Beograd — Građanski protesti i blokade saobraćajnica širom
Srbije proteklog vikenda u velikoj meri su zakomplikovali političku situaciju u
zemlji. Opozicija je praktično dobila vetar u leđa, a vlast predvođena
predsednikom Srbije i liderom SNS-a Aleksandrom Vučićem dospela je u pomalo
nezavidnu situaciju kako u samoj Srbiji, tako i na međunarodnoj sceni.
Mnogo više od politike i ideologije, ekologija je postala građanima sve važnije pitanje i poslednjih godina u Srbiji su ojačali brojni pokreti koji zagovaraju zaštitu zdravlja i zaštitu okoline, objašnjava analitičar Cvijetin Milivojević:
“Srbija nije imala u političkom smislu reči dobro organizovane grupe, udruženja ili političke pokrete koji se bave pre svega i isključivo zelenom politikom. Oni su u međuvremenu narasli upravo na takvim problemima. To je vlast ignorisala po jednom bahatom principu - može nam se - i mi smo sada došli u situaciju da su izbori jako blizu, izbori će se održati uprkos činjenici da nisu ispunjeni zahtevi opozicije”.
Povod za poslednje proteste je Rio tinto i uopšte veliko zagađenje u Srbiji, ali i Zakon o eksproprijaciji, a kako u razgovoru za Glas Amerike ističe Milivojević, Vučić je svestan da bi upravo taj zakon mogao da bude i okidač za razne, po vlast neželjene scenarije:
“Njega savetuju istraživanja javnog mnenja. On je rob političkog rejtinga. Zašto mislite da on cinculira sa potpisivanjem Zakona o eksproprijaciji. Zato što mu istraživanja javnog mnenja pokazuju da ako to učini da će ući u ozbiljan sukob sa svojim fanovima, sa svojim simpatizerima, sa delom ljudi koji su čak i članovi njegove političke stranke koji će biti direktno pogođeni eventualnom primenom takvog zakona”.
Prema rečima Milivojevića opozicija je bila prisutna tokom protesta za vikend, nije se gurala u prve redove, a pitanje zdravlja ljudi i zdrave okoline je mesto oko koga se ideološki raznorodna opozicija može ujediniti. Takođe, on smatra da i referendum o promenama Ustava Srbije, raspisan za 16. januar, može izazvati glavobolju SNS vlasti:
“Imam utisak da vlast ne može da motiviše birače da izađu sa jednim takvim bezveznim pitanjem - da li ste za ustavne promene ili niste za ustavne promene, a ne objašnjavate o kojim je ustavnim promenama reč. Prema tome više će vlast imati problema da svoje birače izvuče na taj referendum, nego što će opozicija ako bude pametna moći da svoje birače rečima natera da izađu na referendum i na tom referendumu pobede AV. Kažu ne, nismo za ustavne promene”.
Ukoliko se protesti i blokade u Srbiji budu nastavili, a po svim najavama i za sledeći vikend se spremaju nova okupljanja građana, to bi moglo da donese Vučiću i naprednjacima probleme i kod partnera u EU. Za sada, kako ističe dopisnik RTS-a Nenad Radičević, nemački mediji nisu previše pažnje posvetili protestima širom Srbije:
“Većina medija je to propratila agencijski i čini mi se da nije bilo tog snimka AFP-a, koji je napravio priču sa izjavama ljudi, da prosto nemački mediji to možda ne bi ni propratili ili bi to bila jedna kratka vest. Mnogo više, kada govorimo o medijima na nemačkom jeziku, mnogo više su to propratili austrijski i švajcarski mediji, dok nemački mediji su nekako to prespavali. Da li slučajno ili namerno, ali to je tako”.
I Nemačka ima bogata nalazišta litijuma, i tamo se vode rasprave o iskopavanju, ali cela priča i dalje stoji u potrazi za najekološkijim načinima za vađenje rude, objašnjava Radičević.
Međutim, mnogo više od litijuma Aleksandra Vučića je u Nemačkoj pogodilo penzionisanje Angele Merkel, kao i činjenica da će Zeleni voditi resor spoljnih poslova u novoj koalicionoj vladi.
Kako objašnjava Radičević, u novoj nemačkoj koalicionoj vladi socijaldemokrate nisu previše zainteresovane za proširenje, liberali su protiv, dok su najveći zagovonici širenja EU na Zapadni Balkan upravo Zeleni:
“Sasvim sigurno odlaskom Merkel, Vučić neće imati tako prilješnog sagovornika u Berlinu, iako njegova saradnja sa socijaldemokratama nije bila tako loša. Ali činjenica da resor spoljnih poslova odlazi u ruke Zelenih i da će šefica Zelenih Anelena Berbok biti šefica diplomatije zapravo komplikuje situaciju za vlast u Beogradu, budući da su oni čak nepotrebno zategli odnose sa Zelenima i imali jednu retoriku koja je poprilično ratoborna”, kaže Radičević i dodaje da su Zeleni istovremeno i zagovornici reformi u Srbiji, kao uslova za razgovore sa Beogradom o pristupanju Uniji.
U obraćanju srpskoj javnosti u sredu uveče, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da je odluka o bušotinama i vađenju doneta 2012. godine, za vreme prethodne vlasti. Međutim, bez obzira da li je za iskopavanje Jadarita odgovorna prethodna ili sadašnja vlast, građani iz cele Srbije deluju odlučno u odbrani životne sredine.
