Do izbora u Srbiji ostalo je još
oko tri meseca, a odgovor na pitanje kakvi će biti izborni uslovi i dalje je
neizvestan. Sagovornici u Insajder debati saglasili su se da promena uslova
uoči izbora nije „dobra praksa“, ali da neće dovesti do suštinske promene u
parlamentu.
Samo prošle nedelje od predsednika
Srbije Aleksandra Vučića čula se ideja da se izborni cenzus smanji sa sadašnjih
pet na tri odsto, prema poslednjim procenama broj birača je za dva miliona
manji od upisanih u birački spisak, a u opoziciji je došlo do novih sukoba.
Uprkos tome, kako smatra Bojan
Klačar iz Cesida, predstojeća izborna utakmica nije toliko neizvesna.
„Mi sada kao faktor neizvesnosti
zapravo imamo najavljeni bojkot, koji već nismo imali prilike da vidimo duži
niz godina u Republici Srbiji. Imamo dve dileme - jedna je da li će bojkot biti
uspešan ili ne, a druga je šta će za čitav politički pejzaž značiti ovo
smanjenje cenzusa sa pet na tri odsto”, naveo je on gostujući u Insajder
debati.
On objašnjava da je promena visine
cenzusa jedan od elemenata koji se lako menja u srpskom izbornom zakonodavstvu,
ali da je, s druge strane, takva promena „unela neku vrstu nesigurnosti“ u sam
proces.
„Dobra je praksa, kada govorimo o izbornom sistemu, da pokušamo da ne
menjamo zakone u izbornoj godini ili, ako ih menjamo, da ne budu primenjeni na
prvim sledećim izborima. Dobra je praksa takođe da se oni usvajaju kompromisom
i dobra je praksa da ne postoji pritiska. Nijedan od ta tri faktora ovde nije
ispunjen”, ocenio je Klačar.
Politikolog i marketinški stručnjak Cvijetin Milivojević se s njime
saglasio, odnosno istakao da iako ne postoji zakonsko ograničenje za izmenu
izbornog praga, da „pravila dobrog političkog fer pleja“ nalažu da se izborno
zakonodavstvo ne menja pred izbore.
Međutim, on smatra da je ipak veći problem u stanju u medijima. Kako je
ocenio, nikada do sada ključni kanali komunikacije s biračima nisu bili „tako
brutalno zloupotrebljeni od vladajuće koalicije“.
„Ja sam izbrojao, uzmite da sam to radio ad hok, u proteklih nekoliko
meseci, više od 500 javnih ličnosti, ljudi koji se uopšte ne bave politikom, je
diskreditovana, a dobar deo njih je i kriminalizovano, pre svega preko
najgledanije komercijalne televizije s nacionalnom frekvencijom“, rekao je
Milivojević u Insajder debati.
Kako smatra, nije bitno da li će se predstavnici opozicije pojavljivati
45-90 dana tokom izborne kampanje, bitno je da gledaoci, konzumenti tih
medijskih sadržaja znaju i čuju šta se dešava u stvarnom životu.
S druge strane, dugogodišnji
istraživač javnog mnjenja i sociolog Srećko Mihailović ocenio je da se
precenjuje uticaj medija na izborno opredeljenje građana.
„U istraživanjima u međuizbornom
periodu, mi nalazimo oko 35 odsto izborno opredeljenih građana i nalazimo oko
40 odsto građana koji imaju stranačku identifikaciju. Na izborima imamo
izlazak, da kažemo neki prosek od 55 odsto ljudi koji izlaze na izbore. Tu
imamo razliku od 15 odsto. Da li tih 15 odsto se opredeljuju isključivo na
osnovu medija ili na osnovu medija i još nečega…To još nešto je pre svega lični
uvid u stanje stvari“, naveo je Mihailović.
Smanjenjem cenzusa, smatra
Mihailović, ostvaruje se privid masovnog stranačkog izlaska na izbore.
„Cela igra je nameštena da koja god
vladajuća stranka pobedi“
Između predstavnika vlasti i
opozicije krajem prošle godine došlo je do nekoliko sastanaka o promeni
izbornog sistema na Fakultetu političkih nauka.
Na tim sastancima, kako objašnjava
Klačar, nije se razgovaralo o smanjenju cenzusa.
