toma Fila – gradonačelnik Beograda", predvodi poznati beogradski advokat Toma Fila. On je prvi na listi Socijalističke partije Srbije (SPS).
Prvi na listi "Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka" je kardiohirurg Miljko Ristić.
I četvrtu listu "Milica Đurđević Stamenkovski – Srpska stranka Zavetnici" predvodi kardiohirurg - Mladen Kočica.
Univerzitetski profesor u penziji i nekadašnji ambasador u Londonu i Vatikanu Vladeta Janković je prvi na listi "Vladeta Janković – Ujedinjeni za pobedu Beograda".
Šestu listu "Dr Miloš Jovanović – NADA za Beograd" predvodi nekadašnji gradonačelnik Beograda Vojislav Mihailović, unuk četničkog komandanta Draže Mihailovića.
Listu "Moramo – Za dobar grad" predvodi građanski aktivista Dobrica Veselinović.
Poznati košarkaški trener Duško Vujošević predvodi listu "Duško Vujošević – Boris Tadić – Ajmo ljudi". Okosnicu ove liste čine Socijaldemokratska stranka bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića i Nova stranka.
Listu "Nemanja Šarović – Za sav normalan svet" predvodi Nemanja Šarović, predsednik pokreta "Ljubav, vera, nada" i bivši funkcioner Srpske radikalne stranke.
Deseta je lista "Suverenisti – Saša Radulović (DJB), Milan Stamatović (ZS), dr Jovana Stojković (ŽZS)" koju predvodi advokat Vojin Biljić.
Prva na listi "Boško Obradović – Srpski pokret Dveri – POKS – Miloš Parandilović – Patriotski blok za obnovu Kraljevine Srbije" je Radmila Vasić potpredsednica Dveri, ali je njihov kandidat za gradonačelnika lekar Borislav Antonijević.
I listu "Ruski manjinski savez za Beograd – Aleksandar Buhanac" predvodi Pavle Bihali Gavrin, predsednik Srpsko ruskog pokreta i Levijatana. Članovi pokreta Levijatan se predstavljaju kao borci za zaštitu životinja, a poznati su po pretnjama migrantima i učešću na desničarskim skupovima.
Na izborima u Beogradu pravo glasa ima 1.600.214 građana. (www.slobodnaevropa.org, Ljudmila Cvetković, 30.3.2022)

Ko su ‘zeleni’ u Srbiji i koliko je ekologija važna građanima

 Životna sredina jedna je od istaknutijih tema u izbornoj kampanji u Srbiji, zbog ekoloških problema prošle godine su protestovale hiljade građana.
Životna sredina jedna je od istaknutijih tema u izbornoj kampanji u Srbiji.
Zbog ekoloških problema prošle godine su protestovale hiljade građana.
Ko su zeleni u Srbiji i koliko je ekologija važna građanima, pogledajte u priči Jelene Milutinović. (www.balkans.aljazeera.net, TV Al Jazeera, 29.3.2022)
https://balkans.aljazeera.net/videos/2022/3/29/ko-su-zeleni-u-srbiji-i-koliko-je-ekologija-vazna-gradjanima