Na slepom koloseku

Tragikomično je što vlast hapsi desetine ljudi pod sumnjom za rušenje ustavnog poretka u državi u kojoj predsednik Republike, od kada je prvi put stupio na dužnost 2017.godine do danas, na dnevnom nivou, iz časa u čas, krši ustav zemlje na čijem je čelu, a to imputira drugima, izjavio je u intervjuu FoNetu politikolog Cvijetin Milivojević. (www.fonet.rs, emisija “Kvaka 23”, voditelj Zoran Sekulić, 30.6.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=Fo9Y0C4nmmQ&pp=ygUIa3Zha2EgMjM%3D

Cvijetin Milivojević: Interes da se dese incidenti imao Vučić; Saša Janković: Izbori su rešenje

Politikolog Cvijetin Milivojević i bivši Zaštitnik građana Saša Janković bili su gosti specijalnog izdanja Markera povodom protesta studenata "Vidimo se na Vidovdan".

Govoreći o incidentu između učesnika protesta i policije u ulici Kneza Miloša u Beogradu, Milivojević je izjavio je očekivao da se dogodi incident, dok tvrdi da je interes da se desi incident imao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Predsednik Vučić je u više navrata, danas i juče, rekao da država ima informacije da će doći do "nasilja" na ulicama Beograda između 20.45 i 21.45.

"Odgovoran čovek koji oseća odgovornost za svoju vlast i za Republiku, morao bi da izađe i kaže: 'Građani Srbije, mi smo duboko podeljeni i ja kao najodgovorniji osećam odgovornost za tu duboku podelu'. Najgore što može da nam se desi da na ulicama Srbije gledamo sukobe 'nas protiv nas'. Jedini način da razrešimo ovu duboku političku krizu je demokratski, na izborima. Odgovoran čovek bi rekao: 'Osećam odgovornost, raspisaćemo izbore'", naveo je  Saša Janković. (www.insajder.net, TV Insajder, “Marker specijal”, voditeljka Senka Vlatković – Odavić, 28.6.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=PZYuX1Ttj_c

Danas je Vidovdan i veliki protest: „15. marta falio je zaključak. Sada je vreme da se podvuče crta“

Vidovdanski protest ne dolazi iznenada, niti bez razloga. On je kulminacija višemesečnog građanskog nezadovoljstva, studentskog otpora i represivnih poteza od strane vlasti. Iako je simbolički povezan za jedan od najvažnijih datuma u srpskoj istoriji, ovaj protest nosi jaku poruku sa sobom - nije kraj.

Blokade, hapšenja, pretnje, sukobi, deo su borbe koju svi vodimo, a studenti je nose na svojim leđima. Kako i zašto smo došli do ovog protesta i da li će protest, za koji se pretpostavlja da će biti masovan, promeniti stanje u državi?

Protest će okupiti građane iz cele Srbije danas na Trgu Slavija u 18 časova. Čini se da je poslednji poziv studenata, probudio veliku snagu u ljudima.

Sve je počelo 1. novembra kada je nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu pala i ubila 16 ljudi. Nakon toga studenti kreću sa svojom borbom. Tada još nisu bili svesni kakvi su izazovi pred njima.

Do blokiranja fakulteta je došlo kada su aktivisti Srpske napredne stranke napali studente Fakulteta dramskih umetnosti koji su odavali počast poginulim ljudima. Tada je FDU stupio u blokadu, a ubrzo su im se pridružili i ostali fakulteti u Beogradu i Novom Sadu.

Studentski zahtevi su od početka jasni

Prvi zahtev bio je da se objavi kompletna dokumentacija u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu. Prvobitni odgovor na ovako postavljen zahtev bio je da dokumentacijom raspolaže samo Tužilaštvo, da bi ubrzo nakon toga ona bila nepotpuno objavljena od strane drugih državnih organa.

Drugi studentski zahtev je hapšenje i procesuiranje svih osumnjičenih za fizički napad na studente i profesore 22. novembra ispred zgrade FDU na Novom Beogradu, dok je treći zahtev da se odbace krivične prijave protiv uhapšenih i privedenih studenata na protestima, kao i da se obustave već pokrenuti krivični postupci. Poslednji zahtev studenata je povećanje izdvojenih sredstava za državne fakultete u iznosu od 20 odsto.

Nedeljama su organizovana mirna okupljanja i veliki protesti širom Srbije.

Teško je nabrojati svaki napad na studente tokom prethodnih protesta. Ali mnogi će ostati zapamćeni. Tokom obeležavanja šesnaestominutne tišine, dve studentkinje pokošene su kolima u Beogradu, dok su u Novom Sadu jednoj studentkinji aktivisti Srpske napredne stranke bejzbol palicom polomili vilicu.

Došao je i čuveni protest u Beogradu 15. marta, po brojnosti, najmasovniji u istoriji Srbije. Osim što je bio najmasovniji, ostaće zapamćen i po naglom prekidanju petnaestominutne tišine. I dalje nije utvrđeno kako je došlo do toga, ali sumnja se da je vlast koristila zvučni top, zvučno oružje koje je izazvalo nemir među ljudima.

Studenti Medicinskog fakulteta u Beogradu zatražili su pokretanje postupaka protiv odgovornih u Urgentnom centru UKCS, nakon što su 17. marta 2025. godine, bez zaštitne opreme, u jedinicu intenzivne nege primljeni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar i novinarske ekipe, čime su, kako navode studenti, grubo narušeni dostojanstvo, privatnost i zdravlje teško povređenih pacijenata, među kojima su i maloletni strani državljani.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, često je menjao svoje izjave o tome da li Srbija uopšte ima takav uređaj i da li je korišćen. Kada se utvrdilo da bezbednosni sistem Srbija poseduje takozvani LRAD, Dačić je rekao da je “mod za rasterivanje ljudi” bio blokiran.

Studenti su nakon toga izneli i peti zahtev u kom traže sprovođenje detaljne istrage incidenta zahtevajući da nadležni organi sprovedu istragu povodom “nepoznate pojave” koja se dogodila 15. marta u 19:11 časova tokom mirnog protesta i 15 minuta tišine u Ulici kralja Milana.

Studente je napadala i Žandarmerija kada su 10. marta započeli blokadu RTS-a. Na snimcima koji su se širili društvenim mrežama, vidi se kako Žandarmerija udara okupljene studente iza zgrade RTS-a, koji su pokušali da ih zaustave i ne dozvole im da uđu u zgradu.

Prethodnih dana došlo je i do neosnovanog privođenja nikoliko studenata beogradskih fakulteta. Među njima bio je i student Fizičkog fakulteta Stefan Tomić koji je u utorak prisilno uvučen u vozilo. Satima se nije znalo gde se student nalazi, sve dok građani nisu izašli na ulice. Tada se saznalo da je Stefan priveden od strane policije. Njemu je određen kućni pritvor nakon saslušanja u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

Vlast nastavlja da preti

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da se nada da tokom subotnjeg protesta u Beogradu koji organizuju studenti u blokadi, država neće morati da „pokazuje silu zbog nečijeg nasilja“.

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić izjavila je da će se „apsolutno“ nastaviti akcija „privođenja, hapšenja i identifikacija terorističkih organizacija“, dok je predsednik SNS-a Miloš Vučević izjavio da veruje da privođenja u vezi navodnih planova za rušenje ustavnog poretka nisu završena i ocenio da bezbednosne službe moraju identifikovati „sve“ koji, po njegovim rečima, planiraju nasilno preuzimanje vlasti.

Studenti uputili ultimatum

Studenti u blokadi visokoškolskih ustanova u Beogradu uputili su otvoreno pismo Vladi Srbije. Oni traže ispunjenje dva najnovija zahteva do 28. juna u 21 čas.

„Prvi zahtev je da Vlada u skladu sa čl. 109 Ustava RS uputi obrazloženi predlog predsedniku Republike Srbije za raspuštanje Narodne skupštine, sa ciljem raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora do 21. čas 28. juna 2025. godine.

Drugi zahtev je da Vlada apeluje na Ministarstvo unutrašnjih poslova da do 21 čas 28. juna 2025. godine u skladu sa čl.18 Zakona o javnom okupljanju, a koji se odnosi na čl. 8 istog Zakona, prekinu navodno prijavljenji skup u Pionirskom parku i Ulici Trg Nikole Pašića“, naveli su studenti u otvorenom pismu.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da fokus protesta ne treba da bude na brojnosti, već na porukama. Dodaje i da se protest na Vidovdan upravo po tome razlikuje od martovskog velikog protesta.

“Mislim da težište nije na brojnosti. Pošto pamtim i Miloševićeve mitinge koji su održavani i pre nego što smo zakoračili u politički pluralizam, onaj protest od 15. marta je bio stvarno najmasovniji u bližoj političkoj istoriji. Prema tome, besmisleno je da se studenti trkaju sami sa sobom. Težište mora biti na porukama. Ono što je falilo 15. marta je nekakav zaključak skupa, podvlačenje crte, jasna poruka i zahtev, oročavanje tog zahteva. Ako se ne ispuni taj zahtev za koji građani i studeni misle da je opravdan, uradiće se nešto“, kaže Milivojević i dodaje:

„Ovaj put, skup se upravo razlikuje po tome. Video sam da su dva zahteva oročena za to veče, do 21 čas. Pretpostavljam da iza toga stoji neka vrsta odogovra, ako Vučić ne ispuni nijedan zahtev. Koliko sam ja razumeo, reč je o nenasilnom otporu, koji se može ispoljavati na različite načine”.

Sagovornik Nove kaže i da u interesu građana koji dolaze na protest nije sukob, ali ukoliko dođe do njega, krivica će biti na strani vlasti.

“Ni 15. marta ni sada sukobi nisu u interesu građana koji se okupljaju. Prema tome, ako u subotu dođe do sukoba, bez ikakve dileme, krivica će biti na strani vlasti. Kao što je krivica i ono što se desilo na protestu u martu oko 20 časova, na strani vlasti. Iako oni sada mogu da dokazuju, kako niko nije naredio upotrebu onoga što je ličilo na zvučni top, jasno je da to nije puklo samo od sebe. Ni tada, a pogotovo ovaj put u interesu građana nije nikakav sukob. Nažalost, jedan deo izvršne vlasti smatra da bi to bio najbolji način. Bilo da je reč o provokacijama ili izazivanjem namernih incidenata od strane ubačenih grupa. To se može videti i iz nekih poruka, da ne kriju da su spremni da upotrebe silu. Ljudi koji na dnevnom nivou krše Ustav i zakon, počevši od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić, koja je 25. novembra prošle godine izvršila državni udar, to je nažalost malo političara iz opozicije konstatovalo da je to tako”, zaključuje Milivojević. (www.nova.rs, Nova, Anđela Đokić, 28.6.2025)

Tužibaba i TužiLAŽštvo protiv tužilaštava

Predsednica Narodne skupštine u stanju državnog udara, upravo osoba koja je, prošlog 25. novembra, kidnapujući prerogative tog najvišeg ustavotvornog, zakonodavnog i predstavničkog tela Srbije, izvršila taj državni udar, dakle Poglavičina Tajnica Ana Brnabić, neovlašćeno je najavila da će se "apsolutno" nastaviti akcija "privođenja, hapšenja i identifikacije terorističkih organizacija".

Usput je i neovlašćeno saopštila građanima – i de fakto sugerisala „nezavisnom“ pravosuđu kakvu presudu ima do donese – da je privedeni kraljevački opozicionar Ivan Matović „planirao atentat na najveće državne funkcionere, pre svega Vučića“.

I, ne samo to. Ona je juče priznala i da je predsednik Republike nastavio i da će nastaviti da deluje antiustavno i protivzakonito, uzurpirajući ovlašćenja koja mu ne pripadaju, tako što je„sinoć, tokom noći i danas tokom dana, nastavio da ima sastanke sa bezbednosnim službama i sa vrhom MUP, kako bi se nastavio rad na identifikaciji i privođenju i kako bi se sačuvao ustavni poredak, državno uređenje i kako bi se sprečilo krvoproliće koje su planirali na Vidovdan“.

A povod, ako je povod u ovom slučaju uopšte bitan?

Privođenje dvadesetogodišnjeg studenta koji „nije zapalio žito“, ali jeste pisao „nešto protiv bogomdane vlasti“, što u prevodu na Novogovor naprednjaka znači: Pozivao je na nasilnu promenu ustavnog uređenja, a to je krivicno delo iz člana 309. Krivičnog zakonika Srbije... i gotovo!

Drugi povod je hapšenje kraljevačko-kragujevačke petorke, čije je kafansko razmetanje putem „razmenjivanja misli“ napredni policijsko-tužilački Novogovor preveo kao "pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja" (čl.309 KZ) i "pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije" (čl. 320 KZ).

