Milivojević: Crnogorci nikada nisu pokoravali Srbiju

Politikolog Cvijetin Milivojević izjavio je danas da kadrovi predsednika Crne Gore Mila Djukanovića nikada nisu pokoravali Srbiju, kako je to juče izjavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Milivojević je agenciji Beta kazao da Crnogorci ili Srbi poreklom iz Crne Gore, koji su se nalazili ili se nalaze na odredjenim funkcijama u Beogradu i Srbiji nemaju nikakve veze s politikom Mila Djukanovića i nikada nisu pokoravali Srbiju.
"Pre bi se moglo reći da su ti ljudi bili kadrovi Slobodana Miloševića, Zorana Djindjića, Vojislava Koštunice ili Vuka Draškovića, nego bilo koje političke opcije iz Crne Gore", naveo je Milivojević.
Predsednik Vučić je juče, obraćajući se direktno predsedniku Djukanoviću, rekao da "ni ti, ni bilo ko drugi nećete uspeti da pokorite Srbiju i nećete je više pokoravati kao što ste činili prethodnih 30 godina".
Vučić je dodao da se iz Crne Gore vladalo Srbijom "na sve moguće načine, preko kriminala, preko policijskih funkcionera, političkih funkcionera, funkcionera u obaveštajnim strukturama" ali da su ti "ljudi koji su radili protiv Srbije najvećim delom počišćeni".
Milivojević kaže da se Vučić osetio izneverenim jer mu Djukanović nije adekvatno uzvratio na podršci tokom izbora 2016. godine.
"Aleksandar Vučić je 2016. godine presudno uticao da Milo Djukanović ostane na vlasti kada je tokom izbornog dana, oko 15 časova, u direktnom tv prenosu saopštio da je u Crnoj Gori na delu pokušaj državnog udara uz učešće gradjana iz Srbije i Rusije. Na tim izborima opozicija bi ostvarila ubedljivu pobedu da se Vučić nije oglasio pričom o državnom udaru, uplašivši opozicione birače", ocenio je politikolog.
Dodao je da je tada Vučić spasio Djukanovića u poslednjem trenutku.
"Motivi tadašnjeg direktnog mešanja Vučića u ishod izbora u Crnoj Gori, i to na strani Djukanovića, do danas su ostali nejasni, barem kada su u pitanju politički interesi. Očigledno da je tu postojala neka vrsta ozbiljnog privatno-poslovnog partnerstva", naglasio je Milivojević.
Po njegovim rečima i prošlogodišnja pobeda opozicije u Crnoj Gori, u provladinim medijima u Srbiji je posle samo 15 dana od saopštavanja zvaničnih rezultata dočekana na nož.
"Vučićevi mediji su tada izveštavali da će Zdravko Krivokapić i njegovi saradnici biti gori od Mila Djukanovića po pitanju srpskih interesa. To je već po drugi put bilo direktno stavljanje Aleksandra Vučića na stranu Mila Djukanovića", istakao je Milivojević.
Rekao je da je Vučić "pomešao lončiće" kada je ljude poreklom iz Crne Gore, a koji se nalaze na funkcijama u Srbiji, doveo u vezu s Djukanovićem.
"Vučić zapravo pokušava da ishod prošlogodišnjih izbora u Crnoj Gori predstavi kao pobedu Srba kojima je on dao vetar u ledja. Medjutim, to nije istina. Političke partije Srba u Crnoj Gori ne bi mogle da promene vlast bez podrške demokrata Alekse Bečića i koalicije URA koju je predvodio Dritan Abazović", kazao je politikolog. (Beta, www.beta.rs, 6.9.2021)

Dačić gubitnik: Koalicija sa SNS početak kraja SPS

Iz ugla onih koji žele budućnost SPS je bolje da idu sami, cenzus od 3 odsto bi prešli i onda bi nešto značili. Ukoliko bi bili na listi SNS zavisili bi od dobre volje Vučića hoće li ih častiti sa nekim mandatom više ili neće. No, to je, svakako, gubljenje identiteta, a najbolji slučaj je Šapićev SPAS koga se više niko ne seća, a do pre samo dva-tri meseca su prelazili cenzus - kaže za Direktno.rs, Cvijetin Milivojević, politički analitičar, povodom objave čelnika SPS i SNS da nastavljaju saradnju i posle sledećih izbora.
Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije dogovorile su se da nastave saradnju i posle sledećih izbora, izjavio je lider socijalista Ivica Dačić nakon sastanka delegacija te dve stranke u sedištu SPS-a. Dačić je rekao da je lider naprednjaka Aleksandar Vučić ostavio socijalistima mogućnost da se opredele kakvu će ta saradnja biti - da li će nastupati na jednoj ili dve liste na izborima i da li će imati zajedničkog predsedničkog kandidata ili ne.
Lider socijalista rekao je da se o kadrovskim rešenjima nije razgovaralo, ali je ponovio lični stav da bi najbolje bilo da Aleksandar Vučić bude zajednički kandidat vladajuće koalicije na predsedničkim izborima. Sve se to dešava pri činjenici da je Socijalistička partija Srbije izgubila je podršku više od 230.000 birača u proteklih devet godina, baš zbog koalicije sa SNS i Vučićem.
