Sve izmiče kontroli! Režim zapalio fitilj i ušao u haotični rat protiv naroda! Cvijetin Milivojević

 

Gost naše najnovije emisije bio je politikolog Cvijetin Milivojević.

Preporučujemo vam da pogledate najnoviji intervju o režimu sns koji je u fazi potpunog odsustva bilo kakve kontrole i samim tim predstavlja kolosalnu opasnost po ceo srpski narod.

Autor i voditelj Vuk Rosandić (podcast X 33, 25.8.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=CVr_Ddxw9ZE&pp=ygUEeCAzMw%3D%3D

Tri razloga zbog kojih Vučić beži od izbora: Sve se raspada i on to ne može da zaustavi

Jedno jedino rešenje za krizu u kojoj se Srbija nalazi već devet meseci je raspisavanje izbora, ali predsednik Srbije Aleksandar Vučić uporno to odlaže da uradi. Preči su mu nasilje, manipulacija, lažna obećanja i obračuni s medijima. Za to vreme, on gubi međunarodnu podršku, postaje jasno da u zemlji ne cveta cveće, a njegova Srpska napredna stranka se polako, ali sigurno raspada. Sve to zajedno dovoljan je razlog da odlaže izlazak na birališta.

Već tri meseca predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbija da raspiše vanredne parlamentarne izbore, što bi potencijalno rešilo krizu u zemlji.

Prema informacijama koje je objavio Nedeljnik, Vučić navodno planira raspisivanje izbora na svim nivoima u septembru ili oktobru. Plan je da, ako mu ekonomske mere daju rezultate, raspiše izbore za kraj decembra.

Time bi, prepričavaju „dobro obavešteni“ izvori Nedeljnika, sprečio nove blokade na fakultetima u novembru kad počne nova studentska godina i dalji pad rejtinga.

Međutim, osim najava da ćemo na birališta „pre vremena“, iz vlasti za sada nema drugih signala da će uskoro izbori. Štaviše, Miloš Vučević ih najavljuje za kraj 2026.

Ono što se dešava na terenu dovoljan je razlog Vučiću koji je na vlasti 13 godina, da što duže prolongira raspisivanje izbora.

Srpska napredna stranka puca po šavovima

Srpska napredna stranka (SNS) poslednjih dana suočava se s ozbiljnim padom podrške na terenu. Dok se partija trudi da predstavi moć i masovnost, u pedesetak gradova okupila je tek po nekoliko desetina pristalica, što je delovalo više kao neuspeh nego “demonstracija snage”. Suprotno tome, Vidovdanski protest u Beogradu okupio je daleko veći broj ljudi nego što je SNS uspeo da mobiliše širom Srbije.

Zvanični podaci MUP-a pokazuju da je u organizaciji Centra za društvenu stabilnost na skupovima SNS-a bilo oko 33.000 ljudi u 49 mesta, dok se na studentski protest odazvalo 36.000 građana u Beogradu. Iako SNS tvrdi da ima 700.000 članova, njihova odsutnost na ulicama govori da ta brojka uglavnom postoji samo na papiru.

Slike s terena ukazuju na to da je stranačka mašinerija umorna i da ni najodaniji članovi više nisu spremni da izlaze na mitinge. Nekada efikasna taktika ucena, pretnji otkazima i kupovine podrške dnevnicama više ne daje rezultate. Pristalice SNS osećaju poniženje i sve jasnije vide da prisustvo na mitinzima nije znak podrške, već poslušnosti.

Sve to dovodi do zaključka da SNS gubi kapacitet da mobiliše mase, a iluzija o nepobedivoj partiji polako se raspada pred očima javnosti.

Uzburkani duhovi u međunarodnoj zajednici

Na nasilje na ulicama Srbije više ne može ostati imuna ni međunarodna zajednica, koja je sve do sada važila za jako uporište Vučićeve moći.

Tako je Savezna vlada Nemačke upozorila Vladu Srbije da mora poštovati principe vladavine prava. Sloboda okupljanja mora biti zagarantovana.

Nemačka vlada zatražila je od vlasti u Srbiji razjašnjenje napada na demonstrante i novinare tokom antivladinih protesta. Posebno imajući u vidu da je Srbija kandidat za članstvo u EU, zemlja je „obavezna da se pridržava principa vladavine prava“, izjavio je portparol Ministarstva spoljnih poslova u Berlinu. U tom kontekstu, Savezna vlada insistira i na obezbeđivanju slobode okupljanja.

Novi ambasador Evropske unije (EU) u Srbiji Andreas fon Bekerat poručio je, nakon prvog sastanka sa premijerom Đurom Macutom, da EU „osuđuje nasilje i poziva na hitnu deeskalaciju“.

„Sloboda izražavanja, sloboda mirnog okupljanja i medijske slobode moraju biti poštovani“, napisao je Fon Bekeret je na svom Iks nalogu, u sredu 20. avgusta.

Napisao je i da „postupanje policije mora ostati srazmerno“, kao i da „prekomerna upotreba sile mora biti podvrgnuta istrazi, što uključuje pretnje i nasilje nad novinarima“.

Ko još veruje u bajke

Kao i pred svake izbore, vlast u Srbiji u uzletu najavljuje pojeftinjenja, veće plate, infrastrukturne projekte. Aleksandar Vučić najavio je novi državni program namenjen podršci srednjem staležu i siromašnijim građanima, koji će obuhvatiti različite sfere društvenog života. Program predviđa ograničavanje trgovačkih marži kroz izmene zakona i saradnju Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije. Vučić je istakao i da će za dva do tri meseca biti promenjen Zakon o izvršiteljima, uz ustavne izmene koje bi zabranile oduzimanje nekretnina u kojima ljudi žive.

Uz socijalne mere, predsednik je najavio i nova radna mesta kroz saradnju sa kompanijom Huawei, posebno u digitalnom sektoru. Prema njegovim rečima, ta saradnja treba da donese koristi građanima, jačanje digitalne infrastrukture i nove investicije.

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da Aleksandar Vučić trenutno sprovodi politiku „toplo-hladno“, koja liči na raspisivanje izbora.

„On jedan dan kreće sa represijom, pa spušta loptu, pa kreće sa mirnim protestima, a onda sve vreme najvljuje tzv čudesne mere, koje su predizborne i populističke. To je uvek bila njegova politika neposredno pred raspisivanje izbora“, kaže Milivojević.

Dodaje da sve ovo ne znači da će Vučić doneti odluku o izborima, odnosno dozvoliti njihovo održavanje.

„Rapisivanje izbora nije njegova ustavna nadležnost. Njegova nadležnost je da čuje predlog premijera, da obrazloži zahtev za raspuštanjem Skupštine i da on to prihvati. Nema ono šta da odlučuje, nego smo mi ovde navikli da mu damo značaj koji mu na pripada. Ima mnogo razloga da tih izbora bude. Narodna skupština je pod državnim udarom od 25. novembra“, kaže Milivojević.

Sagovornik Nove je izneo kritike na račun opozicije zbog činjenice da u Skupštini još uvek nisu zvanično zatražili raspisivanje izbora, ponavljajući da u drugim aspektima nije trebalo davati legitimitet sednicama i skupštinskim odborima.

Vučić zove studente na TV debatu

„Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić pozvao je na debatu pred svim kamerama predstavnike studentsko-blokaderskog pokreta“, saopštila je pres služba predsednika.

Vučić je na svom instagram profilu uputio i video poziv.

Inače, Vučić na TV debatu nije išao za sve ovo vreme trinaestogodišnje vlasti.

Studenti su mu odgovorili da je jedina debate koja je moguća – predizborna. (www.nova.rs, portal i list „Nova“, Andrija Lazarević, 24.8.2025)

Vučićeve „čudesne mere“: Kupovina vremena ili juriš u izbore?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je „čudesne mere” za narod od 1. septembra. Da li je reč o još jednom potezu za cementiranje sigurnog biračkog tela

Od čudesnih studentskih šetnji i protesta koji su došli posle pada nadstrešnice novosadske železničke stanice, vlasti u Srbiji pokušavaju da primire svoje uzdrmane fotelje.

Tokom srede, kada su naprednjaci organizovali kontra-skupove u više od 50 mesta širom zemlje, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će objaviti nove mere – „čudesne za narod” – koje će početi da se primenjuju 1. septembra.

Mere će, rekao je Vučić, predstaviti u nedelju (24. avgust).

Osim da će krediti i kamatne stope na gotovinske i potrošačke kredite biti prihvatljiviji za ljude koji nisu bogati, predsednik u najavi nije dao više informacija.

„Pobrinuli smo se za dodatnu podršku za najsiromašnije građane i penzionere”, izjavio je Vučić, uz tvrdnju da će građani biti zadovoljni.

Narod će, tako, još koji dan morati da sačeka na obznanjivanje „čudesnih mera”.

Jedna u nizu najava

Od pada nadstrešnice i velike pobune naroda koja je počela krajem 2024. godine, a kulminira poslednjih meseci i po dana, predstavnici vlasti, na čelu sa predsednikom republike, koristili su različite načine da „kupe vreme” i zadrže konce u sopstvenim rukama – po scenariju „hleba i igara”.

Obećavani su jeftini stanovi za mlade, čuda Ekspa, sniženje cena, povećanje plata…

Da je nova najava predsednika Republike o čudesnim merama još jedna potvrda da se izbori bliže, smatra politički analitičar Cvijetin Milivojević.

„Pretpostavljam da je reč o igri red toplog, red hladnog. Najavio je nedavno predsednik i rešavanje stvari na ulicama, pa smo videli rešenje u kontra mitinzima Srpske napredne stranke u brojnim mestima. Ova nova najava sada dođe kao neka vrsta olakšanja za građane. Možda se i on (Aleksandar Vučić) promenio, pa ne razmišlja svaki dan isključivo negativno o sopstvenom narodu”, govori Milivojević.

S druge strane, kaže da je reč o „klasičnoj priči koja govori o nekakvim izborima”.

Očuvanje cementiranog biračkog tela

Kako dodaje, komentarišući smanjenje cena i olakšice, odnosno, čudesne mere za narod, kako ih je sam Vučić nazvao, Milivojević kaže da sve poruke koje predsednik šalje imaju jedan cilj – „očuvanja dela cementiranog, armiranog betonskog tela”.

„On je nepovratno izgubio deo biračkog tela onog trenutka kada je decu i unuke tih svojih birača nazvao fašistima, teroristima, ustašama, zlikocima, vođama obojene revolucije i tako dalje. I taj koji je prestao da misli o njemu kao političkom rešenju, taj se više neće vratiti, nikada glasati za njega”, smatra sagovornik „Vremena”.

Kako dodaje, predsednik Vučić se sad više ne obraća nikome ko nije glasao za njega, pokušavajući da ‘dovuče nekog’.

„To više ne radi, čak se ne obraća više ni neopredeljenima. Njegov jedini cilj da ovakvim porukama koje sipa onako kao u otvoren mozak, preko propagandnih glasila, da zapravo cementira samo njih, da još neko ne pobegne iz te sigurne baze, takozvane banke sigurnih glasova”, smatra Milivojević.

„Direktno sipanje u mozak”

Kako pojašnjava, dok delu javnosti nove mere mogu delovati smešno, „nekome ko je navikao na dnevnu dozu propagande s direktnim sipanjem u mozak i infuziju kroz vene, njemu to ne smeta tako”.

Upravo je to deo javnosti kojoj su poruke i namenjene, smatra Milivojević.

„On misli da ima dovoljno tih 40 odsto, koliko njegova cela vladajuća koalicija možda dobije, a ostatak priče koja mu nedostaje će rešiti tako što se danima u medijima bliskoj vlasti provlače priče o podeli oko takozvane studentske liste koja ni ne postoji, i on misli da će deo birača na taj način zgaditi studentsku listu i da će se vratiti njemu”, dodaje Milivojević.

To je, pojašnjava, potpuno pogrešna procena.

„Veće šanse je da učini nešto drugo, da računa da će se i opozicija polakomiti da izađe na izbore i to na što je moguće više listi, jer se ne trpe međusobno. I on tako računa da će nadomestiti tih nedostajućih 10 ili 15 odsto glasova koje on nema.”

