Milivojević: Vučić Narodnim pokretom traži podršku za nešto što je u magli

 

Aleksandar Vučić formira Narodni pokret u periodu kada su uveliko odmakli razgovori o takozvanom francusko-njemačkim planom u vezi s rješenjem kosovskog pitanja, navodi politolog Cvijetin Milivojević. A u Skupštini Republike Srbije je Vučić izbjegao da se razgovara o onome šta je u tom planu i šta je prihvatljivo za Srbiju, a šta nije, dodaje on.

Predsjednik Srbije i čelnik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić je mitingom u Vranju započeo kampanju za formiranje takozvanog Narodnog pokreta.

Gost Al Jazeere je politolog Cvijetin Milivojević. (www.balkans.aljazeera.net, TV Al Jazeera Balkans, 11.3.2023)

https://balkans.aljazeera.net/videos/2023/3/11/milivojevic-vucic-narodnim-pokretom-trazi-podrsku-za-nesto-sto-je-u-magli

Gosti N1: „Narodni pokret za državu“ – šminkanje SNS i blanko podrška Vučiću

 

Srpska napredna stranka ostaje kakva jeste, a najavljeni “Narodni pokret za državu” će služiti kao neka vrsta šminke, smatra Nebojša Vladisavljević sa Fakulteta političkih nauka. Za predsednik Aleksandra Vučića će biti “ekstremisti” svi koji nisu u tom pokretu, kaže Cvijetin Milivojević, politički analitičar.

 “Meni se čini da je u ovom trenutku najvažniji cilj (osnivanja pokreta) – stvoriti nešto što će davati blanko podršku predsedniku Srbije za šta god hoće da uradi sa Kosovom”, rekao je Milivojević u emisiji Dan uživo na televiziji N1.

Mi smo bliže tome da ćemo na neki način konstatovati da je Kosovo nezavisno, rekao je on i naglasio da je 80-85 odsto građana protiv toga.

Vladisavljević smatra da je Vučić oko pregovora u Briselu davao protivrečene izjave da li nešto prihvata.

“Očigledno je da Kosovo ide ka nezavisnosti i priznanju od strane Srbije i to ne možete da sakrijete od šire javnost u dužem periodu, kao što ne možete da sakrijete visoku inflaciju i osiromašenje stanovništva”, rekao je on.

Vladisavljević navodi da je ovaj režim efikasno stvarao “lažnu opoziciju”, i da je poenta najavljenog novog pokreta da se da privid podrške Vučiću.

Prema njegovim rečima, jedan deo kompromitovanih ličnosti u SNS-u bi bio malo potisnut pred izbore, ali najavljeni pokret neće doneti bitne promene.

“Javila se potreba da se našminka ta stranka”, kazao je Vladisavljević.

Milivojević navodi da je Vučić više puta opoziciju nazvao “antidržavnom”, ili “potencijalnim izdajnicima”, a za Narodni pokret za Srbiju, čije je osnivanje najavljivao, govorio da će okupljati “pristojne”.

Tako gledano, kaže, oni koji ne daju blanko podršku Vučiću su – “nepristojni”.

Predsednik SNS i Srbije Aleksandar Vučić rekao je na početku sednice Predsedništva i Glavnog odbora SNS u MTS dvorani da traži od svoje stranke podršku za stvaranje Narodnog pokreta za državu, jer je „potrebno u teškim trenucima svi da se okupimo za Srbiju, svi koji želimo normalnost“. (www.rs.n1info.com, TV N1, emisiji Dan uživo, voditelj Vojislav Stevanović, 10.3.2023)

https://n1info.rs/vesti/gosti-n1-narodni-pokret-za-drzavu-sminkanje-sns-i-blanko-podrska-vucicu/

Milivojević o predloženim izmjenama KZ RS: "Mediji u Srpskoj bi mogli doživjeti sudbinu DNEVNOG TELEGRAFA"

Ukoliko vlast u Srpskoj ostane pri stavu da usvoji predložene izmjene Krivičnog zakonika Republike Srpske to bi značio korak unazad u medijskim i građanskim slobodama, i nikako ne bi bilo dobro ni za imidž, ali ni za identitet Republike Srpske.

Tvrdi ovo bivši novinar i politički analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević komentarišući predložene izmjene i dopune KZ RS u koji je uvedena cijela jedna glava krivičnih djela protiv ugleda i časti u koje spadaju i kleveta i uvreda, ali i krivično djelo iznošenje ličnih i porodičnih prilika.