- Prva i najvažnija činjenica je da Dačić ume da pravilno proceni, gledajući iz pozicije čoveka koji proklamuje politiku da SPS-u nema života bez vlasti. On to radi veoma dobro i pragmatično. On je prethodnu "slamku spasa" hvatao tako što se uhvatio za Demokratsku stranku, odnosno, Borisa Tadića, praveći jedan neprincipijelni front protv pobednika izbora 2008. godine, a to su bili tadašnja DSS, radikali koje su vodili Toma Nikolić i Vučić. Dačić je, faktički, izigrao volju građana, jer birači koji su glasali za SPS su glasali za takvu koaliciju, a ne za koaliciju sa Borisom Tadićem - konstatuje Milivojević i dodaje:
- Nema tu principa, oni su napravili to neko "veliko pomirenje", izigravali su lažnu levicu, tako da je novi zagrljaj u koji je preleteo Dačić 2012. godine, bio je na neki način logičan. I tada je on izigrao izbornu volju građana. On je na izborima 2012. godine, lično glasao za Borisa Tadića na predsedničkim izborima, da bi posle 15 dana promenio ploču i pravio koaliciju sa Vučićem i Nikolićem.
Milivojević naglašava da je u SPS ostala još samo borba za vlast, a da je Dačić jedan od retkih političara koji ne krije da ne voli da se nalazi u opoziciji.
- Drugi aspekt priče je činjenica da Boris Tadić i DS nisu usisali SPS, već su joj udahnuli jedan novi život, ali je to učinio Vučić. Od 2012. godine, mi vidimo jednu vrstu opadajuće forme kada je reč o SPS. On je sada već u poziciji da od prošlih i pretprošlih izbora, zapravo, nebitan koalicioni partner, jer Vučić sa svojom užom koalicijom, može da formira vladu i bez Dačića. Više Dačić ne utiče ni na šta konkretno i ozbiljno. On ima sreću što je smanjenjem cenzusa od 3 odsto, u poziciji da i dalje prelazi cenzus, ali cenzus od 5 odsto bio bi ozbiljan problem za SPS. Tim pre što je jači deo te koalicije - PUPS, napustio tu koaliciju, što je nosilo oko 3-4 odsto glasova - kaže Milivojević.
On ističe da su dodatni problem i afere u kojima se sada pominje i Palma i deo najviših funkcionera SPS.
- Sve to je bilo samo slikanje za javnost. Jasno je svima da Vučić može i bez Dačića. Neki funkcioneri SPS su upozorili da ako bi SPS i ovaj put išao bez predsedničkog kandidata, kao na prošlim izborima, to bi značilo početak kraja SPS. Zamislite stranku koja je godinama i decenijama bila jedna od najvećih u Srbiji koja ne može i ne sme da isturi predsedničkog kandidata, jer se plaši šta će reći Vučić.
Milivojević konstatuje, takođe, da proklamovane partije levice u Srbiji više ne postoje, a da se SPS samo zove socijalistička partija, ali se ne bori za ono što bi jedna partija levice trebalo da radi.
On smatra da u ovom trenutku snaga ljudi koji bi mogli da se pobune protiv ovakve Dačićeve politike nije velika, zato što su svi iz vrha stranke uhlebljeni, a oni ne brane Dačića zato što ga vole, već zato što im obezbeđuje parče vlasti.
- Da može doći do nekih previranja verujem, ali do ozbiljnih radikalnih promena nisam siguran, isuviše je malo vremena - kaže Milivojević i zaključuje:
- Da nisu svi izbori u istom danu, sigurno bi bilo više SPS-a u vlasti, jer postoje u mnogim sredinama ostaci tradicije SPS i oni bi sugurno prolazili. Mi sada imamo najavu da će i ovi izbori biti poklopljeni u istom danu, tako da tu ozbiljne priče na lokalu neće ni da bude, pa ni u Beogradu. (www.direktno.rs, I.M, 6.9.2021)

JEFTINA POLITIČKA PRIČA ILI NEŠTO VIŠE?

Kako je ideja o "vojvođanskoj nacionalnosti" uzburkala Srbiju i koliko Srba zaista oseća "regionalnu pripadnost"
Inicijativa da se odrednica „Vojvođanin/Vojvođanka“ na popisu stanovništva u Srbiji 2022. godine klasifikuje kao posebna nacionalna pripadnost uzburkala je domaću političku scenu. Reagovanja i saopštenja pljuštala su sa svih mogućih strana i ideoloških pozicija.
Kao “Vojvođani” građani Srbije na popisu se mogu izjasniti još od 1971. godine u kategoriji “regionalna pripadnost” (zajedno sa ostalim Šumadincima, Mačvanima, itd..). No to ne znači da tema nije dobra za prepirku i 50 godina posle. Tako Cvijetin Milivojević čitavu inicijativu i potonja reagovanja ocenjuje kao kako kaže “jeftinu političku priču i ništa više, jer je svima jasno da se nacije ne stvaraju nikakvim dekretima”.
Sve je krenulo od sastanka sa ministarkom
Prvo je Vojvođanski front – koji čine Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i Vojvođanska partija, na sastanku sa Gordanom Čomić ministarkom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, izneo ideju da “ Vojvođanin/Vojvođanka” budu podvedeni kao posebna nacionalna pripadnost. Odnosno, da se uzdignu iz nivoa “regionalne pripadnosti” u “nacionalnu” kako bi se svim građanima omogućilo “pravo na slobodno izjašnjavanje i vojvođanski identitet”.