Sve već viđeno

Nove populističke mere uklapaju se u poznati scenario, smatra sagovornik „Vremena”.

„Čini mi se da se on više i ne trudi da smisli nešto novo. To je sve već viđeno i namenjeno onima za koje je on 100 odsto siguran da neće prebeći na drugu stranu ili neće se pasivizirati na izborima”, zaključuje Milivojević.

Ostaje još nekoliko dana za objavljivanje novih čudesnih mera, a u međuvremenu, pitanje je kakva će se sve čudesa događati na ulicama. (vreme.com, portal nedeljnika Vreme, Katarina Stevanović, 21.8.2025)

Preobraženje ili kako je Poglavica porazio sopstveni narod?

“Posle višemesečnog omalovažavanja sasvim mirnih demonstracija, Vučić je u utorak, 12. avgusta, započeo uznemirujuću strategiju zastrašivanja, raspoređujući na ulice zemlje nasilnike i huligane za koje se zna da su bliski moćnim srpskim organizovanim kriminalnim snagama, koji provociraju demonstrante“, konstatovao je, u uvodniku, list “Mond”, blizak, Vučiću navodno bliskoj, zvaničnoj francuskoj diplomatiji.

Savet za nacionalnu bezbednost (kome su, prema slikama, kao neželjeni “gosti iznenađenja”, prisustvovali tužioci Dolovac i Nenadić, te “po difoltu”, Bata Gašić, Dača, Orlić, Brnaba, general Mojsilović, Mali i, naravno, Veliki, Najveći), o Preobraženju leta Gospodnjeg 2025, raspravljao je neznano o čemu.

Poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice je, prethodne večeri, tokom obilaska razbijenih prozora i vrata, prethodno ispražnjenih prostorija palilulskih naprednjaka, kojom prilikom se hrabro ogrebao o polomljeno staklo (što je bila “vest dana” cele državne propagande), poručio da će on i njegovi da „oslobode državu ovog terora i zla“, tj. u prvom licu njegove množine: „Gonićemo mnogo više, mnogo brže, mnogo jače. Nikoga sa strane nećemo da pitamo niti da tražimo dozvole!“.

Da l’ je sad mislio na uvođenje vanrednog stanja, da l’ na formiranje sebi lojalnog specijalnog tužilaštva za sve, svašta i ništa, da l’ je mislio na “paljenje Rajhstaga”, da l' je najavio prelazak iz autokratije u diktaturu – sam dobri Manitu zna.

A može mu se, pošto je, pre toga, dok je politički i javni mejnstrim 13 godina “mudro” i kukavićki ćutao, državu sveo državu na servis za zadovoljavanje njegovih ličnih potreba i prohteva.

Za zlu ne trebalo – to je onaj “izlaz u slučaju opasnosti” - Poglavičina Tajnica koja, inače, od 25. novembra drži parlament pod državnim udarom, drugostepeno je presudila da je, za pad nadstrešnice, pazi sad, “kriva isplanirana diverzija, kao početak obojene revolucije”?!

Bože, oprosti im, ne znaju šta rade. Ali, gde baš na dan Hristovog preobraženja na gori Tavor, kada je on najavio svoje potonje stradanje i slavu?

Jer, veruje se da se o ovom prazniku smenjuju godišnja doba, pa se kaže: “Preobražava se i gora i voda...”

A “država, vatra i voda” su sile s kojima se ne igra i koje niko ne može da savlada – kazao je, 1927, Benito Musolini, a složio se s njim, 98 godina kasnije, Poglavica plemena Ćacija i samoproglašeni vrhovni komandant Ćacistana i svih srpskih zemalja.

No, opomene radi,  vredi i obrnuto. Barem po naravoučenijima sile Isaka Njutna.

Prvi Njutnov zakon (zakon inercije): Svako telo se opire promeni svog stanja mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja, sve dok na njega ne deluje neka spoljna sila. Dakle, telo ostaje u stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja dok ga neka spoljna sila ne primora da ga promeni.

Drugi Njutnov zakon (fundamentalni zakon dinamike): Ubrzanje tela je direktno proporcionalno rezultanti sila koje na njega deluju, a obrnuto proporcionalno njegovoj masi.

I, treći - zakon akcije i reakcije – najdirektnije primenjiv na Srbiju, u kolovozu 2025: Na svaku akciju (silu) uvek postoji jednaka i suprotna reakcija (kontra-sila). Tj. svaka akcija izaziva jednaku i suprotnu reakciju.

Naučnik je ova tri zakona kretanja objavio, još u predvečerje velike seobe Srbalja pod Arsenijem Čarnojevićem, dakle 1687. godine, u delu “Matematički principi prirodne filozofije”.

S obzirom da ne verujem u mogućnost da naš Poglavica nije čuo čak ni za zakon akcije i reakcije, smem li da zaključim da on danas, 342 godine od Njutnovog otkrića – potencijalne građanske sukobe, u kojima je on lično već izabrao stranu i to onu manjinsku, njemu lojalnu Srbiju, provocira u potpuno uračunljivom stanju i s predumišljajem?

.   .   .

On koji, kao, brani i čuva Srbiju i koji Srbiju voli više i od sebe i sopstvene porodice, instalirao je paramilitarni kamp usred Dvorskog parka Obrenovića i Karađorđevića, a kako se odnosi prema srpskoj istoriji i tradiciji, nacionalnoj istoriji i državnim znamenjima, Beograđani svakodnevno svedoče gledajući “junake” kako uriniraju po osmatračnici sa Kajmakčalana usred okupiranog prostora između Novog i Starog dvora...

Kao što su građani ove zemlje, godinu i nešto unazad, mogli da svedoče kako se najviši predstavnici vlasti i njihove službeni plutarsi iživljavaju nad Zakonom o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije.

Iako član 6 tog zakona propisuje da se grb i zastava ne smeju upotrebljavati ako su oštećeni ili su svojim izgledom nepodobni za upotrebu, u direktnom TV prenosu smo gledali kako predsednici parlamenta srpska trobojka služi za bacanje na pod posle zapaljivog “domoljubnog” govora, kako jedna napredna poslanica srpski barjak koristi za brisanje, da prostite, stolice na koju će smestiti zadnjicu, a paradržavnom TV tajkunu, izumitelju vojnih dronova i letećih taksija, državni steg dođe kao preventivna kabanica oko zgrade njegove TV kuće, štit od potencijalnih rafala konzumnih i mućak jaja, sa multimedijalnom vučićoidnom porukom – “napad jajima na Pink je napad na srpsku zastavu, što znači i napad na Srbiju, jerbo je ceo Pink ceo obučen u trobojku”?!

Od svetog državnog i nacionalnog znamenja, napravio je kompletan igrokaz.

On koji je, ogrnut zastavom, koliko juče, “slavio” prolazak Rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN (prema čudnim pravilima glasanja, ona je ipak usvojena), danas sa kofama crvene, plave i bele boje, komanduje “jurišem” na zidove privatnih stanova, ali ne svoju i kuće svojih ortaka sa Dedinja, već novosadskog Limana. Siledžijskim iscrtavanjem nacionalnih znamenja tamo gde im mesto nije, hajkom na (slovački) Bački Petrovac, na Bačku Palanku i Vrbas i Novi Pazar, pendrekom i palicom uteruje nekakvo njegovo viđenje “rodoljublja”.

Konačno, kao da mu se polako obija o glavu ona parola “Svima su vam usta puna jadarita, a za Kosmet niko i ne pita” koju je, kao za kafanskim stolom, naručivao od Terzinih “delija” kao “pesmu želju”, u vreme kada su, pre pada nadstrešnice, bili aktuelni protesti protiv eksploatacije litijuma.

O Kosmetu veliki “Aca Srbin”, mesecima, ni mukajeta.

.   .   .

Otkako je zaseo na tron koji mu samo delimično pripada (i to tron predsednika Republike kao manje važan deo izvršne vlasti) i okupirao dve druge grane vlasti (zakonodavnu i sudsku) kojima, po Ustavu Republike Srbije, ne bi smeo ni da “prismrdi”, Poglavica je celu svoju “politiku” sveo na nipodaštavanje i omalovažavanje svih svojih prethodnika na čelu ove države. Po principu, pre mene ništa – posle mene potop.

Kao da pre 2012. i dolaska – sticajem okolnosti da je on, pod svojim imenom i prezimenom, izgubio beogradske, a Njegova eks Ekselencija Toma dobio predsedničke izbore - “laki luzera” na čelo Srbije nije bilo ništa?!

Kao u onom aforizmu Brane Crnčevića: „Pre rata nismo imali ništa, a onda su došli Nemci i uništili nam sve.“

A po obrascu komesara boljševičke revolucije u carskoj Rusiji.

Iako je i sam Nikita Hruščov, za veme posete Americi 1959, priznao da je kao bravar u Donbasu, 1912-1913, materijalno bio imućniji nego kao drugi sekretar Moskovskog komiteta partije, jer su, kako je rekao, „posle revolucije, plate u velikoj meri smanjene, a cene mnogo porasle“.

Kad smo kod ovih tipičnih minhauzenovskih laži lažnih “reformatora”, mitropolit Tihon Ševkunov, u knjizi „Propast imperije – ruska lekcija“ (Catena mundi, Beograd, 2025), navodi i podatak da je, pre revolucije u kojoj je proklamovana parola „Zemlja – seljacima!“, dakle, prema popisu iz 1916, 90 odsto oranica u evropskom delu Rusije već pripadalo seljacima, a s druge strane Urala, u azijskom delu, u vlasništvu seljaka bilo je svih 100 odsto oranica! Dok je, u isto vreme, u Velikoj Britaniji samo 13 odsto svojine pripadalo seljacima, a ostatak lendlordovima i privatnim zemljoposednicima. Rusko carstvo je, tada. svake godine ubiralo za trećinu veću letinu od većine tadašnjih glavnih izvoznika žitarica u svetu (SAD, Argentine i Kanade) zajedno! A onda je, sa kolektivizacijom u vreme sovjeta, stigla i – glad.

.   .   .

Dramoserski otužno, kao omamljen viškom otrovnih reči, otkako je, 2012, došao na svevlast, Poglavica drugima pripisuje i imputira baš ono što on sam čini ili bi voleo da čini, a u poslednje vreme, deluje kao neko ko je za očuvanje vlastite i vlasti svojih dojučerašnjih golaća i gologuzana, a danas, pod njim, silno omoćalih plutokrata, spreman da žrtvuje i sopstveni narod.

Na jednoj strani, izigrava žrtvu, tražeći razumevanje, podršku i zaštitu od svoje okrnjene, ali i dalje dovoljno cementirane biračke baze („Dok dišem, dok kap krvi teče mojim venama, boriću se za naš narod i Srbiju!“). S druge strane, upravo on lično svoje kritičare i narod u pobuni optužuje za užasne namere („Zapamtite moje reči: ništa im drugo nije preostalo nego da počnu da ubijaju ljude i pitanje je dana, to je to!“). Ili, u blažoj varijanti, sa frekvencija Javne medijske kuće, upire prstom u nekakvu „petu kolonu“ (misleći na sve one koji se ne slažu sa njegovim sistemom vladavine), izaziva građanske sukobe, uz opravdanja tipa: "Oni napadaju nadstrešnicu zbog kineskih investicija, Generalštab zbog Amerike, Turski tok zbog Rusije".

Poglavica je sada definitivno skinuo rukavice.

Pripadnik “Kobri”, na partijskom zadatku ispred stranačkih prostorija SNS, pucao u vazduh.

Policajac u civilu, ne kauboj, ali sa cigaretom u ustima, potezao pištolj.

Jedan od najvažnijih policijskih komandanata pretio je silovanjem privedenoj studentkinji, a odbrana tog “policajca” bila je u rangu tragikomične opštedržavne odbrane od upotrebe “zvučnog topa”.

Ne ISIS-ov zatvor, ne američki Gvantanamo, ne nemački konclogor, ali liči: Sedamnaest privedenih protestanata, ruku vezanih na leđina, sa glavama nabijenim na zid, kleče na betonu ispred 17 policajaca koji “poziraju” iza žrtava. Novi Sad, Srbija, avgusta 2025.

