Cvijetin Milivojević – Gradonačelnike bi trebalo da biraju građani, a ne da ih delegiraju stranke

Državotovorna koalicija, Dveri i Zavetnici, predstavila je svog kandidata za gradonačelnika Beograda - Ratka Ristića. Kako je rečeno na predstavljanju Ristić je patriota, dokazan stručnjak i profesionalac, koji je bio uvek sa narodom tamo gde se brane ugrožena osnovna ljudska prava i slobode, nema prljavu biografiju, a bori se jedinim oružjem – istinom. Lideri Dveri i Zavetnika rekli su da Ristić može da pomiri zavađene političke garniture u Beogradu i "razbije maglu u prestonici". Kakav rezultat bi na izborima u Beogradu mogao da ostvari Ristić pitali smo politikologa Cvijetina Milivojevića. (www.ktv.rs, KTV Zrenjanin, 10.11.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=uhudE3OCxro

Cvijetin Milivojević – Od koalicije SNS-SRS najviše će profitirati radikali

Predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj izjavio je da će SRS nastupiti sa SNS na beogradskim, opštinskim i gradskim izborima u unutrašnjosti Srbije. "Imao sam razgovore sa Aleksandrom Vučićem, Anom Brnabić i Darkom Glišićem i dogovorili smo se da SRS ide u koaliciju sa SNS na beogradskim izborima i na opštinskim i gradskim izborima u unutrašnjosti Srbije. Naši predstavnici će biti zastupljeni na kandidatskim listama i učestvovaćemo posle izbora u izvršnoj vlasti", rekao je Šešelj. On je objasnio da će Srpska radikalana stranka na republičkim i pokrajinskim izborima nastupiti samostalno, a na lokalnim sa naprednjacima, jer su im na tom nivou, kako je rekao, programi podudarni. Zajednički nastup radikala i naprednjaka na izborima prokomentarisao je politikolog Cvijetin Milivojević. (www.ktv.rs, KTV Zrenjanin, 3.11.2023)

https://m.youtube.com/watch?v=7ok0GjzKzmY&pp=ygUJI25hanZpxaFl

Зашто опозиција не „замрзне“ све предизборне активности због противзаконитог сукоба интереса „председника свих грађана Србије“ и имењака изборне листе СНС-а?

Жак Сегела (“Изборна вртоглавица“, Клио, 2009), човек који је радио изборне - махом председничке и покоју премијерску - кампање и за политичаре као што су Франсоа Митеран и Лионел Жоспен, Ехуд Барак, Александар Квашњевски, Јожеф Антал, Жељо Желев, Франц Враницки, али и Јанез Дрновшек и „лечио“ њихове предизборне дилеме, дакле, од Француске и Израела, преко Аустрије, до Пољске, Мађарске, Бугарске и Словеније, али и диљем планете – својим „пацијентима“ је „преписивао“ терапију са 10 обавезних „народних лекова“.

За први и десети лек препорука је да се, као аспирин, узимају и „без рецепта“, тј. и мимо неког специјалног изборног консалтинга.

Правило један: Гласа се за човека, а не за партију.

Јер, вели Сегела, јесте да тешко можете да будете изабрани без странке, али те страначке снаге могу и да остану по страни или, чак, тајне, јер једино се чује и громогласно одјекује глас шефа. Бирач има незадрживу потребу да – издигавши се одједном у својој изборној уобразиљи изнад свих осталих - материјализује своје снове и своја очекивања у само једној особи. И подсећа, да овај принцип траје од Александра Великог, Луја Четрнаестог и Наполеона до ере република.

А правило два каже: Гласа се за победника, а не за лузера.

Пошто се, закључује Сегела, чак и у демократији, власт најчешће губи, а много, много ређе добија. Као у оној , аутентично српској, анегдоти са Вуком Драшковићем и сељаком који му каже да ће гласати за њега – када овај буде на власти!

Можда управо ова Сегелина дијагноза даје један од одговора на питање зашто се садашњи Врховник Србије, формално демисионирани лидер најјаче владајуће странке и стварни узурпатор свих кључних државних институција, толико беспризорно гура и намеће и за партијски врх врхова једне једине странке, иако то он, по Уставу, као председник свих грађана, не би смео да буде!