On dodaje da mu predložene izmjene KZ RS i novčane kazne koje idu i do 120.000 KM liče na zakon koji je krajem devedesetih godina donijela tadašnja vlast u Srbiji, uoči NATO agresije na tu zemlju, a po kojem su imali mogućnost da na osnovu jedne presude ugase medij.

Riječ je o uredbi koju je Vlada Srbije u jesen 1998. godine nametnula, a potom donijela i Zakon o informisanju, koji su joj omogućili da zabrani novine, da im oduzme imovinu i da novinare, urednike i vlasnike medija, smjesti u zatvor.

– Na osnovu tog zakona mogli su urednika, novinara ili direktora određenog medija da pošalju na prosjački štap jer su presude donošene po hitnom postupku i ako nemate da platite u roku od 24 sata, plijenila se imovina. Na osnovu tog zakona je pokojnom Slavku Ćuruviji, vlasniku dnevnih novina „Dnevni telegraf“ i magazina „Evropljanin“ oduzeta imovina, a oba ova lista su ugašena, odnosno zabranjena – kaže Milivojević za Srpskainfo.

On dodaje da su tužioci ekspresno reagovali po dojavama takozvanih zabrinutih građana, a suđenja su organizovana ekspresno, te izricane kazne sa vrtoglavim novčanim ciframa. Sporni zakon je ukinut nakon pada režima Slobodana Miloševića.

Kazne koje je vlast Srpske predložila u spornim izmjenama KZ RS, kako kaže Milivojević, mogle bi da dovedu na prosjački štap medije, ali i građane u Srpskoj.

Pored toga, mnogi mediji bi mogli da dožive sudbinu Ćuruvijinog „Dnevnog telegrafa“ i  „Evropljanina“ jer bi ih samo jedna kazna mogla otjerati u stečaj.

Milivojević ističe da je jedno kada neko napiše materijalnu neistinu, a drugo kada se prepusti sudiji u ruke da ocijeni da li je neko nekoga uvrijedio zbog iznošenja svog mišljenja.

On dodaje da je bio novinar devedesetih godina i borio se protiv svega što je ličilo na neku vrstu verbalnog delikta, odnosno protiv toga da neko zbog javno iznesenog stava o nečemu ili nekome bude kažnjen.

Milivojević ističe da, kada je riječ o verbalnom deliktu, tu je manje više riječ o političkoj presudi.

– Apsolutno sam protiv toga – navodi on.

Milivojević kaže da se ovakvi zakoni koji cenzurišu medije i slobodu javne riječi donose u ratnim vremenima te da je pravo svake države koja je u stanju neposredne ratne opasnosti ili u ratu da uvede cenzuru.

Međutim, Republika Srpska niti je u ratu niti u neposrednoj ratnoj opasnosti.

– Čini mi se da je ovaj prijedlog izmjena KZ RS jedna vrsta spina, odnosno bacanja udice i da predlagač uopšte nema namjeru da on zaista bude donesen. Možda griješim, ali mislim da ne postoji stvarna želja da ovaj zakon ugleda svjetlost dana već da to ima neku drugu pozadinu – zaključuje Milivojević. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Snježana Karić, 9.3.2023)

Podcast DLZ i Cvijetin Milivojević: Ućutati nećemo!

Nova epizoda podkasta "Dobar loš zao" sveže je ispečena. Bolje epizoda, nego voditelji! Nenad Kulačin i Marko Vidojković zahvalili su se u prvom delu emisije Borisu Tadiću, zbog kog sada svi znaju šta im se dešava, aplaudirali su jednoj divnoj bakljadi i "u glavu" su izbrojali koliko je bilo sveta na skupu podrške tužiteljkama, a koliko na "pravoslavnoj mobilizaciji".

Gost je, po četvrti put u DLZ, novinar Cvijetin Milivojević! Cvijetin je ovog puta, može se reći, iznenadio autore svojim stavovima o situaciji na Kosovu i uvođenju sankcija Rusiji, ali u DLZ je svako iznenađenje dobro došlo, a razgovor je, u najboljem maniru vaše omiljene emisije, protekao u prijateljskoj atmosferi, uz zdravu dozu humora.

U Magarećem kutku moći ćete da čujete koliko ljudi živi u Željku Mitroviću.