U danu studentske akcije “Lako je prutu da se sokoli, dok bije decu njega ne boli”, “Obraćator nambr uan” obraćao se četiri puta, iz četiri različite uloge: politički osvešćeni građanin, pa neformalni lider najjače partije, pa legitimisani vrhovni komandant Ćacilenda, pa protivustavni ministar policije, pa predsednik Republike koji prezentuje protivustavno delovanje.

Dok je, sa svojim lojalistima, podizao betonske barikade oko Ćacilenda i čadora Age-Hasanage na Bulevaru ispred Narodne skupštine sa ciljem da taj prostor zadrži pod dugovečnom opsadom,  optuživao je studente i građane na ulicama da “svirepošću i brutalnošću žele da sruše državu”, imputirao im “višestruki pokušaj ubistva i pokušaj masakra nad onima koji su čuvali i branili svoju (partijsku) kuću”; onda priznao da je “pokušao da dobije neke od tužilaca (dobio, pogađate, višeg javnog tužioca u Beogradu), da vidi šta će da rade”…

Napokon, i utužio i, bez suđenja, presudio, pa uputio protivustavnu i nezakonitu pretnju: “Uskoro ćemo da očistimo sve naše gradove od tih ubica i batinaša”

Pre poslednjeg obraćanja, zicer mu je nabacio Politički Otac rečenicom: Nije važniji život blokadera od odbrane poretka – ako ne ide drugačije, onda, bojevom municijom!

A onda je, počev od Vrbasa i Bačke Palanke, definitivno – dao potpuno odrešene ruke narodnoj miliciji da bije studente i građane koji se bune, a da štiti “napredne čuvare” poretka.

Na dan početka Gospojinskog posta, na noć uoči Svetog Stefana letnjeg, narod u pobuni prvi put je skandirao: “Ćaci i policija, jedna koalicija”. Ili, skraćeno: Polićaci!

.  .  .

Na Preobraženje gledano, Poglavičnim rečnikom kazano: Država je pobedila – jer su njena deca, njena budućnost, prebijena ili u zatvoru, a ako nisu, isterana su na ulice. Država je pobedila tako što je Poglavica porazio sopstveni narod.

Postoji li i dalje izlaz, a da to ne bude frontalni građanski rat?

Da, rešenje je jednostavno i sva četiri poteza su u rukama Poglavice: Prvo, da konačno primi k znanju da on nije Luj Četrnaesti (“Država – to sam ja!”), kao i da država nije samo monopol fizičke (pri)sile. Drugo: da LKSNDH dopusti nadležnim institucijama da obelodane celu dokumentaciju u vezi s nadstrešnicom, kao i da procesuiraju sve potencijalne krivce, računajući i donosioce političkih odluka. Treće: da LKSNDH lično raspusti paramilitarni kamp i veliki javni nužnik pored Spomen osmatračnice s Kajmakčalana, u Dvorskom parku, što jedino on kao, od 13. avgusta, definitivno legitimisani vrhovni komandant tog simboličkog rugla, može jedini da učini. I, konačno, da dozvoli predsedniku Vlade da mu uruči obrazložen zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. (cvijetinmilivojević.blogspot.com, 19.8.2025)

PODNE I Antić i Milivojević o rešenju krize: Sukobi građana i policije na ulicama Srbije ne staju

Sukobi građana, koji na ulice izlaze na poziv studenta u blokadi, i policije u više gradova Srbije, postali su svakodnevni.

Dok demonstranti izražavaju nezadovoljstvo zbog, kako kažu, nasilja na ulicama, vlast tvrdi da iza protesta stoje organizovane grupe koje žele da destabilizuju zemlju. Kako možemo da izađemo iz aktuelne krize - to je bila tema emisije "Podne" na UNA TV. Gosti Marijane Tabaković bili su profesor Čedomir Antić i politikolog Cvijetin Milivojević. (www.una.rs, Una TV, 18.8.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=MTSQV0u8M5s

INTERVJU: Cvijetin Milivojević – Situacija je izmakla kontroli, režim je izgubio kompas! (16.8.2025)

Gost emisije "Intervju" bio je Cvijetin Milivojević, poznati novinar i analitičar, čija bogata karijera reflektuje njegovu strast prema objektivnom novinarstvu i kvalitetnim analizama. Kao osnivač i direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Pragma“, njegov rad je postao sinonim za preciznost i profesionalizam u istraživanju izborne volje birača. Njegov pronicljivi pristup omogućava mu da duboko zaroni u složene procese, osvetljavajući političku scenu kroz analize koje razmatraju prirodu vlasti, propuste opozicije i društvene izazove koji su pred nama. Preporučujemo Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.

Intervju je snimljen 14.8.2025. godine u našim prostorijama, u Beogradu. Emisiju je vodio novinar Aleksandar Pavković. (youtube kanal Balkan info, podcast, 16.8.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=SxPaXHv-wRM

U Srbiji je izvršen državni udar! Brnabić je onemogućila raspravu u Skupštini! Cvijetin Milivojević

Gost emisije HORIZONT DOGAĐAJA je bio novinar, politikolog i politički konsultant  Cvijetin Milivojević. (podcast “Srpska priča”, autorka Olivera Manolović – Štrbac, 15.8.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=tVmopFV-TZI&pp=ygUMc3Jwc2thIHByaWNh

Cvijetin Milivojević: Građanske sukobe većim delom provocira vlast

Krivicu za jučerašnje sukobe u više gradova u Srbiji politikolog Cvijetin Milivojević vidi u Srpskoj naprednoj stranci. On objašnjava da vladajuća stranka odbija da ispuni zahteve učesnika protesta, a to su objavljivanje celokupne dokumentacije u vezi rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu, potom raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora kao i uklanjanje kampa u Pionirskom parku u Beogradu. (www.euronews.rs, TV Euronews Serbia, emisija „Euronews dan“, voditeljka Živana Šaponja Ilić, 14.8.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=Sw_laA9lp64

Opozicija ga već otpisala, a on optimističan kao nikad: Slijedi li “era Milorada Dodika” ili njegov posljednji čin

“Mislim da era Milorada Dodika u Republici Srpskoj dolazi”, poručio je ovo, niko drugi, nego sam Dodik. Opozicija, istovremeno, neumorno ponavlja da ta era završava. Ko je u pravu? Ko vidi stvarnost, a ko priču u koju želi da vjeruje?

Da li je ta “era Milorada Dodika” zaista najava neke nove faze političke dominacije ili tek pokušaj da se održi slika snage dok se pod nogama ljulja političko tlo?

Može li se, nasuprot pravosnažnim presudama, međunarodnim pritiscima i prijetnji vanrednih izbora, otvoriti novo poglavlje ili je ovo posljednji čin čovjeka koji već dvije decenije drži političku scenu?

Gordijev čvor

Politički analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević, za Srpskainfo kaže da je pretenciozno to što Dodik kaže da njegova era počinje, ali da se, u svakom slučaju, može reći da ne završava.

-Sve mjere, koje su navodno bile uperene protiv Milorada Dodika, a koje je povlačio Kristijan Šmit, na neki način su jačale njegovu ličnu poziciju. Dodikova pozicija se trenutno izjednačava s pozicijom Republike Srpske i tu percepciju dijeli i veliki dio građana koji ne glasaju za njega – smatra Milivojević.

U ovom trenutku, nastavlja Milivojević, zaista izgleda kao da je ugrožena pozicija, ne samo institucije predsjednika, nego i Republike Srpske.

– Ako je cilj bio eliminacija Dodika lično, zašto mu Sud BiH nije sudio za neka kriminalna djela? Ako želite da ga eliminišete, najlakše ćete to tako uraditi. Od početka se išlo na politički proces. Kako će se dalje upravljati ovom krizom, to već ne zavisi od Dodika, ali ni od Šmita i političkog dijela Sarajeva. Ta kriza prelazi u ruke igrača koji su mnogo važniji od onih koji trenutno mešetare u BiH – klizi ka nekom dogovoru koji će biti na liniji Vašington-Moskva, eventualno Ankara. Takva vrsta razmrsivanja ovog Gordijevog čvora ide u korist Dodiku – ističe Milivojević.

Zanimljiva je, kaže, i činjenica da je Dodik dobio zatvorske kazne tačno onoliko koliko može da se otkupi, što, prema njegovom mišljenju, govori o tome da ne postoji konsenzus na nivou međunarodne zajednice da Dodika treba eliminisati.

– Očigledno je da će, od krutog stava iza kojeg stoji Kristijan Šmit, u nekom dijelu morati da se odustane, a da se ipak spasi čast zapadnog dijela međunarodne zajednice. Od nečega će vjerovatno morati da odustane i Dodik. Za dio međunarodne zajednice, koji je krenuo u borbu protiv Dodika, bilo bi sramota da se održi referendum u Republici Srpskoj. Tu, prije svega, mislim na Njemačku, Veliku Britaniju i bivšu američku administraciju. Ova nova se trenutno ponaša prilično nezainteresovano. Mislim da će Dodik biti zamoljen da ne organizuje nikakve referendume. Biće to ovako: hajde da mi ne budemo totalni gubitnici, a nećeš ni ti biti, strpimo se do predsjedničkih izbora iduće godine. Da li se to može tumačiti kao neka vrsta Dodikove pobjede? Može – naglašava Milivojević.

Dodik, zaključuje Milivojević, korak po korak osvaja prostor na liniji njegove proklamovane politike koja se zove povratak na dejtonske nadležnosti entiteta.

Neslaganja u opoziciji

Da opozicija već dvije decenije najavljuje Dodikov kraj, ali da se to nikada nije obistinilo, kaže politikolog Vojislav Savić.

On smatra da je neozbiljno očekivati da Milorad Dodik nestane sa političke scene.

– Na posljednjim izborima je preko 300.000 ljudi glasalo za njega i na čelu je najveće i najsnažnije političke stranke u Republici Srpskoj, a trenutno i u BiH. To su činjenice. Kako god da se završi ova saga sa pravosuđem, mislim da će još dugo godina biti aktivan u političkom životu Srpske. Naravno, vidimo da i u opoziciji postoje neslaganja u vezi sa tim kako će se postaviti prema cijeloj ovoj situaciji i mislim da će sudbina njihovih političkih karijera u mnogo čemu zavisiti od toga kakve odluke donesu – da li će gledati kratkoročni ili dugoročni interes, da li će misliti taktički ili strateški – kaže Savić za Srpskainfo. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Autor: Sanja Krasić Božić, 14.8.2025)

Vučić je brže-bolje demantovao smenu proruskih kadrova u Vladi. Da li je potreban još neki dokaz ko je pravi šef u Nemanjinoj?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić još jednom je pokazao da se njegovi saradnici u Vladi Srbije ne pitaju ni za šta. Na glasine da premijer Đuro Macut planira da, "pod pritiskom Zapada", izbaci iz Vlade niz savetnika bliskih zvaničnoj Moskvi, najmoćnija politička figura u zemlji promptno je reagovala i demantovala to. Nova.rs istražuje kakve su veze Rusije i našeg državnog vrha i koga to srpska vlast nikako ne sme da naljuti.

Sve je počelo informacijom ruske agencije TASS da Macut planira da početkom sledeće nedelje smeni šefa kabineta i savetnika za nacionalnu bezbednost Miloša Anđića, starijeg savetnika za spoljnu politiku Aleksandru Nikolić, zamenicu šefa kabineta Anu Jovanović, te starijeg savetnika Biljanu Bogićević.

Nije prošlo mnogo vremena, a Vučić je za Sputnjik izjavio da Srbija ne namerava da uvodi sankcije nikom, niti da menja svoju spoljnu politiku.

“Srbija ne menja svoj stav, niti će menjati, Srbija ne namerava da uvodi nikom sankcije, niti da menja svoju politiku. Sve su to gluposti. Ne razumem kome to treba i ko to izmišlja“, demantovao je informaciju ruskih medija srpski predsednik.