У књигама „Духовна колаборација“, „Нулта 2020 тачка“ и „Вучје време“, већ сам се, делимично, бавио овим нонсенсом да човеку који се кандидовао (и два пута убедљиво побеђивао) на изборима за председника Републике који има осам, мање-више церемонијалних, овлашћења, када бива изабран на ту позицију, одједанпут та функција постане претесна као, за три броја мање, одело и онда, из „фундуса“ државних функција почиње да отима и друге одоре и униформе које не припадају њему, већ другим изабраним функционерима и намештеницима.

И у овој изборној кампањи, председник Републике који је, за шест година, 25 пута јавно орочавао своје повлачење са места председника највеће владајуће странке, па се 26. маја ове године, коначно и „деакумулирао“ – поново се анитуставно и противзаконито, односно партијски пристрасно понаша и делује, баш као и и све време откако је, 2017, први пут изабран за председника Републике.

Закон избору народних посланика, члан 59, каже: „Изборе расписује председник Републике".

И тим чином расписивања избора морало би и да се заврши било какво мешање председника Републике у процес избора посланика за српски парламент!

Осим што, наравно, као и било који други грађанин, и председник Републике има право да бира, али не и да буде биран, на пример, за народног посланика или одборника у некој од локалних скупштина. Јер, председник Републике – тако стоји у члану 1 Закона о председнику Републике – није ту да изражава некакво политичко, страначко или грађанско, не даје Боже, нејединство већ, напротив: „изражава државно јединство Републике Србије"!

Што је јасно свакоме ко уме да прочита 30 слова, дакле, свима осим оних који су намештени управо да бране тај Устав – нашим слепим и босоногим „сестрама кармелићанкама“ из Уставног суда...

Члан 67 Закона о избору народних посланика допушта да „назив коалиције или групе грађана може да садржи име и презиме физичког лица или назив правног лица ако се оно с тим сагласи у писменој форми“, али председник Републике, према члану 115 Устава Републике Србије, не може да „обавља другу јавну функцију или професионалну делатност", па ако се изборна листа на предстојећим (парламентарним и локалним) изборима на којима се он не кандидује, ипак назове његовим именом, то је, у најмању руку, превара грађана који мисле да је председник Републике, истовремено, и кандидат за народног посланика, одборника или, након окончаних избора, за премијера, министра, градоначелника или председника свих општина на којима листа с његовим именом победи!?

Следећи легалан „контакт" председника Републике са изборним процесом јесте тренутак када он, пошто га нека изборна листа убеди да има већину за предлагање мандатара, повери мандат за састав владе тој изборној листи! И, то је то!

Пратећи слово Устава, Закон о председнику Републике, у члану 9, прописује да председник Републике не може вршити другу јавну функцију или професионалну делатност и да је „дужан да се у свему повинује прописима којима се уређује сукоб интереса при вршењу јавних функција“.

Први акт коме би, даље, у овој изборној кампањи, морао да се „повинује“ јесте Закон о спречавању корупције. Ево неких симптоматичних чланова овог закона који уређују „сукоб интереса“, односно „основна правила о обављању јавне функције“.

Члан 40 каже да је „јавни функционер дужан да јавни интерес не подреди приватном“, али и да „не сме бити зависан од лица која би могла да утичу на његову непристрасност, нити да користи јавну функцију зарад стицања било какве користи или погодности за себе или повезано лице“ (читај: за странку чији је члан а, дефакто, још увек и предводник). Такође, „забрањено (му је) да употреби, ради стицања користи или погодности себи или другом (читај: СНС-у!) или наношења штете другом (читај: опозиционим странкама и изборним листама које учествују на изборима!), информације до којих дође на јавној функцији, ако нису доступне јавности“.

Хајде да видимо шта значи појам „сукоб интереса“. То је (члан 41 истог закона) „ситуација у којој јавни функционер има приватни интерес који утиче, може да утиче или изгледа као да утиче на обављање јавне функције“. Док је „приватни интерес било каква корист или погодност за јавног функционера или повезано лице (читај: политичку странку чији је председник Републике члан и чија изборна листа носи име „Александар Вучић – Србија не сме да стане“).

