NIN panel: Kako prepoznati lažne vesti i kako na njih reagovati?

U prostorijama redakcije magazina NIN održan je prvi u nizu panela koji će novinari i urednici i NIN-a organizovati u narednim mesecima u cilju da budućim kolegama, studentima novinarstva, približe tajne i zamke bavljenja ovim poslom.

Na prvom panelu tema su bile: duboka laž u medijima, spinovi, kampanje, ciljevi onih koji šire lažne vesti. Kako prepoznati lažne vesti i kako na njih reagovati?

Sa budućim kolegama sa Fakulteta političkih nauka i Fakulteta za medije i komunikacije iz Beograda razgovarali su glavni i odgovorni urednik NIN-a Aleksandar Timofejev, spoljnopolitički urednik NIN-a Nenad Zafirović i vlasnik agencije Pragma, politikolog, novinar i konsultant za odnose sa javnošću Cvijetin Milivojević. (youtube kanal nedeljnika NIN, 7.11.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=tvdtgdLN6cg&pp=ygUDbmlu

 

Provera izvora najbolji lek: Radionica NIN-a u okviru projekta Borba protiv manipulacije informacijama i stranih uticaja

Lažnih vesti i informacija je u izobilju, a najbolji način borbe su medijska pismenost i profesionalizam, istakli su učesnici radionice „Duboka laž u medijima, spinovi kampanje, ciljevi onih koji šire lažne vesti: Kako prepoznati lažne vesti i kako na njih reagovati “ u organizaciji nedeljnika NIN.

NIN-ovoj radionici prisustvovali su studenti Fakulteta političkih nauka i Fakulteta za medije i komunikacije, a radionicu je otvorio i moderirao glavni urednik NIN-a Aleksandar Timofejev.

Svoje znanje i iskustva u borbi protiv lažnih vesti sa studentima podelili su spoljnopolitički urednik nedeljnika NIN Nenad Zafirović i politikolog, novinar i konsultant za odnose sa javnošću Cvijetin Milivojević.

Budući novinari i novinarke su imali priliku da slušaju o posledicama dubokih laži u medijima i načinima za prepoznavanje i prevenciju istih, kao i da kroz diskusiju podele lična iskustva.

„Svi novinarski kodeksi se zasnivaju na proverenim činjenicama, dakle novinarstvo podrazumeva informaciju koja je istinita, neutralna, objektivna i ako je reč o temi koja je važna – da se čuju dve strane. U tom smislu, gde god imate zagađenje koje nazivate lažne vesti, gde imate višak laži i manjak istine i činjenica, to se i ne može zvati novinarstvom“, rekao je Milivojević.

Kao jedan od najboljih alata za prepoznavanje lažnih vesti, Milivojević izdvaja proveru izvora informacije, kao i karakteristike tog izvora, skrećući pažnju na posebne veštine komunikacije koje neke agencije koriste zarad dobijanja publiciteta. (www.nin.co.rs, NIN, Anja Simonović, 7.11.2024)

https://www.nin.rs/drustvo/vesti/61145/nin-radionica-u-okviru-projekta-borba-protiv-manipulacije-informacijama-i-stranih-uticaja

Milivojević: Ne očekujem drastične promene u odnosu prema Kosovu, ali Tramp je pre svega biznismen

Politikolog Cvijetin Milivojević ocenio je danas da ne veruje da će se izborom Donalda Trampa za predsednika Amerike nešto drastično menjati u američkoj politici prema Kosovu, bar ne tako brzo, ali uz opasku i da je on u svojim potezima pre svega biznismen, a ne političar.

"Moram da podsetim onaj deo naših građana koji su zdušno navijali za Trampa da je na njegovu molbu, zahtev, uz sasluženje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Izrael priznao Kosovo. Treba krenuti od toga i uvek se vraćati na to. Izrael se desetak godina opirao priznanju Kosova", rekao je Milivojević za Betu.

U izbornoj kampanji za predsednika kada je Tramp izgubio, podsetio je Milivojević, Vučić je kao, poklon Trampu, faktički pozvao Izrael da prizna Kosovo za nezavisno i obećao da će Srbija otvoriti diplomatsko-konzularno predstavništvo u Jerusalimu, čime je direktno gurnuo prst u oko bar desetak islamskih zemalja koje to nisu učinile.

Prema njegovim rečima, za četiri godine dok je Tramp bio američki predsednik Srbija je bila samo dalje od Kosova, ali daleko manje zbog američke politike već zaslugom srpskih vlasti koje su svoje poteze uvek nastojale da pravdaju spoljnim pritiskom.

Milivojević je ukazao na karakteristiku Trampa, kao prvenstveno biznismena, i podsetio da su njemu bliski ljudi bili skoro u Beogradu zbog poslovnih poduhvata, vezanih za moguću gradnju kompleksa na mestu srušenog Generalštaba Vojske Srbije.