DLZ, jedini podkast u Srbiji pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, istovremeno na našem portalu i YouTube! Pratite nas na: https://www.nova.rs, https://www.facebook.com/nova.rs.offi..., https://instagram.com/nova.rs_portal, https://twitter.com/novarsonline

(podcast „Dobar, loš, zao“, autori Marko Vidojković i Nenad Kulačin, 8.3.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=PbfmzkIlmjE

Veruju li zaista naprednjaci da je za sve loše oko odnosa sa Prištinom kriva bivša vlast?

Iako glasači i članovi SNS u potpunosti i blanko veruju i brane stavove svog lidera Aleksandar Vučića, oni su svesni da je sadašnja situacija u vezi sa Kosovom nastala delom i zbog prošli vlasti decenijama unazad. Ali, dokle god je ekonomska situacija relativno dobra Vučić će pitanje Kosova, kao i sva ostala, lako da hendluje, kažu sagovornici Danasa komentarišući da li birači i članovi najveće vladajuće partije veruju Vučiću kada za „predaju“ i „izdaju“ Kosova optužuju bivši režim.

Vučić, ali i ostali članovi vladajuće partije, ne prezaju od stalnih optužbi da je bivša, kako kažu dosovska vlast, oličena nekad u Vuku Jeremiću, nekad u Borisu Tadiću ili pak Borku Stefanoviću, kriva za situaciju u kojoj se Vučić i cela Srbija nalaze jer su loše ispregovarali ili pregovore o KiM premestili iz UN u EU, ali i postavili „idiotsko“ pitanje MSP.

Pitanje je da li ta propaganda kreirana preko tabloida dopire do glasača SNS i koliko oni u to veruju.

Dejan Bursać, saradnik Instituta za političke studije, za Danas kaže da je glasačkom telu SNS primaran nivo identifikacije sa Vučićem ono što on uradi u socijalno-ekonomskoj sferi.

– Njegovi glasači njemu veruju zbog onoga što on i reklamira u poslednih deset godiuna u kampanjama, dakle ekonomski razvoj, investicije, infarstrukturne projekte i slično. Tako da, dokle god je ekonomska situacija relativno ok, dokle god ima investicija i infrastrukturnih projekata, a znamo šta se sve otvara i planira u naredih godinu dana do izbora na proleće sledeće godine, mislim da će on relativno uspešno uspeti da pokrije priču oko Kosova i hendluje ostala pitanja – objašnjava Bursać.

Kako dodaje, problemi kao i svi drugi, poput korupcije i afera će isplivati onda kada glasači postanu nezadovoljni socio-ekonomskom sitaucijom.

On podseća da smo to imali i sa DS.

– Svu su znali za probleme koje je DS imao dok je bio na vlasti, korupcija, afere, pritisak na medije, problemi na evropskom putu i Boris Tadić koji hoće treći mandat protivustavno i koji vlada autoritarno, i sa mesta predsednika države, kontroliše vladu. Ali su ljudi bili voljni da pređu preko toga dokle god je ekonomska situacija bila dobra. Onda kada je počela da bude lošija sa ekonomskom krizom 2009, 2010. pa dalje, sve dugo je isplivalo na videlo, i birači više nisu bili voljni da tolerišu ceo taj paket, da tako kažemo – ukazuje on.

A Vladimir Pejić, direktor agencije Faktor plus, za Danas kaže kod glasača SNS uz objektivne okolnosti postoji i subjektivni osećaj visokog poverenja u lidera.

– Tu postoji doza zdravog razuma jer problem Kosova nije od juče nezavisno od toga šta sadašnja vlast priča. Oni su svesni da je sadašnja situacija nastala delom i zbog prošlih nekoliko vlasti decenijama unazad. S druge strane, Vučićevi birači imaju dosta poverenja u njega i u ono šta on govori. I u velikoj meri, ne samo da mu veruju, nego i brane taj stav nevezano od Kosova. On je u dobroj meri opinion mejker – navodi Pejić.

Dok politikolog Cvijetin Milivojević smatra da članovi SNS uopšte ne veruju da je na pomolu predaja Kosova.

– Oni veruju apsolutno, skoro pa aklamativno, da je Vučić jedina brana odustajanju Srbije od Kosova, eventualnom međusobnom priznaju Kosova i Srbije i ulasku Kosova u UN. To je rezultat brutalne propagande. Primetili ste da u SNS vlada pravilo da se podrška Vučiću daje unapred i blanko da o bilo čemu odluči, a da prethodno uopšte ne kaže šta mu je ideja. I Kosovo je samo jedna od tema. To je najbolje objasnila premijerka pre par godina, kada je na pitanje šta je plan Srbije za Kosovo, rekla da Vlada Srbije nije raspravljala o Kosovu a da predsednik najbolje zna šta je najbolje Kosovo i za Srbiju – opisuje on.