У члану 42 пише да је „јавни функционер (председник Републике) дужан да, приликом ступања на дужност и током вршења јавне функције, без одлагања, а најкасније у року од пет дана, писмено обавести непосредно претпостављеног и Агенцију о сумњи у постојање сукоба интереса или о сукобу интереса који он или са њим повезано лице (читај: СНС!) има“. Истовремено, обавеза је јавног функционера (Александра Вучића) „да прекине поступање у предмету (читај: изборна кампања његове странке у којој не само да учествује него је и предводи!) у којем постоји сумња у сукоб интереса“.

Следеће поглавље овог закона говори о „неспојивости послова са вршењем јавне функције“, где, рецимо, у члану 45 стоји да, ако се обављањем другог посла у време обављања јавне функције (читај: агитовање за једну изборну листу, иако би као председник Републике морао да буде непристрасан!), „угрожава непристрасно вршење јавне функције, Агенција за спречавање корупције доноси одлуку којом одређуе рок у којем је јавни функционер дужан да престане са обављањем тог посла, односно делатности“.

Председник Републике би, додуше, према члану 46, као јавни функционер могао, изузетно, да се бави „научноистраживачким радом, наставном, културно-уметничком, хуманитарном и спортском делатношћу, ако тиме не угрожава непристрасно вршење и углед јавне функције“, али учествовање председника свих грађана Србије у агитпропу једне политичке странке, сложили би се, надам се, и уставокршитељи из Уставног суда – није исто као да, на пример, председник Републике као будући школовани тренер, тренира неки кошаркашки клуб!

Члан 47 је недвосмилено изричит да јавни функционер „не сме да саветује правна и физичка лица (читај: СНС и изборну листу „Александар Вучић – Србија не сме да стане"!) о питањима у вези са јавном функцијом на којој се налази, осим ако је на то обавезан“.

И, сада, на први поглед рекло би се, „бинго“ за све оне „уставобраниоце“ који мојој маленкости и свима нама, наводним правним лаицима, избија аргументе апропо немогућности учешћа председника свих грађана у међустраначкој „борби на живот и смрт“ у дресу само једне од политичких партија...

У члану 50 („чланство и функција у политичком субјекту“), наиме, пише да „јавни функционер може да врши функцију у политичкој странци, односно политичком субјекту и да учествује у њиховим активностима“, али у наставку овог става има и једно „али“ које тој „школи мишљења“ срећу квари: „... ако то не угрожава вршење јавне функције (питај: а да ли учешће у изборној кампањи партијске листе коју лично предводи угрожава његову функцију непристрасности према свим грађанима и да ли се тако одражава државно јединство?) и ако то није законом забрањено“!?

И даље, у следећем ставу, јасно као дан, пише: „Јавни функционер не може да користи јавне ресурсе за промоцију политичких странака, односно политичких субјеката, под чиме се посебно подразумева коришћење јавних ресурса у сврху јавног представљања учесника у изборима и њихових изборних програма, позивања бирача да за њих гласају на изборима, односно да бојкотују изборе, као и коришћење јавних ресурса за друге видове политичких активности, као што су рад са бирачима и чланством, организовање и одржавање скупова и промоција, израда и подела рекламног материјала, брошура, лифлета и публикација, политичко оглашавање, истраживање јавног мњења, медијске, маркетиншке и консултантске услуге и спровођење обука за страначке активности“.

Па, онда: „Јавни функционер не може да користи јавне скупове на којима учествује и сусрете које има у својству јавног функционера, за промоцију политичких странака, односно политичких субјеката, под чиме се посебно подразумева коришћење тих јавних скупова и сусрета за јавно представљање учесника у изборима и њихових изборних програма, позивање бирача да за њих гласају на одређеним изборима, односно да бојкотују изборе.“

А све то је, више него еклатантан, доказ сукоба интереса јавног функционера, председника Републике Србије Александра Вучића и имењака, називника, носиоца и предводника изборне листе „Александар Вучић – Србија не сме да стане“ која се такмичи на локалним и парламентарним изборима, а на којима „председник свих грађана Србије“ не може да се кандидује?!

Међу осталим правилима цитираног Жака Сегеле има и оно да гласач „гласа за себе, а не за кандидата“, као и „за спектакл, а не за баналност“, „за истинито, а не за лажно“, „за будућност, а на за прошлост“, „за идеју, а не за идеологију“, за „вредност, а не за функцију“, али и „за активно, а не за пасивно“.