To bi moglo da ga odobrovolji, procenio je Milivojević, ali je problem što je Srbija francusko-nemačkim, pa zatim Ohridskim, sporazumom isuviše izašla sa Kosova i tamo prenela više svojih državnih identitetskih atributa.

"Za mene bi značilo da se nešto promenilo (u američkoj politici) kada bi trampova administracija rekla da se neće mešati na eventualni ponovni zahtev Srbije da vrati hiljadu svojih vojnika na Kosovo. Ne moraju da kažu da će podržati, nego da neće zabraniti", rekao je Milivojević, navodeći da to bi imalo i simboličan značaj.

Govoreći o uticaju izbora Trampa na prilike u drugim delovima sveta, on je rekao da je veoma moguće da će se odraziti na rat u Ukrajini, jer je pragmatičan pa neprijatelja broj jedan smatra Kinu, a ne Rusiju, kako bi je sprečio da bude ekonomski dominantna.

Prema rečima Milivojevića, niko realan ne očekuje da će se Rusija povući iz delova Ukrajine koje vojnički drži, a sa Krima pogotovo, pa verovatno ni Tramp tako da bi možda mogao da uđe u neku vrstu trgovine da se ostatku Ukrajine faktički dozvoli neka vrsta partnerstva sa NATO.

"On će biti prihvatljiviji za neku vrstu razgovora sa Rusijom na tu temu, ali verovatno direktnih razgovora", rekao je Milivojević, navodeći da se tu gubi potreba za posrednicima, za mesto u tome za Kijev i Evropsku uniju.

Na pitanje o sukobu na Bliskom istoku, Milivojević je rekao da će Tramp "nastaviti da još više podržava Netanjahovu politiku razračunavanja sa Palestinca nego što je to do sad činila demokratska administracija Bajdena i Haris".

Međutim, naveo je Milivojević, Tramp neće dozvoliti da odu tek tako od Amerike zemlje bogate naftom, kao što je Saudijska Arabija, koje su već počele da koketiraju sa BRIKS-om.

"On će se možda pojaviti kao neko ko je supervizor Izraela pa će ponuditi neke stvari u interesu islamskih zemalja, arapskog sveta. On je pragmatičan. On bespogovorno stoji iza Izraela i njegove ekspanzije na Gazu, ali stoji bespogovorno i iza svoje politike vraćanja Amerike sebi, Amerika iznad svega. Tramp pre svega vidi ekonomiju Amerike iznad svega, a bez tih bogatih zemalja arapskog sveta to bi teško bilo", objasnio je Milivojević. (www.beta.rs, 6.11.2024)

Šta posle ostavke Gorana Vesića: Utvrđivanje odgovornosti na nekoliko nivoa

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić je danas formalno podneo ostavku navodeći da je "odgovoran čovek koji želi da ličnim primerom pokaže da u današnjoj Srbiji postoji moralna odgovornost zbog strašne tragedije".

Vesić je rekao da je odluku doneo i ranije, ali da se nije oglašavao zbog pijeteta prema nastradalima i njihovim porodicama. Vesić ističe da je sada odlučio da istupi i pokaže da u Srbiji postoji moralna odgovornost iako u resornom ministrarstvu, kako kaže, ne vidi krivicu.

"Ja i ljudi koji rade sa mnom i danas plačemo za tim ljudima. I danas razmišljam o deki koji je sa dve unuke krenuo na voz. Dok sam živ misliću na njih. Iako nemam dece ne mogu da dozvolim da bilo ko upire prstom u mene bez dokaza i bez ijedne indicije, samo zato što misle da im je sve dozvoljeno", naveo je Goran Vesić.

Predstavio je i hronologiju radova na Železničkoj stanici i tom prilikom istakao da je još 2017. godine Infrastruktura železnice Srbije dala projektni zadatak Saobraćajnom institutu CIP za izradu idejnog projekta. Već sledeće godine potpisan je i ugovor o izradi samog projekta, prema kome je izvođač radova konzorcijum kineskih kompanija CRIC i kompanija CCCC, dok je investitor Infrastruktura železnice Srbije, a finansijer Ministartvo građevinarstva.

Zavod za zaštitu spomenika kulture Novog Sada 2021. godine dao je konzervatorske uslove, a iste godine je urađen i projekat za građevinsku dozvolu. Za nadzor su bile zadužene dve strane kompanije kompanije - Utiber i Ežis, kaže Vesić i napominje da se sve to dogodilo pre nego što je izabran za ministra u Vladi.