Ministarka Čomić izjavila da je njeno ministarstvo otvoreno za dijalog na tu temu, kao i svim drugim koje se tiču popisa i obaveza koje Srbija ima prema Savetu Evrope i prepucavanja su mogla da počnu. Opozicione stranke sa desnog spektra momentalno su zatražile njenu smenu, a među prvima je reagovao i Republički zavod za statistiku koji je saopštio da nije nadležan da se bavi pitanjima utvrđivanja ili priznavanja nacionalnog identiteta.
Vučić: Rastakanje nacije neće uspeti
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je sinoć da je veoma zabrinut zbog ideje da se građani izjašnjavaju na popisu kao Vojvođani. Kako je rekao, to je "očigledno jedan od pokušaja rastakanja srpske nacije, ali to neće uspeti".
- Znaju ljudi u Vojvodini šta su, oni su i Srbi, Mađari, Hrvati, svih preko 20 nacionalnisti u Vojvodini, ali još nije bilo Vojvođana. A to što bi neko da se igra sa regionalnom pripadnošću to je kao kad bi Šumadinci ili Vranjanci rekli da će da budu nacija - rekao je Vučić.
Reagovao je i izvršni odbor Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) ocenivši da bi uvođenje odrednice „Vojvođanin“ u budućem popisu stanovništva bio opasan presedan.
- Ne sporeći prava svakog pojedinca da se izjašnjava kako želi, smatramo da bi formalizacija ovog predloga bila opasan presedan, ne samo sa gledišta načelnih i suštinskih razloga, već i po načinu na koji se do ovog predloga došlo – kažu iz SANU.
Njihovo očitovanje u medijima zasmetalo je potom Vojvođanskom kulturnom klubu “Vasa Stajić”, Savezu antifašista Vojvodine i Vojvođanskoj politikološkoj asocijaciji koji su istakli da je SANU i dalje prilježna u “prepoznavanju antisrpskih pojava”.
Izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti u Vojvodini slobodno, ali bez lažnog dijaloga o nepostojećim terminima i odrednicama
- Dogovor dugogodišnjih političkih saradnika, koji su sada u službi naprednjačkog režima (Nenada Čanka i Gordane Čomić) o slobodi izjašnjavanja („Vojvođanin“) na budućem popisu – pročitan je od svih mislećih građana kao poslednji pokušaj opstanka korumpirane i istrulele “vojvođanske” politikantske elite, sa ciljem da se održi nekako u svojim višedecenijskim sinekurama. VKK “Vasa Stajić” podseća da je regionalno izjašnjavanje u Srbiji dozvoljeno još u popisu iz 1971. godine – saopštili su iz VKK “Vasa Stajić”.
Ipak, šta nam to otkriva poslednji popis stanovništva? Pod kategorijom “regionalna pripadnost” popisano je oko 30.000 ljudi, odnosno 0,43 odsto od ukupnog broja stanovništva. To su ubrojani svi, od Vranjanaca do Vojvođana. Od tog broja u Vojvodini je “regionalno opredenjeno” 28.500 ljudi (1,5 odsto ukupnog stanovništva pokrajine), odnosno velika većina od ukupnog broja regionalno opredeljenih u čitavoj zemlji.
"Vojvođanin" nije što i "Bošnjak"
Milivojević kaže za “Blic” da je “Vojvođanin” kao nacija daleko dramatičnija stvar nego sa preimenovanjem “Muslimana” u “Bošnjake” od strane SDA i pričom da su oni sada kao nacija jedini naslednici “srednjovekovne Bosne” ili izmišljanja dodatnih elemenata crnogorskog identiteta i potpunog udaljavanja od srpskog od strane DPS, kako bi se crnogorska nacija učila što jedinstvenijom.
- Rađanje “vojvođanske” nacije onda treba da ide 1848. godinu kada se stvara “Srpsko vojvodstvo” u okviru tadašnjeg Austro-ugarskog carstva. Od tada postoji izraz Vojvodina, ali vojvodstvo je bilo srpsko, ne austrijsko ili mađarsko. Dakle, preci ovih što zagovaraju “vojvođansku” naciju pokušali su da svoje vojvodstvo, odnosno autonomiju, ostvare oslanjajući se na srpski, pravoslavni element. Šta bi onda danas “Vojvođanin” mogao da bude? Ne mislim da treba zabraniti pravo skupinama koji se osećaju drugačije da se tako i izjasne na popisu, pa već decenijama imamo Eksime, Egipćane ili Indijance, ali stavljati to na nivo državnih insititucija je čist politički pokušaj – rekao je Milivojević.
Zbog toga smatra da na ovoj temi egzistira deo političara iz autonomaških stranaka u Vojvodini. Podseća da je Čomić “pozitivne sigale” na ovu temu u javnost slala ispred Vlade Srbije, koju vodi Srpska napredna stranka, čiji je predsednik ali i predsednik svih nas, sada zabrinut.