Па, зато ако је већ илузорно очекивати да, у конкретном случају, Агенција за спречавање корупције, по службеној дужности, што јој је, иначе, законска обавеза, „покрене поступак одлучивања о постојању сукоба интереса“, право је питање зашто се, макар, остали учесници у изборној кампањи не понашају „активно, а не пасивно“ и иницирају одмах такав поступак са озбиљним „кецом у рукаву“ ако Агенција прибегне ћутању и нечињењу – да опозиционе листе промптно обуставе све изборне радње и „замрзну“ своју предизборну кампању? (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 9.11.2023)

Прави угао: Цвијетин Миливојевић - 6.11.2023.

Гост: Цвијетин Миливојевић, политиколог

(www.rtv.rs, Радио-телевизија Војводине, емисија „Прави угао“, ауторка и водитељка Љубица Гојгић, 6.11.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=s1DgmC2CRfg

Cvijetin Milivojević: "Srbija ne sme da stane" je Vučićev odgovor liderima protesta!

 

Cvijetin Milivojević: "Srbija ne sme da stane" je Vučićev odgovor liderima protesta!

Emisija „Bez pardona“

Bez Cenzure - Zvanični kanal, #BezUstrucavanja (www.ktv.rs, KTV Zrenjanin, emisija „Bez pardona“, voditelj Danilo Vidaković, 3.11.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=fdkvxtzLSvc

Cvijetin Milivojević: Od koalicije SNS - SRS najviše će profitirati radikali

Predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj izjavio je da će SRS nastupiti sa SNS na beogradskim, opštinskim i gradskim izborima u unutrašnjosti Srbije. "Imao sam razgovore sa Aleksandrom Vučićem, Anom Brnabić i Darkom Glišićem i dogovorili smo se da SRS ide u koaliciju sa SNS na beogradskim izborima i na opštinskim i gradskim izborima u unutrašnjosti Srbije. Naši predstavnici će biti zastupljeni na kandidatskim listama i učestvovaćemo posle izbora u izvršnoj vlasti", rekao je Šešelj. On je objasnio da će Srpska radikalana stranka na republičkim i pokrajinskim izborima nastupiti samostalno, a na lokalnim sa naprednjacima, jer su im na tom nivou, kako je rekao, programi podudarni.

Zajednički nastup radikala i naprednjaka na izborima prokomentarisao je politikolog Cvijetin Milivojević. (KTV Zrenjanin, 3.11.2023)

https://www.google.com/search?q=KTV+od+koalicije+SNS+i+SRS&sca_esv=579729357&source=hp&ei=1JRIZcSzIIzDi-gP0aqMsAk&iflsig=AO6bgOgAAAAAZUii5I5q53e_pcjPEtiJ2lUQtRkZbY8U&ved=0ahUKEwjE7d-H7K6CAxWM4QIHHVEVA5YQ4dUDCAo&uact=5&oq=KTV+od+koalicije+SNS+i+SRS&gs_lp=Egdnd3Mtd2l6IhpLVFYgb2Qga29hbGljaWplIFNOUyBpIFNSUzIFEAAYogQyBRAAGKIEMgUQABiiBEi-ngFQ8D1Y-40BcAR4AJABAJgBxwGgAbggqgEEMi4yN7gBA8gBAPgBAagCAMICCxAAGIAEGLEDGIMBwgILEC4YigUYsQMYgwHCAgsQLhiABBixAxiDAcICCBAAGIAEGLEDwgINEC4YigUYxwEY0QMYQ8ICBRAAGIAEwgILEC4YgAQYxwEYrwHCAgcQABgTGIAEwgIHEAAYDRiABMICBxAuGA0YgATCAgYQABgWGB7CAggQABgWGB4YCsICBxAhGKABGArCAgQQIRgVwgIFECEYoAE&sclient=gws-wiz#

Да ли ће др Владимир Орлић (попут др Небојше Стефановића, мр Маје Гојковић и Ивице Дачића) расписати локалне изборе на Косову и Метохији и зашто није и неће, и од кога се плаши да то учини?

Председник Народне скупштине Републике Србије расписује изборе за одборнике у року од два месеца од ступања на снагу одлуке о распуштању скупштине јединице локалне самоуправе – каже члан 86 Закона о локалној самоуправи.