"Ne mogu da prihvatim krivicu za smrt 14 ljudi nastradalih urušavanjem nadstrešnice železničke stanice, jer, ni ja, ni ljudi koji rade sa mnom, nemaju ni trunku odgovornosti za tragediju koja se dogodila. Siguran sam da će to da pokaže istraga koju vodi nadležno tužilaštvo, a kao što znate, prvi sam se odazvao pozivu tužilaštva, kao ministar koji je nadležan za ovaj resor, jer ministarstvo na čijem sam čelu želi da se utvrdi odgovornost za nesreću koja se dogodila", naveo je.

"Najvažnije utvrđivanje krivične odgovornosti"

Odluku o ostavci Vesić je doneo zbog velikog pritiska, pre svega u stranci, a zatim i medijskog, kao i opozicionih stranaka, ocenjuje  medijski i politički konsulant, Nikola Tomić. Istakao je da njegovu odluku pozdravlja, ali da je najvažnije ono što sledi, a to je utvrđivanje krivične odgovoronsoti.

"Imamo jedan kvadrat odgovornosti - Infrastruktura železnice Srbije, CIP kao projektant, kineske firme kao izvođači i jedna mađarska i jedna francuska firma kao nadzor radova. U tom kvadratu se nalazi ta krivično-pravna krivica i to mora da se što pre, ali zaista što pre, rašrafi", naveo je Tomić.

Uzrok tragedije bi mogla biti rekonstrukcija stare građevine bez prethodne ocene njenog stanja, kaže građevinska inžinjerka za konstrukcije Andrijana Milovanović. Dodaje da je upotrebna dozvola potvrda da je objekat spreman za korišćenje koja se dobija nakon složene komisijske provere, ali da se nažalost često dešava da se objekti bez upotrebne dozvole koriste.

Milovanović ističe da je ostavka ministra Vesića moralna odluka i dodaje da je očekivala da će ih biti mnogo više.

"I možda je to trebalo da se desi tog dana. Mislim da je to više pitanje časti. Dok se ne utvrde krivci, odgovorno osoblje tu, ne samo ministri, ne samo ljudi u javnom sektoru, nego i oni koji su direktno učestvovali bilo u projektovanju, bilo u izradi ovog projektnog zadatka, čak iako nisu krivi, mislim da je bila stvar savesti i morala da izađu i da kažu - mi se na ovaj način izvinjavamo porodicama poginulih", rekla je Milovanović.

Nekadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović rekla je za Euronews Srbija da se ne raduje ostavci jednog ministra.

"Ja ću da budem mirna onda kada se stvarno istraga završi i kada mi vidimo šta se desilo. Dakle, kad zaista saznamo šta se to desilo i zašto je ta nadstrešnica pala iz dva razloga - jedno je zbog pravde, istine, zbog toga što su nedužni ljudi stradali i svi oni koji se danas nalaze u bolnici, a drugi razlog je da nam se to ne ponovi", rekla je Mihajlović.

U Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu do sada je saslušalo 40 osoba, a među prvima koji su dali izjavu bio je Goran Vesić. On je drugi ministar koji je u proteklih godinu dana podneo ostavku zbog, kako je naveo, moralne odgovornosti. Prošle godine to je učinio Branko Ružić, tadašnji ministar prosvete, nakon masovnog ubistva u OŠ Vladislav Ribnikar.

Milivojević: Nije Vesić tu jedini...

Analitičar Cvijetin Milivojević je rekao da je ostavka Vesića čin jednog odgovornog političara i da ništa drugo nije ni očekivao.

"Na kraju krajeva, možda je premijer Vučević u pravu, možda tu nema Vesićeve subjektivne odgovornosti, ali on je na čelu tog ministarstva. Naravno, meni bi bilo logičnije da se pitamo i ko je sve bio ministar u ove četiri godine. Nije Vesić tu jedini. Koliko znam, tu je bio i gospodin Momirović, i gospođa MIhajlović itd", naveo je Milivojević za Euronews Srbija.

Međutim, MIlivojević navodi da to ništa ne znači i da to nije "kotrljanje glava" kako se pokušava predstaviti.

"Ko je tražio kotrpljanje glava? Kotrljanje političkih glava je nešto drugo. Ako vi vodite nešto, ako ste na čelu jednog grada, ministarstva, na čelu  vlade i države, onda imate neku vrstu politčke odgovornosti. To je jedan nivo. Onda imate moralnu odgovornost, kao običan čovek”, rekao je Milivojević.

Dodaje da su treći nivo direktni krivci i da ne zna od koga će se početi.

"Koliko vidim, mnogi sad upiru prstom u direktorku Infrastrukture železnica Srbije. Ona je takođe dojučerašnja ministarka, doduše za poljoprivredu. Pa onda nivo izvođača i tako dalje", rekao je.