Upitan zašto onda Vučić krivi bivšu vlast, odgovara da njegovu glasači veruju i u to, ali je to manje važno.

– Tamo je izgrađena unutrašnja komunikacija u kojoj svaki član daje blanko podršku Vučiću za bilo šta da odluči, u vezi sa bilo čime. Ona se manifestovala kroz besmislenu kampanju podrške objavljivanjem fotografija vukova i čopora vukova, u kojoj niko nije uključio mozak i postavio pitanje šta to znači – navodi Milivojević.

Prema njegovim rečima, u priču o krivici bivše vlasti veruju jer im treba uteha.

– Oni veruju da će Vučić sačuvati Srbiju. Ali veruju i da taj plan nije baš najbolji za Srbiju. A za to nije kriv Vučić nego bivši režim. A od 2012. od kad je SNS došla na vlast, bar je četiri bivša režima, jer se menjala vlada. I po pravilu, on misli skoro pa isključivo na režim u vreme vladavine DSS i DS, dakle od 2000. do 2012. Niko ne pominje onaj od 1990. do 2000. u kojem su i Vučić i Tomislav Nikolić, čitav SPS uz preletače iz DS, G17, DSS, učestvovali. A 1998. u koaliciji sa SPS, SRS je imala 12 ministara i maltene su egal delili vlast – podseća Milivojević. (www.danas.rs, 7.3.2023, Danas, 8.3.2023, L. Valtner)

Insajder debata: Kosovski patriotizam - uzmi ili ostavi

Kako je „više od autonomije, manje od nezavisnosti“ postalo - „ne kapitulaciji”? Kada je ponuda „uzmi ili ostavi”, šta su opcije? Šta je kosovski patriotizam danas, kad se krug zatvara?

Kosovo za patike, 15 godina kasnije – od Kumanovskog do Briselskog sporazuma.

Gosti Suzane Trninić biće Nemanja Starović, državni sekretar Ministarstva odbrane; Dragan Šutanovac, bivši ministar odbrane; dr Miša Đurković sa Instituta za evropske studije i Cvijetin Milivojević, politikolog.

Da li je patriotizam kada se borite za mir ili za Kosovo po svaku cenu – bila je jedna od tema na kojoj gosti Debate nisu uspeli da se saglase, gledajući na različite načine kako se demonstrira posvećenost svojoj zemlji, i budućnosti njenih građana. U sučeljavanju stavova, a sve kroz prizmu pregovora i aktuelnog evropskog plana, gosti Debate su iznosili različita vidjenja i onoga što bi trebalo da budu prioriteti kada je reč o budućnosti Srbije i životu u ovoj zemlji narednih 10 godina.

Predstavnik vladajuće većine, državni sekretar Ministarstva odbrane Nemanja Starović kategorično je ostao na stavu da je Zajednica srpskih opština nužni preduslov za sudbinu pregovora, dok su politikolog Cvijetin Milivojević i Miša Đurković sa Instituta za evropske studije kao jedini put videli borbu, ali ne ratom već putem pregovora. „Ako izgubite Kosovo, sledeća je Republika Srpska, pa Raška..“, rekao je Đurković.

Podsećajući na propuštene prilike u kojima je kosovski problem mogao biti rešavan na drugačije načine, bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac upozorio je da je pogrešan stav da rat na Kosovu nije moguć i da gradjanima Srbije to mora da se otvoreno kaže. „Očuvanje mira je patriotizam, a ne zveckanje oružjem“, naglasio je on.

„Da li ste Vi za Kosovo ili za mir“, upitao je Šutanovca Cvijetin Milivojević, „mnogo je važno da to sada jasno kažete“. Odgovor Šutanovca, ali i reakcije gostiju možete pogledati u Insajder debati. (www.insajder.net, TV Insajder, emisija „Insajder debata“, voditeljka Suzana Trninić, 2.3.2023)

Izvor: Insajder https://insajder.net/teme/insajder-debata-kosovski-patriotizam-uzmi-ili-ostavi-video

„Vučić je rezervni patrijarh“: Milivojević o Porfirijevoj besedi prilikom dodele Ordena Republike Srpske

Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da se u govoru patrijarha Porfirija prilikom dodele ordena Republike Srpske, koji mu je uručio predsednik RS Milorad Dodik, a u kome je govorio između ostalog i o kosovskom zavetu, ne vidi stav Srpske pravoslavne crkve o evropskom predlogu za KiM i napominje da je ovaj nastup došao nakon nekoliko događaja koji su prošli bez šireg objašnjenja SPC, poput davanja autokefalnosti Makedonskoj pravoslavnoj crkvi, te napominje da Porifije za svoje postupke čeka dozvolu vrha države.