Председник Народне скупштине је дужан да одлуку о расписивању нових избора за скупштину јединице локалне самоуправе донесе у року од месец дана, од дана кад је требало спровести изборе, односно конституисати скупштину јединице локалне самоуправе – пише у члану 87 истога закона.

Закон о територијалној организацији Републике Србије (члан 15), пак, вели да ће „председник Народне скупштине расписати изборе за одборнике скупштине нове општине у року од шест месеци од дана ступања на снагу закона којим је нова општина основана“. А да подсетимо, међу тим новим, а сада већ старим, косовскометохијским општинама је и шест оних јужно од Ибра, са српском већином: Грачаница, Партеш, Клокот, Ранилуг, Штрпце, Ново Брдо...

Последње локалне изборе на Косову и Метохији, по Уставу и законима Србије, за Ђурђевдан 2012. године расписала је тадашња председница српског парламента др Славица Ђукић Дејановић, уз нагласак да ће „у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН, Влада Србије, у сарадњи са УНМИК-ом, предузети све неопходне радње у вези са изборима на територији Косова". Али, под притиском Немачке, пре свега, влада Тадић – Дачек, одустала је од тих избора, али су они, противно диктату из Београда, ипак одржани у Звечану и Зубином Потоку, где је истицао мандат локалним властима. Међутим, резултате тих избора који су одржани по законима Србије -  сада већ нова Влада (Дачек – Вучек) Србије није признала?!

Закон о локалној самоуправи Србије, иначе, прописује да „од дана расписивања избора до дана одржавања избора не може протећи мање од 45, ни више од 60 дана“.

Од дана када је данашња министарка просвете расписала те локалне изборе на КиМ, прошло је не максималних законских 60 дана, него чак 140 месеци или више од 11,5 година или, ако вам је лакше, 4.300 дана!?

Толико дуго су, наиме, државне институције Републике Србије, од председника парламента (др Небојша Стефановић, мр Маја Гојковић, Ивица Дачић, др Владимир Орлић), преко Владе до Уставног суда (дакле, све три гране власти: законодавна, извршна и судска), у перманентном процесу кршења Закона о територијалној организацији, Закона о локалним изборима и Закона о локалној самоуправи Србије.

О кршењу Устава Републике Србије да подробније и не зборим.

Тек, само да подсетим да у Уставу Србије, донетом на референдуму, 2006. године, дакле, годину и по пре самопроглашене независности Косова, већ у преамбули пише: „... полазећи и од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима...“

Устав даље прописује у члану 8 (територија и граница) да је „територија Републике Србије  јединствена и недељива“, а „граница неповредива и мења се по поступку предвиђеном за промену Устава“.

Такође, у члану 182, осим да „Република Србија има Аутономну покрајину Војводину и Аутономну покрајину Косово и Метохија“, пише и то да ће се „суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија уредити посебним законом који се доноси по поступку предвиђеном за промену Устава“.

Што се, у ових 17 година од доношења новог Устава Србије, вољом бивших и садашњих српских власти, није догодило.

Чак напротив ! Не само да Статут АП Косова и Метохија (за разлику од Статута АП Војводина) није донет, не да од 2012. није било расписивања нових избора, већ је Влада Дачек - Вучек, дапаче, у рујну 2013, распустила, и до тада постојеће, сазиве локалних (српских) скупштина на Космету!

Пошто је, претходно, у априлу те године, двојац Дачек  – Вучек потписао тзв. Први (бриселски) споразум о принципима који регулишу нормализацију односа  (то је онај текст у коме се ни на једном месту, у 15 тачака, не помиње Србија!), а у коме, у тачки 11, црно на бело стоји да ће „општински избори у северним општинама бити организовани 2013. године, уз посредовање ОЕБС-а, у складу са косовским законом и међународним стандардима“.

Влада Србије је, наиме, на својој седници одржаној 10. септембра 2013, донела одлуку о распуштању четири скупштине општина на северу Косова, Косовска Митровица, Лепосавић, Звечан и Зубин Поток, али истовремено формирала и „Управљачки тим за успостављање Заједнице српских општина“.

Шта је остало од српске локалне самоуправе на северу Космета, сведочимо протеклих годину дана, а целу деценију сведоци смо и међународне спрдње са фиктивном „ЗСО“ која је, после најновије посете Урсуле фон дер Лајен, и формално промовисана као монета за поткусуривање, односно утешна награда Врховниковом режиму за „дефакто признање“ независности Косова.