Naveo je i da zahtevi za ostavkama mogu da dođu iz dva izvora. Jedan su poliitčke stranke opozicije koje žele da padne vlast, a drugi su građani koji to žele nezavisno od svog političkog opredeljenja. (www.euronews.rs, TV Euronews Srbija, voditeljka Roksanda Babić, 5.11.2024)

https://www.euronews.rs/srbija/politika/144109/sta-posle-ostavke-gorana-vesica-utvrdivanje-odgovornosti-na-nekoliko-nivoa/vest

https://www.youtube.com/watch?v=r_i4zOweKr8&pp=ygUPZXVyb25ld3Mgc3JiaWph

Novi Sad pali sveće za 14 poginulih, a premijer Srbije u Šangaju dogovara nove ugovore s Kinezima

Miloš Vučević treba da podnese ostavku:

Dok je Novi Sad palio sveće za poginulima u nesreći na Železničkoj stanici, predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević nije bio uz njih, već je otputovao u Šangaj. Na njegovoj skali prioriteta u tom trenutku bilo je važnije da se amortizuje bes građana prema kineskim firmama koje su bile angažovane na izvođenju radova na rekonstrukciji pomenute zgrade. Mišljenje sagovornika Nove je da je Vučević umesto toga morao ponuditi svoju ostavku. Kao predsednik Vlade, prvi čovek SNS i dugogodišnji gradonačelnik Novog Sada.

Za “verovali ili ne” bila je vest da u nedelju premijer Miloš Vučević nije bio u Novom Sadu, već u Šangaju.

Šta je radio premijer u Kini dok brojimo 14 poginulih ispod betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i dok se teško povređenima lekari bore za život?

Pravi dogovor s kineskim kompanijama oko novih ugovora.

“Danas smo potpisali Memorandum o razumevanju sa kompanijom Mint Grup koja ima dve fabrike u Srbiji, u Loznici i Šapcu“, rekao je Vučević obraćajući se novinarima u Šangaju.

Zatim je javnost informisao da se radi o potpuno automatizovanoj i robotizovanoj fabrici koja radi za najveće nemačke i japanske proizvođače automobila i da je njihova želja da dođu sa novim investicijama u oblasti razvoja i logistike u Beograd i Inđiju.

Kao da je ikoga u Srbiji u tom trenutku za tako nešto bilo briga.

A zatim je Vučević rekao da ne želi da učestvuje u „histeriji“ oko kineskih kompanija posle nesreće u železničkoj stanici u Novom Sadu.

„Ne želim da učestvujem u ovome, koliko sam stekao utisak, da treba proterati sve kineske kompanije ili ne znam ni ja šta, bez bilo kakve odluke, ocene ili analize, neću da budem deo te histerije, i bojim se da se opet preko nas prelama neka šira geopolitička priča“, istakao je Vučević.

Šta to beše moralna odgovornost

Komentarišući odluku premijera da usred ovakvih događaja u Srbiji ode u Šangaj, politikolog Cvijetin Milivojević kaže da je njegov lični stav da je Miloš Vučević još u petak morao da ponudi svoju ostavku.

“Njegova moralna obaveza je bila da podnese ostavku. Verovatno bi tu ostavku odbili i Vučić i SNS i Skupština, ali on je to morao da uradi”, kaže Milivojević za Novu.

Ako bi s gledala moralna stranu priče, navodi Milivojević, logično bi bilo da Miloš Vučević kao premijer države, predsednik SNS i dugogodišnji gradonačelnik Novom Sada bude u svom gradu, da bude uz svoje sugrađan.

“Međutim, on je uradio nešto posve drugačije, otišao je u Šangaj ne bi li utešio naše kineske partnere. U celoj ovoj tragediji, on je verovatno po nalogu vrhovnog emisara Aleksandra Vučića dobio zadatak da obavi krizni PR za državu i smanji štetu u njihovoj saradnji sa kineskim firmama”, kaže Milivojevć i zaključuje:

“Nejasno je još da li je izvođač ovih radova na železničkoj stanici u Novom Sadu bila kineska kompanija ili neko od podizvođača, među kojima su uglavnom naše firme bliske SNS. Međutim prvobitni gnev ljudi bio je usmeren pre svega prema vlasti, a onda prema Kinezima kao nosiocima posla. Iako oni ne rade samo u Srbiji, već dobijaju velike infrastrukturne projekte u celom regionu”.

Taj bes postao je još veći nekoliko sati nakon nesreće, kad je stigla vest da kineska kompanija ne želi da se objave bilo koji delovi ugovora.

Nismo saglasni…

Naime, za izvođača radova na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, angažovan je kineski konzorcijum CRIC&CCCC („China Railway International Co.Ltd“ i „China Communications Construction Company Ltd“).