- Mene zanima ko bi se upisao kao “Vojvođanin”, samo Srbi ili i recimo Mađari, koji su već nacinalno orjentisani. Inicijativu su osmislili omiljeni opozicionari sadašnjeg rezima, Čanak, Odžić i Čomić, kojom on plaši sopstveno biračko telo uoči izbora. Očekujem da će sada sa druge strane biti zahteva da se potpuno ukine autonomija Vojvodine. Jer režim ima i omiljenu opiziciju na desnici. Logično, predsednik Vučić niti će podržati da “Vojvođanin” postane nacija, niti će ukinuti autonomiju. No, nema smisla da se Čomić kao ministarska za dijalog bavi ovakvim stvarima, a nema je u dijalogu vlasti i opozicije, niti u dijalogu koji se tiče ozbiljnih kršenja ljudskih prava. Nju ne zanima recimo diskriminacija novinara, kaže “nije njen fah“ izjavio je Milivojević. (www.blic.rs, Aleksandar Latas, 2.9.2021)

Milivojević: Opozicija da razmisli o dva ozbiljna kandidata za predsednika

 Politički analitičar Cvijetin Milivojević govori za Danas zašto opozicionim strankama treba razdvajanje izbora, jedna lista u Beogradu i dva protivkandidata Vučiću
„Pošto je očigledno da opozicija nema ideju „ko sme da (sve njih i nas) pogleda u oči“, i leve i desne, i evrofanatike i evronihiliste, i rusofile i natoljupce, a da taj i takav ima nekakve šanse na predsedničkim izborima protiv Vučića, možda im je mudrije da – ako se, ipak, odluče da izađu na izbore po svaku cenu – porazmisle o dva ozbiljna kandidata koji mogu da pomire dva pola opozicione Srbije“.
Ovako politički analitičar i stručnjak za marketing Cvijetin Milivojević analizira moguće strategije opozicije za izlazak na predsedničke izbore.
On u razgovoru za Danas kaže da, u slučaju da opozicija ovako postupi i pripremi dva kandidata za predsednika – ne bi bilo rasipanja glasova, a onaj koji ne bi ušao u drugi krug, imao bi obavezu da pozove svoje glasače da u „plej ofu“ podrže opozicionog kandidata.
„U suprotnom, Vučić će ih razbiti u paramparčad već u prvom krugu jer je on, u svesti konzumenata ovdašnjih medijskih trovačnica, istovremeno  – i najveći Srbin i najveći evroljub koga je srpska majka u srpskoj istoriji rodila“, navodi Milivojević.
* Uveliko se govori o mogućnostima za zajednički nastup opozicije na različitim nivoima izbora koji će se održati 2022. godine. Kolike su šanse za formiranje jedne opozicione liste za beogradske izbore, može li se tako sprečiti rasipanje glasova?
Pošto je opozicija, i „bojkot“ i „konstruktivna“, već propustila da razdvajanje datuma tzv. velikih (redovnih predsedničkih i vanrednih parlamentarnih) od lokalnih izbora u Beogradu i još nekoliko gradova i opština „reši“ još u pretkvalifikacijama, kao uslov svih uslova da uopšte uđe u dijalog „bez stranaca“ ili „pod strancima“, a u oba slučaja, zapravo, „pod spikerom oktroisanog parlamenta Dačićem“ – ostala joj je samo kilava nada da će evroparlamentarci kojima komanduje evropska partija-majka naših naprednjaka, pritisnuti Vučića da to učini!?
Ako lokalni izbori, na kojima bi trebalo da se glasa ne samo srcem, nego i vijugama i stomakom, zaista budu razdvojeni od izbora na kojima podanici bistre „visoku politiku“ na osnovu onoga što im propagandne trovačnice saspu u mozak, onda jedinstvena lista opozicije za Beograd ima smisla. U suprotnom, bilo kakav izlazak na nekakve „opšte“ izbore – a za očekivati je opet antiustavno natkriljene krilaticom nemačkih nacionalsocijalista iz 1936. „Unseren Kindern – Die Zukunft durch AV“ („Naša deca – Budućnost pod AV“ – prevod novinara), kao što se desilo prošle godine – ima smisla samo za utopiste, hronične mazohiste, sančo panse ili adekvatno nagrađene „električne zečeve“.
* Da li je dobitna strategija za opoziciju da stavi fokus na Beograd ili tu leži opasnost da propuste ozbiljniju pripremu za predsedničke izbore?
Umesto da čeka na „milost“ evroparlamentaraca i „samilost“, ustavno ceremonijalnog, predsednika Srbije, opozicija je trebalo da ih „začikava“, priziva, makar jedne, izbore pre Nove godine, a kao svoj znak dobre volje i spremnosti na kompromis, ponudi svoj izlazak na te neke izbore koji bi se održali pre onih što slede početkom proleća. U tom slučaju, već bismo videli na koje su to „ustupke“ u pogledu izbornih uslova spremni Vučić i njegovi politički patroni iz Evropske narodne partije, a na tim izborima koji bi usledili do kraja godine, isprobala bi se ozbiljnost te druge, dominantnije pregovaračke strane. Posle toga, opozicija bi, u martu ili aprilu, znala na čemu je, a bojkot bi joj ostao kao poslednji, ali i ubitačno jak „džoker“!
* Koliko bi afera Belivuk mogla da utiče na opredeljenje birača? I ranije je bilo ozbiljnih afera ali je podrška Vučiću ostala stabilna, mislite li da se slučaj Belivuk po nečemu razlikuje?