„Bile su četiri predefinisane teme
na dijalogu i bio je načelni dogovor da se govori o onim stvarima koje se
realno mogu ostvariti do sledećih izbora. Ono što je najzanimljivije, a nije
direktno vezano za dijalog, Cesid je negde predložio promenu izbornog zakona
još 2007 godine. Nikada od 2007 godine do sada ni na jednom stručnom skupu, ni
na jednom razgovoru između vlasti i opozicije, cenzus nikada nije bio predlog
nijedne političke stranke u Srbiji“, rekao je Klačar.
Zbog toga smatra da je ključni
motiv smanjenja cenzusa amortizacija efekta bojkota.
"Nije dobro baviti se izbornim
sistemom parcijalno, izvlačiti jednu ciglu iz jednog sistema. Posebno jer su
problemi koji su definisani u izbornom sistemu uglavnom bili na drugoj strani.
Oni su bili povezani sa zatvorenim listama, sa jednom izbornom jedinicom koja
na neki način raskida vezu između poslanika i ljudi, problem sa geografskom
nereprezentativnošću, to su bili problemi na agendi koji ni na koji način nisu
adresirani“, objašnjava Klačar.
Prema njegovom mišljenju, sa
cenzusom od tri odsto povećavaju se šanse za stranke koje su rešile da izađu na
izbore.
„Sada u ovom momentu su to dve
stranke kojima ovakav scenario odgovara, to su SRS i Spas Aleksandra Šapića“,
dodaje on.
S druge strane, Mihailović smatra
da je „cela igra nameštena da stranka koja je vodeća ostane vodeća“. U ovom
trenutku, smatra, opoziciji je potrebno jedinstvo.
„Da li je to jedinstvo na jednoj
temi ili programsko jedinstvo od 40 i nešto tačaka. To u političkoj javnosti u
Srbiji nije prošlo. Naša politička scena je sastavljena od egocentrika,
najbolji primer je DS koja se ponaša kao matica koja povremeno veliki porod
ispušta u političku javnost. Jedinstvo je ono što je poželjno i to je sastavni
deo mentaliteta ovog naroda“, navodi Mihailović.
„Bojkot
je uspeo i bez kampanje, jer ne izbore ne izlazi polovina građana“
Politikolog i marketinški stručnjak Cvijetin Milivojević smatra da
opozicija može sebi da pripiše to što na izbore ne izlazi polovina građana
Srbije.
„Bojkot je već uspeo i bez kampanje, jer na izbore izlazi polovina
građana. Pitanje je da li je normalno da vladajuća koalicija umesto da vodi
kampanju protiv ovih stranaka koje hoće da izađu na izbore, oni vode kampanju
protiv onih koji neće izaći na izbore“, rekao je Milivojević.
On smatra da se za predsedničke izbore neće čekati 2022. godina, već da
će do izbora doći mnogo ranije.
„Iznenađenja će biti još. U ovom trenutku opozicija nema čak ni fotorobot
potencijalnog kandidata Vučića na izborima. Kompromis može biti sledeći - da
opozicija obeća da će izaći na lokalne izbore, a da zauzvrat Vučić
parlamentarne izbore pomeri za šest meseci“, rekao je marketinški stručnjak.
Prema rečima direktora Cesida
Bojana Klačara, posledice bojkota izbora su ipak merljive.
„Tri su indikatora u igri -
izlaznost, to je prvi i osnovni. Tu ćemo morati da gledamo i apsolutne cifre,
tu ćemo gledati i procente ali to da li će SNS moći da animira i najšire svoje
birače. Drugi kriterijum je ta širina opozicionih političkih stranaka koje će
bojkotovati te izbore. Čin se zapravo da je ta lista već sad upotpunjena. I
treći kriterijum će biti zapravo kakav ćemo parlament dobiti“, navodi Klačar.
Kako dodaje, pitanje je da li će se
ostvariti cilj postavljen od strane opozicije, a to je delegitimizacija ove
vlasti.
„Izbori koji odlučuju biti 22, ne
2020“, zaključuje on. (www.insajder.net i TV N1, Senka Vlatković -
Odavić, emisija "Insajder debata", 27.1.2020)
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKEwjlxoKu7KXnAhUE5aQKHe_WACkQwqsBMAB6BAgHEAQ&url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D-VwqlTZfNNY&usg=AOvVaw3yLRxDikrKTSTFw8FTkMzC
Нема коментара:
Постави коментар