Još pre početka velike „akcije protiv terorizma“, u koju je, osim policije, agencija i službi za ovo, ono i dsz, tužilaštva i Svevidećeg Svevladara, od samog početka, kao potpuno ravnopravan subjekt istrage, uključen i (nadležni?) Vrhovni kolegijum svih štampanih i elektronskih vučićoida u Srbiji, dakle, mnogo pre hapšenja, ovlašćeni vučićodi su slavodobitno objavili da su – teroristi pohapšeni?!

Za 21 sat istoga dana, samozvani Vrhovni paravojni i kvaziverski vođa, ajatolah Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice, u ulozi vrhovne cinkare, tj. tužibabe nad tužibabama i tužiocima, sazvao je hitnu sednicu (uz uživo sasluženije šest najubojitijih parasrpskih televizija) svog paramedijskog tela, u prijateljskoj Persiji, nazvanog „Savet stručnjaka“ iliti indoktrinarni komitet „Savet čuvara revolucije“ koje (ovde, a ne u Iranu!) tuži, hapsi i presuđuje putem telekrana. Ajatolah LKSNDH, iz opravdanih razloga (možda je, kao katolički ispovednik, čekao iza zavese, očekujući nekog od osumnjičenih na detektoru laži?), nije prisustvovao, ali ga je odmenjivao njegov Politički Otac.

U ovoj „Igri prestola“, navodni predsednik Es-en-es  lojalista Miloš Vučević, inače odvjetnik po struci, otišao je tri koraka dalje, pa je izvoleo zaključiti kako je „napad (na ustavni poredak) i kada nešto priželjkujete, jer vi i time rušite državu“, prizivajući tako i ZLOMISAO kao krivično delo!?

Zbog čega me je naterao da se vratim požutelim stranicama knjige „1984“ koju je Džordž Orvel  objavio još 1949. godine, a ja sam je prvi put čitao baš te 1984, na odluženju vojnog roka u JNA, u Samoboru: „Od rođenja do smrti, član Partije živi pod paskom Policije misli. Čak i kad je sam, ne može biti siguran da je sam. Gde god bio, u snu  ili na javi, na radu ili na časovima odmora, u kupatilu ili u krevetu, može biti nadgledan bez upozorenja i ne znajući da ga nadgledaju...“

Zato se, u Orvelovoj „Srbiji“, pardon imaginarnoj „Pisti jedan“, provinciji veledržave „Okeanije“, preventivno, u prvoj fazi, još od malih nogu, vežbalo ZLOUSTAVLJANJE, tj. sposobnost zaustavljanja, kao po instinktu, na pragu bilo kakve opasne misli, e da se ne bi, daleko bilo, skrenulo u nekakvu ZLOMISAO. U tu svrhu se preporučivala DVOMISAO, odnosno umeće da se u svesti, istovremeno, drže dva protivrečna verovanja i da se prihvate oba, a partijski intelektualac je već znao u kom pravcu treba da menja svoje pamćenje.

Poglavici Ćacilenda i „Piste jedan“ je do poštovanja Ustava i zakona, prava i pravde, državnih institucija i njihovih nadležnosti, stalo baš koliko do lanjskog snega.

On to u ovoj fazi već i namerno, inadžijski i izazivački demonstrira na dnevnom nivou.

Njegovi „lojalisti“, ulizice, evet-efendije i dojučerašnje „golje i gologuzani“ od kojih je napravio plutarhe – znači, najviši državni funkcioneri - toliko su se osilili da im više nije potrebna nikakva dodatna „instrukcija“ Odozgo ne samo da ne bi poštovali ustavnost i zakonitost („može nam se, pa šta“), nego, kao da su se već uživeli u poziciju onih kojima „pravo jačeg“ daje za pravo da uzurpiraju ono što im ni po pravu ni po pravdi ne pripada.

Primera radi, u članu 2 („nosioci suverenosti“) Ustava Republike Srbije se kaže da „nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana“. A uprkos tome što, u prvom stavu ovog istog člana, piše da „suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika“, evo već treći skupštinski saziv uzastopno (kao predsednici parlamenta izmenjali su se od tada Dačić, Orlić i Brnabićeva), odbija da na dnevni red stavi narodnu inicijativu o zabrani iskopavanja litijuma i bora u Srbiji.

U članu 3 („vladavina prava“) Ustava piše da se vladavina prava „ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu“. A u realnosti imamo silom nametnuto, nekakvo protivustavno „jedinstvo vlasti“ oličeno u Apsolutisti koji je zaseo na tron i izvršne i zakonodavne i sudske vlasti, uzurpirajući nadležnosti i ovlašćenja koja mu ne pripadaju.  

U članu 4 („podela vlasti“) stoji da „uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku“, da se „odnos tri grane vlasti zasniva na međusobnom proveravanju i ravnoteži“, ali i da je „sudska vlast nezavisna“. A u praksi, ne tako davno, imali smo jednog od bivših državnih sekretara u Ministarstvu pravde koji je javno zagovarao izmene Ustava kojima bi pravo na postavljanje i imenovanje svih sudija i tužilaca u državi imala samo jedna osoba – predsednik Republike?!

U članu 155 („javna tužilaštva“) nedvosmisleno stoji da „niko izvan javnog tužilaštva ne može uticati na javno tužilaštvo i nosioce javnotužilačke funkcije u postupanju i odlučivanju u pojedinom predmetu“, a kod nas se predsednik Republike, neki dan posle pogibije 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu, javno „požalio“ kako nije celu noć spavao jer je „morao“ da čita 1000 dokumenata iz istrage?!

Prema članu 8 Ustava, „teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva“, a „granica nepovrediva“. Međutim, to ne sprečava predsednika Republike da, još od aprila 2013. i Prvog briselskog sporazuma, tada kao prvi potpredsednik Vlade, u ime građana Republike Srbije, prihvata sporazume koji dovode u pitanje teritorijalni integritet i ustavnopravni suverenitet Srbije.

Pravni poredak Republike Srbije je jedinstven, a Ustav je najviši pravni akt Republike Srbije – piše u članu 194 Ustava („hijerarhija domaćih i međunarodnih opštih pravnih akata“). A mi imamo čak i sudije Ustavnog suda koji tekst Ustava relativizuju tako što promovišu protivustavnu tezu da je važnije koliko je predsednik Republike osvojio glasova na predsedničkim izborima od toga koliko je od ovlašćenja koja pripadaju zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj vlasti uzurpirao za sebe?!

Primera je bezbroj...

Pa, ko tu onda više "poziva na nasilnu promenu ustavnog uređenja" (čl. 309 KZ), "priprema dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije" (čl. 320 KZ), studenti ili nevladini aktivisti iz Kraljeva, Kragujevca, Novog Sada itd. ili neko čije je protivustavno delovanje češće od svakodnevnog „dobar dan“?

I, šta uopšte piše u tim članovima KZ-a koji, kako trenutno stvari stoje (ne bi začudilo da im se prišije još neko „terorističko“ delo), diskriminišu „zaverenike“? Strašne, ali da li i, u ovom slučaju, dokazive stvari?!

Na primer, član 308 („napad na ustavno uređenje“) kaže da „ko silom ili pretnjom upotrebe sile pokuša da promeni ustavno uređenje Srbije ili da svrgne najviše državne organe, kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina“.

U članu 309 („pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja“) piše: (1) Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije poziva ili podstiče da se silom promeni njeno ustavno uređenje, svrgnu najviši državni organi ili predstavnici tih organa, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. (2) Ko delo iz stava 1. ovog člana učini uz pomoć iz inostranstva, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina...“

U članu 320 („pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije“) stoji i da se  „pripremanje izvršenja krivičnog dela sastoji se u nabavljanju ili osposobljavanju sredstava za izvršenje krivičnog dela, u otklanjanju prepreka za izvršenje krivičnog dela, u dogovaranju, planiranju ili organizovanju sa drugim izvršenje krivičnog dela ili u drugim radnjama kojima se stvaraju uslovi za neposredno izvršenje krivičnog dela“.

Ali, kad smo već na ovoj, glavi dvadeset osmoj Krivičnog zakonika Srbije („krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije“), važno je podsetiti se da tu ima još zanimljivih članova koje Vrhovni ustavotumač u liku Poglavice kao da namerno preskače.

Recimo:

Član 305 („ugrožavanje nezavisnosti“), britko, kao sablja, propisuje da „ko na protivustavan način pokuša da dovede Srbiju u položaj potčinjenosti ili zavisnosti prema nekoj drugoj državi, kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina“?!

Član 306 („priznavanje kapitulacije ili okupacije“) je predvideo da će „građanin Srbije koji potpiše ili prizna kapitulaciju ili prihvati ili prizna okupaciju Srbije ili pojedinog njenog dela“, da bude kažnjen „zatvorom od najmanje deset godina“?!

A u članu 307 („ugrožavanje teritorijalne celine“) piše da „ko silom ili na drugi protivustavan način pokuša da otcepi neki deo teritorije Srbije ili da deo te teritorije pripoji drugoj državi, kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina“!?

... Inače, Orvel je u poslednjoj rečenici svog romana predvideo (i, izgleda, omanuo) da će taj NOVOGOVOR čije će sprovođenje kontrolisati „policija misli“ u celom svetu biti konačno opšteprihvaćen 2050. godine. „Veliki Brat“ na teritoriji „Piste jedan“ poranio je čak 24 godine. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 27.6.2025)

Cvijetin Milivojević za Nedeljnik o Vidovdanskom protestu: „Priču o Danu D plasira režim“

Politički analitičar Cvijetin Milivojević govorio je za Nedeljnik o studentskom protestu koji će se desiti 28. juna, na Vidovdan, i istakao da su studenti već učinili veliki posao oslobađajući Srbiju od straha, kao i da je svaki njihov potez dobar, uz upozorenje na prenaglašene priče o mogućim incidentima.

„U priči o ’danu D’ ključno je to ko o njemu govori, tu treba potražiti motive. Postoje motivi pre svega kod onih koji tvrde da će 28. juna doći do pokušaja najnovije faze obojene revolucije. Ubacuju se razne priče sa snajperima, intervencijama, navodnim, skoro sigurnim izazivanjem incidenata… To plasira strana kojoj ti protesti ne odgovaraju. Sa druge strane, od ljudi koji su van te konkretne političke utakmice, nisam čuo istinska očekivanja za ‘dan D’. Iz ugla onih koji su organizatori i koji će doći, to je još jedan dan u borbi, u prvoj fazi za parlamentarne izbore, a u sledećoj fazi verovatno do promene vlasti“, kaže za Nedeljnik politički analitičar Cvijetin Milivojević.

U istom tonu se, kaže on, mogu slušati i „priče o brojkama“, koje naziva – besmislenim.

„Teško je ponoviti rekord od 15. marta. Pratim skoro sve velike mitinge u Srbiji i od pre 90-ih, i zaista je 15. mart apsolutno najmasovniji miting održan u novijoj političkoj istoriji Srbije. Nisu studenti i građani koji podržavaju studente skakač s motkom Duplantis koji je 35 puta rušio sopstveni svetski rekord. Brojke nisu bitne, bitni su zahtevi, cilj, sredstva i način na koji se studenti bore. Građani koji dolaze na takvu vrstu mitinga očekuju, ako već dođe ogromna masa ljudi, da to bude nekakva akcija ili dinamika. Ne rušilačka, kako to imputira režim, nego prosto da ima nečega, što kaže naš narod, da se možete uhvatiti za glavu i za rep.“

Iako je predsednik Srbije nedavno rekao da Srpska napredna stranka ima rejting od 46 odsto, Milivojević nije spreman da poveruju u te brojke, jer bi logično bilo da onda vlast pristane da raspiše izbore.

„Ima jedna stvar oko koje se slažu sva istraživanja, a i to je već vidljivo i golim okom. Vučić je dostigao svoj zenit kada je reč o njegovom ličnom rejtingu, on ne može više da zahvati od biračkog tela. Kapacitet onih koji su protiv njega, a u ovom trenutku to personifikuju studenti i građani u pobuni, mnogo je veći. Taj kapacitet može da zahvati i deo njegovih birača, jer on je već uspeo da napravi i kratki spoj u porodicama“, kaže Milivojević.

Naš sagovornik kaže da studenti, kao predvodnici građanske bune, nemaju dovoljno niti političkog, niti životnog iskustva i da se mogu, ko bi to hteo, tražiti greške u koracima, da je na primer zahtev za izbore od 15. maja iznet bez dovoljno sadržaja, da nema onog koraka u slučaju da druga strana ne prihvati izbore.

Osim ako studenti ne iznenade za Vidovdan.