Ne zaboravite da odluku o tome za koga će da glasa, većinski srpski birač donosi na osnovu onoga šta mu preporuči Drugi dnevnik javne medijske kuće i celodnevni 24/7 ružičasti rijeliti najgledanije i ostalih televizija sa nacionalnim frekvencijama. Pokušajte da uđete u kožu tog građanina: njemu je poručeno da je ta kriminalna grupa htela da ubije našeg predsednika zato što je jedini on imao hrabrosti da joj se suprostavi! Eh, da: a taj klan su stvorili, naravno, Đilas, Jeremić, onaj „žuti ološ“ koji još nije prešao u naprednjake itd! Kako trenutno stvari stoje, jedina nada opoziciji da postigne neki ozbiljni rezultat na izborima pod sadašnjim izbornim neuslovima (a ne vidim da se tu nešto promenilo u odnosu na prošloletnje, nelegitimne, ali i nelegalne izbore) jeste da priziva i navija za neka incidentalno-akcidentalna gibanja unutar same Es-En-Es.
* Šta će se, po Vašem mišljenju, desiti u odnosu SNS prema Nebojši Stefanoviću?
U „keč ol“ stranci koju, ni u ideološkom ni u političko-programskom smislu, ne možete uhvatiti ni za glavu ni za rep, odlazak niti jednog od 750.000 partijskih paravojnika, makar se on zvao i Stefanović dr Nebojša i, do juče, slovio i za levu i za desnu ruku protivustavnog (ko ne veruje neka još jednom pročita član 115 Ustava) predsednika stranke – ne bi značio ništa. Zapravo, ne bi značio ništa da ovde nije reč – kao u onoj „deda za babu, baba za repu…“ – o ratu tajnim fiokama, fasciklama i fajlovima, u kome jeste da je predsednik SNS i, u slobodno vreme, Republike Srbije, neprikosnoven, ali i ona čistačica koja je čistila te fioke (uzmimo da je to dr Stefanović) ponešto o njihovom sadržaju zna. Ta „deakumulacija“, tiho sklanjanje čistačice u neku udobnu ambasadu na nekoj egzotičnoj destinaciji ili izbor za počasnog „člana Saveta federacije“, jedno je od mogućih rešenja.
Ali, iznenadiću vas svojom naivnošću: ja i dalje verujem predsedniku svih građana Srbije da će se, kako je već devet puta obećavao i oročavao se od 2017. naovamo, na sledećem kongresu u oktobru konačno i otići sa protivustavne funkcije šefa stranke i, ratosiljan tog tereta, pošteno izaći na predsedničke izbore na proleće, sa velikim izgledima da u toj utakmici i, doduše malo teže, pobedi. Ili da se, ako zaista odluči da poštuje Ustav na kome se (uz Miroslavljevo jevanđelje) zakleo i u kome piše da predsednik Republike ima samo osam ceremonijalnih nadležnosti, a da prava vlast „stanuje“ u Vladi – i ne kandiduje za predsednika Republike, već da predvodi svoju partiju na parlamentarnim izborima. (Danas, www.danas.rs, Aleksandra Popović, 28-29.8.2021)

Kome odgovara cenzus od tri odsto: Opoziciji ili SNS i njenim satelitima

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić rekao je da izborni cenzus ostaje na tri odsto. Iako to niko iz opozicije nikada nije tražio i na prošlim izborima se odluka o smanjenju cenzusa tumačila samo kao sredstvo vlasti da u parlament “ugura” stranke i liste koje bi naknadno glumile opoziciju u Skupštini Srbije. I tako stvorile privid demokratskog društva. Iako i danas ostaje bojazan da se iza ovakve odluke krije ista namera, sagovornici portala Nova.rs kažu da nijedna stranka osim SNS, SPS i PUPS nema dvocifreni rejting, tako da što se ulaska u parlament tiče ovakav cenzus odgovara svima. Ipak, ostaje pitanje da li je puki ulazak u Skupštinu jedini i pravi cilj… Bar kad je opozicija u pitanju.
Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je danas, govoreći o međustranačkom dijalogu, da će za izbore ostati cenzus od tri odsto i neće se vraćati na prethodnih pet odsto.
 “Svi su bili digli galamu (iz opozicije) kad je spušten, a u suštini su se radovali. Pa su svi bili zainteresovani da li će se vraćati na pet odsto – neće se vraćati, ostaće tri odsto“, rekao je Dačić, za Radio televiziju Srbije.
I eto opet povoda za podgrevanje starih priča – kome ovo najviše odgovara i ko će se polakomiti.
Medveđa usluga
Izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar kaže da odluka o tome da cenzus ostane na tri odsto odgovara kako vlasti, tako i opoziciji.
 “To nije iznenađenje iz dva razloga. Prvi je da to nije bio zahtev nijedne stranke, da se cenzus vrati na pet odsto. Drugi je da bi vladajuća koalicija bila na meti kritika jer opet menja izborni zakon. Objektivno govoreći, cenzus od tri odsto trenutno odgovara svima. Vlasti jer na taj način mogu da kažu da su učinili sve da izborni proces pluralizuju i učine ga dostupnim za sve političke aktere. Jer je lestvica za ulazak u parlament spuštena vrlo nisko. Opozicija, sa druge strane, nema visok rejting, nijedna opoziciona stranka pojedinačno nema podršku koja je dvocifrena. Praktično sve stranke u Srbiji, izuzev Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije su u faktoru rizika, kad je reč o cenzusu. Zato je logično očekivati da će i pod ovakvim okolnostima praviti koalicije”, kaže Klačar.