„Mala bura u čaši vode“

Spoljno-politički komentator Boško Jakšić za Nova.rs kaže da Vučić nema nameru da kvari odnose s Rusima, dok pokušava da ih popravi sa Zapadom.

 “Rusi imaju jako dobre obaveštajne kanale u Srbiju, posebno poslednjih meseci. Simptomatično je kako su oni došli do te informacije, i to vrlo precizno, jer se poimenično spominju svi savetnici u Vladi. Predsednik je to demantovao i rekao do toga neće da dođe. Mislim da do toga neće ni doći, jer bi sada ta smena, ako su je Rusi unapred otkrili, zaista bila prst u oko. On nema nameru da do te mere kvari odnose s Rusijom, dok pokušava da popravi odnose s Amerikancima. Ovo će biti mala bura u čaši vode, ali je simptomatično da se sve to dešava baš u ovom trenutku”, kaže Jakšić.

Lider Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović za naš portal ocenjuje da su ministri u Vladi zamenjive figure, a da njihova smena ne bi promenila politički kurs režima. Dodaje i da pravi uticaj leži u bezbednosnom sektoru, pravosuđu i medijima, koji održavaju Vučićevu vlast.

 “Ministri u bilo kojoj Vladi, nad čijom glavom sedi Vučić, apsolutno su irelevantne i lako zamenjive političke figure. Sve i kad bi došlo do takve kozmetičke promene to ne bi ni u kojoj meri uticalo na pogrešan politički kurs režima. Uticaj i fasciniranost Putinovim metodama vladavine se ne ogleda u imenima nekoliko opskurnih pojedinaca, već u načinu na koji je ustrojen i kako funkcioniše bezbednosni sektor, značajan deo pravosudnog sistema i veliki deo medija. To su ključne poluge očuvanja Vučićeve lične vlasti i dok u tim segmentima ne dođe do korenitih promena, kurs će ostati nepromenjen. A to nas je sada dovelo u situaciju da smo nikad dalje od svog prirodnog staništa – Evrope, a nikad bliže ulozi Belorusije na Balkanu“, tvrdi Grbović i dodaje:

“To se vidi na svakom koraku i u svakom danu – počevši od nezapamćene represije prema pobunjenim građanima, narastajućem broju političkih zatvorenika usled montiranih procesa, gustom medijskom mraku i na kraju poptunom integracijom bezbednosnih struktura i organizovanog kriminala. Sam pomen razbijanja takvog sistema kod Vučića izaziva paničnu reakciju jer svako približavanje Srbije Evropi za njega znači i približavanje svom političkom kraju i nemogućnosti da golom silom veštački produžava istekli rok trajanja”.

Milivojević: „Ustavni sud se pravi gluvonem 13 godina na sva Vučićeva kršenja Ustava“

Politički analitičar Cvijetin Milivojević objašnjava da Macut nije ni birao ko će biti ministar u Vladi, pa samim tim ne može ni da odlučuje ko će biti smenjen. Milivojević tvrdi i da je Macut od kada je došao na mesto premijera samo “potrošna roba”.

 “Je l vi verujete da je Macut odlučio ko će mu biti ministri u toj Vladi? Pa nije. Njemu je izdiktiran sastav Vlade i on je potpisao taj sastav kabineta. Ko mu je to izdiktirao? Pa Aleksandar Vučić, ali naglašavam – protvustavno i protivzakonito. Pošto nemamo Ustavni sud, to jest imamo ga, ali se ne oglašava. Isto se ponaša i Đuro Macut. Ustavni sud se pravi gluvonem 13 godina na sva kršenja Ustava od strane Vučića”, kaže Milivojević i dodaje:

“Niti je Macut birao ko će biti u toj Vladi, pa ni te koji su navodno proruski, niti će ih on smenjivati. Ne verujem da će biti nekih pomeranja tako brzo zato što Vučić nije svoj u smislu da nije suveren. Ova, ali i sve Vlade pod Vučićem formirane su na način tako što je on stalno mirio interese tih velikih koji su učestovali. Meni je žao što je Macut prihvatio da se igra uloge premijera. Od početka je bilo jasno da je on apsolutno potrošna roba”.

Ko je Miloš Anđić?

Podsetimo, nakon što je 16. aprila na mesto premijera postavljen Đuro Macut, došlo je i do novog sastava Vlade. Tada se dostavilo i rešenje 24. aprila o postavljenju šefa Kabineta predsednika Vlade, Miloša Anđića. Njegovo ime prošlo je dosta nezapaženo, a o njemu nema previše informacija.

Međutim, kada se “pročešljaju” stare vesti gde se njegovo ime spominje, najčešće se nalazi tik uz Aleksandra Vulina, poznatog proruskog funkcionera, koji je bio na raznim pozicijama, a sada je predsednik Nadzornog odbora Srbijagasa, senator u Republici Srpskoj, kao i član Ruskog istorijskog društva.

Ključ Anđićevog uticaja leži upravo u odnosima sa Rusijom. On je kao koordinator u Sektoru za međunarodnu saradnju 2022. godine u Moskvi dobio medalje direktora federalne službe za vojno-tehničku saradnju Dmitrija Šugajeva za unapređenje iste. Godinu dana ranije je nagrađen medaljom za uspešnu saradnju od strane „Rosteha“. (www.nova.rs, portal, Anđela Đokić, 13.8.2025)

"ODŠKRINUTA" VRATA Ko su mogući Dodikovi nasljednici u fotelji predsjednika Srpske

Predsjednik Republike Srpske i lider SNSD, Milorad Dodik, ponovio je poruku da prijevremeni izbori za predsjednika Srpske na teritoriji Republike Srpske neće biti održani.

Gostujući u programu RTRS, Dodik je, između ostalog, nedavno naveo da je “odlučan da nastavi da brani ustavnu i dejtonsku poziciju Republike Srpske”, koja je, kako je rekao, “snažno ugrožena djelovanjem Kristijana Šmita, koji nije legalan i legitiman i nije potvrđen u Savjetu bezbjednosti UN”.

Nakon što je Apelaciono vijeće Suda BiH potvrdilo prvostepenu presudu Dodiku, kojom je kažnjen s godinom dana zatvora i šest godina zabrane političkog djelovanja, u javnosti su se pojavile brojne spekulacije oko toga kako će Dodik “poštovati” odluku Apelacionog vijeća Suda BiH, kao i da li lider SNSD stiže da obavlja sve zacrtane dužnosti.

– Posljednjih dana nešto se dešava na liniji najmoćnijijh svjetskih adresa i postoje određene naznake da će krizu u BiH riješiti neko sa strane. Prije svega, to se odnosi na to da će se o budućnosti BiH odlučivati na relaciji Moskva – Vašington i da o tome neće pretjerano odlučivati ni Britanci, koji su mnogo zainteresovani za ovaj region, a bogami ni Nijemci ili Brisel – kažu za Srpskainfo izvori iz diplomatskih krugova, koji su insistirali na anonimnosti.

Politički analitičar iz Beograda, Cvijetin Milivojević, za Srpskainfo ističe da bi rješenje novonastale krize u BiH moglo da bude to da aktuelni predsjednik Srpske Milorad Dodik, kako kaže, „napravi jedan korak unazad“, a da „korak unaprijed“, prema njegovim riječima, napravi Kristijan Šmit.

– Vrata za dogovor su odškrinuta. Činjenica je da je Dodik drugostepenom presudom dobio taman onoliko zatvorske kazne koju može da otkupi. Dakle, nema nikakvih potjernica – ističe Milivojević.

Podsjeća na to da je Interpol, nakon prvostepene presude Dodiku, jasno poručio da oni „nisu nadležni za to, već za kriminal“.

– Da se Dodik, u punom smislu riječi, mislio izolovati iz Republike Srpske ili iz njene politike, postojali su drugi načini. To je da mu se sudi i za neke kriminalne radnje u RS i BIH – navodi Milivojević.

Inače, izvori Srpskainfo iz vrha aktuelne vlasti u Srpskoj tvrde nam da se u vladajućoj stranci, posljednjih dana, aktivno pregovara o tome ko bi mogao da se kandiduje za predsjednika Srpske na očekivanim prijevremenim izborima.

 Navodno, jedno od „prelaznih“ rješenja za predsjednika RS mogao bi da bude Ognjen Tadić, a u pojedinim krugovima, kao mogući zajednički kandidat, navodi se i ime Nikole Poplašena, kao i profesora Pravnog fakulteta u Banjaluci, Vitomira Popovića.

– Neko rješenje, koje bi moglo biti kompomisno jeste Ognjen Tadić, koji je jedini ozbiljno ugrozio Dodika na izborima 2014. On više nije funkcioner SDS, ima razumijevanja za poziciju Dodika, nacionalno je „osviješćen“, a dovoljno je javna ličnost. S obzirom na „stradanje“ koje je prošao za vrijeme Karlosa Vestendorpa, mogući zajednički kandidat svih partija u Srpskoj mogao bi da bude i Nikola Poplašen, ali takva ideja još je na „dugom štapu“. Kao kandidat navodi se i profesor Vitomir Popović, ali ništa još nije dogovoreno – tvrde naši izvori. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Boris Knežević, 12.8.2025)

Intervju: Cvijetin Milivojević: "Šmitovi potezi samo jačaju Dodika"

"Ne vidim ja da tu ima razloga za neki dramatičan rasplet, da Dodik kaže, e sad ćemo da otcepimo Republiku Srpsku. Nema potrebe jer on ima toliko mogućnosti po Dejtonskom sporazumu, samo da insistira na vraćanju onoga što su dejtonske nadležnosti. Jer za sve ono što je uzimano Republici Srpskoj ne postoji nikakva međunarodna verifikacija", izjavio je politički analtičar Cvijetin Milivojević.

Sa Cvijetinom Milivojevićem, političkim analitičarem, koji vrlo dobro poznaje političku situaciju i u Srbiji, ali i u Bosni i Hercegovini, odnosno Republici Srpskoj, razgovarali samo dan pre nego što je Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine oduzela mandat predsednika Republike Srpske Miloradu Dodiku, a na osnovu presude Suda Bosne i Hercegovine. Milivojević je, naravno, pravilno procenio da će to u svakom slučaju da se dogodi, tačnije da će CIK da oduzme mandat Dodiku jer je, kako kaže, "CIK konstruisan pre nekoliko godina upravo po želji Kristijana Šmita", osobe koja se nalazi na funkciji visokog predstavnika međunarodne zajednice za BiH, iako njegov izbor nije potvrđen u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

"Frapantno je, ali u CIK su, na primer, predstavnici Srba, zapravo dvoje ljudi koji su iz dve opozicione partije. Jedna na predlog PDP-a, a druga na predlog SDS-a. Nema predstavnika najjače stranke u Republici Srpskoj, SNSD-a, što je paradoksalno. Sličan slučaj je i kod Hrvata, takođe, koji nemaju svoje adekvatne predstavnike. CIK je poznat po tome što je naknadno, dve godine nakon poslednjih parlamentarnih izbora u Bosni i Hercegovini, za srpskog delegata u Veću naroda parlamentarne Skupštine Bosne i Hercegovine izabrao kandidata, kako oni kažu, iz kinder jajeta, dakle iz žreba. Izvučena je ceduljica sa imenom, pogađaš kandidata iz PDP-a, takođe po želji Šmita. Iako je na izborima, pošto parlamenti entiteta biraju faktički delegate u Veću naroda, drugom domu parlamentarne Skupštine Bosne i Hercegovine, bio izabran kandidat SNSD-a. I sada je napravljena takva veštačka konstrukcija, da na osnovu ovog prvog, isto po nalogu CIK-a i Šmita, faktički je u Veću naroda onemogućena ona legalna većina koja je omogućavala predstavnicima Republike Srpske da ulože veto ili da spreče donošenje svake odluke za koju smatraju da je protiv interesa Republike Srpske i srpskog naroda. Govorim o tome šta je CIK u tom smislu reči", kaže analitičar Cvijetin Milivojević za "Ekspres".

Koliko je uopšte CIK legitiman?