„Šta god studenti da odluče, to je najbolji potez za njih“, kaže Cvijetin Milivojević. „Dakle, i kad bi se sutra svi vratili u redovnu nastavu, ne onlajn nastavu, niko ništa ne bi smeo da im prigovori. Oni su već učinili toliko dobro za građane Srbije. Sama činjenica da se dobar deo Srbije oslobodio straha od autokratije je dovoljna. Oni su tu energiju sami izneli, prepoznali su način na koji se to može uraditi i oni su već uradili ogroman posao.“

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Nedeljnika. (www.nedeljnik.rs, Nedeljnik, Milica Levajac, 26.6.2025)

Vučić o protestu studenata u blokadi na Vidovdan: "Biće incidenata, ali neće ništa uraditi"

Emisija: JUTRO NA BLIC

Emituje se: radnim danima u 07:00

Voditelji: Maja Nikolić i Danilo Mašojević

Tema: analiza jutra

Gosti: Cvijetin Milivojević, politikolog, i Vladimir Vuletić, sociolog i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu (Blic TV, www.blic.rs, emisija „Jutro na BLIC“, 23.6.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=LZnodbMNrrI

Kako su socijalisti od tvrdnje da ne mogu da žive bez vlasti, došli u situaciju da ne mogu da žive ni u vlasti?

Za tri i po decenije koliko postoji na političkoj sceni Socijalistička partija Srbije nikada nije bila u težoj situaciji, čak ni posle Petog oktobra. Od poželjne „udavače“ iz 2012.godine sa dvocifrenom podrškom građana, socijalisti su spali na jednocifrenu podršku. A po prvi put ova stranka nije prešla cenzus na izborima u Zaječaru.

Da li će socijalisti obeležavanje tridesetpetog rođendana u julu, dočekati na marginama političke scene, suočeni i sa hapšenjima nekih čelnih ljudi u vrhu stranke ostaje da se vidi. Tek njihov kambek teško je očekivati u skorije vreme, a kako tvrde sagovornici Danasa, najdugovečnija stranka u Srbiji sve to može da zahvali čeličnom zagrljaju jačeg partnera u vlasti, Srpskoj naprednoj stranci.

 „SPS-u pored „prijatelja“ Vučića nije potreban neprijatelj. Svih ovih godina „srećne koalicije“, naprednjaci su aktivno radili na tome da unište SPS i preuzmu njegovo biračko telo. SPS jeste žilav, jeste da zna dobro da naplati svoje usluge, ali previše dugo vremena se nalazi u klečećem položaju, u kojem je izgubio identitet“, ističe novinar Nedim Sejdinović.

Prema njegovim rečima lokalni funkcioneri SPS to jasno razumeju i jako bi želeli da se napravi značajan odmak od SNS-a, ne samo zato što im je jasno da ih veći partner guta, već i zbog toga što ne žele da odgovaraju za sve bedastoće, hiljade i hiljade krivičnih dela koji naprednjaci produkuju u jedinici vremena.

Sejdinović smatra i da se o SPS-u sve može reći, ali ta stranka, ipak, nije političko krilo organizovanog kriminala, kao SNS.

„Osim SNS-a najveći neprijatelj SPS-a jeste korumpirani i ucenjeni vrh stranke, Dačić i ekipica. O Dačićevim poslovima, Vučić ima debeli dosije, ima i ovaj o njemu, ali Vučić može žešće udariti, ne samo pravosuđem, nego i svojim pit-bul-medijima. Uglavnom, nije Ružić usamljen, u SPS-u po vertikali vri, i uskoro se mogu očekivati ozbiljne turbulencije. Naravno, da će naprednjaci podržavati sebi lojalnu struju, ali ako ona pobedi, SPS uskoro više neće postojati. Operacija uspela, pacijent umro“, napominje naš sagovonik.

Za razliku od Sejdinovića, politikolog Cvijetin Milivojević isključuje mogućnost cepanja SPS-a, jer kako kaže to ne ide u prilog ni jednoj struji u toj stranci.

On podseća da niti Ružić, niti Tončev, uprkos kritikama na račin Dačića ni jednog trenutka nisu dovodili u pitanje njegovu poziciju i za samog Dačića to je najvažnija poruka.

„Ali i u Dačićevom i interesu SPS je da brane pozicije Tončeva i Ružića. Tončev je taj koji je sprečio da SPS potone potpuno u jugoistočnoj Srbiji. On je taj koji je od 2014, godine pobeđivao naprednjake na izborima u Surdulici, sve do prošle godine, kada je u interesu stranke koja se zove SPS, a pod pritiskom Vučića, bio prisiljen da izađe zajedno na listi sa naprednjacima. Očigledno je da bi na neki način uz prećutnu saglasnost, eliminacija Tončeva značila i kraj SPS u tom delu Srbije“, pojašnjava Milivojević i dodaje da se to vidi na slučaju Zaječara, gde je SPS ostao ispod cenzusa, nakon što Tončev prvi put nije bio koordinator za izbore.

Kako Dačić nema namere da se odrekne Tončeva, tako je pokazao da nema namere ni da se odrekne Ružića koji je godinama na meti Vučića. Ružić niti je smenjen sa mesta potpredsednika, niti je isključen iz stranke, već je samo zbog podrške studentima dobio suspenziju koja ističe krajem leta.

“ Dačić razmišlja politički mudrije od svih nas i zato je odlučio supendovaćemo Ružića, ali kad istekne suspezija on je ponovo aktivni igrač i može da posluži kao most prema onom delu građana Srbije koji ne glasaju za Aleksandra Vučića. Dačić se uvek može izvući na priču da je imao potpredsednika stranke koji je podržavao građanske proteste, kao što mu je Tončev most prema reminiscenciji na Slobodana Miloševića. Zato ne vidim da je u interesu ni Dačića, ni SPS da žrvuju bilo Ružića, bilo Tončeva“, navodi Milivojević i dodaje da bi pitanje za Dačića bilo da li bi žrtvovanjem Tončeva došao u situaciju da mu veliki prijatelj i partner ponovo prezi otvaranjem foldera sa njegovim dosijeom.

Komentarišući hapšenje najbližih saradnika Tončeva i spekukacije da bi i on mogao da bude uhapšen, Milivojević kaže da Tončev sigurno nije na vrhu piramide korupcije u Srbiji i to svaki građanin ove zemlje zna. Ima mnogo značajnijih od njega, počev od onih koji su odgovorni za pad nadstrešnice i pogibiju 16 ljudi u Novom Sadu.

„Ako Dačić pristane na tu politiku ucena, bojim se da su i on i SPS završili sa politikom. Na žalost SPS je sebe doveo u sitiaciju da nestaje, pa su od one rečenice da SPS ne može da živi bez vlasti, došli u situaciju da ne mogu da žive ni u vlasti“, zaključuje Milivojević.

Zoran Stojiljković, profesr FPN-a u penziji, smatra da je sa stanovišta kontinuiteta postojanja i opstanka na političkoj sceni Srbije, Socijalistička partija bez premca, naravno uz brojne uspone i padove.

„Dačić je napravio pun krug. Preuzeo je SPS sa jednocifrenim rezutatom, podigao ga na12, 14 odsto podrške i sada se vratio na neizvesni teren jednocifrenog reuzultata, a nakon izbora u Zaječaru ni taj izborni cezus, od tri odsto, za njih nije više siguran“, napominje profesor Stojiljković.

Prema njegovim rečima identitet i leviačarska frazeologija SPS postala je neubedljiva ulaskom u gvozdeni zagrljaj Vučića. Sa neubedljivošću ide i pad rejtinga.

„U odnosu na 2008. i 2012. godinu kada su bili treći igrač i najuglednija udavača u kraju, sada su na prekretnici. Ili će se autizovati, ili će postati marginalni, što se i drugima desilo ranije“, kaže Stojiljković.

On dodaje da ukoliko parlamentarni izbori budu do kraja ove, ili početkom sledeće godine i SPS odluči da ide sam na izbore, a prognoze pokažu da bi rezultat mogao da bude pata karta, od socijalista bi se svašta moglo očekivati.

„Ukoliko ne bude izbora SPS sledi im vegetiranje, kaže Stojiljković.

Ili još gore, kako kaže politički analitičar Dragomir Anđelković sledi im sudbina italijanskih Demohrišćana, koji su posle pola veka vlasti 1994. godine nestali sa političke scene zbog unutrašnjih slabosti i prekomernog spoljnog oportunizma.

Ukoliko se to desi, kako kaže, biće krivi sami socijalisti koji ni u jednom trenutku, uključujući i one koji se predstavljaju kao otporniji na Vučićeve ucene, nisu imali hrabrosti da mu ozbiljno uzvrate.

„Samo žestok otpor SNS-u možda i dalje može da spase SPS, ali sve manje su šanse da će iko iz njegovih redova krenuti tim putem. Vučić je veoma obazriv i proračunat igrač. On udara samo onda kada je siguran da neće dobiti fatalan odgovor, a i kada je mogućnost kontraudara mnogo manje opasna, po pravilu se uzdržava. Polazeći od toga, za to što konstantno gazi SPS, te je došlo do toga da razmatra da li će hapsiti ljude iz samog njegovog vrha, kriva je baš aktuelna socijalistička vrhuška. Ona je navikla Vučića da sve što uradi kod nje prolazi, odnosno da će mu služiti pod bilo kojim uslovima“, navodi Anđelković.

Socijalisti su Vučića svojim defetizmom i jeftinim cenkanjem navikli na to da malo koštaju, a sve što ponudi, kako generalno tako i personalno, na kraju prihvataju.

„Otuda, sve bliže je tome da ih definitivno slomi i svede na nivo marginalne grupe koja pristaje da bude leva NVO SNSa, ili segment pokreta u koji bi se naprednjaci eventualno ipak prepakovali“, zaključuje politički analitičar. (www.danas.rs, Danas, Mirjana M. Milenković, 20.6.2025)

Cvijetin Milivojević - OPOZICIJA JE UZELA ŠARGAREPU!? - Od ovog trenutka počinju velike promene..

(podcast – youtube kanal „Balkanska oštrica“, 19.6.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=MTsjKe7pRFg&pp=ygURYmFsa2Fuc2thIG9zdHJpY2E%3D

Studentski protest 28. juna: Planovi studenata za Vidovdan: „Više i konkretnije nego 15. marta“

Šta očekuju studenti, a šta analitičari od velikog studentskog protesta 28. juna u Beogradu

„Što se tiče brojnosti, svakako očekujemo da protest na Vidovdan bude sličan 15. martu. Ali se takođe nadamo da ćemo uraditi više toga i konkretnije nego tada.“

Ovako za „Vreme“ komentariše studentske planove za protest 28. juna jedan student Pravnog fakulteta u Beogradu. Nije prvi koji je naredni protest uporedio sa onim od 15. marta ove godine, kada se na ulicama Beograda slilo najviše ljudi u savremenoj srpskoj istoriji – prema procenama Arhiva javnih skupova preko 300.000 nezadovoljnih građana.

Država je na miran protest odgovorila insceniranim nasiljem u Pionirskom parku i nepotvrđenim korišćenjem zvučnog oružja, o čemu je redakcija „Vremena“ uradila celu seriju tekstova koji su objedinjeni u „Dosijeu Huk“.

Šta se očekuje 28. juna

Iako se svi slažu da je 15. mart pokazao koliko veliki broj ljudi u Srbiji podržava studentski bunt, izostala je konkretna akcija.

„Još uvek nisam siguran šta je to. Nadam se da će biti bolje nego prošli put“, kaže student Pravnog.

Da je protest 15. marta pokazao da ogroman broj ljudi podržava studente i nezadovoljan je stanjem u zemlji, ali da nije doveo do konkretnih promena, slaže se i politikolog Cvijetin Milivojević.

„Ne znam stvarno šta pripremaju studenti, ali znam šta očekuju građani, oni koji su 15. marta bili na ulicama. Oni sada očekuju neku vrstu akcije“, kaže Milivojević za „Vreme“. „Ne govorim o onome što režimska propaganda želi da imputira studentima, da hoće da izvrše nekakav državni udar. Na stranu što državni udar, po definiciji, izvršavaju državne institucije, to je udar koji dolazi iz samog sistema, a ne od građana. Mi sada govorimo o konkretnim postupcima koji se očekuju od studenata, ali i drugih subjekata.“

Zacrtati rokove

Tako bi 28. jun mogao da bude nova šansa za Studente u blokadi, jer su 15. marta „zakasnili sa reakcijom”.