Ovaj konzorcijum firmi China Railway International Company (CRIC) i China Communications Construction Company (CCCC) bio je generalni izvođač radova za inženjering, nabavku i izgradnju (EPC) na deonici pruge Beograd – Stara Pazova, odgovoran za projektovanje i izgradnju pruge Beograd – Stara Pazova.

Kako je sam konzorcijum objavio u Večernjim novostima početkom 2023. godine, kineski izvođač radova odgovoran je i za izgradnju projekta pruge Novi Sad – Subotica – državna granica. Projekat rekonstrukcije Železničke stanice Beograd uradio je Saobraćajni institut CIP.

Preduzeće “Infrastruktura železnice Srbije” dva sata nakon nesreće je saopštilo da nadstrešnica koja je pala nije bila predmet rekonstrukcije, već da je u okviru rekonstrukcije rađena “unutrašnjost stanice, krov i fasada iznad i ispod nadstrešnice”.

Sama obnova stanice je bila tajna jer su kineske kompanije tako želele.

S obzirom na to da je rekonstrukcija stanice počela još u oktobru 2021. pa da je stanica svečano otvorena u jeku predizborne kampanje u martu 2022. te ponovo zatvorena zbog radova, Portal021 je pitao Ministarstvo saobraćaja i JP “Infrastruktura Železnice Srbije” da im dostave ugovore i fakture u vezi sa ovim poslom.

Umesto dokumentacije, od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dobili su odgovor u kome navode da su “kontaktirali kinesku ugovornu stranu” koja ih je obavestila da “nije saglasna da se bilo koji podaci iz ugovora i u vezi sa ugovorom dostavljaju trećim licima pre završetka projekta, odnosno pre dobijanja potvrde o dobro urađenom poslu”. (portal www.nova.rs, Jelena Jelovac, 5.11.2024)

Не иди средином ђаде, али ни плахо уз крај

„Сјећам се: полазио сам "на школе". Мати је грцала испраћајући ме: „Припази, синко, град је душманин. Не иди средином ђаде, сатрће те штогод, ама немој ни плахо уз крај - да те, бој се, не удари нешто с крова, него хајде нако, нако... - Даље није знала или није могла."

Тако је, у приповетки „Мајка“, Зијо Диздаревић, врсни југословенски приповедач, предратни скојевац и београдски студент, који је свој прекратки живот (26 година) окончао у усташком логору Јасеновац, описао страх мајке којој је, претходно, другог сина прегазио једини аутомобил који је прошао прашњавим сокаком те босанске касабе.   

Ове речи изрекла је, по стотину пута ваљда, својој, али и туђој, деци и унучићима, свака мајка и свака бака на овоме свету.

Сигурно и оне које су, 1. новембра 2024, нешто пре поднева, на тек реконструисану, железничку станицу у Новом Саду, испратиле своје најмилије.

Пишем ово док Институције с великим „И“ хорски ћуте, ишчекујући вече када ће „им њима свима хејтерима“, наш „Деус екс макина“, у пригодној „Ћирилици“ на „Срећној телевизији“, да им све по списку, „нану нанину“... саспе једну и једину истину у лице!

За то време главни удар моћног непријатеља споља и изнутра свалио се на нејака пропагандистичка плећа медијских драговољаца који су се самоподметнули наместо Поглавице: „Усташки државни удар на Србију! Специјални рат против Србије! Усташе напале Вучићевића и Информер...“ „Усташе“ са хрватског портала „Индекс“ су, наиме, удариле на „Информер“, а „Информер“ јест једнако Србија, тако што су довеле у питање „свету и само једну и једину истину о старој и (не)реконструисаној надстрешници“ коју сервира тај београдски парамедиј.

Успут, жив нисам, хоће ли се остварити црна слутња доврховног штампаног вучићоида да би, „због хајке и хистерије која је настала после трагедије у Новом Саду, председник Вучић могао да одлучи хоће ли Србија морати да одустане од историјског пројекта“! Само да се то не догоди, јер све се питам – како бисмо преживели (и како смо и до сада живели) без ЕКСПО-а, нове зграде Сајма, националних стадиона за ногомет и атлетику, националног делфинаријума и још којечега у најплоднијим ораницама Доњег Срема!?

Апсолутна власт носи апсолутну одговорност – говорило се још у време када је особа Милошевић био, не баш баш сва, али готово сва у земљи. Изнад институција јер је (и)он био институција само по себи.

Збиља, шта су - да оставимо по страни Институцију Над Институцијама, а то је данас поглавица Србаља Лав Који Седи На Две Хоклице – институције у Србији?