"Nelegitiman je, a logično je da je nelegitiman ako nemate predstavnika SNSD-a. Pa zamislite, evo sada paradoksalno, Republičku izbornu komisiju Srbije u kojoj imate predstavnike opozicije, a nemate predstavnika SNS-a kao najjače vladajuće stranke? Naravno, kod nas je paradoksalno i ovo drugo što SNS ima većinu svuda, ali zamislite da nema predstavnika uopšte SNS-a u Republičkoj izbornoj komisiji. Dakle, taj scenarijo je moguć, da CIK oduzme mandat. To se može desiti već sutra, prekosutra. Onda u roku od 90 dana idu vanredni izbori za predsednika Republike Srpske. To se jednom desilo, doduše zbog smrti bivšeg predsednika Republike Srpske, Jelića, to je bilo 2007. godine, ali tada ništa nije bilo sporno. Tada je Skupština Republike Srpske zapravo izabrala vršioca dužnosti do kraja punog mandata, to je bio profesor Kuzmanović. Nije se išlo na vanredne neposredne izbore. Ovaj put bi se išlo, upravo je zato i smišljena ova caka. Na tim izborima ne može da učestvuje Dodik, prema slovu ove presude koja postoji. Ali tu postoje, takođe, pravne začkoljice. Na primer, sledeća instanca kojoj se odbrana Dodika može žaliti jeste Ustavni sud Bosne i Hercegovine."

Da li ta žalba Ustavnom sudu odlaže izvršenje?

"Mislim da ne odlaže, nemojte me držati za reč, ali takođe je jasno šta će Ustavni sud odlučiti. Ustavni sud Bosne i Hercegovine čine dva Hrvata, dva Bošnjaka, i dva Srbina plus troje stranaca. Po pravilu, to su predstavnici zemalja koje smatraju da Republika Srpska ne treba ni da postoji. Tako da je jasno šta će Ustavni sud odlučiti. A sledeća instanca je, naravno, sud u Strazburu. Tu treba pratiti izjave Anta Nobila, hrvatskog advokata, koji je Dodikov pravni savetnik, jedan od Dodikovih advokata u odbrani, koji kaže da je siguran da će, recimo, u Strazburu, ta odluka biti poništena jer je reč o političkoj odluci koja nema veze sa pravnom odlukom. Da je reč o političkoj odluci, to se pokazalo i posle prvostepene presude. Ovo je sada bila drugostepena, a prvostepena je doneta u februaru. I znaš da je Interpol Bosne i Hercegovine, naravno bez većine, raspisao poternicu za Dodikom. A onda je Međunarodna direkcija Interpola saopštila da ta poternica ne važi jer nije reč o presudi za kriminal ili neke druge radnje, nego je reč o političkoj presudi i zato te stvari ne važe. Interpol smatra da je reč o političkoj presudi."

Bilo je pokušaja čak i da ga privedu, pa nije uspelo.

"Da, pokušali su u tom interregnumu. Ali kažem, direkcija Interpola je saopštila da je reč o političkoj presudi i to ne važi. Da su oni njega hapsili zbog neke afere, našli mu da je ukrao neke pare, proneverio itd. pa ga onda osudili, onda bi ta poternica važila. Ali u ovom slučaju nije važila. E sada, šta bi se desilo kada bi stvarno izbori bili raspisani što je vrlo moguće? Videli smo da je još unapred, pre nego što su izbori i raspisani, lider faktički u ovom trenutku najjače opozicione stranke u Republici Srpskoj, što je PDP, gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković, saopštio da na takvim izborima PDP neće učestvovati, iako je ta stranka ljuti neprijatelj Dodikovog SNSD-a. Ali saopštili su da bi to faktički bila degradacija institucija Republike Srpske jer je Republika Srpska vlasna da sama obavi izbore na svojoj teritoriji. Ona bira i člana Predsedništva Bosne i Hercegovine na srpskoj strani i predsednika republike. Pokušava se pošto-poto da se faktički unitarizuje izborni proces. Kao što znaš, Republika Srpska je usvojila u protekle dve godine intenzivno dvadesetak zakona koji zapravo vraćaju dobar deo ustavnih nadležnosti koje Republika Srpska ima po Dejtonskom sporazumu, a koje su visoki predstavnici i pre Šmita, a pogotovo Šmit, faktički degradirali, poništavali... Ti zakoni su na čekanju i opozicija u Republici Srpskoj je često prozivala Dodika kako ne sme da ih potpiše i kako je kukavica itd. Jedan od tih zakona, koji je vrlo važan za ovu priču, jeste Zakon o izborima u Republici Srpskoj, gde je zapravo Izborna komisija Republike Srpske nadležna za obavljanje izbora za predsednika Republike Srpske, za Skupštinu Republike Srpske i za lokalne izbore u Republici Srpskoj. Tako su, faktički, jedna od njenih nadležnosti izbori za predsednika republike."

Što znači da bi eliminisao CIK iz procesa.

"Pa da, ali taj zakon nikada nije stupio na snagu. Ali on sada može stupiti na snagu jer je usvojen na Skupštini, dovoljan je paraf Dodika na njemu jer on kao predsednik republike potpisuje taj zakon, i on se objavljuje u ’Službenom glasniku’ i stupa na snagu. A zašto je ovo takođe važno i paradoksalno. Većina građana u Srbiji i ne zna zašto je suđeno Dodiku. Suđeno je zato što je uprkos naredbi Šmita zapravo potpisao neke zakone koje je usvojila Republika Srpska."

I objavio ih u "Službenom glasniku".

"I objavio ih u ’Službenom glasniku’, tako je, pa je suđeno i direktoru ’Službenog glasnika’. On je oslobođen, a Dodik nije. Što je takođe paradoksalna situacija da, zapravo glas nekoga koji nema legitimitet, što je Šmit, jer njegov izbor nije nikada potvrđen, evo već tri godine kako je visoki predstavnik takozvane međunarodne zajednice, što je vrlo nedefinisano..."

Nije potvrđeno u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

"Nisu glasali za njegov izbor ni Rusija ni Kina, od stalnih članica Saveta bezbednosti. Prema tome, on sam nije visoki predstavnik. I on sada koristi nešto drugo. Postoji jedno telo koje se zove skraćeno PIC Savet za implementaciju dejtonskog mira, koje je savetodavni skup zemalja koje se prijavljuju da budu u tome. To nije nikakvo telo koje je birao Savet bezbednosti ili Generalna skupština Ujedinjenih nacija. To je savetodavno telo. E Šmit je sada našao varijantu, pošto ga Savet bezbednosti ne tretira kao visokog predstavnika, on se sada obraća PIC-u i traži od njega saglasnost za svoje poteze. I to dobija, naravno, jer, osim Rusije, ostale članice Saveta za implementaciju mira su članice NATO-a, nekoliko arapskih zemalja, Turska itd., koje su apsolutno za unitarnu Bosnu i Hercegovinu, protivno Dejtonskom sporazumu, koja nema ni entitete ni konstitutivne narode. Tako da on dobija podršku od tog PIC-a. Sve su to paradoksalne situacije. Sa druge strane, imate predsednika Republike Srpske, koji je institucija po Dejtonskom mirovnom sporazumu. Narodna skupština je takođe institucija po međunarodnom Dejtonskom sporazumu. A onda predsednik ne sme da potpiše odluke koje je njegova skupština donela jer mu, bože moj, to zabranjuje neki neidentifikovani stranac kako oni zovu Šmita. Dakle, to su sve paradoksi ove situacije."

Šta je put ka razrešenju?

"Ima onih koji tipuju na to da će vlast iz Beograda, koja navodno ima ogroman uticaj na Dodika, da spusti loptu i natera Dodika se povuče i da na tim izborima za predsednika republike kandiduje nekog svog, na primer, Željku Cvijanović, koja je već bila predsednica Republike Srpske, a da on faktički ostane da kormilari iz senke."

A platiće kaznu da ne bi išao u zatvor?

"Kaznu će svakako platiti. Zato je i doneta takva kazna jer ne bi ga mogli zatvoriti. Ovako, 36.000 maraka, to je 100 maraka za jedan zatvorski dan. I to u Bosni i Hercegovini plaćaju kada imaš ispod godinu dana zatvora. Platiš, ne ideš u zatvor, što je smešno. Taj zatvor se i ne pominje kao takav. Ali ovo drugo je suština, da je njemu zabranjeno obavljanje javnih funkcija u periodu od šest godina. Dakle, da ne može da se kandiduje sada na predsedničkim izborima, tim koji bi bili održani. I onda oni navodno dobri poznavaoci prilika kažu kako će njega zvanični Beograd naterati, Vučić će ga naterati, da se on ne kandiduje, nego da zbog mira u kući ide Željka Cvijanović... Kada bi on to uradio, ne da je to kraj njegove političke karijere, nego je to kraj i SNSD-a. Jer, faktički, ako stranka koja pobeđuje na izborima decenijama unazad, dozvoli sebi to, to znači da je ona spremna da ide i na dalju vrstu kompromisa. A sledeći kompromis je ukidanje Republike Srpske. Prema tome, ja u tu varijantu teško da mogu da poverujem."

Šta je druga varijanta?

"Druga varijanta je da se izbori održe, da Republika Srpska čak ne sprečava te izbore da budu održani, ali da oni propadnu jer na njima neće učestvovati niko od onih koji glasaju za vladajuću koaliciju. Evo u ovom konkretnom slučaju jedna opoziciona stranka, PDP, rekla je da neće učestvovati. Tako da ti izbori ne bi imali nikakav ni legalitet ni legitimitet. Da Republika Srpska prosto ignoriše te izbore, a istovremeno, faktički deo zakona koji su već usvojeni stupi na snagu. Na primer, taj zakon o izborima prema kojima bi onda bili raspisani izbori po zakonima Republike Srpske. To je mogućnost takođe. Dakle, ne vidim ja da tu ima razloga za neki dramatičan rasplet, da Dodik kaže, e sad ćemo da otcepimo Republiku Srpsku. Nema potrebe jer on ima toliko mogućnosti po Dejtonskom sporazumu, samo da insistira na vraćanju onoga što su dejtonske nadležnosti. Jer za sve ono što je uzimano Republici Srpskoj ne postoji nikakva međunarodna verifikacija. Nisu se sastali učesnici konferencije u Dejtonu ili Parizu na kojoj je potpisan mirovni sporazum, nema potpisa garanta. Među garantima su i Sjedinjene Američke Države, ali i Rusija, da se na primer ukidaju nadležnosti entiteta. To ne postoji nigde kao takvo, prema tome, meritoran je onaj Dejtonski sporazum koji je posle parafiran i u Parizu iz novembra 1995. godine. To, prema mom mišljenju, u ovom trenutku izgleda kao bliže rešenje. Drugo, u ovom trenutku garant opstanka Republike Srpske je pre svega Rusija, a potom Kina. I Dodik je svoju političku sudbinu vezao za Rusiju. Vi ste videli kakve su izjave ruskog ambasadora. Nesporno je da Kremlj stoji iza toga da, otprilike, njih ne to ne zanima, da je to apsolutno protivpravno itd. Može se ići i na treće rešenje, ako ima malo mudrosti. Jer nisu Rusija ili Kina jedine koje podržavaju u ovom trenutku Republiku Srpsku. Imate Mađarsku iz Evropske unije, imamo Izrael takođe... To su ozbiljni međunarodni činioci. Nisam siguran i da je sadašnja američka administracija, za razliku od prošle, nešto suviše kivna na Republiku Srpsku. Mislim da i tu postoji neka vrsta otopljavanja. Tu se može ići i u pravcu nekakvog dogovora. Koliko sam ja razumeo, mandat ovom Šmitu, taj njegov samoproglašeni mandat, ističe sledeće godine. Da se nađe nekakvo rešenje, kao što je u ovom konkretnom slučaju nađeno rešenje koje izgleda kao trajnije rešenje, a u stvari je međurešenje, da Dodik pristane da ode u sud u Sarajevo, sud Bosne i Hercegovine, a da mu zauzvrat, kada se pojavi pred sudom, odmah ukinu poternicu. Nije to dogovor koji je napravljen na nivou Dodik – Šmit ili, ne znam, Dodik – predstavnici bošnjačke vlasti u Sarajevu, nego očigledno na nivou nekakvih međunarodnih moćnika. Ali ispostavilo se da je to bio kratak predah."

