Da li je ono Vučićevo, pardon Vučevićevo (možda nisam mnogo ni
pogrešio u smislu autorstva „ostavke“), „moja je neopoziva odluka da podnesem
ostavku“, značilo upravo to, da je on samo doneo „neopozivu odluku“, a da ćemo
tek videti da li će i, još je važnije, kada će iza nje da usledi i neopoziva
ostavka?
Prema članu 99 Ustava, jedna od nadležnosti Narodne
skupštine je da „bira Vladu, nadzire njen rad i odlučuje o prestanku mandata
Vlade i ministara“.
Ali, čak i ako je došla ili ako će tek da dođe pred, u
stvarnosti, pred nepostojeći parlament, ko će konstatovati ostavku premijera koji
je, kako je, 28. januara, sam rekao, „doneo neopozivu odluku da podnese
ostavku“?
Jer, predsednica parlamenta je, umesto da, prema članu 104
Ustava, samo „predstavlja Narodnu skupštinu, saziva njene sednice i predsedava
njima“, na poslednjoj sednici, onoj od 25. novembra prošle godine, na kojoj je,
osim o budžetu za 2025, trebalo da se raspravlja o još 50 tačaka dnevnog reda -
izvršila državni udar uzurpirajući prava ostalih 249 narodnih poslanika i
prisvajajući sve prerogative najvišeg zakonodavnog i predstavničkog tela u samo
svoje i, eventualno, ruke predsednika Republike.
Vlada Srbije je - a ne predsednik Republike u šta je (baš u
ovo!) aklamativno uverena, ona Poglavičina „pristojna Srbije“ - prema članu 122
Ustava, „nosilac izvršne vlasti u Republici Srbiji“, što znači da bi ona (član
123) trebalo da „utvrđuje i vodi politiku“.
Vlada je (član 124 Ustava), „za izvršavanje zakona i drugih
opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave odgovorna
Narodnoj skupštini“ koju je, zaključismo malopre, Poglavičina Tajnica
suspendovala ne želeći da, „između nje i njenog dragog naroda“, ubuduće bude
posrednika.
I sad dolazimo do, za našu temu, ključnog 128. člana Ustava.
On propisuje da mandat Vlade može da prestane i pre isteka
vremena na koje je izabrana – „izglasavanjem nepoverenja, raspuštanjem Narodne
skupštine, ostavkom predsednika Vlade i u drugim slučajevima utvrđenim
Ustavom“. Vlada kojoj je prestao mandat može da vrši samo poslove određene
zakonom, do izbora nove Vlade, pa tako, na primer, ona ne može da predloži
raspuštanje Narodne skupštine.
Poslednji stav ovog člana – zanimljivo je – kaže da članu
Vlade mandat prestaje pre isteka vremena na koje je izabran, izglasavanjem
nepoverenja u Narodnoj skupštini i razrešenjem od strane Narodne skupštine, na
predlog predsednika Vlade, ali i „konstatovanjem ostavke“, dok se, kada je reč
o predsedniku Vlade, ta nužnost konstatovanja ostavke eksplicitno ne pominje.
Od kog trenutka se onda, navodna Vuč(ev)ićeva računa: od
datuma kada je obelodanio „neopozivu odluku“ ili od trenutka kada se
Poglavičina Tajnica smiluje da blagoizvoli održavanje sednice nepostojeće
Skupštine?
Zakon o Vladi Republike Srbije, u članu 16, veli da Vladi
prestaje mandat sa prestankom mandata Narodne skupštine, izglasavanjem
nepoverenja, neizglasavanjem poverenja, ostavkom Vlade, izglasavanjem
nepoverenja predsedniku Vlade, ali i – „ostavkom predsednika Vlade“.
Međutim, zavrzlama počinje već kod člana 20 („Ostavka
predsednika Vlade. Ostavka Vlade.“) koji propisuje da predsednik Vlade može
podneti ostavku, koju upućuje predsedniku Narodne skupštine i o kojoj
obaveštava predsednika Republike i javnost, kao i da Narodna skupština, „na
prvoj narednoj sednici bez rasprave prima k znanju da je predsednik Vlade
podneo ostavku i time Vladi prestaje mandat“, kao i da predsednik Vlade „može“
(a i ne mora) obrazložiti ostavku u Narodnoj skupštini.
Ali, u kome periodu od premijerove javne najave podnošenja
ostavke, sednica parlamenta mora da se održi, o tome ni pomena u ovom zakonu
nema. Problem je tim složeniji što je Poglavičina Tajnica Skupštinu već,
takoreći, raspustila, tj. suspendovala, pa čak da „Đekna još nije umrla“ – „ka’
će, ne zna se“.
U članu 15 Zakona o Narodnoj skupštini piše da ona, u
ostvarivanju svoje kontrolne funkcije, „vrši nadzor nad radom Vlade i odlučuje
o prestanku mandata Vlade i ministara“.
Kada je reč o odnosu Narodne skupštine i Vlade, član 56,
kaže da, između ostalog, Vlada podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o radu na
zahtev Skupštine najmanje jednom godišnje, kao i da se „postupak kontrole nad
radom Vlade ili člana Vlade uređuje Poslovnikom Narodne skupštine“.
Poslovnik Narodne skupštine – odeljak „Postupak kontrole nad
radom Vlade“ - definiše (član 217) pravo „najmanje 60 narodnih poslanika da
podnesu predlog da se glasa o nepoverenju Vladi ili pojedinom njenom članu“, a
takav predlog se „razmatra na prvoj narednoj sednici, a najranije pet dana od
dana podnošenja predloga“ (član 218), s tim da se o novom takvom predlogu može
diksutovati tek posle isteka šest meseci.
Šta se, pak, zbiva kada predsednik Vlade podnese, navodno
neopozivu, ostavku, za kooiko dana, meseci, godina ona najkasnije mora da se konstatuje u parlamentu - o
tome nema ni reči u Poslovniku.
Ako ćemo se, što reče drug Tito, „držati zakona k’o pijan
plota“, i Vrhovni Uzurpator sve tri grane vlasti u ovoj zemlji, po slovu Zakona
o predsedniku Republike, ima neke nadležnosti vezane za predlaganje novog –
starog predsednika Vlade. Tako je član 18 nedvosmislen u prvom („predsednik
Republike predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade kad god se
bira nova Vlada“), a još je izričitiji u svom drugom stavu: „Predsednik
Republike dužan je da Narodnoj skupštini predloži onog kandidata za predsednika
Vlade koji može da obezbedi izbor Vlade.“ Što potvrđuje da, kada Poglavica kaže
kako „u glavi ima jedno tri-četiri imena kandidata za novog mandatara“, on još
jednom krši Ustav i zakon jer nije on tu da bira i donosi odluke, već da
saopšti volju skupštinske većine.
Tek kada parlament konstatuje ostavku predsednika Vlade,
predsednik Republike je dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Pa,
onda, ukoliko Skupština ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana
konstatacije ostavke predsednika Vlade, predsednik Republike je dužan da
raspusti Narodnu skupštinu i raspiše izbore.
Ali, evo još jednog zrnca sumnje za hronično nepoverljive.
Elem, ne citira li, pre neki dan, Poglavica svog negdašnjeg šefa Vojvodu koji
je, navodno, predložio da se Vuč(ev)ić ponovo izabere za srpskog premijera?
(cvijetinmilivojević.blogspot.com, 4.2.2025)