„Studenti bi trebalo da oroče svoje zahteve, nema čekanja unedogled. A ne da sedam meseci predsednik države izigrava neku vrstu božanstva i svevladara i femka se šta će pristati da uradi, a šta ne. Oni treba da traže da se, na primer, predsednik republike vrati u svoj zakonski okvir do određenog roka. Ako to ne uradi, a ne reaguje ni Ustavni sud, studenti odmah treba da kažu šta će se dogoditi“, smatra Milivojević i dodaje da možda njegova ideja nije najbolja, ali „kako studenti vrcaju od ideja, ubeđen je da će smisliti nešto konkretno kako ne bi došlo do do razočaranja kao 15. marta“.

Kao dobar primer za postavljanje roka, politikolog govori o blokadi RTS-a kada su studenti dve nedelje blokirali zgrade javnog servisa. Sada smatra da treba otići korak dalje.

„A opozicija konačno mora da zauzme neki stav i da izađe iz uloge Vučićevog fikusa u parlamentu. Ne moraju da vrate poslaničke mandate, ali moraju da naprave peticiju kojom se traže izbori“, kaže Milivojević, koji misli da studentskom zahtevu za raspisivanje izbora – nedostaje adresa koju treba da upute stranke koje se bore protiv sadašnje vlasti u Srbiji.

Zato dodaje da bi peticija za raspisivanjem izbora opozicije koja učestvuje bila ta adresa.

„Opozicija peticiju treba da sastavi najkasnije do 28. juna, Bez čekanja jeseni i sujete i straha od toga – kako bi prošli na izborima“, dodaje politikolog. (www.vreme.com, portal, M. L. Janković, 16.6.2025)

Lekcije iz Zaječara: Da li su socijalisti u zagrljaju SNS žrtvovali svoj identitet

Svako od ključnih aktera lokalnih izbora u Zaječaru i Kosjeriću ponešto je izgubio. Srpska napredna stranka je uprkos pobedama izgubila procente podrške koje je ranije imala. Oponenti vlasti propustili su šansu da materijalizuju višemesečno nezadovoljstvo i dobiju novu energiju. Ipak, socijalisti su izgubili najviše. Godinama unazad druga po snazi politička partija u Srbiji u Kosjeriću se utopila na listu SNS-a i zajedno sa njima pobedila sa 51 glasom razlike. U Zaječaru, prema poslednjim podacima, ipak nije uspela da pređe cenzus i uđe u lokalni parlament.

Unutar onog dela SPS-a koji nije ostao nem na rezultat u Zaječaru, ono što se desilo doživljava se razlog za pozivanje na odgovornost i ozbiljna opomena na političkom putu kojim se socijalisti kreću poslednjih godina, pa i decenija.

A sve je krenulo nakon petooktobarskih promena, kada Socijalistička partija Srbije svoju percepciju "partije vlasti" potvrđuje manjinskom podrškom tadašnjoj vladi Vojislava Koštunice 2004. godine. Četiri godine kasnije SPS će napraviti istorijsko pomirenje sa Demokratskom strankom i sa njima napraviti koalicionu vladu sa Ivicom Dačićem kao ministrom policije. To će označiti povratak socijalista na velika vrata na srpsku plitičku scenu.

Nakon što je predsednički kandidat SNS-a Tomislav Nikoliću u drugom krugu izbora 2012. godine pobedio Borisa Tadića, Dačić odlazi kod naprednjaka i sa njima formira vlast uz jedan uslov - da on bude premijer, a Aleksandar Vučić prvi potpredsednik Vlade - "PPV" kako su mnogi tada govorili. Tako je SPS odigrao ključnu ulogu u promeni vlasti u kojoj do danas očestvuju. Iako je Ivica Dačić dobio traženo premijersko mesto, ubrzo je postalo jasno da ključne poluge moći u državi preuzima "PPV" Aleksandar Vučić.

Na narednim parlamentarnim izborima SNS overava svoju dominaciju, preuzima premijersku i ostale ključne funkcije, a Ivica Dačić dobija na upravu ministarstvo policije. Od tada započinje silazna putanja SPS-a, kako po procentima, tako i po resorima.

Dačić je potom bio ministar spoljnih poslova, a socijalisti su od 2014. godine obično dobijali resore koji su zaduženi za "vađenje kestenja iz vatre", kao što je na primer prosveta. Nije manjkalo ni ministarstava bez specifičnog resora, to jest bez portfelja, koja su dodeljivana visokim funkcionerima socijalista, tek da se nazivaju ministrima. Nakon izbora 2020. godine, lider SPS-a je dobio funkciju predsednika Narodne skupštine, što su mnogi protumačili kao namerno degradiranje od strane koalicionih partnera iz SNS-a.

Naprednjaci su se godinama unazad svojski trudili da biračko telo socijalista prevedu na njihovu stranu. Osim toga, SPS je visokim funkcionerima SNS-a često služio kao "vreća za udaranje", kroz optužbe sopstvenih koalicionih partnera za stvari koje u državi na funkcionišu. Naprednjaci su neretko socijalistima zamerali da ih zanima jedino vlast, te da u kriznim situacijama državni funkcioneri iz redova SPS-a ne staju u odbranu predsednika Vučića. Socijalisti u najvećem broju slučajeva nisu odgovarali na optužbe, već bi pokušavali da skrenu sa teme uz snishodljive poruke prema onima koji ih oštro kritikuju.

Aposlutna servilnost

Ipak, samo rukovodstvo SPS-a najodgovornije je za poziciju u kojoj se sada nalaze. Potpuno odbacivanje sopstvene politike i programa, apsolutna servilnost u odnosu na SNS i pristajanje na degradaciju zarad ostanka u vlasti ma kolika da je cena - sve je ovo došlo na naplatu. Izbori u Zaječaru i Kosjeriću bili su samo uzorak, dok će se realna razmera pada podrške socijalista pokazati na republičkom nivou - ukoliko se do tada potpuno ne rastvore u Pokret za narod i državu. Ako, pak, "nestanu u Pokretu" - naprednjaci će im već kazati koliko vrede i gde im je mesto.

Kada smo kod odgovornosti, u intervjuu NIN-u, Branko Ružić je, nakon što je na šest meseci suspendovan sa svih stranačkih funkcija pošto se 15. marta pojavio na velikom beogradskom skupu studenata u blokadi i građana, rekao da su razultati u Zaječaru gorka pilila za SPS.

"Gorka pilula, jasna poruka i putokaz koji SPS-u otvara jedinu moguću opciju, a to je da izađe iz čvrstog i neprincipijelnog zagrljaja SNS, da resetuje svoj identitet i dignitet. Tužno je kada čujem po Srbiji da je glas za SPS bačen glas. Ukoliko je SPS-u do opstanka, proces svojevrsne "eutanazije" mora biti prekinut, jer je potencijal socijalističke i socijaldemokratske ideje u Srbiji ogroman", rekao je Ružić u intervjuu koji je izazvao brojne reakcije, pa i onu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Vučić je povodom Ružićeve konstatacije da SPS treba da izađe iz čvrstog zagrljaja naprednjaka, rekao da je to pravo SPS-a i da uvek „svako može da ide svojim putem".

„Najbolje da se zagrle sa Đilasom, blokaderima, Ponošem... Ako je to Branko Ružić mislio. Ja mislim da u SPS ima mnogo časnih ljudi koji ne misle kao on, a on odavno pripada možda laburističkoj partiji, ili nekoj drugoj, samo neke druge zemlje. Odavno ne pripada ni svojoj zemlji, ni nekim partijama po ideologiji", rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, ako SPS nema načina da odgovori, ili je uvek uplašen time, „to je stvar za njih", odnosno – svako može da ide svojim putem.

„Mi smo u SNS uveli princip da gotovo nikoga ne izbacujemo, na prste jedne ruke možete da prebrojite. Ko hoće da ide, doviđenja, prijatno. I obično se ljudi vrate. Tako se ponaša ozbiljna porodica. On (Ružić) srećom nikada nije bio deo naše porodice, ni po čemu", dodao je Vučić.

Oglasio se povodom rezultata u Zaječaru i ministar bez portfelja i potpredsednik SPS-a Novica Tončev. On je poručio da će zatražiti odgovornost članova Predsedništva i Izvršnog odbora te stranke zbog lošeg rezultata na lokalnim izbornim u Zaječaru.Tončev je agenciji Beta kazao da je na poslednjem kongresu SPS-a za koordinatora za Zaječarski okrug, umesto njega, postavljen Nikola Šainović.

"Zbog katastrofalnog rezultata za SPS u Zaječaru, danas ću zvanično da zatražim sastanak Predsedništva s jednom tačkom dnevnog reda: analiza rezultata izbora u Zaječaru i odgovornost funkcionera SPS-a. Ja sam do poslednjeg kongresa stranke bio koordinator za Zaječarski okrug, a onda je na to mesto postavljen Nikola Šainović. Ne znam zbog čega je Šainović postavljen za koordinatora i tražiću odgovornost", rekao je Tončev.

Videćemo da li će SPS odgovoriti na zahtev opstvenog potpredsednika.

Dva puta

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže za NIN da su pred Socijalističkog partijom Srbije dva puta. Prema njegovim rečima, ukoliko pođemo od toga da u SPS-u postoji nepodeljeno mišljenje da oni moraju biti stranka vlasti, onda je jedan put da se SPS na neki način izvuče iz "bratskog čeličnog zagrljaja" SNS-a i sačuva neku vrstu svog identiteta i autonomije. Milivojević pojašnjava da bi to značilo da se socijalisti na nekim sledećim izborima pojave sami, sa nekakvom svojom politikom koja će makar u nečemu biti različita od politike SNS-a.

"Druga mogućnost je da faktički pristane da definitivno pređe među one parazitske koalicione partnere SNS-a. Imate 14 stranaka trenutno u toj koaliciji. To su one stranke koje su faktički uvek na listi SNS-a. Imate samo tri stranke koje imaju neku vrstu koalicionog sporazuma sa SNS-om, dakle priznaje im se neka autonomnost: to je Ljajićev SDS, zatim PUPS i Zdrava Srbija Milana Stamatovića", podseća Milivojević.

On navodi da bi za SPS, ukoliko odabere taj "drugi put" ostanka na vlasti, to značilo da će uvek izlaziti na izbore na listi SNS-a i da će dobiti onoliko koliko naprednjaci odluče da im daju poslaničkih i odborničkih mesta.

"Mislim da Ivica Dačić vrlo lako i prečesto paktira sa Vučićem. Dakle, on je čak u jednom trenutku bio vrlo blizu odluke da se utopi u taj Pokret za narod i državu, pa zbog unutrašnjih pritisaka u vrhu stranke nije. Mislim pre svega na Novicu Tončeva koji ima rezultate na jugu Srbije, mislim i na Branka Ružića i tu priču koja ima jako uporište po Srbiji", ukazuje Milivojević.

Cena pasivnosti

Naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać navodi za NIN da je propast za Socijalističku partiju Srbije počela još davno, te da se sada samo manifestuje.

"Manifestovaće se na svakim sledećim izborima i to je cena gubitka identiteta stranke i potpunog zagrljaja sa SNS-om. Vi se onda utapate i svoje glasače prebacujete pre svega Aleksandru Vučiću, kao što utapaju i mnoge druge stranke koje su deo te orbite SNS-a - bile one deo njihove koalicije, pokreta i slično. One praktično postoje na papiru i služe da udome neko svoje članstvo u državne strukture, državnu upravu, javna preduzeća... U suštini nemaju zaseban identitet, nemaju razvijenu organizaciju... Imaju oni neke odbore i slično ali su svesni da nisu zaseban politički akter i nemaju autonomiju delovanja", objašnjava Bursać.

On postavlja pitanje zašto bi u situaciji visoke društvene polarizacije, poput sadašnje, neko glasao onda za takve stranke. Bursać dodaje da to povlači i drugo pitanje: zašto bi Aleksandar Vučić pustio da takve male stranke izlaze same na izbore i rasipaju jedan ili dva posto glasova okolo, koji mogu da idu za listu koja nosi njegovo ime: bilo da se radi o Zaječaru i Kosjeriću ili da se radi o parlamentarnim ili predsedničkim izborima.

"To je samo cena jedne vrlo pasivne i asertivne politike u poslednjih - ne mogu da procenim koliko godina. Poslednji put kada se SPS nešto malo batrgnuo možda je bilo 2022. godine u kampanji, kada su oko onih potencijalnih sankcija Rusiji reagovali negativno. Ali, kako da vam kažem - to nije programski identitet stranke. To je bilo par izjava koje su im donele tada dobar rezultat, ali, osim toga, mi tu stranku više ne vidimo kao zasebnog političkog aktera. I to će samo potvrđivati izborni rezultati nadalje", zaključuje Bursać. (www.nin.co.rs, portal, Miloš Miljković, 16.6.2025)

Receptom iz Kosjerića do sloma SNS: 13 gradova u narednih 11 meseci izlazi na lokalne izbore

Model koji su opozicija i studenti primenili na izborima u Kosjeriću mogao bi znatno da oslabi ili čak potpuno porazi Srpsku naprednu stranku u narednim mesecima, imajući u vidu da sada režim praktično beži od izlaska na birališta, a najkasnije do maja 2026. izbori će se održati u najmanje 13 opština i gradova širom Srbije. Sagovornici Nove navode da je Kosjerić recept za pobedu. čak i pod sadašnjim uslovima, ali i upozoravaju na greške koje ne treba ponoviti.