Koja god varijanta da bude ili da se održe nekakvi izbori u kojima većina stranaka iz Republike Srpske neće da učestvuje ili da bude ova druga opcija, da li će to produbiti krizu u Bosni, ili ima šanse da se stvari nekako smire?

"Pa, ima, naravno. Mi smo završili priču na prostoru bivše Jugoslavije kada je reč o pretnjama, mi ćemo vama ono, a oni će nama ovo. Dakle, to je završeno. Jasno je da nema nijedne sile na prostoru bivše Jugoslavije koja je jača od neke druge sile. Nema nijedne sile, i da postoji kao sila, koja ima apsolutnu suverenost donošenja odluka. Dakle, tu je sada rukopis nekakvih međunarodnih moćnika. Naravno, nikome nije u interesu da na bilo kom prostoru bivše Jugoslavije dođe do bilo kakvih sukoba, prema tome biće nekakva vrsta kompromisa, to je jasno."

Ako Dodik dok ne ode sa funkcije, ako će da ode, potpiše izborni zakon i te druge zakone koji su doneti a nisu potpisani, kakva će reakcija Šmita da bude? I kakva će biti reakcija dela međunarodne zajednice koja stoji iza njega?

"Pa, da je postojao stav međunarodne zajednice da Dodika treba uhapsiti, oni bi njega optužili za, na primer, neku od afera za koje je vezivan. Ima tih afera, na primer afera vila na Dedinju, kredit itd. Dakle, da su hteli da ga hapse, to je bilo rešenje, vrlo jednostavno. Ako si osuđen za kriminal, važi međunarodna poternica i ne možeš da se sakriješ. Dakle, ne bi se desilo to što se desilo. Očigledno da nije postojala ta vrsta želje, postojala je neka druga vrsta želje, u ovom slučaju se stvar svodi na politiku. Dakle, očigledno je da će se tražiti neka vrsta kompromisa u tome. To je ono što stoji. Taj kompromis je činjenica, na primer, sa strane Dodika šta će on uraditi. Pa odustaće od zakona koje je usvojila Narodna skupština Republike Srpske. To je njegova dobra volja. Sa druge strane će se učiniti to, aha, mi ćemo naći rešenje da prođe stvar kako prođe, bez hapšenja ili nečega drugog. To je taj međuprostor gde se traži kompromisno rešenje. I dok vi mene to pitate, očigledno je da to ide u tom pravcu. I to je potpuno jasna stvar."

Znači, sve mu dođe opet kao neki igrokaz.

"Pa, apsolutno igrokaz. Igrokaz, nažalost. Ali igrokaz koji odgovara sad svima. Imate redovne parlamentarne izbore u Bosni i Hercegovini koji idu oktobra 2026. godine. Svima odgovara dizanje tenzija, pogotovo nacionalnim strankama. Sa svih strana pokazuju svojim biračima kako brane njihove interese, a istovremeno faktički desiće se to što će se desiti. Što se, nažalost, dešava od 1990. godine u Bosni i Hercegovini. Uvek na kraju većina građana sve tri nacionalnosti glasa za nacionalne stranke. I bez obzira na to što budu kivni u međuvremenu na svoje vlasti, zahvaljujući upravo ovome, ovo je klasična predizborna priča."

Zapravo Dodiku ovo samo diže rejting.

"Naravno. I te stranke koje su predstavnici nacionalnog biračkog tela, one same sebi dižu rejting, dižu se iz mrtvih. Sada kada bi bili izbori, sutra kada bi bili izbori, SNSD bi razvalio u Republici Srpskoj, kod Bošnjaka bi pobedio SDA, a kod Hrvata, ja mislim da bi onih 98 odsto HDZ-a skočilo na 101 odsto, u ovom trenutku. To je više nego jasno."

Bez obzira na to što ljudi tamo nisu presrećni, recimo SNSD-om i Dodikom?

"Ali, pazi, ovo dizanje tenzija je upravo u tom smislu, i onda svi se osećaju sigurnim, da se ja zaštitim, nacionalna stranka će me zaštititi... I te ljude treba razumeti. Možda su malo prerano počeli, malo prerano je počela izborna kampanja. Inače u Bosni i Hercegovini je specifična stvar, to je valjda jedina država u okruženju gde se striktno vodi računa da ona klasična marketinška kampanja, političkog marketinga, ne sme trajati van izbornog vremena. A izborno vreme je samo 30 dana. I to se stvarno poštuje. Tamo su velike kazne ako pokušaš kroz skriveni marketing da plasiraš političke poruke. Ali, nažalost, ovo sve vreme se koristi za upravo tu priču, koja izgleda sofisticirano. Ljudi misle da se bore da li će Dodik biti uhapšen ili oslobođen i sačuvan. A u stvari se svi bore za pozicije pred ove izbore. Pa nije bez veze PDP, PDP je, da kažem, probritanska stranka u Republici Srpskoj, najjača opoziciona u ovom trenutku, odnosno Vuković kao gradonačelnik Banjaluke rekao je da on neće izaći na te izbore, ako ih bude za 90 dana. Na te vanredne predsedničke izbore u Republici Srpskoj. Zašto? Pa upravo zbog biračkog tela. Jer to njegovo biračko telo to ne očekuje od njega... Tako da je on sad stavio i ovaj nesrećni SDS u dilemu da li oni smeju da izađu na izbore."

Oni nisu baš striktni da neće da izađu.

"Ali šta bi se desilo kada bi SDS izašao, a ne izađu vladajuća koalicija i PDP? Onda bi SDS mogao da zatvori vrata, da ih zaključa katancem posle tih izbora. Završio je. Na parlamentarnim izborima ovim redovnim koji idu sledeće godine u celoj Bosni i Hercegovini oni bi pukli kao zvečka. Dakle, očigledno je. Sve poruke koje dobijamo su te poruke. Beogradska javnost ne kapira da se tiho dešava nešto, na primer, i u zapadnoj Hercegovini. HDZ je profitirao, recimo, ali jednokratno, od Šmita. Na prošlim izborima on je faktički izvršio vrstu udara na Ustav Bosne i Hercegovine, tako što je faktički onemogućio da bilo ko može da, misli se pre svega na predstavnike bošnjačkih stranaka u Federaciji, na neki način blokira donošenje odluka u Veću naroda Federacije Bosne i Hercegovine. Pa izbor vlade. Recimo, prethodna vlada Federacije Bosne i Hercegovine je potrajala maltene od pretprošlih izbora, upravo zbog toga. Hrvati su bili zadovoljni time jer su oni sada imali dovoljan broj poslanika, zastupnika u Veću naroda parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, i nisu se mogli preglasavati. Ali im je falilo nešto drugo. Ne mogu da onemoguće nekog drugog ko nije član HDZ-a za člana Predsedništva. Komšić je član Predsedništva u ime Hrvata, ali oni smatraju da su pobedili delimično itd. I sada pred ove izbore vi čujete, to su poruke koje možete videti na svim hrvatskim portalima u zapadnoj Hercegovini, da se zapravo ide ka tome da oni neće navodno izaći na izbore ako se ne pravi jedna vrsta pozitivne diskriminacije izborima, da zapravo kandidat HDZ-a mora biti izabran po svaku cenu. To je glavna priča kod njih sada. I oni sada prave tu đavolje saveze. Prave đavolji savez prvo sa Dodikom, pa su pravili đavolji savez sa delom stranaka koje čine bošnjačku komponentu u vlasti Bosne i Hercegovine. Pa su pravili u jednom trenutku sa delom opozicije u Republici Srpskoj, pokušali pa pukli itd. Pa će verovatno u sledećoj fazi sa SDA-om i tako dalje. Oni prave tu vrstu razgovora i time cementiraju biračko telo. U hrvatskim kantonima, tamo zapravo nemate nikakvo višestranačje. Tamo imate još jedan HDZ koji se zove HDZ 1990. i ovaj HDZ i to je to. To uzima više od 95 odsto glasova. Vi tamo imate preslikanu sliku, hajde da kažemo, nacionalnog sastava. Izgleda paradoksalno. Tako da ova priča sa Dodikom apsolutno ide naruku svim strankama koje plediraju da uzmu nacionalno biračko telo. Dodik od onoga ’Đe si, lopove!’ što mu je govorio onaj mali, jer dobar deo građana tamo smatra da je on kriminalac, opet postaje nacionalni junak. On je sada garant opstanka Republike Srpske. Kao i Vučić ovde. Nema Srbije bez njega. Realno gledajući, Dodikova opcija, bez obzira na to da li se on pojavio ili neko u njegovo ime na sledećim izborima, dobija zahvaljujući tim Šmitovim potezima. Dobija mnogo. Cementira biračko telo. I dobija deo novog biračkog tela."

I sigurno je da Dodik gde god da ode neće biti uhapšen.

"Pa, video si tu vrstu dogovora koji se pravi ispod žita. Dogovor se napravi, on ode do suda Bosne i Hercegovine, a oni mu zauzvrat povuku poternicu. Dakle, to je bilo posle one prvostepene presude. Posle drugostepene možeš razmišljati, ali naravno ne pravi on direktno dogovor ni sa kim u Sarajevu, Mostaru, Banjaluci i obrnuto. Nego se pravi na nekom mnogo višem nivou, na nekom međunarodnom nivou. Da se sada malo spuste tenzije pa će se raditi ta vrsta priče. Pa i ovo sada sa eventualnim raspisivanjem vanrednih predsedničkih izbora je nešto tako. A ovde neki mediji misle da će on ići u zatvor. Krivični zakon Bosne i Hercegovine kaže da se kazna od godinu dana zatvora menja za 36.000 maraka, to je 50 evra dnevno, što je smešno. I sad pogodi zašto je dobio baš godinu dana."

Baš zato da bi platio.

"A sada pitanje svih pitanja, a što sud u Bosni i Hercegovini nije sudio, što nikada nije završio ono o čemu se govori deset godina, taj slučaj vila, kredit od, ne znam, Nove banke, Pavlović banke... To deset godina stoji u fiokama. Ali da se ne bavimo mi sudskim presudama, ali tu de fakto postoji sasvim sigurno dovoljno dokaza da bude osuđen ne na godinu dana, nego..."

Možda se čeka određeni trenutak?

"Pa ne čeka se pogodan trenutak, zato što postoji ta vrsta dilova. Zato što bi usledilo hapšenje i sa druge i sa treće strane. Čović je bio pre desetak godina, to ste zaboravili, u istražnom zatvoru, pa je oslobođen. Pa dobar deo rukovodstva SDA, jeste, doduše, jedan federalni premijer je završio u zatvoru, ali zbog vakcina, nije zbog neke druge vrste korupcije itd. Sve se pravi na taj način."

Koliko ova situacija sa Dodikom utiče na Srbiju i da li utiče na Srbiju?