Upravo zbog zamke koji ovako nizak cenzus krije.
“Izbori 2020. godine su pokazali da je to jedna medveđa usluga. Taj izborni cenzus se mnogima učinio dostupnijim, izašli su samostalno na izbore i na kraju nisu prešli ni tri odsto. On zvuči zavodljivo, ali kad se pretoči u brojke, odnosno broj glasova koji je potrebno osvojiti, to baš i nije tako”.
Gurka za satelite ili samo navlakuša
Činjenica je da spuštanje cenzusa sa pet na tri odsto nije tražila nijedna opoziciona stranka.
U prethodnom izbornom ciklusu ovo je bila odluka vlasti, koju je javnosti predočio sam predsednik Aleksandar Vučić. Upravo zbog ovakvih okolnosti, takav potez se tumačio kao pokušaj da se u parlament praktično “uguraju” stranke i liste nastale neposredno uoči izbora, a za koje se tvrdilo da su “sateliti vlasti”. I postanu imitacija opozicije u Skupštini Srbije.
Međutim, ovo nije urodilo plodom.
Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da uvek postoji mogućnost ovakvih skrivenih namera, ali da to nije urodilo plodom prošlog puta, pa vrlo verovatno neće ni sada.
 “Nijedna od tih instant lista nije prošla. Zašto mislite da će to biti slučaj ovoga puta? Jedino je SPAS Aleksandra Šapića iskoristio ovo spuštanje cenzusa, ali ga je kasnije usisao SNS. Kad je vlast u pitanju samo SNS, SPS i PUPS mogu da pređu cenzus. Međutim, kad je reč o opoziciji samo šiđardžije ovome mogu da se raduju, one stranke koje bi da se “uguraju” u parlament. Kojima je samo to cilj. Ako je motiv i prave opozicije da se na mala vrata ugura u Skupštinu onda to nije opozicija. Cilj opozicije u bilo kojoj državi ne treba da bude da statira nego da ruši režim”, kaže Milivojević.
Gde nestadoše uslovi
U tom smislu, navodi kao mnogo veći problem to što je opozicija naizgled odustala od ključnog zahteva, a to je razdvajanje izbora.
“Iz izjava vlasti se može zaključiti da će i beogradski ipredsednički i parlamentarni izbori biti održani u istom terminu. I čini mi se da se niko iz opozicije tome preterano ne protivi. Iako je svima to bio jedan od glavnih zahteva pred početak dijaloga oko izbornih uslova. Zašto se od toga odustalo. Ako će Vučić svojim imenom da natkrili sva tri nivoa izbora, čemu se opozicija nada? To je mnogo veći problem od cenzusa i da li je on tri ili pet odsto”, kaže Milivojević. (www.nova.rs, Jelena Jelovac, 27.8.2021)

JEDNA, TRI ILI VIŠE KOLONA Kako će opozicija izaći pred birače u Beogradu?

Da li je "ideološko rasipanje" na jednoj listi manja šteta od rasipanja glasova?
Opozicija će najviše šansi za dobar rezultat ili čak pobedu imati po oštoj proceni na beogradskim izborima iako i dalje ni same opozicione stranke nisu odlučile na kojin način i u koliko kolona bi trebalo da izađu pred birače u prestonici. Šta više, ni analitičari nisu jedinstveni u stavu da li bi opoziciji bolji rezultat donele ideološki logične tri kolone ili jedinstvena lista u Beogradu.
Međustranački dijalog o izbornim uslovima i dalje se odvija na dva koloseka sa i bez posredstva evroparlamentaraca, ali bez obzira na to opozicione stranke uveliko se spremaju za izbornu trku koja bi trebalo da se održi na proleće na tri nivoa – predsedničkom, parlamentarnom i beogradskom. Tako su u SSP-u već sada više nego optimistični u vezi sa izborima u glavnom gradu.
-Možemo da pobedimo. To svaki dan vidimo na terenu u razgovoru sa građanima. Mi smo za saradnju sa svima koji se istinski bore protiv režima Aleksandra Vučića i koji sa njim nikada ne bi bili u koaliciji – rekla je Mila Popović, predsednica Gradskog odbora SSP u Beogradu.
Tri kolone najlogičnije
Međutim, postavlja se pitanje da li je realno da svi koji se istinski bore protiv vlasti budu na jednoj listi u Beogradu? Pogotovo, ako se ima u vidu da “Savez za Srbiju” nije uspeo da opstane, kao i da opozicione stranke desne orjentacije nisu mnogo ni međusobno bliske, a kamoli sa građanskim opcijama.
Konačno, inicijativa “Ne davimo Beograd” zajedno sa ekološkim pokretima, po svemu sudeći, nije raspoložena da deli listu sa političkim strankama.
Iz toga proizilazi da bi ukoliko dođe do ukrupnjavanja opozicije u Beogradu najrealnije bilo formiranje tri ideološki bliske kolone.