Волфганг Стрек и Кетлин Телен дефинишу друштвене и државне институције као „грађевинске блокове друштвеног поретка“. Даглас Норт сматра да су институције „људски осмишљена ограничења која обликују интеракцију“, док их Џек Најт одређује као „скуп правила која структуришу друштвене интеракције на одређене начине“, с тим да „знање о овим правилима морају да деле чланови релевантне заједнице или друштва“.

Код нас институције или мало чему или ничему не служе, а уз то, уз часне изузетке, и не раде. А неке које нешто и раде, углавном, то не раде у интересу грађана него олигократије.

За председника Републике, његови обожаваоци, мисле да је највеће опште добро земље – рече адвокат Зденко Томановић.

Кад наш Поглавица нешто каже, предложи, одлучи - то је то. Аксиом. О томе је забрањена свака даља дискусија.

Градоначелник Ујвидека понављао је четири кључне речи (држава, институције, систем, струка) из агенде Врховног Државног Климоглавства: „Грађани треба да верују у државу, у институције, у систем. Морамо веровати органима. Струка треба да каже шта се догодило, прво да утврдимо шта се догодило.“

Одговорност – морална, политичка и кривична - забрањена је реч међу напредњацима. Јавно нуђење оставке, макар из моралних разлога, није дозвољено без амина Поглавице. „Случај Ружић“ и оставка бившег министра просвете после масакра у „Рибникару“ и Дубони изазвали су бес међу нововиделистима, јер су се догодили баш у тренутку када су се ови, из петних жила, упињали да докажу „како систем није заказао“, као да је то најважнија ствар на свету када имате двоцифрен број мртвих.

После стратешке (операција „спасавање редова Вучића“), па медијске (Врховни Пропагандни Стожер је, пола сата после трагедије, док су се тек пребројавале жртве, смислио формулацију „стара нереконструисана надстрешница реновиране станице“), уследила је спољнополитичкоекономска, и то превентивна, акција „контроле и санирања штете“.

Доскорашњи новосадски градоначелник, а актуелни шеф (најјаче) партије и Владе Србије, промптно је, уместо да буде са својим Новосађанима у овим тешким тренуцима, морао да, као опуномоћени Поглавичин емисар, лети у Чајну, да теши и релаксира кинеске партнере, да им поручи да неће бити консеквенци, ако има и њихове „командне“ одговорности за несрећу, али и да предупреди могући излив антикинеског расположења, због нетранспарентности посла реконструкције Железничке у Новом Саду и других бизниса по Србији....

Пре три године, за тадашњу премијерку, рекао сам: Где је вишак компетенција и функција, ту је мањак памети.

Штитећи актуелног премијера, садашња спикерка парламента и бивша Поглавичина Тајница на месту председника Владе, у први мах је понудила своју (политичку) главу за његову, мислим Вучевићеву, јер је, вели, она била седам година на том месту.

Е, сад да ли се ујела за језик, после тога се није нешто претерано трудила да докаже, како, као ономад у „Рибникару“ и „Дубони“ што, наводно, није, ни овај пут „систем није заказао“.

А систем, уистину, не заказује само онда када треба да послужи олигархији и његовој бизнис елити! Полиција (уз помоћ маскираних НЛО батинаша) асистира у рушењу мостова, „увођењу у посед“ на Савамали; судови се играју скривалица и суде управо супротно Душановом законику – „по страху од царства ми“!

У удруженом политичко-пропагандном подухвату власти, парамедија, самопрозване струке и деградираних државних институција основни циљ је самоамнестирање од било какве одговорности за страшну несрећу у Новом Саду, али и за пандемију дивље градње и разградње широм Србије.

Осведочени моралокршитељи деле лекције из етике, парамедији узимају за се улогу моралних арбитара који пресуђују да су сви они који захтевају одговорност за несрећу „лешинари“, импутирају да је захтевање одговорности и оставки „хајка“,  у којој се „тражи да се нечија глава ритуално приноси као жртва да би се умирила светина“ (цитат: Вучевић из Кине).

Јер, за све су криви неки други: Тито, „проклета била 1964. и дан када је изграђена новосадска станица“; криви су пројектанти од пре шест деценија; Н.Н. пројектанти данас, подизвођачи, стручњаци, керамичари и тапетари, само они, Надстручњаци за све и свашта, нису криви...

Изгледа морбидно, али у целој овој трагедији – изгледа да је напредњацима највећа трагедија у томе што им ова трагедија може да пољуља или измакне неке фотеље?!

Зато се, од петка, сви преиспитујемо, пресабирамо и нећкамо када треба да станемо или само прођемо испод стрехе, избегавамо мостове и мостиће, а камоли стаклене визитор ћуприје и остала чуда напредног неимарства. Јер, ако не умеју да поправе једну обичну надстрешницу, како ли ће тек, безбедно по народно здравље и животну средину, да, први у Европи, почну копање литијума и бора?!

