Cvijetin Milivojević za “Simptom”: Dijalog o litijumu “čista farsa”

Beograd, 29. juna – Zalažem se za pravi društveni dijalog po pitanju Rio Tinta i tzv. iskopavanja litijuma u dolini Jadra, a ne ovakav kome svedočimo, i u kome su najviši državni zvaničnici otvoreni promoteri i lobisti jedne strane, multinacionalne i privatne kompanije, ističe u razgovoru za “Simptom” politikolog Cvijetin Milivojević, te napominje da u takvom nazovidijalogu nema ni reči o pravoj ugroženosti životne sredine, benefitima ili ne itd.

“Trenutno je situacija da su u tzv. dijalogu prisutni stručnjaci, koji su istovremeno i nemeštenici, tj. ljudi koji u ime Rio Tinta rade razne studije, o ugroženosti životne sredine, izvodljivosti projekta… Takođe, protiv sam ovakve vrste dijaloga, treba li nam litijum ili ne. Zašto? Zato što je donet zakon da nam litijum ne treba; šta su rekli zvaničnici, predsednik države i tadašnja premijerka – da nikada u Srbiji nećemo iskopavati litijum dok Nemačka, koja tvrdi da će tek kad dođe do najviših bezbednosnih standarda ući u iskopavanje litijuma, ne uđe u taj proces, a mi vidimo da Nemačka nije ni blizu početka iskopavanja litijuma. Istovremeno, naš predsednik Republike i državna propadanda okreću list i sad kažu da je nama Nemačka garant nekakvog iskopavanja litijuma!?” čudi se Milivojević pa dodaje “ako je to tačno i ako je Nemačka garant, hajde da vidimo jedan primer, slučaj i studiju gde to Nemačka iskopava litijum i sa kakvim bezbednosnim garancijama?!”.

Kaže da je tek nakon toga moguće otvoriti svedruštveni dijalog o litijumu dok je, kako navodi, sa ovakvim manjkom informacija koje javnost ima i “medijskom torturom koju po nalogu državne propagande vrše najvažniji mediji”, svaki dijalog “čista farsa”.

Sinoć je u Loznici održan prvi, izuzetno posećen protest u organizaciji Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS) protiv Rio Tinta, tačnije protiv namere te kompanije da oživi projekat “Jadar” i uz rudnik započne iskopavanje litijuma u dolini reke Jadar, kome je prisustvovala gotovo čitava, posve posvađana opozicija (od najdesnijih Pokreta Živim za Srbiju Jovane Stojković i pokreta MI prof. Branimira Nestorovića, preko Dveri, Narodne stranke, Novog DSS-a, DS-a, SRCE-a, SSP-a, do najlevljih ZLF-a i grupacije Zajedno).

Upitan o tzv. Frontu za odbranu Srbije, koji je najavljen kao opozicioni odgovor obnovljenim težnjama za otvaranje rudnika Rio Tinta, Milivojević kaže kako smatra da to nije dobro i da bi opozicija, svakako, trebalo da podrži taj front ako ga naprave sami građani, “odnosno pravi ekološki aktivisti i oni koje taj problem dotiče direktno”.

“Imamo izjavu Aleksandra Jovanovića Ćute koji je ‘reterirao’ i složio se da ako neko treba da organizuje ‘bunu protiv litijuma’ to je SEOS, a ne političke stranke. Jer, čega se naša nejaka opozicija dohvati, po pravilu bude izgubljeno. Opozicija ima obavezu da podrži sve te akcije, pojavljuje se kao juče, ali oni juče nisu bili u epicentru zbivanja već među posmatračima, slušaocima, a govorili su ljudi koji se i životom svojim bore protiv zagađenja svoje životne sredine i koji su rešili tu da ostanu uprkos svim opasnostima”, ističe sagovornik portala.

Za njega je važna stavka juče viđena “jedan zahtev vrlo konkretan i oročen”.

“To je dobro i pokazuje da nije bilo “pisaca, sastavljača zahteva, iz više ruku”. Tamo se kaže: ‘imate 40 dana vremena da pronađete 38.000 izgubljenih potpisa za narodnu inicijativu o zabrani iskopavanja litijuma i bora. 41. dan ako ne nađete… idemo dalje’. Ako postoji i trag od pravne države, za 40 dana je obaveza da se nađe tih 38.000 potpisa građana koji su svojim imenom i prezimenom, identifikacionim podacima podržali narodnu inicijativu. I svako onaj ko se na takav zahtev ogluši ili ga opstruiše – da se pronađe posle dve godine nešto što je izgubljeno ili bude kriv što je to nestalo, biće krivično odgovaran. To je dobar put”, napomenuo je Milivojević.

On primećuje kako je “simptomatično da se, pogotovo od 2. juna naovamo, kada su završeni lokalni izbori u Srbiji, pojavljuju najviši državni funkcioneri, kao direktni promoteri i lobisti, celodnevno prisutni u “režimskim medijima” da bi se promovisao projekat jedne strane privatne kompanije”.

“Kao državni funkcioneri Republike Srbije oni ne smeju biti promoteri interesa strane privatne kompanije, i to je pitanje za istražne organe u zemlji, da ne ulazim u detalje kakva je to kompanija i šta je ona ostavila iza sebe tamo gde je ušla u eksploataciju ruda, od Madagaskara, Čilea itd. ‘Za čije babe zdravlje’ najviši državni funkcioneri to rade?” pita se Milivojević te dodaje da se predsednica Skupštine, Ana Brnabić ističe i pojavljuje kao jedan od tih “direktnih promotera”, pitajući i “da li je Narodna skupština usvojila nekakav zaključak pa da je ona ovlašćena da bude promoter jedne privatne kompanije?”.

“Ako jeste, povlačim svoje primedbe. I tu nije samo Brnabićeva, to radi ona, ali i drugih barem četvoro, petoro ministara, kao i čitava upregnuta državna propaganda, tzv. analitičari opšte prakse koji se, izuzetno dobro, razumeju u sve: Kosovo, fudbal, litijum”, zaključuje ironično Milivojević, uz naglasak da je reč o agendi Rio Tinta i “natuknicama koje stižu iz Rio Tinta”. (www.simptom.rs, portal Simptom/M. M, 29.6.2024)