Milivojević kaže da je izostao odgovor pod kojim uslovima je autokefalnost prihvaćena, kakav je status hramova, da li je arhiepiskopija SPC koja je postojala na tlu Severne Makedonija prestala da postoji.

– Niko od vladika se nije oglasio, patrijarh je prečuo. Izgleda da je tačno ono što javnost spekuliše, da to nije autonomna odluka SPC već faktički stvar političkog pritiska, ali mi ne znamo od koga, kaže naš sagovornik.

Poglavar SPC priznao je autokefalnost Makedonskoj pravoslavnoj crkvi u maju prošle godine, koju SPC nije priznavala sve od 1967. godine, kada se MPC – Ohridska arhiepiskopija otcepila.

Smatra da je Porfirije prilikom dodele ordena bio dužan odgovora i zašto nije bio na obeležavanju Dana Republike Srpske, napominjući da nije morao da ide na policijsku paradu u Istočnom Sarajevu, ali da je morao biti na svečanom prijemu gde je bilo i nekoliko predstavnika zapadnih ambasada.

– Izbegao je to uz obrazloženje da je bio bolestan. Dan ranije je bio u Zagrebu za Badnji dan u prostroijama Zagrebačko-ljubljanske eparhije i slikao se sa Dačićem i Plenkovićem, podseća Milivojević iznoseći sumnju u to šta je pravi razlog Porfirijevog neodlaska na obeležavanje Dana Republike Srpske.

Milivojević kaže da je patrijarh dužan i odgovora kojim povodom je bio u SAD krajem januara, da li samo zbog posete prekookanskim eparhijama ili je to povezano sa, kako ga naziva, francusko-nemačko-američkim planom za dijalog Beograda i Priština, kojim se konstatuje neophodnost autonomije SPC na Kosovu.

– Ta tri odgovora su mnogo bitna. Ona nisu samo duhovna, nisu samo za vernike bitna, nego za sve građane Srbije, od velikog interesa su za njih. Ako tih odgovora ne bude ispašće da su u pravu oni koji tvrde da je patrijarh srpski nažalost onaj ko sluša naređenja iz političkog vrha ove zemlje. Iz ovog njegovog odgovora koji je imao pred Dodikom nisam mogao da zaključim da je dao odgovor na ova pitanja. Svi znamo da crkva ima samo molebane kao oružje za očuvanje Kosova, ali iz ova tri pitanja koja sam nabrojao izgleda da postoje i druga oruđa za borbu, da je vlast SPC bitna čak i delu međunarodne organizacije, ako je istina da je ubacivanje autonomije SPC u ovaj plan sporazuma rezultat njegove posete SAD. Hajde nek se pohvali time, jer ako je tako onda je to za pohvalu, navodi ovaj politikolog.

Porfirije je u SAD bio od 24. januara i biće tamo do 5. februara, a Milivojević je tada komentarisao da patrijarh očekuje da će Amerikanci, koju su se uključili u proces oko evropskog plana, obezbediti autonomiju srpskih crkava i manastira na KiM.

I zaista u objavljenoj verziji evropskog predloga sporazuma nalazi setačka po kojoj se obe strane obavezuju da „formalizuju status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i pruže snažan nivo zaštite srpskim mestima verskog i kulturnog nasleđa, u skladu sa postojećim evropskim modelima“.

Deo javnosti kritikovao je Porfirijevo neoglašavanje povodom namere predsednika Vučića da prihvati evropski plan, slično situacije oko organizovanja manifestacije Evroprajd u septembru prošle godine. Tada su grupacije okupljene oko organizacije „Litija za spas Srbije“ izražavale nezadovoljstvo Porfirijevim neoglašavanjem povodom Evroprajda, da bi onda SPC, nakon nekoliko akcija ovih desnih grupacija, organizovala moleban za spas porodice, što se tumačilo kao kontrola nezadovoljstva unutar same crkve koje je postojalo, smatra se, i među sveštenstvom i među samim vernicima.