A u slučaju da i narednog vikenda policija postupi prema građanima kao u Šapcu, veliko je pitanje kako će reagovati nova koaliciona vlada Nemačke i ostali partneri u Evropi. (www.glasamerike.net, Rade Ranković, 1.12.2021)
https://www.glasamerike.net/a/6335566.html
Mnogo više od politike i ideologije, ekologija je postala građanima sve važnije pitanje i poslednjih godina u Srbiji su ojačali brojni pokreti koji zagovaraju zaštitu zdravlja i zaštitu okoline, objašnjava analitičar Cvijetin Milivojević:
“Srbija nije imala u političkom smislu reči dobro organizovane grupe, udruženja ili političke pokrete koji se bave pre svega i isključivo zelenom politikom. Oni su u međuvremenu narasli upravo na takvim problemima. To je vlast ignorisala po jednom bahatom principu - može nam se - i mi smo sada došli u situaciju da su izbori jako blizu, izbori će se održati uprkos činjenici da nisu ispunjeni zahtevi opozicije”.
Povod za poslednje proteste je Rio tinto i uopšte veliko zagađenje u Srbiji, ali i Zakon o eksproprijaciji, a kako u razgovoru za Glas Amerike ističe Milivojević, Vučić je svestan da bi upravo taj zakon mogao da bude i okidač za razne, po vlast neželjene scenarije:
“Njega savetuju istraživanja javnog mnenja. On je rob političkog rejtinga. Zašto mislite da on cinculira sa potpisivanjem Zakona o eksproprijaciji. Zato što mu istraživanja javnog mnenja pokazuju da ako to učini da će ući u ozbiljan sukob sa svojim fanovima, sa svojim simpatizerima, sa delom ljudi koji su čak i članovi njegove političke stranke koji će biti direktno pogođeni eventualnom primenom takvog zakona”.
Prema rečima Milivojevića opozicija je bila prisutna tokom protesta za vikend, nije se gurala u prve redove, a pitanje zdravlja ljudi i zdrave okoline je mesto oko koga se ideološki raznorodna opozicija može ujediniti. Takođe, on smatra da i referendum o promenama Ustava Srbije, raspisan za 16. januar, može izazvati glavobolju SNS vlasti:
“Imam utisak da vlast ne može da motiviše birače da izađu sa jednim takvim bezveznim pitanjem - da li ste za ustavne promene ili niste za ustavne promene, a ne objašnjavate o kojim je ustavnim promenama reč. Prema tome više će vlast imati problema da svoje birače izvuče na taj referendum, nego što će opozicija ako bude pametna moći da svoje birače rečima natera da izađu na referendum i na tom referendumu pobede AV. Kažu ne, nismo za ustavne promene”.
Ukoliko se protesti i blokade u Srbiji budu nastavili, a po svim najavama i za sledeći vikend se spremaju nova okupljanja građana, to bi moglo da donese Vučiću i naprednjacima probleme i kod partnera u EU. Za sada, kako ističe dopisnik RTS-a Nenad Radičević, nemački mediji nisu previše pažnje posvetili protestima širom Srbije:
“Većina medija je to propratila agencijski i čini mi se da nije bilo tog snimka AFP-a, koji je napravio priču sa izjavama ljudi, da prosto nemački mediji to možda ne bi ni propratili ili bi to bila jedna kratka vest. Mnogo više, kada govorimo o medijima na nemačkom jeziku, mnogo više su to propratili austrijski i švajcarski mediji, dok nemački mediji su nekako to prespavali. Da li slučajno ili namerno, ali to je tako”.
I Nemačka ima bogata nalazišta litijuma, i tamo se vode rasprave o iskopavanju, ali cela priča i dalje stoji u potrazi za najekološkijim načinima za vađenje rude, objašnjava Radičević.
Međutim, mnogo više od litijuma Aleksandra Vučića je u Nemačkoj pogodilo penzionisanje Angele Merkel, kao i činjenica da će Zeleni voditi resor spoljnih poslova u novoj koalicionoj vladi.
Kako objašnjava Radičević, u novoj nemačkoj koalicionoj vladi socijaldemokrate nisu previše zainteresovane za proširenje, liberali su protiv, dok su najveći zagovonici širenja EU na Zapadni Balkan upravo Zeleni:
“Sasvim sigurno odlaskom Merkel, Vučić neće imati tako prilješnog sagovornika u Berlinu, iako njegova saradnja sa socijaldemokratama nije bila tako loša. Ali činjenica da resor spoljnih poslova odlazi u ruke Zelenih i da će šefica Zelenih Anelena Berbok biti šefica diplomatije zapravo komplikuje situaciju za vlast u Beogradu, budući da su oni čak nepotrebno zategli odnose sa Zelenima i imali jednu retoriku koja je poprilično ratoborna”, kaže Radičević i dodaje da su Zeleni istovremeno i zagovornici reformi u Srbiji, kao uslova za razgovore sa Beogradom o pristupanju Uniji.
U obraćanju srpskoj javnosti u sredu uveče, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da je odluka o bušotinama i vađenju doneta 2012. godine, za vreme prethodne vlasti. Međutim, bez obzira da li je za iskopavanje Jadarita odgovorna prethodna ili sadašnja vlast, građani iz cele Srbije deluju odlučno u odbrani životne sredine.
A u slučaju da i narednog vikenda policija postupi prema građanima kao u Šapcu, veliko je pitanje kako će reagovati nova koaliciona vlada Nemačke i ostali partneri u Evropi. (www.glasamerike.net, Rade Ranković, 1.12.2021)
https://www.glasamerike.net/a/6335566.html
Нема коментара:
Постави коментар