Prvi signali da će biti izbora: Vučić je najavio nešto što uvek koristi pred kampanju

Uprkos pričama vrha vlasti da neće odgovoriti na najnoviji studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, dela govore nešto drugo. Naime, prve signale predizborne kampanje vidimo u najnovijoj najavi vlasti da će minimalna zarada dostići cifru od 550 evra tokom naredne godine, kao i rast penzija oko osam odsto u ovoj godini. Ipak, istorija nam govori da vlast u slučaju vanrednih izbora se često okrene najavama ekonomskih politika. Međutim, ovakav potez se može čitati na više načina, jer sagovornici Nove upozoravaju, da mi pod ovom vlašću zapravo nikada nismo ni izašli iz predizborne kampanje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da je u planu da do kraja ove godine budu povećane penzije, kao i minimalne zarade. On je dodao da “ako njegove ideje budu prihvaćene”, u decembru 2026. će prosečna plata u Srbiji biti u najgorem slučaju 1.147 evra, i da će do kraja 2027. dostići iznos od 1.400 evra, kao i da će minimalac tokom naredne godine “skočiti” na 500 i 550 evra, jer trenutno 95.000 prima minimalnu zaradu. Vučić je dodao i da će tempo rasta penzija u ovoj godini biti oko osam odsto, odnosno dvostruko viši od stope inflacije, za koju ocenjuje da će biti ispod četiri procenta.

Ovakva politika dolazi kao deo uobičajene procedure vlasti na koju smo već navikli. Godinama unazad smo svedoci sprovođenje ekonomskih aktivnosti vlasti i njihovo presipavanje u političku kampanju. Tokom virusa Korona bili smo svedoci uplaćivanje finansijske pomoći građanima, konkretno u sumi od 100 evra, pred izbore 2022. godine. Sličnu stvar je ponovio pred izbore 2023. godine, kada je u novembru (nemalo mesec dana pred izbore) obećao srednjoškolcima novčanu pomoć u visini od 10.000 dinara. Potom smo 2024. godine kao odgovor na kritike opoziciije za krađu decembarskih izbora 2023. godine, ubrzo videli program “Skok u budućnost – EXPO 2027”. Tada je takođe bila povećana penzija za 11 odsto.

Zagrevanje za najgori scenario

Ovakav potez vlasti vrlo lako pada u senku konstantnih studentskih pritisaka na režim. Ti pritisci su kulminirali i dobili političku formu početkom ovog meseca, kada su studenti u blokadi predstavili novi zahtev, onaj za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Ipak, prema Draganu Popoviću, iz Centra za praktičnu politiku, nije najjasnije da li će biti izbora u skorije vreme, ali napominje da se vlasti svakako spremaju za takav scenario. Pored ovakvih deljenja novca i povećanja minimalne plate, Popović navodi još neke poteze vlasti koji se mogu čitati u istom svetlu.

“Čini se da se vlast priprema za izbore, deluje kao da spremaju taj scenario, ako dođe do izbora da imaju spremne te populističke metode deljenja svega i svačega. Sa druge strane deluje kao da su intenzivirali napade na organizacije, poput CRTA, koji su učesnici u celom tom procesu kontrole izbore, pa je i to nekakav signal da postoji mogućnost da ćemo uskoro gledati nekakve izbore”, kaže Popović.

Ipak, prema političkom analitičaru Cvijetinu Milivojeviću, otpor vlasti studentskim protestima se takođe može protumačiti kao kampanja., On upozorava da od kako je Srpska napredna stranka na vlasti mi smo konstantno svedoci pasivne izborne kampanje, te da ona nikada ne staje. On objašnjava za Novu da se u tom maniru mogu čitati i najnoviji potezi vlasti, odnosno odgovore na aktuelne studentske proteste, time što ih kontriraju. Milivojević navodi da je vlast napravila “sve kontra”, stvarajući “kontra studente”, “kontra mitinge”, ali i “kontra blokade”.

Međutim, sagovornik Nove upozorava da je SNS spreman da sprovodi kampanju “čak i kada za nju nema smisla”, jer niko nije tražio izbore, ali da vlasti drže tenziju u vazduhu, pretećim istim ili ponašajući se da je predizborna kampanja u toku.

“To je neka vrsta tehnologije vladavine ovog autokrata, zapravo stalno drži u stanju uzbune, kao u vojsci, svoje biračko telo. Ne samo aktiviste i članove te stranke, već i celo biračko telo koje je cementirano. Tako da ne vidim ništa spektakularno novo, a raspisivanjem izbora se samo ubrzavaju predizborne aktivnosti, ovo su klasične predizborne aktivnosti, koje su inače zabranjene po našem zakonu”, objašnjava Milivojević.

Iz teorije u kršenje zakona

Milivojević dodaje da je po zakonu zabranjeno strankama da se bave propagandnim izbornim aktivnostima van kampanje, te da je moguće to samo od trenutka kad se raspišu izbori, do predizborne tišine. Međutim, prema sagovorniku Nove, ova vlast je od februara prekršila taj zakon makar tri puta.

“Mi smo od februara do danas imali tri stranačka mitinga jedne stranke u nastajanju (Pokret za narod i državu), što je zabranjeno, jer nije reč o predizbornoj kampanji, koja nije još zvanično ni nastala, nastaće 28. juna, a ona je već faktički na vlasti ima premijera i svoje ministre. To je dokaz da je ovde reč o permanentnoj kampanji i nekakvog pokušaja da se to manje cementirano biračko telo zadrži na okupu”, objašnjava Milivojević.

Kada je reč o kršenju zakona, Popović kaže da “svaka autokratska vlast tretira državu kao privatno vlasništvo”, te da aktivno zloupotrebljavaju javne resurse. Popović napominje da ovakva vlast nema nikakvu nameru da se drži teorijskih okvira demokratije, gde građani izaberu upravljače koji bi na neko ograničeno vreme vršili vlast u njihovo ime. Sagovornik Nove kaže da je ovde reč o nečemu drugom.

“Ovo su ljudi koji su zauzeli sve institucije, koji se odnose prema javnim resursima kao prema privatnoj svojini, koji koriste i javni novac i nacionalne frekvencije, kao javno dobro i institucije koje su zajedničke, poput policije, sudstva i tužilaštva. Apsolutno svaka javna institucija i svaki javni servis stavljen je u funkciju ostvarivanje lične vlasti Aleksandra Vučića”, objašnjava Popović. (www.nova.rs, portal, Filip Đorđević, 29.5.2025)