Jednu bi mogle da čine stranke desnice kao što su Narodna stranka, Dveri, DSS-POKS, DJB, Zavetnici… Drugu kolonu bi po toj programskoj raspodeli formirale građanske stranke poput SSP-A, DS-a, PSG-a, SDS-a i ostali. Konačno, u trećoj koloni bi se našla inicijativa “Ne davimo Beograd”, koalicija “Zajedno za Srbiju” Nebojše Zelenovića i ekološki pokreti…
Kako je možda najmanje realno da opoziciona desnica formira jednu kolonu postoji mišljenje da bi mogla da napravi dve liste. Jednu bi činila desnica koja je bojkotovala prošlogodišnje izbore kao što su Narodna stranka i Dveri, a drugu oni koji su učestvovali na parlamentarnim i lokalnim izborima prošlog leta poput koalicije DSS-POKS, DJB-a, Zavetnika…
Većina analitičara smatra da bi tako ukrupnjene opozicione kolone prošle sigurno census od tri odsto na republičkom novou, a postavlja se pitanje kakav bi rezultat postigle u Beogradu?
Na papiru dobar predlog o tri kolone
Programski direktor CESID-a Ivo Čolović ističe za “Blic” da na papiru izgleda veoma dobro predlog da opozicione partije u Beogradu nastupe u tri kolone.
-Grupisane u ideološki i programski jasno omeđene koalicije, ove partije bi svakako mogle da ostvare značajaniji rezultat na izborima i osvoje veći broj odbornika nego ukoliko bi nastupile samostalno što bi moglo dovesti do toga da rizikuju da li će uopšte preći cenzus. Ipak, ono što izgleda dobro na papiru, ne mora da bude dobro u praksi – naglašava Čolović.
Kako kaže, dva su ključna pitanja koja se postavljaju u vezi sa ovom idejom.
-Koliko se sa ovim predlogom slažu lideri i članstvo ovih poliitčkih partija i, najvažnije, šta o ovom predlogu misli prosečni glasač u prestonici. Da bi ovo saznale, opozicione političke partije moraju dobro opipati puls građana kroz istrživanja koja bi potvrdila, ili opovrgla, sinergetski efekat i domet ovih koalicija. Ideja o tri kolone koje obuhvataju širok politički spektar je imala uspeha u Crnoj Gori, ali ne treba zaboraviti da je i u Crnoj Gori bilo potrebno par izbornih ciklusa da bi se definisale pobedničke koalicije – podseća Čolović.
Opozicija ima šansu jedino ako razdvoji izbore
S druge strane, politikolog Cvijetin Milivojević smatra da će opozicija imati šanse za pobedu u prestonici samo ako izbori u Beogradu budu razdvojeni od predsedničkih i parlamentarnih izbora.
-Međutim, koliko vidim iz izjava opozicionih lidera to im nije prioritet kao da ne znaju da nemaju šanse na izborima u jednom danu na svim nivoima protiv liste na kojoj je Aleksandar Vučić – pita se Milivojević.
Naš sagovornik misli da bi opozicija morala drugačije da se ponaša na beogradskim izborima nego na republičkom nivou.
-Na parlamentarnim i predsedničkim izborima glavne teme su saradnja sa NATO-m, evroatlanstke integracije, evroazijska unija, problem Kosova i slično i zato je logično da opozicija na tim izborima ide u tri ili četiri kolone jer nema slične stavove u vezi sa ovim pitanjima. S druge strane, na beogradskim pitanjima dominiraju komunalne teme, bolji život u prestonici i tu nema potrebe opozicija da se deli. Zato treba da se objedini na jednoj listi u Beogradu kako ne bi rasipala glasove – apostrofira Milivojević i dodaje, po svemu kako se ponaša trenutno, nije realno da se opozicija objedini u Beogradu.
“Sve više od jedne liste smanjuje šansu za pobedu”
Slično mišljenje ima i politički analitičar Boban Stojanović.
-Izbori u Beogradu ce sigurno biti neizvesni i to jeste prilika za opoziciju koja mora da uradi dve važne stvari. Prvo, da pokaže biračima da postoji mogućnost za promene, a to je da se napravi jedan veliki politički subjekt koji će se po procentu birača približiti SNS-u jer je potpuno drugačija percepcija kod ljudi kada SNS ima 40 odsto, a prvi opozicioni akter sedam ili 10 odsto. A drugo, opozicija ne sme da dozvoli da neka od listi ostane ispod cenzusa, a sve više od jedne liste nosi opasnost za to, a sa svakom novom listom se taj rizik uvećava – naglašava Stojanović.
Kako kaže, iako su sada mnogi hrabri posebno što je cenzus tri odsto, ne bih se kladio u mnogo opozicionih partija da su sigurno iznad toga.
- Podsetiću samo da je na prethodnim beogradskim izborima od 23 liste samo četiri ušlo u parlament, da je baceno 157 hiljada glasova što je bilo ukupno 19 odsto od broja izašlih. To su sve glasovi stranaka koje su ostale ispod cenzusa. Tako da za mene, svaka lista preko jedne ujedinjene opozicione samo doprinosi riziku i smanjenju mogućnosti za pobedu. Sa treće strane, ako bi sve opozicione partije pravile vladajuću koaliciju da smene SNS u Beogradu šta je onda problem da izađu svi zajedno na izbore – zaključuje Stojanović.
Tadić: Zagovaraju jedinstvo u medijima, a u praksi to odbijaju
Jedna od dilema u vezi sa ukrupnjavanjem opozicije je i pitanje u kojoj bi koloni mogla da se nađe SDS Borisa Tadića? Lider ove stranke ističe za „Blic“ da je „štetno insistirati na rezultatima istraživanja koji pokazuju da opozicija ima šansu samo u Beogradu”.