За сада се, у прилог неопходности „преузимања одговорности“, јавно огласио само један напредњак. Додуше, баш Поглавичин трбухозборац. Колико знам, и један високи државни дужносник је понудио своју оставку, али, за сада, само Поглавици лично, јер се, без његовог халала, с таквим нечим не сме у јавност.

Као да се режим у Србији и даље држи оне Мугабеове (Роберт Мугабе, вишедеценијски аутократа Зимбабвеа): „Нећемо дићи руке од своје земље због једног X на гласачком листићу. Како се гласачка куглица може такмичити с пушком?“. И: „Пушка која обезбеђује гласове, треба да остане и њихов чувар, гарант“.

А само једна, макар и неискрена оставка из моралних разлога и озбиљна истрага о узроцима трагедије, плус по један потпис на забрану рушења Старог савског моста (макар док се не изгради нови) и на забрану ископавања литијума и бора (бар док се не уверимо да су то, у својој земљи, почели да раде наши „гаранти“ Немци) – био би корак општој релаксацији напетости у целом нашем друштву. Али, бојим се да тако нешто од овог режима нећемо дочекати. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, www.bezcenzure.rs, 4.11.2024)

Ima li spasa za SDS: Između TEGOVA PROŠLOSTI i neizvjesne budućnosti

Najveća opoziciona stranka u Republici Srpskoj, SDS, na nedavno završenim lokalnim izborima nastavila je s negativnim trendom pada popularnosti među biračima.

Uukupnom broju osvojenih glasova na teritoriji Srpske, SDS je dobio 84.000 glasova, što je za oko 2.500 manje u odnosu na prošle izbore, a osim pobjede Ljubiše Petrovića u trci za gradonačelnika Bijeljine, te osvajanja načelničke funkcije u Gacku od strane bivšeg stranačkog predsjednika, Vukote Govedarice, SDS se na proteklim izborima malo čime mogao pohvaliti.

Doduše, aktuelni predsjednik SDS Milan Miličević ponovo je, manje-više očekivano, pobijedio u trci na načelnika Teslića, Marinko Božović potvrdio načelničku poziciju u Istočnoj Ilidži, a pobjeda je ostvarena u još nekoliko opština za koje se pretpostavljalo da će pripasti toj stranci. Međutim, SDS je na proteklim izborima izgubio čelne pozicije u Ugljeviku, Sokocu, Bileći i Brodu, dok je u najvećem gradu Srpske, Banjaluci, državotvorna stranka koja je početkom 90-ih godina prošlog vijeka uživala skoro pa plebiscitarnu podršku srpskog naroda u BiH, spala na najniže grane u svojoj istoriji i ostala bez ijednog odborničkog mandata u Skupštini grada.

Sve ostaje isto

O stanju u SDS i potezima koje će stranačko rukovodstvo u narednom periodu preduzeti kako bi se pokušala prevazići dugogodišnja kriza, u programu BN televizije govorio je stranački lider Milan Miličević. Između ostalog, on je poručio kako će Glavni odbor SDS uskoro odlučivati o povjerenju kako njemu, kao predsjedniku stranke, tako i ostalim članovima rukovodstva SDS.

– Zaključak je da nismo zadovoljni rezultatima izbora, jer oni nisu ono što smo priželjkivali i sebi zacrtali. Kao predsjednik stranke dajem svoj mandat na provjeru i preispitivanje Glavnom odboru SDS. Ukoliko tu podršku nemam, onda to podrazumijeva da stranka ulazi u unutarstranačke izbore i izbor novog predsjednika. Isto tako, svi članovi Predsjedništva složili su se s tim da svoje mandate takođe daju na preispitivanje Glavnom odboru SDS – rekao je Miličević, prenoseći stavove koji su usvojeni na nedavnom sastanku Predsjedništva SDS u proširenom sastavu.

Dodao je i to da se ovo pitanje mora „promptno rješavati“, te da, kako je istakao, nema razloga za odugovlačenje.

Inače, odlično obaviješteni izvori Srpskainfo iz vrha najveće opozicione političke partije u Srpskoj tvrde nam da je gotovo izvjesno to da će na predstojećoj sjednici Glavnog odbora SDS Milanu Miličeviću, kao predsjedniku stranke, te članovima aktuelnog stranačkog predsjedništva biti pružena podrška za nastavak rada.

– Ono što se, takođe, očekuje jeste to da dođe do „pojačanja“ u sastavu Predsjedništva SDS, odnosno da u rad tog tijela budu uključeni Ljubiša Petrović, Marinko Božović i Vukota Govedarica – otkrivaju naši sagovornici.