U narednim mesecima Srpsku naprednu stranku čekaju izbori u Negotinu i Mionici , a već polovinom sledeće godine, na birališta će građani još 11 gradova i opština širom Srbije.

U Negotinu i Mionici poslednji put se za odbornike glasalo u oktobru 2021. godine, a lokalne skupštine konstituisane su mesec dana kasnije. To znači da se u ovim mestima izbori moraju održati u periodu od 27. jula do 30. novembra.

Međutim, čini se da u redovima SNS nisu oduševljeni idejom da ponovo moraju na birališta. To pokazuje i nedavna izjava predsednika Srpske napredne stranke Miloša Vučevića.

„U ovakvoj atmosferi nećemo da imamo izbore ni u Negotinu, ni u Mionici. Ovo je sad bilo i nikad više, ne ponovilo se. Ovo je zaista neoprostivo i neodrživo. Ovo nisu normalni uslovi za održavanje izbora, da vi postavljate prepreke, balvane, napadate ljude, upadate u kuće, procenjujete da li neko ima slavu ili je tamo izborni štab, napadate privatne firme, sprečavate da se kreću, zato što ste vi procenili da li vi to treba da radite, jer ste vi čuvari neke svete vatre demokratske. Izdržali smo junački“ – izjavio je Vučević.

Ipak, nisu Mionica i Negotin jedina muka naprednjaka. Naime, redovnih lokalnih izbora biće i u prvoj polovini 2026. godine i to u Aranđelovcu, Bajinoj Bašti, Boru, Knjaževcu, Kladovu, Lučanima, Kuli, Sečnju, Majdanpeku, užičkoj opštini Sevojno i Smederevskoj Palanci.

Da na lokalu za SNS ne cvetaju ruže pokazuje i činjenica da vlast odbija da raspiše izbore za savete mesnih zajednica u Novom Sadu. Ti izbori trebalo je da se raspišu još sredinom marta, a gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin za N1 tvrdi da nisu raspisani, jer saveti MZ nisu uskladili statute sa odlukom Grada.

Na to mu je odgovorio zbor građana, rekavši da SNS beži od raspisivanja izbora.

 „Važno je i da građani razumeju da im se Mićin ovim povodom obratio kao glasnogovornik režima koji beži od izbora, a ne kao predstavnik organa nadležnog za raspisivanje izbora“, navode zborovi.

Lekcija iz Kosjerića i Zaječara

I dok se čeka ishod izbora koji će biti u budućnosti, još uvek se nije slegla prašina posle izbora održanih u Zaječaru i Kosjeriću.

Rezultati od svega 51 glasa razlike u korist SNS u Kosjeriću, prethodilo je ujedinjenje opozicije u tom gradu, na šta su ranije pozvali studenti u blokadi.

Osim toga, tokom čitaave kampanje, opzicija je nastupala jedinstveno, bez stranačkih obeležja. I sve to dalo je rezultate.

Iako formalno SNS nije pobeđen, njihova snaga sada je znatno opala, a može li to po modelu iz Kosjerića da učini i opozicija u drugim gradovima?

Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Bojan Pajtić kaže za Novu da bi model iz Kosjerića povećao broj ljudi koji bi izašli na izbore u drugim gradovima.

„Očigledno je kombinacija iz Kosjerića, koja podrazumeva jednu listu, koju podržavaju i studenti i opozicija i nevladine organizacije i aktivisti – najbolji način da se maksimalizuje broj građana koji izlaze na izbore. Takva saradnja nije plodonosna samo u odnosu na animiranje apstinenata, nego i u odnosu na potencijal sprečavanja i svođenja na minimum kupovine i krađe glasova“, kaže Pajtić.

Još jednom podvlači da je najbolji način da SNS bude pobeđen – ujedinjenje.

„Konačno, ovo je recept za pobedu nad SNS na svim nivoima, čak i u uslovima medijskog monopola i zastrašivanja birača. Ujedinjeni pobeđujemo autoritarni režim“, zaključuje Pajtić.

S druge strane, politikolog Cvijetin Milivojević ukazuje na greške opozicije, kako na lokalu, tako i one u parlamentu i navodi šta bi to stranke trebalo da urade u narednom periodu.

„Na izbore se ne može izaći, ako se izborna lista u Kosjeriću zove ‘Aleksandar Vučić- Ne damo Srbiju“. Isto je bilo i u Zaječaru. To je protivzakonito i Zakon o sprečavanju korupcije zabranjuje predsedniku Republike da koristi moć u izbornim kampanjama u korist učesnika izbora. Opozicija je, ako je već prijavila listu, morala da postavi uslov da neće izaći na izbore, ako se lista pojavi pod imenom predsednika Srbije“, kaže Milivojević.

Sagovornik Nove dodaje da Aleksandar Vučić to radi od 2014. godine.

„Pokazalo se da je bolji pristup koji je pokazan u Kosjeriću. Mnogo je gora ova Varijanta u Zaječaru, gde smo imali dve, odnosno tri liste. Većinu u biračkim odborima ili u komisiji činio je SNS, jer on kontroliše liste. Misllim da opozicija nedovoljno osluškuje ono što je nepodeljeni stav studenata i građana koji ih podržavaju, a to je da opozicija mora odmah da napusti Skupštinu Srbije, a ne da izigrava paravan vlasti kako u Srbij ima demokratije, jer se time čini medveđa usluga studentima“, upozorava Milivojević.

Kaže i da opozicija mirno sluša nebuloze i uvrede predstavnika vlasti, praktično učestvujući u tome.

„Opozicija je morala koliko juče da vrati poslaničke mandate i da prosto prestane da učestvuje na sednici. Umesto što pomažu Vučiću da izigrava privid demorkatije, bolje je da odmah zatraže raspisivanje izbora i time daju jednu zvaničnu notu i verifikaciju onoga što je studentski zahtev“, navodi sagovornik Nove.

Podvlači da bi opozicija na lokalu mogla da reaguje, ona mora da ima komunikaciju sa centralama političkih stranaka .

„Političke stranke ovamo na jednoj strani govore o demokratiji, a paralelno ne čine ništa da pomognu studentima. Prvi korak je da opozicija zahteva raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, a tek drugi korak je šta će biti na nekim novim izborima u drugim sredinama“, kaže Milivojević.

Podsetimo, izbore u Kosjeriću i Zaječaru obeležila je velika izlaznost i fantastičan rezultat opozicionih stranaka. Ipak, nakon izbora usledila je kriza, zbog sumnji na izbornu krađu od strane Srpske napredne stranke.

Tako je opozicija u Zaječaru podnela gotovo 80 prigovora GIK-u nakon detaljnog pregleda biračkog materijala. Takođe, nosilac liste „Promena u koju verujemo“ Dragana Rašić izjavila je da su utvrđene neregularnosti na svih 69 biračkih mesta i da ta lista očekuje ponavljanje lokalnih izbora u Zaječaru.

Optužbi za krađu izbora bilo je i u Kosjeriću. (www.nova.rs, portal, novine „Nova“, Andrija Lazarević, 16.6.2025)

Kako AV „pobeđuje“ na izborima na kojima ne bi smeo ni da se kandiduje?!

 

Da me je neko od opozicionara pitao - k'o što nije, ali mi to nije smetalo da ih, po običaju, javno „sovjetujem“ - dva bih krunska argumenta predložio u prilog tome da su minuli izbori u Kosjeriću i Zaječaru trebalo da se, a svi sledeći, po Poglavičinim „pravilima“ organizovani, parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori, moraju da se – ili spreče ili da se, u sred izbornog dana, prekinu.

Šest i po godina sam upozoravao da u Ustavu Republike Srbije precizno piše da predsednik Republike ne može da obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, što znači da, kao predsednik svih građana, ne može paralelno da bude i „posebni“ predsednik samo jedne stranke. Aktuelni predsednik je tu svoju ustavnu obavezu ispunio tek pošto je, prethodno, 26 puta (s)lagao građane, javno se oročavajući kako će se „do tada i tada“ smilovati i povući taj, ispostavilo se, neumitan potez.

Prošlog osmog juna, predsednik svih građana je, kao i na svim izborima koji su organizovani posle 2017. godine, opet bestidno prekršio Ustav i zakone zemlje čiji je predsednik, direktno učestvujući na  opštinskim u Kosjeriću i gradskim izborima u Zaječaru, tako što je lokalne liste partije čiji je, i dalje, visoki funkcioner i neupitni vođa, nazvao svojim imenom i prezimenom, uz dodatnu, sa funkcije predsednika Republike poslatu, preteću poruku onima koji ne glasaju za tu hibridnu listu – „Ne damo Srbiju!“.

Da sumiramo zašto predsednik Republike ne može i ne sme da bude kandidat ili nosilac liste na bilo kojim drugim izborima osim na predsedničkim:

Predsednik Republike (član 1 Zakona o predsedniku Republike) „izražava državno jedinstvo Republike Srbije“; „ne može vršiti drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost“ i „dužan je da se u svemu povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija“ (član 9 istog zakona).

Prelazimo odmah na propis koji uređuje potencijalni sukob interesa pri vršenju javne funkcije. To je Zakon o sprečavanju korupcije, treći odeljak („Sukob interesa“) i član 50 koji je više nego direktan.

Tu, crno na belo, stoji: „Javni funkcioner ne može da koristi javne resurse za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, pod čime se posebno podrazumeva korišćenje javnih resursa u svrhu javnog predstavljanja učesnika u izborima i njihovih izbornih programa, pozivanja birača da za njih glasaju na izborima, odnosno da bojkotuju izbore, kao i korišćenje javnih resursa za druge vidove političkih aktivnosti, kao što su rad sa biračima i članstvom, organizovanje i održavanje skupova i promocija, izrada i podela reklamnog materijala, brošura, lifleta i publikacija, političko oglašavanje, istraživanje javnog mnjenja, medijske, marketinške i konsultantske usluge i sprovođenje obuka za stranačke aktivnosti.“

U istom članu su i dva dodatna stava. Jedan propisuje da je „javni funkcioner  dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke, odnosno političkog subjekta“.

Drugi kaže da javni funkcioner „ne može da koristi javne skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu javnog funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, pod čime se posebno podrazumeva korišćenje tih javnih skupova i susreta za javno predstavljanje učesnika u izborima i njihovih izbornih programa, pozivanje birača da za njih glasaju na određenim izborima, odnosno da bojkotuju izbore“.

A upravo sve to, protivustavno i protivzakonito, na obeležavanju Dana policije koji se „preklopio“ sa izborima u Kosjeriću i Zaječaru, (u)činio je predsednik Republike.

Optužio je opoziciju da ceo dan „drži Kosjerić u zatočeništvu i maltretira sve ljude“; zapretio je davanjem čvršćih ovlašćenja policiji; ustvrdio da su „stigli rokeri i bajkeri i veterani odavde, da biju nekoga“; kazao je da su „u Zaječar stigli u crnim džipovima one lopuže iz Zrenjanina, pufovci ili tako nekako, da prete i maltretiraju“ i da opozicija (!) „brutalno krši zakone“, te da je, dan-dva ranije, „izvršen najstrašniji linč, zločin bez presedana nad studentom koji želi da uči“... Usred izbornog dana, zloupotrebljavajući Dan policije, preusmerio je sve medijske reflektore na sebe, e da bi se bavio propagandom za račun svoje oktroisane partijske liste i kontrapropagandom i diskvalifikacijom političkih protivnika na izborima u Kosjeriću i Zaječaru.

Zakon o sprečavanju korupcije (član 40) izričit je i u tome da je javni funkcioner dužan da javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije. Takođe, javni funkcioner „ne sme biti zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice“.

Osim toga, javnom funkcioneru je „zabranjeno da upotrebi, radi sticanja koristi ili pogodnosti sebi ili drugom ili nanošenja štete drugom, informacije do kojih dođe na javnoj funkciji, ako nisu dostupne javnosti“.

Takođe, član 47 veli da javni funkcioner  “ne sme da savetuje pravna i fizička lica o pitanjima u vezi sa javnom funkcijom na kojoj se nalazi“, što je predsednik činio čak i na sam izborni dan.