Својевремено се, 2013, само (тада још Коштуничина) Демократска странка Србије гласно супроставила одржавању локалних избора на КиМ „по законима Републике Косово“. Данас, мање-више, сви, па нажалост и твз. национална окупљања и остале опозиционе државотворне колоне, громогласно ћуте или, у свеопштем националном духоклонућу, само шапатом негодују, поводом нерасписивања локалних избора на 15 одсто територије Србије која се зове Аутономна покрајина Косово и Метохија.

Уместо да, макар из тог разлога – зато што актуелни режим, неспровођењем изборних закона Републике Србије на целој њеној, уставно недељивој, територији, шаље сигнал фон дер Лајеновој и сличнима да нам је важнији „голуб на грани“ звани ЕУ, од Косова и Метохије – позову грађане на бојкот локалних избора који ће се, 17. децембра, одржати у више од 60 градова и општина, али само у „ужој Србији“.

Приликом ступања на дужност, председник Републике, пред Народном скупштином положио је заклетву (Устав, члан 114) која гласи: "Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности."

Међутим, очигледно је да је, у овом тренутку, Врховник Србије и васцелог српства, иако заклет на Уставу Србије, па још, драговољно, и на Мирослављевом јеванђељу, више одан (или, можда, подређен?) „Светом бриселском споразуму“!

Шта нам је чинити?

Кад је српска војска стигла до Егејског мора, а Пашић изговорио ону чувену реченицу „спаса нам нема, пропасти нећемо“, он то, наводно, није рекао без основа, јер му је цар Николај обећао да ће све учинити да помогне Србима.

Својевремено сам,као млад новинар, баш у време Милошевићевог покушаја укидања неких атрибута државности Социјалистичке аутономне покрајине Косово (беше то још увек СФРЈ, додуше на издисају) и почетка формирања паралелних албанских институција на Космету, уздуж и попреко прешпартао „нашу јужну покрајину“.

Већина Албанаца је, током 1990. и 1991, напустила институције Србије и, тада постојеће, СФРЈ, албански делегати једностраначке комунистичке Скупштине Косова усвојили су и „Качанички устав“ самозване „Републике Косово“, 1991. организовали и паралелне изборе и референдуме, прогласили у оквиру тадашње СФРЈ своју републику коју нико у тадашњој Југославији и свету није признавао.

Али, Албанцима то није сметало – признавали су их они сами. 

У више наврата боравио сам тамо и средином деведесетих када је „паралелна албанска држава“ већ увелико, мирно и без превеликих трвења, кохабитирала са легалним институцијама државе Србије на КиМ.

Индоктринација за „националну ствар“, албански национализам и косовски сепаратизам је била масовна и савршено организована. Била је то форма пасивног отпора властима и институцијама Србије, у којој су косовски Албанци бојкотовали свако учешће у политичком и друштвеном животу Србије.

Дакле, Албанци су на КиМ, деведесетих година прошлог века, живели свој паралелни живот, имали свој паралелни свет, организовали своје паралелне образовне, здравствене, културне, спортске и друштвене институције, имали своју паралелну државу у живој држави Србији, имали своје паралелне безбедносне структуре и медије, њихова паралелна држава убирала је порез од сваког Албанца, на Косову, али и расејању.

Од државе Србије чији су грађани и држављани званично били, Албанци су узимали само оно што им је одговорало, а оно што није „пристајало“ њиховој „националној борби“, они су бојкотовали. Њихови тадашњи политички лидери признали су да је идеја „паралелног система“ и формирање слике о Албанцима као колективној „жртви великосрпске политике“ имала за циљ „да се освоје симпатије Запада“.

Не знам хоће ли и наредном конститутивном седницом будућег сазива српског парламента, као најстарији посланик, председавати професор Владета Јанковић, али ако буде, ево му бесплатне идеје како да, не каже, него учини „и спаси себи душу“: нека, уместо неког новог говора за историју, у том дану председавања, распише локалне изборе, макар у већински српским, општинама на Косову и Метохији. Па, да видимо ко би смео да поништи једну такву одлуку! (cvijetinmilivojevic.blogspot.com)