Kako je krenuo, ali i ko je kriv za sunovrat SDS, stranke koja je najzaslužnija za političko organizovanje Srba s ove strane Drine u vrijeme raspada bivše SFRJ, pitali smo za mišljenje političkog analitičara Cvijetina Milivojevića. On smatra da je „propadanje“ SDS počelo onog trenutka kada je ta stranka „pokušala da bude ono što nije, niti što može da bude“.

Bježanje od identiteta

– Paradoksalna je situacija da je stranka koja je stvarala Republiku Srpsku sada u poziciji da bježi sama od sebe. To nije problem samo sadašnjeg rukovodstva SDS, već je to problem koji traje u kontinuitetu – tvrdi Milivojević.

On ocjenjuje da se razumijevanje za odluku rukovodstva SDS da odstupi od politike i programa svojih osnivača, možda, može naći u periodu kada su visoki predstavnici uvodili sankcije liderima SDS prije nešto više od dvije decenije i kada je desetinama najviših funcionera SDS, kako podsjeća, bilo zabranjeno da se bave politikom.

– Međutim, postoji kontinuitet u tome da SDS, faktički, bježi od svog identiteta. Ono što je karakterisalo SDS uoči prvih višestranačkih izbora u BiH jeste ta nacionalna poruka, poruka nacionalnog i demokratskog okupljanja. Istovremeno, nakon hajke na neke ljude iz vrha SDS, prije svega na Radovana Karadžića, SDS se, po mom sudu, ne netaktičan način ogradio od onoga što je njegov identitet, a od toga se ne može pobjeći. SDS je pobjegao od toga i počeo da ide nekim drugim stazama, a to biračko tijelo nije razumjelo. Milorad Dodik je time dobio poziciju da SDS izmakne tepih ispod nogu. Sada se, nažalost po SDS, više SNSD poistovjećuje s onim što je nacionalna i državna politika Republike Srpske, nego što je to SDS – smatra Milivojević.

Na pitanje da li postoji šansa da se SDS vrati na „stare staze slave“, Milivojević odgovara potvrdno, ali da bi do toga došlo, kako tvrdi, obrt u politici te stranke mora da bude radikalan.

– SDS mora da za oktavu bude glasniji od SNSD kad je u pitanju zaštita nacionalnih i državnih pozicija Republike Srpske. To biračko tijelo SDS očekuje. Kad kritikujete Dodika, razumljivo je da ga kritikujete zbog korupcije, ali biračko tijelo SDS bi paralelno voljelo da ga kritikujete zbog toga što nije na pravi način ostvario nacionalne i državne interese Republike Srpske. Ako Dodik najavi ili usvoji neki zakon koji vraća nadležnosti Srpske koje joj pripadaju po Dejtonskom sporazumu, a onda to godinama ne smije da primijeni u praksi, onda je to način da SDS vrati status nacionalne i državotvorne stranke. Oni to ne rade u kontinuitetu najmanje od izbora 2014. godine. Oni bježe od toga i Dodiku već čitavu deceniju daju na tacni da uzima ono što bi prirodno trebalo da bude politika SDS. U pokušajima da se Dodik istjera na čistac više se oglašavaju lideri manjih opozicionih stranaka, od PDP pa do Nebojše Vukanovića i Jelene Trivić, dok SDS tu ima nedefinisanu politiku. Da imam pravo glasa u Republici Srpskoj, zaista ne znam zašto bih glasao za SDS – kaže Milivojević.

Najvećoj opozicionoj stranci u Srpskoj, tvrdi on, nikako ne pristaje imidž „građanske opcije“, jer SDS, prema njegovom mišljenju, to nije niti može da bude.

– Imate stranke koje žele da budu građanske, unitarističke ili kakve već, ali SDS je prirodno nacionalna stranka desnog centra. SNSD, koji je primarno socijaldemokratska partija, postala je „nacionalnija“ stranka od SDS. Kako onda možete da očekujete da se vratite na veliku pozornicu? Osim toga, SDS je izgubio liderstvo u opoziciji. Sa strane, mogu da primjetim da su u javnosti mnogo aktivniji lideri PDP, Narodnog fronta i Liste „Za pravdu i red“ nego lider najjače opozicione stranke. Ko ne zna kakav je politički odnos snaga, može da pomisli da je SDS tek treća ili četvrta po snazi opoziciona stranka u Republici Srpskoj – zaključuje Milivojević. (www.srpskainfo.com,, EuroBlic, Banjaluka, Boris Knežević, 2.11.2024)

Cvijetin Milivojević - NAROD MORA DA ZNA - Posle ovoga menja se sve...!?

(youtube kanal „Balkanska oštrica“, 1.11.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=F2LBoZ2Xor8&pp=ygURYmFsa2Fuc2thIG9zdHJpY2E%3D