Član 49 ovoga zakona izričit je i u tome da javni funkcioner “ne sme da bude član bilo kog organa udruženja, niti njegov zastupnik, ako između javne funkcije i članstva u organu udruženja ili zastupanja udruženja postoji odnos zavisnosti ili drugi odnos koji ugrožava ili bi mogao da ugrozi njegovu nepristrasnost ili ugled javne funkcije“

U ovom delu, još nekoliko pojašnjenja u prilog tezi da predsednik svih građana ne sme da bude ni kandidat ili nosilac liste na lokalnim izborima. Setimo se samo kako je, uoči parlamentarnih izbora u Hrvatskoj, promptno reagovao tamošnji ustavni sud, zabranjujući aktuelnom predsedniku Milanoviću da se samo i pominje kao „navlaka“ kandidat za potencijalnog premijera. A ceremonijalna ovlašćenja predsednika republike u Srbiji i Hrvatskoj su skoro identična.

Član 41 Zakona o sprečavanju korupcije je pojam „sukoba interesa“ definisao kao „situaciju u kojoj javni funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na obavljanje javne funkcije“, dok se „privatni interes“ definiše kao „bilo kakva korist ili pogodnost za javnog funkcionera ili povezano lice“.

Prema članu 2 ovoga zakona, "javni funkcioner" je svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti, osim lica koja su predstavnici privatnog kapitala u organu upravljanja privrednog društva koje je organ javne vlasti; a "javna funkcija" je funkcija koju vrši javni funkcioner; dok je "javni resurs" nepokretnost, pokretna stvar i svako drugo dobro koje je u javnoj svojini, odnosno u drugom obliku svojine koje koriste organi Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, privredna društva, ustanove i druge organizacije čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave“.

Zašto poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice (LKSNDH) tako beskrupulozno, a svesno krši Ustav i zakone, e ne bi li „gromadom“ od ličnog rejtinga natkrilio i obesmislio sve nivoe izbore, samo da bi partijskoj listi svoje stranke u odumiranju i novog pokreta u nadiranju, obezbedio sumnjive izborne pobede?

Zakon o izboru narodnih poslanika kaže da jedino ako politička partija sama formira izbornu listu kao naziv podnosioca liste mora da navede svoje stranačko ime. Između ostalog i zbog ove obaveze iz člana 67, Es-En-Es uvek na izbore izlazi kao koalicija, jer u tom slučaju (isti član zakona) naziv izborne koalicije „može da sadrži ime i prezime fizičkog lica (to lice se uvek zove AV!) ako se ono s tim saglasi u pismenoj formi, pri čemu se uzima da se fizičko lice time što je potpisalo izbornu listu, koalicioni sporazum ili ovlašćenje za zaključenje tih sporazuma saglasilo i s time da se njegovo ime upotrebi u nazivu podnosioca izborne liste“.

Prema članu 69, nosilac liste može biti i „lice koje je kandidat za drugi državni organ, odnosno kandidat ili nosilac liste za izbor organa autonomne pokrajine ili jedinica lokalne samouprave za koji se istovremeno sprovode izbori“. Uz to, „nosilac liste može, ali ne mora biti kandidat za poslanika na toj izbornoj listi“.

Ovaj zakon, naravno, ne predviđa mogućnost da nosilac liste može da bude i lice koje je već izabrano na najvišu državnu funkciju, za predsednika Republike, i koji se, kao takav, ne može ni kandidovati za narodnog poslanika ili, u našem slučaju, odbornika, što će reći da je kandidatura liste „AV – Ne damo Srbiju“ na minulim lokalnim izborima bila očigledna namera prevare birača koji su birali odbornike u svojim jedinicama lokalne samouprave.

Ovom prevarom, LKSNDH sebi pribavlja protivpravnu političku i drugu korist, jer, nakon izbora, on dolazi u poziciju da lično i nameće budućeg predsednika opštine ili gradonačelnika, nipodaštavajući izbornu volju građana!

Zakon o lokalnim izborima, u članu 39, kaže da nosilac liste na lokalnim izborima može, ali ne mora istovremeno biti i kandidat za odbornika na toj izbornoj listi, kao i da ne mora da ima prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se sprovode izbori, dok se u svemu ostalom primenjuju odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika.

Posle onih „korona izbora“ (jun 2020), takoreći bez izborne kampanje, koje je, nezadovoljan izbornim uslovima, bojkotovao gro opozicionih stranaka, Evropska komisija (EK) je, u svom izveštaju o napretku Srbije u evrointegracijama, navela niz primedaba na račun organizovanja tih izbora, navodeći, pored ostalog, i činjenicu da je Vučić kao predsednik Srbije bio nosilac liste za parlamentarne izbore.

Evo jedan citat iz tog izveštaja EK od 6. oktobra 2020: „Još jedan aspekt koji navodi ODIHR bilo je preplitanje kampanje SNS-a sa medijskim izveštavanjem o odgovorima predsednika i vlade na krizu izazvanu bolešću COVID-19. Predsednikova paralelna uloga predsednika vladajuće stranke i nominalnog nosioca svoje izborne liste još je više doprinela zamagljivanju linije između njegove zvanične funkcije i izborne kampanje.“

Tri dana kasnije, na Ružičanstvenoj TV, najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta, za domaću javnosti, imao je nešto slobodnije viđenje ove materijalno-pravne činjenice: „E, pa ne može Vučić da bude nosilac liste za beogradske izbore. Ne može Vučić da bude nosilac liste za parlamentarne izbore?! Pa zašto ne može? Hoćete da vam ja objasnim zašto? Zato što neće da priznaju da, uprkos svakodnevnim lažima, uprkos svakodnevnoj kampanji 24/7, oni tog i takvog Vučića ne mogu da pobede. I suština je – Vučića ‘ajde da sklonimo.“

I ostalo je do danas onako kako je Poglavica hteo i tumačio, a ne kako zakoni ove zemlje propisuju.

Iako se, još 2017. godine, zarekao da su to bili poslednji izbori na kojima se on, kao predsednik svih građana, stavio u službu samo jedne stranke. Iako je to ponovio i 2023, trljajući nos svojim partijskim drugovima: “Razmislite samo da se sklonim sa liste, koliko bi ljudi za vas glasalo?!“

Jedan od najboljih odgovora na pitanje koji su motivi ovog Poglavičinog antivustavnog i protivzakonitog delovanja, dao je Gistav le Bon u „Psihologiji gomile“ koju je objavio još 1895. godine: „Birač se drži onoga koji laska njegovim požudama i njegovoj sujeti; treba ga pretrpati najpreteranijim ulagivanjima i ne ustručavati se učiniti mu najfantastičnija obećanja. Ako je radnik, ne mogu se dovoljno izgrditi i žigosati njegove gazde. Što se tiče protivkandidata, valja gledati da se on smoždi, učvršćujući tvrđenjem, ponavljanjem i zaražljivošću da je on poslednja hulja i da je opšte poznato da je on počinio više zlodela. Ne vredi, razume se, tražiti ni trunke dokaza za to. Ako protivnik loše poznaje psihologiju, on će pokušati da se opravda argumentima, umesto da se ograniči da na takva tvrđenja odgovori drugim tvrđenjima, i od tada on neće imati nikakva izgleda na pobedu.“

Obrni – okreni, sve se vrti oko one poslovice koja kaže da „otkako su Feničani izmislili novac, više niko nikome ne mora da zahvaljuje“ (iako su prvi novac, izgleda, iskovali Lidijci u 7. veku p.n.e. u Maloj Aziji) – pa se krajnji motivi mogu potražiti u činjenici da je izborno mešetarenje najefikasniji put za osvajanje / očuvanje vlasti, a time i otimanje javnog novca svih građana. Jer, u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, već u članu 3, stav 1, piše da se „politički subjekti (znači: i Poglavičina lista) finansiraju iz javnih i privatnih izvora“. A „javne izvore“, čija bi količina trebalo direktno zavisi od izbornih rezultata, čine „novčana sredstva i usluge i dobra koje daju Republike Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, njihovi organi, kao i organizacije čiji su oni osnivači“. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 16.6.2025)

Izborni debakl u Zaječaru pokazao: SPS-ov čamac na raskršću – opstanak ili potapanje

Pad SPS-a ispod cenzusa na lokalnim izborima u Zaječaru, koji je izazvao ponovne razmirice na liniji Branko Ružić-Aleksandar Vučić, poslednji je signal da ova stranka mora da se izbori za svoj opstanak kao autonomne partije, jer će u suprotnom, apsolutno, izgubiti svoj identitet i birače, smatra analitičar Cvijetin Milivojević.

Socijalistička partija Srbije, prema poslednjih preliminarnim rezultatima na lokalnim izborima u Zaječaru, održanim u nedelju, ostala je ispod cenzusa. Ovakav izborni rezultat „rastužio je“ Branka Ružića, narodnog poslanika SPS-a, koji se početkom aprila ove godine suočio sa suspenzijom na šest meseci sa svih stranačkih funkcija, i to nakon nekoliko gostovanja u medijima Junajted grupe, ali i nakon što se pojavio na studentskom protestu 15. marta.

Pojavljivanje na tom protestu pred stranačkim organima, više puta je rečeno iz SPS-a, „pravdao“ je „kardio-treningom“.

Nakon izbora u Zaječaru, samo kao član SPS-a, dao je intervju nedeljniku NIN, u kojem je, između ostalog, izjavio da su rezultati ove stranke na zaječarskim izborima „gorka pilula i jasna poruka i putokaz koji SPS-u otvara jedinu moguću opciju, a to je da izađe iz čvrstog i neprincipijelnog zagrljaja Srpske napredne stranke (SNS), da resetuje svoj identitet i dignitet“.

Ružić je naveo da je tužan kada čuje po Srbiji da je glas za SPS – bačen glas, te poručio da „ukoliko je SPS-u do opstanka, proces svojevrsne ‘eutanazije’ mora biti prekinut, jer je potencijal socijalističke i socijaldemokratske ideje u Srbiji ogroman“.

I pre suspenzije su Ružićeve izjave izazivale reakcije predsednika Vučića, pa je tako bilo i ovog puta. Vučić je, komentarišući izjavu suspendovanog socijaliste, rekao da je pravo SPS-a da izađe „iz zagrljala“ i da uvek „svako može da ide svojim putem“.

„Najbolje da se zagrle sa Đilasom, blokaderima, Ponošem… Ako je to Branko Ružić mislio. Ja mislim da u SPS ima mnogo časnih ljudi koji ne misle kao on, a on odavno pripada možda laburističkoj partiji, ili nekoj drugoj, samo neke druge zemlje. Odavno ne pripada ni svojoj zemlji, ni nekim partijama po ideologiji“, rekao je Vučić za televiziju Pink iz Praga, pa poručio da srećom Ružić nikada nije bio deo „naše porodice, ni po čemu“.

Zatim je usledila i Ružićeva reakcija, na Instagramu, gde je napisao da je „lep je osećaj kada si deo velike porodice koja te poštuje, uvažava, voli, kao i ti tu porodicu“. „Neki nemaju tu privilegiju“, dodao je.

Iako pod suspenzijom Ružić nije neaktivan, primetni su njegovi obilasci određenih lokalnih odbora stranke, poput onog u Knjaževcu, a u političkim krugovima se spekuliše da je konkretno odbor u Zaječaru deo njegove „struje“ unutar stranke.

Ove spekulacije pokušali smo da proverimo i u zaječarskom odboru, ali i kod samog Ružića – ali bezuspešno.

Ružić: Važno je ko drži kormilo

Branko Ružić nam je, napomenuvši da shodno meri suspenzije koja mu je izrečena na Dan studenata, 4. aprila, nije u mogućnosti da dajem izjave u ime ili za račun SPS, odgovorio da spekulacije ne komentariše „imajući u vidu moje kućno vaspitanje da ne seirim nad sudbinom političke organizacije kojoj pripadam 30 godina“.

U odbranu Vučića od Ružića uključio se i Dušan Bajatović, šef poslaničke grupe SPS i direktor Srbijagasa koji je u gostovanju na Informeru naveo da je nakon intervjua NIN-u jasno da Ružić i SPS ne pripadaju istom brodu.

„Što se „političkog moreplovstva“ tiče, važno je ko drži kormilo, i da li ga drži u pravom smeru“, kratko je za naš list Ružić prokomentarisao ovu Bajatovićevu izjavu.

U zaječarskom odboru socijalista nisu bili spremni da odgovore šta je bilo ključno za loš rezultat njihove stranke na ovim izborima. Saša Ivanović, kandidat za odbornika ove stranke, napomenuo nam je da izborni proces još nije završen, jer nisu proglašeni zvanični rezultati.