Danas SPC najavljuje molebane i bogosluženja za spas svetinja i srpskog naroda, a Milivojević kaže da one mogu imati značaj za vernike koji, za razliku od njega, ne pristupaju religiji tradicionalistički

– Ali kao laik i neko ko prepoznaje šta je uloga crkve u političkom životu mogu da prepoznam da su u Crnoj Gori bile litije koje nisu bile eksluzivističko verske, već su bile građanske jer tema koja ih je kandidovala bila građanska. A iz te priče je izašao čovek koji nije ni Srbin, ni Crnogorac nego Albanac, Dritan Abazović, a on je bio jedan koje učestovvao u tim građanskim litijama koje je pokojni mitropolit Amfilohije samo inicirao. One nisu bile eksluzivističko crkvene, već građanske koje su davale podršku SPC u odbrani svojih prava i imovine. Takva vrsta molebana bi bila opravdana, jer je tema isto odbrana imovine na Kosovu i Metohiji, ali očigledno da ovde neko čeka da vidi da li sme da uključi ovu vrstu molebana, kaže on.

Komentarišući pomenute spekulacije Milivojević kaže da molebani povodom Evroprajda nisu molebani nisu bili znak jedinstva, za koje se Porfirije u svom nedavnom govoru zalagao, nego podela, imajući u vidu da je i među vernicima SPC ima onih koji su drugačijeg seksualnog opredeljenja.

– Molebane treba koristiti tamo gde za njih ima mesta. Tvrdim vrlo odgovorno da je situacija sa imovinom i statusom SPC na Kosovu identična povodu od pre dve i po godine u Crnoj Gori, kao i da je reč o građanskoj opravdanosti zahteva za tako nešto. Niko ne može da kaže da „Aha, ovo sada nije Srbija, i crkva je kosovska“, navodi on.

Milivojević kaže i da kod patrijarha prepoznaje potrebu da i za odluke koje su u njegovom domenu traži podršku vrha vlasti, onog istog vrha vlasti koji kaže da se često čuje s patrijarhom, ali isto tako daje, navodi naš sagovornik, vrlo često ima netaktične poruke na račun SPC i pojedinih vladika.

– Iz vlasti su govorili da stav SPC da Kosovo ne može biti nezavisno je poziv na rat. To je suludo, ali crkveno poglavarstvo je odlučilo da je bolje da ćuti. Nemaju kuraži za nekog ko je direktno ugrožen. Tema njihove imovine je građanska, nije samo ni crkvena, ni srpska. Imovina je svugde sveto pravo, napominje Milivojević.

SPC kritikuje jer braneći imovinu Visokih Dečanih ne potražuje imovinu koju je, navodi, još Titov režim nacionalizovao, a koja je pripadala i SPC, kao i Katoličkoj crkvi.

– I sad se nadaju da će im imovina biti vraćena, pozivajući se na odluku Ustavnog suda Kosova. To ćutanje je možda želja za nezamerivanjem Kurtiju, Vučiću, Lajčaku možda, ali građane to ne interesuje, jer je to građansko pravo i nešto sveto svugde, pa bi trebalo i na Balkanu, navodi.

Govoreći o daljem razvitku situacije kaže da ne očekuje da se ulicama Srbije pronesu litije nalik onim u Crnoj Gori.

– Nažalost ne očekujem. Mesta ima, opravdanosti ima, kao i želje građana koji odgovorno razmišljaju o svojoj zemlji. Ali se čeka dopuštenje onog ko odlučuje o svemu u ovoj zemlji, i kad ćemo postaviti i povući barikade, i ući i izaći iz institucija. Vučić je protivustavno uzurpirao sve poluge vlasti, on je protivustavno i predsednik države i predsednik stranke, a na izborima 3. aprila se kandidovao da za sve nivoe vlasti u Srbiji. Tako da osim što je sve nabrojano, Vučić je i istovremeno rezervni patrijarh SPC. Bar to deluje nama koji to gledamo sa strane, kaže Milivojević.

Porfirije je tokom besede u Domu vojske, gde mu je Orden Republike Srpske na lenti dodeljen, govorio i o kosovskom zavetu, neophodnosti mira na Kosovu i Metohiji kao i međusobnog razumevanja ljudi koji na KiM žive, kao i o sabornosti u molitvi koja je neophodna da bi se do toga došlo. (www.danas.rs, Danas, Vojin Radovanović, 3.3.2023)