"Utiče toliko što je ovo Vučiću dobrodošlo. Umesto da odgovori na pitanje šta se dešava sa hapšenjem njegovih saradnika za korupciju, on je zakazao Savet za nacionalnu bezbednost jer je mnogo zabrinut za sudbinu Dodika na jednoj i seća se čak i Srba sa Kosova na drugoj strani. Taj savet se navodno bavio ne strahom Vučića od daljih hapšenja njegovih saradnika, nego se bavio Dodikom i Srbima sa Kosova. Da li neko može da poveruje u tako nešto? Njemu je Dodik do sada koristio kao neka vrsta, hajde da kažem oružja, argumenta u rukama kada je trebalo da dobije neki poen kod stranaca, ovih najmoćnijih stranaca. Kao, evo niko ne može da smiri Dodika, ali ja mogu. Tako da ja Dodika vidim u tom smislu. S tim što Dodik ima taj instinkt za preživljavanje. On sada vezuje svoju sudbinu pre svega za Kremlj jer je shvatio da je u nekom trenutku Vučić bio spreman da ga potpuno pusti niz vodu." (www.ekspres.net, nedeljnik “Ekspres”, Marko R. Petrović, 8.8.2025)

Sezona lova na zečeve, na patke i na državne (u)dare

Mi, nešto manje mladi, sećamo se onog crtaća „Sezona lova“, u kome Duško Dugouško i Patak Dača, maskirajući se sve vreme u onog drugog, naizmenično prelepljujući letke na kojima piše za koga ne važi „lovostaj“, da l' na zečeve ili na patke, i okrećući cev puške na jednu i na drugu stranu, na kraju zajednički doakaju lovcu Elmeru... sve uz neodoljivu repliku Nikole Simića alias Duška Dugouška: „Upucaj ga sad, upucaj ga sad...“

Na tu otimačinu oko „puške“ koja se pojavila u prvom činu, podseća histerično mahanje vlasti navodnim dokazima o, sada već ne samo, nekakvim obojenim revolucijama i opoziciono-studentskim zaverama nego čak i eksplicitnim tvrdnjama Poglavičinih evet-efendija da je u toku „tužilački državni udar iz krugova u TOK-u“! Poglavica lično govori o „uvezanim mafijaškim strukturama u tužilaštvu i pravosuđu“, pa se, kao, pita „a šta je ovo nego državni udar?“, dok jedan vučićoid moždani udar jednog ministra kvalifikuje, ni manje ni više nego kao - „masivan, ozbiljan državni udar“.

I sve to u trenutku kada je, konačno, nakon što su studenti i narod na ulicama identifikovali suštinu problema („Nisi nadležan!“), i delu političke opozicije „došlo iz (poslaničke) fotelje u glavu“, pa su i sami počeli da slažu s tim da je predsednik Republike uzurpirao sve tri grane vlasti.

U tekstu „Tužibaba i TužiLAŽštvo protiv tužilaštava“ (27.6.2025) pisao sam o tome da predsednica Narodne skupštine koja je, 25. novembra prošle godine, izvršila državni udar otimajući i okupirajući prerogative tog najvišeg ustavotvornog, zakonodavnog i predstavničkog tela, iz pozicije pučiste, sada dodatno preti "privođenjem, hapšenjem i identifikacijom terorističkih organizacija".

Usput je i protivustavno „sugerisala“ nezavisnom pravosuđu kakvu presudu treba da donese u slučaju uhapšenog kraljevačkog opozicionara Ivana Matovića, jer je on, po Poglavičinoj Tajnici, „planirao atentat na najveće državne funkcionere, pre svega Vučića“.

.  .  .

E, da bismo raspravljali o državnom udaru, da se podsetimo prvo šta je i šta bi trebalo da bude država.

Država je, u politikološkom smislu, organizovana politička zajednica ljudi na određenoj teritoriji, koja ima suverenu vlast i aparat sile da obavlja svoju funkciju i jamči bezbednost građanima. Sa pravnog aspekta, država je sistem ljudi i funkcija koji stvaraju pravila obaveznog ponašanja, a njihovu primenu obezbeđuju prinudnom snagom kojom raspolažu.

Ključni elementi države su stalno stanovništvo, određena utvrđena teritorija na kojoj ta država vrši vlast i sama suverena vlast, suverena i nezavisna unutar zemlje, ali i na međunarodnom planu.

Bez sva tri ova elementa, država ne postoji.

Platon  je prvi znani mislilac koji je smatrao da državom ne treba da upravljaju ni najbogatiji ni najlukaviji, pa čak ni najčastoljubiviji, već – najmudriji. Zato je on državu, odveć idealistički, modelirao kao jedinstvo filozofije i politike, što znači da se – u državi mudrost politički institucionalizuje.

Pogledajmo kako to izgleda kada ove elemente države stavimo u kontekst onoga što piše u Ustavu Srbije, na jednoj, i onoga što je politička stvarnost u Srbiji, na drugoj strani.

Član 2 („nosioci suverenosti“) Ustava Srbije propisuje da „nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana“.

Iako u članu 4 („podela vlasti“) stoji da „uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku“, da se „odnos tri grane vlasti zasniva se na međusobnom proveravanju i ravnoteži“, ali i da je „sudska vlast nezavisna“, mi u stvarnosti imamo oktroisano „jedinstvo vlasti“ oličeno u, „tri u jednom“, ličnosti Svevladara.  

Član 8 Ustava kaže da je „teritorija Republike Srbije jedinstvena i nedeljiva“, a „granica nepovrediva“. Ali, to ne sprečava Poglavicu da, još od Prvog briselskog, pa, evo, do francusko-nemačkog plana i Ohridskog sporazuma, navodno u ime građana Srbije, prihvata sporazume koji dovode u pitanje teritorijalni integritet i ustavnopravni suverenitet Srbije.

Šta je država za izabranog predsednika svih građana Srbije i samotitulisanog poglavicu plemena Ćacija, pokazuje letimičan pogled na kontekst u koji je, uoči vidovdanskog studentskog protesta, trpao pojam „država“, misleći na Srbiju čiji je predsednik, ali još više – na sebe samog.

Elem: „država je napadnuta spolja i iznutra“, „država je rešena da se obračuna sa...“, „država će sačuvati mir i stabilnost“, „država je rešila aferu Jovanjica“, „država je dosta uradila za Pančevo“, „država će pomoći studentima koji žele da uče“, „država sve učinila u pogledu odgovornosti za pad nadstrešnice“, „država je spremna da uloži veliki novac u Krušik“, „država je zabranila sve skupove“, „država više neće tolerisati nasilje“, „država je ubila Ćuruviju“, „država je preventivno veoma uspešno delovala“, „država je odlučna da spreči nasilje na Vidovdan“, „država je u Hram Svetog Save uložila 43 miliona evra“, „država će pobediti“, „država će intervenisati“, „država će birati trenutak kada će u potpunosti da zavede red“, „država će da radi svoj posao“, „država plaća 60 odsto minimalca“, „država nije igračka“, „država će obezbediti stoku domaćinima koji su je izgubili“, „država će subvencionisati stanove za studente“, „država priprema veliki paket mera“, „država hrani sve televizije u Srbiji“, „država će pomoći da se uradi vrtić u Malom Crniću“, „država će davati 300.000 za prvo dete“, „država ulaže podjednako i u Zvezdu i u Partizan“, „država će biti uz Srbe na KiM“; „država će znati da nagradi rudare“, „država posvećena rešavanju problema“, „država sluša građane, radimo i gradimo“, „država danas ima novca zbog mera koje smo sproveli“, „država se priprema za tešku zimu“, „država nam je napadnuta, idemo u formiranje pokreta za narednih 10-15 godina“, „država krvari“, „država se ne plaši nikoga“, "niko nije jači od države“, „država će biti odbranjena“,  „ne damo državu“... i: „Država će u subotu odsvirati kraj!“

Pa, vi sad vidite šta je sve to i šta sve još može da bude država!

Legenda veli da je francuski kralj Luj XIV („Kralj Sunce“) svoju najpoznatiju rečenicu -  “Država - to sam ja!” (fr. “L’état c’est moi!”) - pred pariskim parlamentom, izrekao 13. aprila 1655, kada je imao samo 16 godina, a već 12 godina vladarskog „iskustva“! Istorija potvrđuje da je potom, od 22. godine svog života vladao apsolutistički sve do smrti, 1715, odnosno čak 54 godine!?

.   .   .

Sve ozbiljne politikološke definicije se slažu u tome da državni udar ili prevrat (fra. coup d'état) označava iznenadnu, neočekivanu, protivustavnu promenu vlasti ili dela vlasti na području jedne države, u kojoj su glavni akteri uvek neki najviši državni zvaničnici ili vojska, pak, ako je reč o puču kao militantnoj vrsti prevrata (nem. Putsch). Važno je i to da državni udar (za razliku od revolucije, makar i „obojene“) ne teži promeni društvenog poretka, već samo – preraspodeli vlasti unutar iste političke strukture.  

Poznati teoretičar političkog nasilja, profesor Dragan Simeunović, govori (i) o „državnom udaru odozgo“, kao vrsti prevrata u kome su glavni akteri „vrhovni nosioci vlasti, odnosno monarsi i šefovi država koji državne udare sprovode s ciljem da apsolutizuju svoju vlast ili da je prošire do izvršne vlasti“.

On, inače, državni udar definiše kao posebnu vrstu nasilja, političkog nasilja koje predstavlja „direktnu ili indirektnu, latentnu primenu sile u sferi politike i političkog, odnosno kao direktnu ili indirektnu primenu sile nad svešću, telom, životom, voljom i materijalnim dobrima stvarnog ili potencijalnog, odnosno pretpostavljenog, političkog protivnika“.

Prema Simeunoviću, motiv za sprovođenje „državnog udara odozgo“ često leži u „osećanju nezadovoljstva do koga dolazi u situacijama u kojima se primećuje postojanje velikog broja posrednika koji se nalaze između vrhovne vlasti i naroda“.

Šta bi, recimo, bilo nego školski primer državnog udara – da ne idemo isuviše u istoriju Poglavičinog predsednikovanja Srbijom – ponašanje Lava Koji Sedi Na Dve Hoklice neposredno posle tragedije u Novom Sadu. On je, najpre, javno slagao građane da „nažalost, samo nadstrešnica nije rekonstruisana“, potom se požalio da nije mogao da spava – pošto je protivustavno preuzeo posao tužilaštava – tako što je, opet protivustavno, „morao da čita 1000 dokumenata iz istrage“, da bi ubrzo uzurpirao i sudsku granu vlasti tako što je, „presudio“ da je, za pogibiju šesnaestoro ljudi, „kriva struka“, a ne donosioci političkih odluka u vezi s rekonstrukcijom zgrade železničke stanice.

Iako, na primer, u članu 155 Ustava Srbije izričito stoji da „niko izvan javnog tužilaštva ne može uticati na javno tužilaštvo i nosioce javnotužilačke funkcije u postupanju i odlučivanju u pojedinom predmetu“, prosto zato što je tužilaštvo, nakon promene Ustava – „samostalno“.

Kako ono upita poslanik Aleksandar Pavić: Zašto je hapšenje Tome Mone „državni udar“, a „izdaja Kosova“ nije?!

.................

Da li iz stanja, sada već hroničnog, državnog udara lagano klizimo u stanje državnog nasilja, tj. strahovlade?

Strahovlada je ona situacija u kojoj se izgubilo načelo zakonitosti, kao najvažniji element pravne države, kada „nasilje postaje nasumično i nepredvidljivo, a nosioci vlasti zadržavaju pravo da primenjuju nasilje kad god se oni sami ili poredak koji podržavaju osećaju ugroženima“ (Vojin Dimitrijević: „Enciklopedija političke kulture“, izdavač „Savremena administracija“, 1993).

Tipične strahovlade, po pravilu, nikoga ne ostavljaju nikoga na miru, ne postoji razuman način da se nasilje izbegne, pošto su razlozi za njegovu primenu poznati samo vladaocu. Tako se „strah pretvara u neodređenu strepnju koja potpuno parališe ljude i konačno dovodi do opteg propadanja društva, a drugi paradoks strahovlade je što se i sami vlastodršci nalaze u stalnom osećaju straha“ – pisao je profesor Dimitrijević. Jer, što više pojačavaju pritisak i primenjuje nasilje, to se takvi vladaoci više plaše da će biti ugroženi i svrgnuti, pa se sve „pretvara u začaran krug, jer oni koji (u)vode  stahovladu, znajući da su svojom surovošću stvorili osnov za isto tako surovu osvetu, ne mogu da ublaže teror, a pogotovo ne mirno da siđu s vlasti“.

U tom smislu, iz samo njemu znanih razloga, Poglavica, sve češće, zloupotrebljava čak i ona ovlašćenja za koja je nadležan. Kao što je, recimo, njegovo zakonsko pravo da „daje pomilovanja“ (član 24 Zakona o predsedniku Republike)...

U poslednje vreme kao da namerno, sa jednom kuglicom i tri šibice (jedna je pomilovanje, druga abolicija, a treća amnestija), šibicari opsenu za pravde željan plebs.  

