„Vučićoidi“ i „TV
trovačnice“ u glavnoj ulozi
Snižavanje izbornog cenzusa sa pet na tri odsto iz ugla
Aleksandra Vučića ima jedino za cilj ovo što se već danas delimično i dešava –
da se izazove svađa unutar opozicije, kako na najširem planu unutar celokupne
opozicije, tako i u okviru potpisnika Dogovora s narodom, ali i na najužem
planu unutar Saveza za Srbiju, ocenio je za Autonomiju politički analitičar
Cvijetin Milivojević. On ocenjuje da bi od najavljenog spuštanja cenzusa po
građane mnogo delotvornije bilo otvaranje RTS-a i TV Pink, ali ne za političare
iz opozicije već za teme od javnog interesa.
Kako kaže, za snižavanje cenzusa ima argumenata i za i
protiv, bez obzira gledamo li na to iz ugla vlasti ili opozicije, ali da vlast
koja je sama sebe delegitimisala kada je reč o demokratičnosti i koja postiže
autogolove tvrdeći da Srbiju vodi u Evropu iako se trudi da od evropskih
vrednosti ne primeni skoro ništa – očigledno smatra da bi je ovo na neki način
moglo delimično abolirati.
Čini se da se plan
vlasti realizuje jer u poslednjih nedelju dana imamo sukobe u opoziciji, kako
unutar tako i van Saveza za Srbiju, dok su afere vlasti trenutno skrajnute?
– Nisu to baš ozbiljni sukobi, ne bih ja to baš tako rekao.
Onaj ko kao hipnotisan gleda Pink ili RTS, zadržaću se na te dve glavne TV
trovačnice u Srbiji, taj će verovatno poverovati da se ovi ubijaju. Danas sam
čak video naslov na jednom od ovih vučićoida koji kaže „Totalni rat u Savezu za
Srbiju“. Ja sam odmah zamislio da taj tabloid zapravo izveštava sa ratišta, kao
da su ratni reporteri. A to uopšte nije tako.
Demokratska stranka je trenutno u epicentru. Demokratska
stranka je u okviru Glavnog odbora jednom glasala o ulasku u Savez za Srbiju i drugi
put da li će se priključiti bojkotu. U oba slučaja Glavni odbor je, ne
ubedljivom većinom nego mislim da je u jednom slučaju samo pet članova, a u
drugom deset glasalo protiv, od njih sto devedeset i koliko ih ima. Dakle, to
je apsolutna manjina. Jedan od ljudi koji je na stubu i kojeg na jedan
licemeran način brane Vučićevi mediji je čovek koji je od devedesetih stvarao
DS, koji jeste neka vrsta čoveka institucije – Dragoljub Mićunović. To je
apsurd nad apsurdima.
Mislite da je u
pitanju fingiran sukob?
– Pa naravno da je fingirano. Priča o Demokratskoj omladini
je takođe fingirana. Sad ima neka Demokratska omladina, koliko sam razumeo ta
Demokratska omladina kao institucija, sa rukovodstvom je, koliko znam,
raspuštena pre nekoliko meseci. Oni imaju poverenike.
E sad, drugo je pitanje da li je DS požurila sa
obnarodovanjem da će bojkotovati izbore ili ne, to je već pitanje
unutarstranačkih odnosa u toj stranci. Da vas podsetim, ta stranka je izašla na
izbore u Beogradu 2017. godine i na tim izborima, u koaliciji sa dva svoja
nusprodukta, dve stranke nastale rasparčavanjem Demokratske stranke, svi
zajedno nisu uspeli da pređu cenzus od pet odsto. Prema tome, mislim da je DS u
jednom trenutku izabrala dobar okvir, dobar šinjel, jer njoj je lakše da u grupaciji
stranaka koje se bore protiv sadašnje vlasti bude, na neki način zaštićena,
nego da je ostala na vetrometini.
I dan-danas, posle osam godine vlasti, prva rečenica svakog
poslanika SNS u Skupštini Srbije je „žuti ološ“, „žuto preduzeće“, „bivši režim
koji nas je doveo…“, dakle ta DS je i posle osam godina njima glavna meta.
Prema tome, čini mi se i to je moj lični stav, da ti ljudi koji su u ovom
trenutku otvorili taj front u sopstvenoj stranci, a bili su najviši funkcioneri
i dan danas su poslanici te stranke, nisu razmišljali pragmatično. Ja ne sporim
da su njihove namere najbolje ali tajming je loš. A da je to tako, jedan od
poslanika je na neki način indirektno i priznao kada je video dokle je to
otišlo. Bespredmetna je svađa i između Zorana Živkovića i Đilasa, pa svi su oni
došli iz Demokratske stranke. A paralelno imate proces u DS, gde se najavljuje
formalno ujedinjenje sa njenim nusproduktima, jedan se zove SDS Borisa Tadića,
a drugi „Zajedno za Srbiju“ Dušana Petrovića. Dakle, paralelno imate taj proces
i paralelno imate proces ponovnog razbijanja Demokratske stranke.
