Goloruki na "Zamrznuti konflikt"!

Čuh jutros našeg Dotajnika Dačića, jedinog ministra spoljnih poslova u svetu koji od 17 odsto teritorije sopstvene otadžbine kani da napravi inostranstvo, kako je, Vrhovniku u odbranu, junački uzviknuo "Bolje rob, nego zamrznuti konflikt!"

Veli, elem, "ružičasti" Dotajnik da bi, u slučaju "zamrznutog konflikta" na Kosmetu, Priština mogla da "reprizira hrvatski scenario" i, u nekoj novoj "Oluji" protera Srbe sa severa i, pazite sad, reče ne trepnuvši - "ostvari pun suverenitet"!

A ja se taman ponadao (ide 13. maj, sve mislim: ako me se drugovi sete, sete...), sad će Dotajnik da se, u ime svoje stranačke mlađarije, izvini mojoj malenkosti zbog onog specijalnog saopštenja koje mi je posvetio njegov SPS, svrstavajući me, rame u rame, sa Ramušem Haradinajem, jer, kao, nas dvojica se, ortački, zalažemo za nezavisno Kosovo. Očekivao sam čak i zahvalnost: jer, da ne bi moje tvrdnje da "razgraničenje" nije "zvanična politika Srbije", kako je to, nedavno, uskliknuo Brnabićkin Dotajnik, ne bi se taj, ovaj put u uniformi Vučićevog Doglavnika, u akšam istoga dana, samodemantovao, pa preveo samog sebe iz sabaha na - "pa i nije, baš, zvanična državna politika, već moj zvaničan predlog"

Nisam cepidlaka. Nego, setih se da je, ono onomad, kada je, izdajući vlastite birače, u proleće 2008, pa preplivavši sa američke "crne liste" kod Tadića, u "evropsku Srbiju", prvi put postao Doglavnik, naš današnji popečitelj spoljni, a, u ona vakta, unutrašnji - prvo što je uradio, bilo da izbaci bronzanog Đenerala Nedića iz zgrade Vlade Srbije!

U najkraćem, ratna, državna i nacionalna doktrina rahmetli Izetbegovića, svodila se na ono: "nek' je i k'o fildžan, ali nek' je naša". Mislio je na Bosnu.

"Mislite da mi možemo da upravlјamo bilo sa čim u Đakovici, Zrzu i Kačaniku? Ja znam da u Kačaniku nema Srba i to je bolna istina, ali mene mnogo više plaši to što Tači veruje da Severna Mitrovica i Leposavić ne pripadaju Srbiji! Ako ne postignemo dogovor sa Albancima, nas do 2050. neće biti više od četiri miliona! Samo 0,1 odsto srpskih građana zna gde se nalazi Kačanik, a samo 0,00001 ih je tamo ikada bilo..."

Ove rafale nacionalnog i državno-neodgovornog defetizma, naravno, nije ispaljivao rahmetli Izetbegović, već to danas čini dubl Vrhovnik - Dotajnik.

Može im se. Jer se bosonoge sestre karmelićanke iz Ustavnog, po svim inicijativama koje se tiču protivustavnih poteza ovog dvojca u vezi za Kosovom i Metohijom, drže zaveta ćutnje. A Vrhovni kasacioni trudi se da udovolji sugestijama istraživača javnog mnenja čije procene izražava Vrhovnik lično, unapred anticipirajući, uticaj sudskih presuda na rejting najnaprednije stranke u biračkom telu.

No, da se vratim komparativnom Nediću. Elem, i "predsednik vlade nacionalnog spasa" imao je (ne bud' primenjeno, jer se sadašnji Vrhovnik odriče svoje političke pojavnosti iz svojih prvih 40 godina) dva javna života: prvi, vojnički i izistinski junački u Prvome, i drugi, kvislinški u Drugome velikome ratu.

Tužni Đeneral ostaće, nažalost, više upamćen po ovom drugome. "Naše tlo, bez obzira na svoje krajnje dimenzije biće i dovoljno prostrano i dovoljno bogato da se na njemu snađemo." - tako je, recimo, govorio Nedić o suženoj teritoriji svoje kvislinške tvorevine.

Evo, uskoro će i punih šest godina, otkako je Vrhovnik, tada u odelu PPV-a (prvog potpredsednika Vlade), zapretio zabludelim zagovornicima "Zamrznutog konflikta" da "Vlada može da padne, ali ne i Briselski sporazum, jer je to jedina odluka koja donosi budućnost Srbiji"! Lagao je tada da će raspisati referendum o Briselskom "Novom zavetu", a Crkvi, nezadovoljnoj potpisanom kapitulacijom, poručio da "izađe na izbore i pobedi, ali pre nego što se to desi neće voditi politiku ove zemlje"! Ostale kritičare i protivnike "Novog zaveta" prozvao je "ratnom opcijom" i to uvjetno - "pod uslovom da ne pada kiša i da taj bubanj bude na Terazijama, a nikako u Drenici".

A sebe je radikalno miropomazao, iznebuha se dosećajući kako "nije izabran da bude ratni poglavica Srba".

I stvarno, u ovom poslednjem, bio je više nego u pravu: On, te 2013, i nije bio, narodnom voljom, izabran ni za šta, pa ni za ratnog poglavicu niti za jastreba mira, pošto se, na prethodnim izborima 2012, trkao za gradonačelnika Beograda i izgubio od Tajkuna Đilasa. Upravo čovek koga je tadašnji PPV, u leto 2012, ucenom oterao sa mesta predsednika SNS, Njegova eks Ekselencija, bio je taj koji je pobedio Tadića, a Ekselencijina pobeda omogućila je PPV-u i njegovom današnjem Dotajniku da sastave vladu.

I u još jednome je Vrhovnik u pravu. Zaista, nema Srba u Kačaniku, nema u Drenici, ali nema ni u Dečanima, ni u Peći, ni u Prizrenu... Međutim, na nesreću, nema ih ni na istoku Srbije, nažalost sve ih je manje i na zapadu, malo ih je i na severu i istoku Vojvodine, "što južnije - to tužnije"... Pa, je li to sve dovoljan razlog golorukom dvojcu boraca protiv svih užasa i strahota "Zamrznutog konflikta" da odustanu i od tih delova Srbije?

A, zamislite, ako je verovati dobro obaveštenim izborima koji su izvestili o onom njegovom (jedinom?) sastanku sa nemačkim kancelarom, tada već i Firerom, pre 76 godina, navodno je čak i Đeneral "Srpska Majka" imao "herca" da od Hitlera zatraži formiranje nove srpske države "SveSrbije" koja bi, doduše, funkcionisala u okviru "Novog poretka" (Neue Ordnung), ali bi obuhvatala i neke, prekodrinske, prekosavske i prekodunavske krajeve i izvan tadašnje "Nedićeve Srbije"!

A "Muti Merkel" danas ove svoje ovde, na takve teme, neće ni da sasluša...

Cvijetin Milivojević (cvijetinmilivojevic.blogspot.com)