„A i mi kao stranka nismo uradili detaljni analizu i organi stranke se još nisu sastali da bi mogli da da damo neku konkretnu izjavu sem onog zvaničnog saopštenja koje je SPS izdao kao ocenu izbora u Kosjeriću i Zaječaru“, izjavio je Ivanović, koji nije bio spreman ni da prokomentariše atmosferu koja je u stranci stvorena oko njihovog rezultata u ovom gradu na istoku Srbije.

SPS je u saopštenju na koje se Ivanović poziva naveo da su je loš rezultat u Zaječaru veliki gubitak za njih, ali i pouka za jačanje „političkog uticaja” ove partije.

Milivojević: SPS nema puno izbora, Ružić jedini most

Ključna za izborni debakl SPS u Zaječaru bila je odluka da na beogradskim izborima prošle godine ova stranka ne nastupi samostalno, već da izađe kao deo koalicije oko SNS-a, smatra analitičar Cvijetin Milivojević, koji je napominje da je vreme da se SPS zapita da li uopšte može da opstane kao stranka.

Milivojević kaže da ne zna koliko je odluka o nastupanju SPS-a na izborima u Beogradu bila dobrovoljna, a koliko nametnuta od strane Vučića, ali je siguran da je to zapravo početak urušavanja identita SPS-a kao stranke, koja je po inerciji kod dobrog dela birača starije dobi na neki način bila deo reminiscencija na Slobodana Miloševića.

„Jasno je da SPS onda nema novu biračku bazu, ta baza biološki prosto polako nestaje, a to poslednje vezivno tkivo birača i SPS-a je bila upravo uspomena na Miloševića i SPS je uspevao na neki način, zahvaljujući činjenici da se trudio da na izbore izlazi sam, odnosno sa svojom mini listom, da zaštiti integritet SPS-a. Onog trenutka kada je SPS praktički postao jedan od 14 partnera sa liste Aleksandra Vučića, onda on je jednako bitan kao i ostali partneri, kao partneri koje listom ne možete ni nabrojiti koji su, a u ovom trenutku se može reći da je ovo samo nastavak ovog trenda“, navodi on.

Naš sagovornik kaže da je pomalo neobično što se to dešava u Zaječaru koji je uvek, kaže, bio jaka biračka baza ove stranke, pogotovo jer je dobar deo funkcionera SPS kroz istoriju ove stranke dolazio upravo iz Zaječara.

Milivojević smatra da je odluka SPS-a da suspenduje Ružića vid pritiska Aleksandra Vučića na Ivicu Dačića – da se odrekne kadrova poput Ružića kako bi „makar bio na Vučićevoj listi“. Naš sagovornik kaže da pretpostavlja da se taj prisiak posledično prenosi i na samu stranku i na druge aktere u njoj.

Upitan šta Bajatovićeva izjava sugeriše o budućnosti Ružića, Milivojević kaže da Branko Ružić slobodno može da „nakrivi šešir“ i da zapravo ne razmišlja o svojoj budućnosti.

„On je uradio ono što je do njega. Mislim da u ovom trenutku je on više neophodan SPS-u, nego što je SPS neophodan njemu. Ako je SPS razmišljao o budućnosti i ako se nije do kraja fatalistički vezao za SNS, a trenutno izgleda da jeste, onda je SPS-u potreban Ružić kao jedan od mostova da pređu na neku drugu stranu. Ne zaboravite da je to stranka vlasti, a njima je Branko Ružić trenutno jedini, ali glavni most ka nekakvom izlasku“, kaže.

On primećuje da je Bajatović „specifikum“ u SPS i da „njegova moć“ je posledica njegovih veza sa ruskim partnerima u Srbiji.

Milivojević navodi da SPS u ovom trenutku nema puno izbora – ako želi da ostane jedan od 14 stranaka na listi koju nosi Aleksandar Vučić, izgubiće svoj identitet, a ako želi da se bori da nastavi da postoji kao stranka sa nekom vrstom autonomije, ovo je poslednji trenutak da i to uradi, jer ova stranka, zaključuje, već u Kosjeriću ne postoji s obzirom da je izašla u koaliciji kao jedan od partnera SNS-a. (www.danas.rs, Danas, Vojin Radovanović , 13.6.2025)

Šta su nam pokazali izbori u Kosjeriću i Zaječaru? | Direktno sa Minjom Miletić

Kakvo merilo su bili izbori u Kosjeriću i Zaječaru i kakvu političku klimu u zemlji su pokazali? Šta će dogovor premijera i rektora značiti za akademsku zajednicu, ali i dalji tok protesta? U emisiji Direktno sa Minjom Miletić govorili su politikolog Cvijetin Milivojević i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Čedomir Antić. (www.euronews.rs, TV Euronews Srbija, voditeljka Minja miletić, 12.6.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=7lX0Q1Z13DY

Izborne nepravilnosti u Zaječaru i Kosjeriću – ko će reagovati i kako | Kontekst

Ne stišavaju se reakcije, ali ni akcije opozicije i studenata u blokadi, koji ne priznaju rezultate nedavno održanih lokalnih izbora u Zaječaru i Kosjeriću.

Ne stišavaju se reakcije, ali ni akcije opozicije i studenata u blokadi, koji ne priznaju rezultate nedavno održanih lokalnih izbora u Zaječaru i Kosjeriću. Posmatračka misija CRTA istakla je da su izbori u Zaječaru i Kosjeriću protekli u izrazito neslobodnim i nepoštenim uvjetima, uz atmosferu koja je podsjećala na opsadno stanje te da rezultati ne odražavaju volju građana, zbog teških nepravilnosti.

Hoće li i ko reagovati kako bi se ove nepravilnosti ispitale i koji su sljedeći potezi opozicije i studenata, koji su je podržali na ovim izborima, za Kontekst govore: Dragana Perišić, nositeljica liste “Ujedinjeni za Kosjerić”, Cvijetin Milivojević, politolog, i Ivan Ninić, advokat.

Emisiju uredila i vodila Žana Kovačević. (www.balkans.aljazeera.net, TV Al Jazeera, emisija „Kontekst“, 12.6.2025)

https://balkans.aljazeera.net/program/kontekst/2025/6/12/izborne-nepravilnosti-u-zajecaru-i-kosjericu-ko-ce-reagovati-i-kako-kontekst

https://www.youtube.com/watch?v=trwN5vo_ZtU&pp=ygVVSXpib3JuZSBuZXByYXZpbG5vc3RpIHUgWmFqZcSNYXJ1IGkgS29zamVyacSHdSDigJMga28gxIdlIHJlYWdvdmF0aSBpIGtha28gfCBLb250ZWtzdA%3D%3D

Režim u režimu kliničkog državnog udara i (auto)projekcije

Pitanje za milion dolara: Šta još, permanentno „gaslajtovana“, parlamentarna opozicija (ako je to i dalje, s obzirom da već odavno sumnja u vlastite misli i osećanja i preuzima sliku stvarnosti koju joj servira manipulator) radi u srpskom parlamentu koji je, od 25. novembra, pod državnim udarom Poglavičine Tajnice?

U poslednjih sedam meseci, samozvani poglavica Ćacilenda, Srbije i svih srpskih zemalja Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice (LKSNDH) mladost i budućnost ove zemlje danonoćno etiketira kao: zločince, zlikovce, teroriste, strane plaćenike, siledžije, blokadere, obojene revolucionare, lopuže, ustaše, okupatore, uzurpatore, rušitelje, fašiste i naciste!

Tako je, za samo 24 časa, ingeniozna misao Poglavice („Bolje ćaci nego naci!“) postala sastavni deo zakletve njegove „pristojne Srbije“, kukasto „Sveto pismo“ i orvelovski jezik njegovih, „na krv zakletih“, lojalista.

Skoro deceniju upozoravam kuda vodi to ludilo (auto)projekcije, naročito izraženo počev od one nesrećne korona, nazovi izborne, kampanje, pre pet i po godina.

Projekcija je - tako pišu srednjoškolski udžbenici psihologije - mehanizam odbrane putem kojeg se nepoželjne i društveno neprihvatljive lične osobine nesvesno (da li?) projektuju na druge osobe.

Ovaj trinaestogodišnji režim pokušava da imputira drugima, da projektuje ili prebaci na druge sve ono što jeste ili, možda i nesvesno, želi da bude upravo on sam. Da ono ružno što on radi ili je radio ili namerava da uradi, imputira onoj drugoj – većinskoj Srbiji.

Poglavica, kao ustavni „predsednik svih građana koji odražava državno jedinstvo“, nakon Kosjerića i Zaječara, proglašava nekakvu pobedu njegove, u moć odmetnute manjine, nad većinom građana sopstvene zemlje koje naziva – teroristima i ispostavom hibridnog rata protiv Srbije?!

.   .   .   .   .

Mehanizmi odbrane su, u psihologijji, jedan od načina pomoću kojih ljudi pokušavaju da se udalje od neprijatnih misli, osećanja i ponašanja. To su, uglavnom, u detinjstvu, nesvesno naučena, ponašanja, ali, kao odrasli, možemo (i svesno) odabrati da naučimo i neka nova ponašanja i nove odbrambene mehanizme.

Postoje tri grupe mehanizama odbrane: primitivni, manje primitivni (zreliji) i zreli.

Što je mehanizam primitivniji, manja je njegova efikasnost na duže vreme, ali je, na kraći period, veoma delotvoran. Zato su primitivni mehanizmi odbrane omiljeni među decom, ali i među odraslima koji sa godinama ne nauče bolji način suočavanja sa stresom ili traumatičnim događajima.

Ostavimo po strani – iako bi bilo u kontekstu teme – zrele mehanizme odbrane (to su sublimacija, kompenzacija i asertivnost), pošto su oni usmereni na pomaganje osobi da bude konstuktivniji deo svoga okruženja, što će reći da pomažu ljudima koji nemaju problema u prihvatanju sebe i drugih.

Nećemo se ovde baviti ni manje primitivnim mehanizmima odbrane (potiskivanje, pomeranje, intelektualizacija, racionalizacija, poništavanje) koje mnogi ljudi koriste i kad porastu, iako se ne smatraju baš najkonstruktivnijim načinom součavanja sa vlastitim osećanjima, stresom i anksioznošću.

Primitivni odbrambeni mehanizmi (izvor: dr John M. Grohol) su: poricanje (negacija) kao odbijanje da se prihvati stvarnost ili činjenica, kada se osoba ponaša kao da bolan događaj, misao ili osećanje ne postoje; regresija kao vraćanje na raniji stadijum razvoja kada smo suočeni sa neprihvatljivim mislima ili nagonima; „acting out” kao ispoljavanje ekstremnog ponašanja sa ciljem izražavanja misli ili osećanja koje je osoba nesposobna da iskaže na drugačiji način; disocijacija (izolacija) koja nastaje kada osoba izgubi pojam o vremenu i/ili identitetu i, umesto starih, u trenutku stvori nove predstave o sebi kako bi nastavila sa životom; podeljeno mišljenje kao manji oblik disocijacije, kada su delovi sebe odvojeni od svesti ostalih delova i ponašanja; reakciona formacija kao obrtanje neželjenih ili opasnih misli, osećanja i nagona u njihove suprotnosti.

I, na kraju, za ovu temu najprimereniji oblik primitivnog odbrambenog mehanizma – projekcija. Ona se definiše kao pogrešno pridavanje sopstvenih neželjenih misli, osećanja ili nagona drugoj osobi koja nema te misli, osećanja ili nagone.

Projekcija je jedan od 15 najčešćih „mehanizama odbrane“, tj. obrazaca ponašanja i razmišljanja koja imaju za cilj da nas što bolje zaštite, odnosno “odbrane” od drugih, ali, još više, od sebe. (dr John M. Grohol)

Ta (auto)projekcija se najčešće koristi kada osoba ima neprihvatljive misli koje ne može da iskaže, ili kada joj se gadi sama pomisao da ima takve misli. Projekcija je često rezultat nedostatka uvida i prihvatanja sopstvenih motiva i osećanja.