Je l’ to na neki
način povezano?
– Vrlo moguće. Znate gde je bio gospodin Mićunović kad je
izgubio od Zorana Đinđića? Napravio je novu stranku, pa se posle deset godina
izbivanja iz sopstvene stranke vratio u DS i sad mi treba da govorimo o nekoj
principijelnosti. Pa je l’ otišao gospodin Tadić kad više nije bio predsednik?
Napravio je svoju stranku. Prema tome, dosta tamo postoji ličnih surevnjivosti.
Zašto je meta bojkot?
Cvijetin Milivojević za Autonomiju ističe da je i dalje
nejasno zbog čega Srpska napredna stranka neprekidno napada stranke koje su
najavile bojkot, a ne i najavljuju učešće u izbornoj utakmici.
– To je onaj nonsens na koji nemamo odgovor – zašto se vodi
rat protiv onih stranaka koje su najavile bojkot, a ne protiv onih koje
najavljuju izlazak na izbore. Valjda su vam one rivali? Uzeće vam deo biračkog
tela. Šta vas briga što oni ne izlaze? Pa dobro je što bojkotuju, imaćete vi
više glasova na raspolaganju.
Čini se da se u toj
čitavoj priči zaboravlja da su građani zapravo ti koji najavljuju bojkot, pa
čak i da opozicija natera svoje članove da izađu na izbore, ostaje pitanje šta
s građanima? Rizikuje li opozicija da se, ako birači ne odustanu od bojkota,
nađe na brisanom prostoru i praktično da legitimitet Vučiću istovremeno
ostajući van parlamenta?
– A, šta da i uđu u parlament? I koliko će ih ući? U ovoj
konstelaciji snaga, od ovih stranaka koje će izaći u parlament će ući ne više
od 50 poslanika. I šta će oni biti u tom parlamentu naredne četiri godine? S
obzirom na činjenicu da će veliki deo opozicije bojkotovati izbore, vanredni
izbori će biti mnogo pre, dakle šta će biti? Biće još veća ikebana nego što su
bili u sadašnjem sazivu parlamenta.
Ja mislim da raspoloženje građana upravo i jeste bojkot
raspoloženje, ali ne zahvaljujući tome što opozicija dobro radi, nego zato što
građani po prirodi stvari kada nisu zadovoljni onim što se dešava, oni ostaju
kod kuće. Pa mi već imamo bojkot, skoro polovina građana ne izlazi na izbore u
principu. Je l’ se neko pitao zašto je to tako? Bojkot je već uspeo i to ne
zahvaljujući Đilasu i ekipi koja vodi proteste, već zahvaljujući pogrešnim
potezima vlasti. To je velika stvar o kojoj se ovde jako malo razmišlja.
Za par dana ističe
rok koji je „1 od 5 miliona“ dao Zoranu Živkoviću i Stranci moderne Srbije da
se izjasne za bojkot. Je li to nekakav prelomni momenat ili će taj sukob biti
zaboravljen već narednog dana kada počne nova kriza?
– Ja ne mislim da je isključiva krivica u opoziciji, već da
su ove krize u velikoj meri indukovane od strane režima i njegovih paramedija.
Oni dezinformišu – mislim na RTS, ili kriminalizuju – mislim na Pink. A to su
glavni izvori informisanja građana Srbije. Što je najvažnije, kada je reč o
glasanju, o tome šta je njihov politički stav, hoće li izaći na izbore ili neće
i ako će izaći za koga će glasati, u devedeset posto slučajeva konzumenti tih
sadržaja odluku donose na osnovu poruke iz Drugog dnevnika RTS-a i celodnevnog
rijalitija TV Pink. Zato je opozicija trebalo da se fokusira na dva zahteva –
otvoriti RTS koga finansiraju građani Srbije i televiziju koja živi
zahvaljujući nacionalnoj frekvenciji, a to je TV Pink, privesti poštovanju
prava.
Nije suština otvaranje RTS-a i Pinka da tamo dođe i gostuje
neko iz opozicije. Ne treba niko da gostuje iz opozicije, kao što ne treba da
gostuje niko iz vlasti, ali treba da se piše i govori o temama kao što su
ubistvo Olivera Ivanovića, kao što je Jovanjica, Krušik, kao što je život oko
nas, kao što je zagađenje… Pa da vidimo zašto su Kinezi tu svoju železaru
velikodušno poklonili Smederevu? Predsednik Vučić reče zato što je tamo veliko
zagađenje, pa su izvezli zagađenje kod nas… Dakle, dva meseca takvih tema na
RTS-u i Pinku, bez političara, ja vam tvrdim da to potpuno menja sliku.
(Dalibor Stupar, www.autonomija.info, 24.1.2020)