- Time se samo dodatno demotivišu apstinenti širom Srbije, a izbori su dovoljno daleko, tako da itekako postoji mogućnost da se i u drugim delovima Srbije podigne šansa za pobedu opozicije. Međutim, to se neće desiti ukoliko budemo insistirali samo na Beogradu, jer ćemo time obeshrabriti ionako demotivisane građane širom Srbije. A siguran sam da i ostatak Srbije želi da bude jednako oslobođen ove kriminalne vlasti i oni nikako ne smeju biti zanemareni, na račun Beograda – podvukao je za “Blic” Tadić.
Lider SDS-a misli da je pogrešno da opozicija diskutuje u medijima u vezi sa načinom na koji bi trebalo da nastupi u Beogradu, ali i na drugim nivoima.
-Upravo zato već godinu dana i pozivam da sednemo za zajednički sto i da dogovorimo koji način nastupa na izborima bi bio najefikasniji. Taj poziv upućujem od septembra prošle godine i ponovio sam ga i nakon što je Đilas izašao sa predlogom jedinstvene liste u Beogradu. Nažalost, upravo oni koji u medijima najviše zagovaraju jedinstvo, u praksi najviše odbijaju pozive na zajedničke sastanke i koordinaciju. Do sada nismo ni dobili poziv na takav sastanak, niti pozitivan odgovor na sve naše dosadašnje pozive. Evo i ovom prilikom upućujem poziv da konačno sednemo za zajednički sto i ne gubimo više vreme na medijsko igranje gluvih telefona. Konsolidacija opozicione borbe mora biti iznad svih pojedinačnih interesa i to ne sme biti pitanje monopola, već zajedništva i iskrene namere i volje – apostrofira Tadić. (Blic, www.blic.rs, M.Tašković, 27.8.2021)

Kad dijalog zamene pesnice: Gosti N1 o Bjelogrliću i drugim eskalacijama nasilja

Nasilje koje ima „reklamu“ na televiziji potencira nasilje u svakodnevnom životu, upozorava novinar Ranko Pivljanin povodom fizičkih sukoba u političkom životu. Analitičar Cvijetin Milivojević kaže da prisustvujemo i drugim vidovima nasilja osim fizičkog, i da se uglavnom radi o nasilju koje propagira režim putem „propagandnih glasila“.
Voditeljka: „Pre nego što počnemo razgovor, ja bih…“
Pivljanin: „Da se pobijemo?“ (smeh)
Ovako je počeo razgovor o nedavnim slučajevima kada su verbalni sukobi javno prerasli u fizičke – uključujući jedan incident u studiju N1 televizije ranije ove nedelje.
Povodom napada glumca Dragana Bjelogrlića na reditelja Predraga Antonijevića, Pivljanin kaže da je lični sukob dvojice ljudi projektovan kao stranački sukob.
„Nešto što je bilo njihovo lično je izašlo u javni prostor kao obračun vlasti i opozicije – oni se više ne pitaju (u vezi sa) sa sopstvenom tučom“, rekao je on u emisiji Novi dan na N1.
„Propagandni štab Srpske napredne stranke očigledno permanentno zaseda, oni su iste večeri organizovali specijalne emisije“, dodao je Cvijetin Milivojević.
On smatra da je pravo političko nasilje ono koje dolazi od nosilaca vlasti prema onima koji nisu na vlasti i da je od obračuna pesnicama strašniji „uličarski rečnik“ premijerke Srbije Ane Brnabić.
Pivljanin kaže da postoji nasilje koje se projektuje „iz stožera SNS“ i da se od javnosti pravi „ekspres lonac, a nema ispusnih ventila“.
„Ja se bojim tog nasilja koje se akumulira u celom društvu, i na koji način će se to rasplesti. Ne mislim da ćemo da se bijemo po ulicama, ali bojim se da ono što oni rade dirigovano, jednog trenutka može da se otrgne kontroli“, rekao je on.
Govoreći o sukobu između Đorđa Žujovića iz Socijaldemokratske partije Srbije i Konstantina Samofalova iz Socijaldemokratske stranke, koji je umalo prerastao u tuču u studiju N1, Cvijetin Milivojević kaže da očigledno postoji neki privatan konflikt između njih.
„Nije lepo što su taj sukob koji tinja izneli pred javnost na ovaj način“, kazao je Milivojević.
Pivljanin smatra da ljudi „moraju da imaju ručnu kočnicu, posebno oni koji se bave politikom“.
„Oni nisu poslali dobru poruku, nisam pristalica takve vrste komunikacije“, rekao je.
Upitan o retorici koju ima Vladanka Malović, šefica informativne službe SNS, rekao je da je „prilično niska“.
On smatra da je retorika vlasti na društvenoj mreži Tviter ipak manje problematična od one u parlamentu, gde je na delu „silovanje javnog prostora“.
Na pitanje da li su fizički sukobi „krajnji stadijum nezrelosti političke scene“, Milivojević odgovara:
„Ma ne, pesnica nije strašna… Ovde pesnica nažalost može da bude uvod u nešto mnogo gore“. (TV N1, “Novi dan”, www.rs.n1info.com, 27.8.2021)
https://rs.n1info.com/vesti/kad-dijalog-zamene-pesnice-gosti-n1-o-bjelogrlicu-i-drugim-eskalacijama-nasilja/