Poslednji, simptomatično ilustrativan, primer projekcije je istup formalnog šefa Es-En-Esa (Vučević M), partije koja tvrdi da je pobedila na lokalnim izborima u Kosjeriću i Zaječaru, iako na njima nije ni učestvovala već nešto što se na izbornom listiću krstilo kao „Aleksandar Vučić – Ne damo Srbiju“: „... ne može se na prste obe ruke nabrojati koliko su puta blokaderske liste, njihovi posmatrači i “navijači” prekršili pravila izbornog procesa na redovnim lokalnim izborima u Zaječaru i Kosjeriću. Da “šake pocrvene”, kad već obraz nemaju, od skandaloznih kršenja koja se dešavaju na brojnim biračkim mestima, i oko njih. Zaječarom i Kosjerićem bukvalno špartaju horde muškaraca obučenih u crno, koji se predstavljaju kao “veterani”, i prete i zastrašuju posebno starije sugrađane. Posebno se “ističe” večiti student R.L. koji sa svojom ekipom blokira ulice i maltretira ljude u Kosjeriću. Na biračkim mestima njihovi posmatrači nose bedževe sa crvenom šakom, a posebno je skandalozno što na biračka mesta protivzakonito ubacuju svoje partijske poslušnike koji se lažno predstavljaju kao posmatrači nevladine organizacije... Ti politički luzeri koji se non stop tužakaju Briselu kako se krše izborna pravila u Srbiji, od jutros prave skandal za skandalom, šire tenzije i ozbiljno ugrožavaju zakonitost izbora. Oko biračkih mesta primenjuju najstrašniju Gebelsovu propagandu, a u Zaječaru i Kosjeriću se sjatila opoziciona i kurta i murta, bajkeri, rokeri... i druge njihove grupe za pritisak i bukvalno pod opsadom drže stanovnike ne bi li ih silom naterali da glasaju za njih. Ovo je klasično kršenje svih mogućih zakona, zastrašivanje ljudi, pokušaji da se fizički spreče da dođu do biračkih mesta. Očekujem da će pod hitno reagovati nadležni državni organi, i da će obezbediti nesmetan izborni proces u skladu sa zakonom! Stop nasilnicima!“

Lider Es-En-Esa koji lagano uzmiče pred nadolazećim „Pokretom za blanko podršku AV-u, ma šta on da, ma o čemu, makar i protivustavno, da odluči“ tako optužuje druge za ono što upravo on i njegovi rade već godinama.

.   .   .   .   .   .

Poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice („predsednik svih građana Srbije“), u prošlu nedelju, pred ponoć, zaseo je u odajama stranke koju protivzakonito i dalje vodi, pa joj, pride, iako u „sukobu interesa“ (Zakon o sprečavanju korupcije), namiče glasove na izborima, i otuda saopštio da: “Sve što živi u Kosjeriću je izašlo da glasa protiv nas. Sve što živi. I opet je bilo više onih koju su glasali za nas.”

Pošto, izgleda, u pitanju nije bio samo lapsus – jer, recimo, u Zaječaru je bilo i onih, takođe živih, ali nekih „Šiđanki“, i to ne sa Šumanovićeve slike, dakle, koje ne žive u Zaječaru, ali su svi i sve one glasale za „AV - Ne damo Srbiju“ – red je da objašnjenje ponovo potražimo u nekom srednjoškolskom udžbeniku, ovaj put, logike.

A tu se srećemo sa fenomenom tzv. logičkih, u slučaju Poglavice vrlo namernih, grešaka koje se definišu kao pretežno metodološke greške, što znači da predstavljaju kršenje pravila koja su ustanovljena u cilju opisivanja najboljeg načina dolaženja do istine.

Mejnstrim diskurs aktuelnog autokrate i njegovih plutarha, dakle njihov svakodnevni javni govor, prepun je namernih logičkih grešaka.

Najčešće je to zamena teza, kada se teza onoga ko, makar i blago kritikuje neki potez vlasti, zamenjuje nekom drugom tezom koja mu se proizvoljno pripisuje.

Neretko se koristi i argument ad hominem kao način „argumentacije“ koji se, umesto argumentima sagovornika, bavi njegovom ličnošću, pokušavajući da ga diskredituje.

I 13 godina posle pada bivšeg režima, na primer, koristi se tzv. pozivanje na oponentovo kršenje pravila kao vrsta argumentisanja koja se suočena sa vlastitim kršenjem pravila, tako što se poziva na to da je i bivša vlast radila isto to – „A šta ste radili vi?“.

Jednom se koristi tzv. lažna dilema kao prikazivanje stvarnosti, u kojoj postoji više mogućnosti, kao da u njoj postoje samo dve mogućnosti, od kojih je jedna najčešće neprihvatljiva, što će reći da lažna dilema u stvari želi da kaže da nemamo izbora, odnosno, da nam je, kao u slučaju statusa Kosova i Metohije, preostala samo jedna mogućnost.

Drugi put se poseže za tzv. lažnim uzrokom kao predstavljanjem stvarnosti na taj način da su uzročne veze postavljene prema željama vlasti, tako da je uzrok (krivac) za neko stanje neko koga režim želi da diskvalifikuje.

Treći put se sled uzima za uzrok i tako javnosti natura uverenje da je ono što je prethodilo nekom događaju moralo biti i njegov uzrok, iako to ne mora da odgovara istini.

Svakodnevno se iz propagandnog štaba režima izmišljaju i javnosti serviraju ad hoc hipoteze i tvrdnje čiji je jedini razlog da se spreče neželjene posledice nekog drugog tvrđenja.

Opšteprisutno je i tzv. uzimanje dela za celinu, odnosno generalizacija kao osnov stereoptipa i predrasuda, kada se proces zaključivanja, od dela (npr. partija vlasti) prenosi na sve članove nekog skupa, tj. sve građane ove zemlje.

U trendu je i propagandno pozivanje na opšte mišljenje koje pretpostavlja da je neka tvrdnja tačna zato što, navodno, „svi tako misle“. Recimo, predsednik Republike je rekao da je „na delu obojena revolucija“ i to onda postaje aksiom, dakle, nema potrebe da se dokazuje. 

.  .   .   .   .   .   .

Poglavica je svoju „antifašističku borbu“ otpočeo početkom 2020 (ko mi ne veruje neka pročita moju kolumnu „A deca puna mašte, (naša)deca su ukras Es-En-Esa“, 6.3.2020), kada je objavio „tjeralicu“ za „Boškom Fašistom“ (Z.P. Dveri).

Istovremeno kada je „stupio u narodnoslobodilački pokret i partizanske odrede“ protiv „ljotićevaca i ostalih dveraša“, Antifašista i tadašnji Vrhovnik u prvom mandatu, predao je i svoju antiustavnu i protivzakonitu izbornu listu za parlamentarne izbore, pod divnim nacističkim „originalom falsifikata“, sa nemačkih izbora 1936: „Unseren Kindern - die Zukunft durch Adolf Hitler“. U prevodu na srpski: „AV – Za našu decu“. (o tome kako sam Poglavicu dobronamerno savetovao da se ratosilja toga, čitajtu u: „Ko je smestio Zeki Rodžeru“, 9.3.2020)

Malo pre nego što će naci-propaganda nemačkim roditeljima Hitlera ponuditi kao "savršenog Sveroditelja svoj nemačkoj deci", Nemačka je već bila prelepljena slikama Firera okruženog decom dekorisanom kukastim krstovima, i edukativnim plakatima na kojima je pisalo: "Kinder, was wißt Ihr vom Führer?" („Deco, šta znate o Vođi?“). 

Kako se to ono beše zove u psihologiji, pod odrednicom „primitivni mehanizmi odbrane“? (Auto)projekcija – beše li?

Vratimo se još malo "budućnosti naše", tj. nemačke dece. Herman Gering je, jula 1934, u govoru u Berlinu, trasirao budući put nemačkog naroda: "Svi mi, od najprostijeg pripadnika SA (Šturmabtajlung, nem. Sturmabteilung, SA; paravojna formacija, "jurišni odred" Nacional-socijalističke nemačke radničke partije) do predsednika vlade, potičemo od Adolfa Hitlera i postojimo zahvaljujući Adolfu Hitleru!"

Danas vam sve to izgleda odveć poznato. Prisetite se ponovo šta je (auto)projekcija...

Na sam dan smrti predsednika Nemačke Paula fon Hindenburga kancelar Hitler je potpuno ukinuo mesto predsednika, proglašavajući se tako za "vođu nemačkog Rajha i naroda" i za vrhovnog komandanta oružanih snaga, a naravno da je ostao i predsednik Nacional-socijalističke radničke partije Nemačke. Već za dve nedelje organizovao je i oktroisani referendum na kome je, pod sloganom "Hitler za Nemačku - cela Nemačka za Hitlera", formalno i legitimisao i legalizovao taj državni udar da bi, već do kraja 1938, kako je to zapisao Sebastijan Hafner, "90 odsto Nemaca bili vernici u Firera"!

Aktuelni predsednik Republike Srbije, više od pola decenije, po principu "drž'te lopova", pred Bogom, svetom i narodom, opanjkava "svoju" Srbiju, tvrdeći da je u njoj (tačnije, u onoj polovini građana koji njemu lično ne klimoglave na svaki njegov potez) na delu fašizam koji, jelte, stanuje u opoziciji, a ne na vlasti.

Podsećanja radi, sve relevantne definicije slažu se u tome da fašizam odlikuju: diktatorska moć, uzdizanje vođe, borbena vlada, nasilno suzbijanje opozicije, totalitarna jednostranačka država, „naoružana partija“, populizam i snažno disciplinovanje društva i privrede, slavljenje mladosti „zbog fizičke snage,  idealizma mladih i njihove spremnosti na samožrtvovanje“. Čak i u simboličkom smislu (snop – ital. fascio, po uzoru na rimske fascije, snop pruća oko sekire), znak Musolinijeve fašističke partije upućuje na snagu kroz prisilno jedinstvo – jedan prut lako se lomi, a snop pruća vrlo teško!

Najmanji zajednički sadržilac svih definicija poručuje da je VLAST i MOĆ, dakle aktuelni režim, jedino, a ne politička opozicija, makar bila i najradikalnija, a nekmoli studenti u pobuni, u poziciji da (s)provodi fašizam ili nacizam!

Prisetite se zato  još jednom šta se podrazumeva pod (auto)projekcijom...

U još jednoj kolumni (15.5.2020), u vreme takozvane izborne „korona kampanje“, pitao sam „Preti li nam Zakon o prenosu ovlašćenja (Ermächtigungsgesetz)?“

Tu sam „tipovao“ da u Poglavičinoj Srbiji nije nemoguć ni neki leks specijalis koji će zakovati, zacementirati, legalizovati sadašnje protivustavno stanje, tj. i formalno ozakoniti prenošenje svih tih ovlašćenja na onoga kod koga ona stvarno već i jesu!

Nešto kao: "Gesetz zur Behebung der Not von Volk und Reich" iz 1933; skraćeno: "Ermächtigungsgesetz" ("Zakon o ovlašćenju"). Ili, u potpunom prevodu: "Zakon o popravljanju stanja naroda i države/carstva".

Naime, pošto je, za samo mesec-dva, tokom februara, obezbedio podršku komande vojske, novopečeni kancelar koalicione vlade Adolf Hitler je, istog trena, zahtevao nove izbore, a predsednik Hindenburg ih je zakazao već za 5. mart te 1933.

Tokom izborne kampanje zapaljena je zgrada parlamenta (paljenje Rajhstaga) za šta Hitler optužuje komuniste, pa ubeđuje predsednika da je reč o velikoj komunističkoj zaveri, zbog čega je, po članu 48. Ustava, proglašeno vanredno stanje (Dekret o požaru u Rajhstagu). A to je vladi davalo ogromna ovlašćenja u slučaju "procene" da su ugroženi javni red i mir. Dekret o požaru je ograničio građanske slobode, pravo okupljanja i slobodu štampe, a policija je ovlašćena da, na neograničen rok, pritvara ljude bez naloga i optužnice, a sve je pratila ubitačna propaganda i organizovana "spontana podrška javnosti i građana" ovim merama.

U samo jednoj noći uhapšeno je najmanje 12.000 političkih protivnika, ali uprkos torturi, Hitlerovi nacionalsocijalisti osvojili su tek 43,9 odsto glasova, tj. 288 poslaničkih mandata, socijaldemokrati 125, komunisti 81 itd, ali je opozicija „zamoljena“ da "ne koristi mandate"!

Već 24. marta 1933. u Rajhstagu je usvojen Zakon o posebnim ovlašćenjima, kao amandman na Vajmarski ustav koji je omogućio Hitleru da usvaja zakone — čak i one zakone koji krše ustav — bez saglasnosti predsednika Nemačke ili Rajhstaga! Opozicione stranke su zabranjene ili su se samoraspustile, pa je Nemačka, od 14. jula 1933, postala jednopartijska država u kojoj je Nacionalsocijalistička partija ozakonjena kao jedina legalna stranka. Na izborima 1933, 1936. i 1938. nacisti su se "takmičili" sami sa sobom, a dekor su im činili "nezavisni" satelitski "protivkandidati".

Taj zakon je omogućio Hitleru, de fakto - legalnu diktaturu!

U to ime, na kraju, i pitanje za dva miliona dolara: Zašto jedna trećina narodnih poslanika sadašnjeg saziva Narodne skupštine Srbije, evo već ceo mesec, odbija da, svojim potpisima, formalno verifikuje zahtev studenata za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora? (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 12.6.2025)