Da podsetimo, abolicija (od lat. "abolere" - uništiti) predstavlja oslobađanje od krivičnog gonjenja ili ukinuće kazne, a može se odnositi i na ukidanje samog krivičnog djela ili pravne institucije, što je u pravu akt koji sprečava pokretanje postupka ili obustavlja već pokrenuti postupak protiv nekoga.

Posebni oblici abolicije su pomilovanje i amnestija.

Pomilovanje se smatra aktom milosti kojim šef države (najčešće predsednik) može da oslobodi od krivičnog gonjenja, ublaži kaznu, zameni je blažom, odobri rehabilitaciju ili ukine pravne posledice osude za tačno određeno lice. Ono je, za razliku od amnestije koja je opšti akt i odnosi se na neodređeni krug lica, individualni akt koji se odnosi na pojedinca.

U prvim godinama tzv. denacifikacije Nemačke posle Drugog svetskog rata, npr. samo u američkoj okupacionoj zoni, od 13 miliona ozbiljnnih „kandidata“, samo trećina je stvarno i bila pogođena denacifikacijom, ali se i to, uglavnom, izvitoperilo na masovna oslobađanja čak i bez suđenja i još masovniju amnestiju. Najtraženiji „papir“ bila je potvrda o čistoj prošlosti (Persilscheine) koju su „sumnjivima“ potpisivale kolege, komšije i građani, navodni protivnici Hitlerovog režima, a u kojima je svedočeno o njihovom smernom i primerenom ponašanu tokom perioda nacizma.

Pomilovanje četvorice optuženih za prebijanje i „dislociranje vilice“ studentkinji u Novom Sadu i, prvobitno, osumnjičene, za pokušaj ubistva gaženjem studentkinje na Novom Beogradu – uz Poglavičino obrazloženje da je reč o „junacima“, u jednom i nevinoj, nedužnoj, divnoj devojci „početnici za volanom“, u drugom slučaju – ne samo da liči na smejanje pravu i pravdi već je, zapravo, i bestidna promocija dozvoljenog, „blagoslovljenog“ nasilja nad ljudima koji protestuju po Srbiji.

Jer, LKSNDH i njegov direktor Policije, bez pardona, legitimišu nasilje kao metod represije, tako što, između ostalog, brutalno zaletanje policijskih kombija i huligana na građane relativizuju primerima policijske brutalnosti iz drugih zemalja

Samo što se još ne prilaže i „Persilsheine“ u vidu članske karte SNS-a kao krunski dokaz nevinosti... (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 7.8.2025)

NAJVEĆA KRIZA OD DEJTONA Šta će se sada dešavati sa Dodikom i da li će zaista u zatvor: "Ovo je kao da je neko bacio bombu na Ustav BiH"

Analitičari ne veruju da će Milorad Dodik biti uhapšen jer smatraju da se iza svega krije "nevešta politička igra". Da bi došlo do kompromisnog rešenja moraće i Dodik i Kristijan Šmit da naprave po korak unazad.

Nakon pravosnažne presude kojom je kažnjen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane bavljenja politikom, Miloradu Dodiku je oduzet i mandat predsednika Republike Srpske zbog čega se BiH nalazi u najvećoj krizi u poslednjih 30 godina. Analitičari, ipak, smatraju da će doći do kompromisnog rešenja u kome će posredovati Rusija, SAD i Turska s tim što ne isključuju ni mogućnost da dođe do manjih sukoba.

Centralna izborna komisija BiH (CIK) juče je Miloradu Dodiku oduzela mandat predsednika entiteta Republika Srpska, ali njegova odbrana je najavila žalbu. Zakon kaže da od datuma prijema odluke CIK-a o oduzimanju mandata osoba kojoj je mandat oduzet ima pravo žalbe.

Dodik će se žaliti tek kad primi odluku što može trajati i do dva meseca?

To znači da će odbrana Milorada Dodika, kako se očekuje, uputiti žalbu na ovu odluku CIK-a, tek kada odluku službenim putem primi predsednik RS-a Milorad Dodik.

Žalba se podnosi Apelacionom odeljenju Suda BiH koje razmatra izborne žalbe.

Član CIK-a Suad Arnautović juče je rekao da sve to može trajati i do dva meseca "zbog papirologije".

Žalba i Ustavnom sudu BiH i sudu u Strazburu zbog pravosnažne presude

Dodikova odbrana je najavila i žalbu Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine na pravosnažnu presudu kojom je Milorad Dodik osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine te zabranu obavljanja službene dužnosti u trajanju od šest godina. Nakon toga, advokati su najavili i žalbu pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

S obzirom na to kako je tekao sudski proces protiv Milorada Dodika pred Sudom BiH, sarajevski mediji očekuju da će njegova odbrana pokušati "na svaki mogući način da odugovlači prijem odluke CIK-a, a zatim da isposluje i odlaganje izvršenja presude. To bi, kako kažu, značilo kupovinu vremena koja bi se merila mesecima, ako ne i duže.

O sudbini Dodika odlučuje referendum?

Pored toga Dodik je juče najavio da ostaje u Republici Srpskoj i na funkciji koju obavlja, te da nema nameru da ode, a kako je rekao, o njegovoj sudbini "odlučiće narod na referendumu koji će biti održan u narednom periodu".

- Biću tu, nemam nameru da odlazim ni iz Srpske, ni sa funkcije. Pobediću ih njihovim oružjem. Pravosuđe BiH je prekršilo sve što se moglo... Osećam se slobodnim da promovišem svoje ideje i politike i to ću činiti, da sa narodom gradim Srpsku i samo narod može odlučiti kako ćemo se kretati dalje - rekao je Dodik.

Milivojević: Iza celog slučaja se krije "nevešta politička priča"

Cvijetin Milivojević, politikolog, ocenjuje za "Blic" da se iza celog slučaja Dodik krije "nevešta politička priča".

- Još kada je Sud BiH u februaru doneo prvostepenu presudu Dodiku BiH je zatražila da se za njim raspiše Interpolova poternica, ali je međunarodna direkcija Interpola odbila taj zahtev jer je zaključila da je Dodik osuđen u političkom procesu. Zbog toga je pronađeno kompromisno rešenje da se Dodik na 15 minuta pojavi u Sudu BiH kako bi se ukinula poternica. Mislim da će i ova presuda ići ka nekoj vrsti kompromisa - analizira Milivojević.

Kako kaže, ne očekuje da Dodik bude uhapšen.

- Dodik je pravosnažnom presudom dobio kaznu od godinu dana zatvora koja se može otkupiti za 36.000 konvertibilnih maraka što znači da ne mora da bude uhapšen. S druge strane, odluka CIK-a BiH o oduzimanju mandata je vrlo upitna ako se ima u vidu da u toj komisiji nema nijednog predstavnika iz Dodikovog SNSD-a iako ta stranka čini vlast u BiH. To je apsurd nad apsurdima do kojeg se došlo vratolomijom opet Kristijana Šmita i njegovom odlukom o sastavu CIK-a što ukazuje da se definitivno radi o političkoj presudi - navodi Milivojević.

"Ići će se kompromisno rešenje u kojem će učestvovati tri mentora BiH-a"

Naš sagovornik smatra da će nakon pravosnažne presude Dodiku i odluke CIK-a ići na kompromisno rešenje u kojem će učestvovati "tri mentora u BiH": Rusija ispred Republike Srpske, SAD kao mentor Hrvata u BiH i Turska ispred Bošnjaka.

Milivojević dodaje da se još čeka ko će biti novi američki ambasador u BiH.

- Republikanci nisu još doneli odluku o tome. Ne treba zaboraviti ni da su Britanci i Nemci gladni moći u BiH. Nemci pre svega zbog brige oko njihovog bivšeg ministra Šmita koji je sada visoki predstavnik iako nije potvrđen u Ujedinjenim nacijama. Protiv njegovog izbora glasali su i Rusija i Kina. I prethodni visoki predstavnici BiH su pokušavali da nameću rešenje i zakone, ali je Šmit otišao korak dalje. BiH je međunarodno priznata država i članica UN, nije kolonija da joj stranac nameće zakone - objašnjava Milivojević.

"Obe strane će napraviti korak unazad ka kompromisu"

Kako kaže, bliži je uverenju da će nakon svega obe strane u sukobu "napraviti korak unazad ka kompromisu".

- Realnije je da takav korak naprave i Dodik i Šmit nego da se iscrpljuju sve mogućnosti žalbe. Svakako će oktroisani Ustavni sud BiH odbiti njegovu žalbu. Posle toga Dodik bi mogao da se žali sudu u Strazburu s tim što taj proces ne bi odložio izvršenje presude. Ako CIK raspiše izbore u Republici Srpskoj već je lider najjače opozicione stranke Draško Stanivuković rekao da neće učestvovati na tim izborima. Ne treba zaboraviti i da Šmitu sledeće godine ističe mandat, takav kakav je - navodi Milivojević.

"Nema ni volje ni operativne snage u BiH da se ratuje"

Naš sagovornik odbacuje mogućnost da krizna situacija u BiH eskalira do sukoba.

- Ko može tamo da ratuje? Nema ni volje ni operativne snage u BiH da se ratuje. Oružane snage BiH čine tri puka koji baštine tradicije tri vojske: armije BiH, Republike Srpske i Hrvatskog vijeća odbrane. Suština vojske bi trebalo da bude da odvraća komšije od napada na BiH. A ko će BiH da napadne od suseda: Hoće li Srbija da ratuje protiv Republike Srpske ili Turska protiv Bošnjaka, odnosno Hrvatska protiv Hrvata iz BiH. Zato bi BiH trebalo da bude demilitarizovana zona - zaključuje Milivojević.

Gogić: Sve što se događa nije više pitanje Dodika nego Republike Srpske

S druge strane, Ognjen Gogić, politički analitičar, smatra da sada sve što se događa u BiH nije više pitanje Dodika nego Republike Srpske.

- Dodik deluje kao da neće da radikalizuje situaciju. Moguće da će se boriti pravnim putem, žalbama, ali postavlja se pitanje kako će opozicija u Republici Srpskoj reagovati na eventualne prevremene izbore. Za sada najavljuje bojkot tih izbora što bi dovelo do ustavne krize i u Republici Srpskoj i u BiH - analizira Gogić.

Kako kaže, otvorena je Pandorina kutija.

- Ovo bi mogla da bude najozbiljnija kriza u BiH i to baš na 30. godišnjicu od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Nažalost, ne mogu da isključim mogućnost da dođe i do sukoba čak i mimo namere aktera. Ne verujem, ipak, da će doći do rata kakvog smo imali devedesetih godina - navodi Gogić.

"Ako ga uhapse mislim da će to biti i bezbednosni problem"

Kada je reč o hapšenju Dodika, Gogić veruje da će se predsednik Republike Srpske kretati tako da ne bude na dohvat ruke Sarajevu.

- Vodiće računa o tome. Mislim da će ići po Republici Srpskoj, Srbiji, Mađarskoj... Ako ga uhapse, mislim da će to biti i bezbednosni problem jer izvršenje presude je i udarac na ustavni poredak BiH. Kao da je neko bacio bombu na Ustav BiH. Zapad je očigledno mislio da će smiriti situaciju u BiH ako skloni Dodika, ali očigledno da se ovde ne radi o Dodiku nego o principu izborne volje srpskog naroda u BiH - zaključuje Gogić.

Tadić: Počinje sledeća faza pravne i političke odbrane Dejtonskog sporazuma

Ognjen Tadić, pravnik, ocenjuje da nakon odluke CIK-a BiH počinje "sledeća faza pravne i političke odbrane Dejtonskog mirovnog sporazuma, Ustava BiH i Ustava Republike Srpske od aktivnosti Kristijana Šmita, koji pokušava uzurpirati funkciju visokog predstavnika".

- Republika Srpska ima na raspolaganju niz mogućnosti da osujeti takve Šmitove pokušaje, sačuva volju naroda kojom je podržana politika rukovodstva Republike Srpske i dočeka sledeće redovne izbore bez promene te politike, a to je de fakto Šmitov najveći poraz - kaže Tadić. (www.blic.rs, Blic, Marko Tašković, 7.8.2025)