Kome je Srpska eksces, a kome svetinja

Iako Republika Srpska i njen status unutar BiH nisu našli centralno mjesto u izbornoj kampanji u Srbiji, pojedini kandidati su posvetili dio pažnje i Srbima s ove strane Drine. Dok su iz vladajućeg bloka predvođenog SNS-om stizale poruke o potrebi jačanja saradnje i očuvanja trenutnog statusa, u opozicionim redovima je bilo dosta raznovrsnije - od ignorisanja i kritika do otvorenog zagovaranja nezavisnosti.

Predsjednik Republike Srpske i lider SNSD-a Milorad Dodik ustalasao je domaću političku scenu porukom kako na listi “Srbija protiv nasilja”, koju čini koalicija proevropske opozicije, vidi mnoge koji misle da je Republika Srpska eksces te da ne treba da postoji.

- Oni nama nisu politički protivnici, oni su nama neprijatelji. Možete misliti šta bi bilo sa nama da takvi ljudi dođu na vlast. Pozivam sve iz Republike Srpske i ko god da drži do jedinstva srpskog naroda, nemojte glasati za tu listu. Moje opredjeljenje je apsolutno nesporno, ja bez oklijevanja kažem i pozivam sve ljude da glasaju za listu Srpske napredne stranke - poručio je nedavno Dodik.

Analizom izbornih poruka može se doći do zaključka da pomenuta koalicija, koja broji čak 11 subjekata, Srpsku mahom nije ni spominjala u ovoj kampanji, ali pojedinci sa te liste to jesu činili u prethodnim godinama, prije svih Marinika Tepić koja se, konkretno, često bavila zločinom u Srebrenici, a Srpskom se bavila i Biljana Stojković. Jedina priča koja je dignuta na viši nivo jeste ona o famoznim fantomskim biračima koji prelaze Drinu i okreću rezultat u korist aktuelne vlasti, iako svi relevantni sagovornici na tu temu tvrde da pomenuta pojava nikako ne može imati tolike razmjere. Na novinarska pitanja o aktuelnoj situaciji u Srpskoj i BiH, vodeća imena sa liste “Srbija protiv nasilja”, sa nosiocem Radomirom Lazovićem na čelu, nisu imala komentar. Odranije je poznat stav jednog od predstavnika ove liste i bivšeg predsjedničkog kandidata Zdravka Ponoša da Banjaluka, umjesto ka Beogradu, treba da se usmjeri prema Sarajevu i tamo rješava svoje probleme.

S druge strane, funkcioneri vladajućeg SNS-a ne izbjegavaju da pričaju o Republici Srpskoj, ističući nužnost njenog očuvanja i jačanja međusobne saradnje, ali ne prelazeći granicu koja bi zadirala u cjelovitost BiH.

- Podržavam svaku borbu za odbranu Srpske s obzirom na to da mi je otac iz Republike Srpske i familija. Moramo da sačuvamo ono što je, ako ćemo iskreno, krvlju stečeno. Naš narod je debelu cenu platio da bi Republiku Srpsku dobio i sačuvao - kaže Vladimir Đukanović, funkcioner najveće partije u Srbiji.

Lider SPS-a, druge po veličini stranke u vladajućoj koaliciji, Ivica Dačić često “koketira” sa pitanjem samostalnosti Srpske, ali to uglavnom čini kako bi poentirao pred rukovodstvima zapadnih zemalja i političarima iz Sarajeva o njihovim dvostrukim aršinima, praveći paralelu sa samoproglašenim Kosovom.

- BiH treba da se izjasni da li priznaje ili ne priznaje samoproglašeno Kosovo. Zašto Republika Srpska ne bi imala pravo da postane posebna država ako Kosovo, koje je deo Srbije, ima to pravo? Vidite koliko su u pitanju ti dvostruki standardi - govorio je Dačić.

U partijama desnice, očekivano, mnogo konkretniji odgovori. Lider Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović rekao je za “Glas Srpske” da nacionalni cilj u 21. vijeku treba da bude nezavisna Republika Srpska i njeno ujedinjenje sa Srbijom.

- BiH treba mirno da se razdruži kao Čehoslovačka. Čemu granice između srpskog naroda na Drini kada ih nema ni u Evropskoj uniji? Isto važi za Crnu Goru koja treba da bude deo srpskih integracija sa Srbijom i Republikom Srpskom. Do svega ovoga treba da dođe mirnim putem i voljom naroda - rekao nam je Obradović.

On dodaje da Republiku Srpsku smatra najvećom nacionalnom pobjedom u posljednjih 100 godina.

- Zbog toga je moramo čuvati po svaku cenu. Ko god da je na vlasti u Srbiji i Republici Srpskoj, naši odnosi moraju biti najbolji, a Dveri predstavljaju zaštitnike svih naših nacionalnih i državnih interesa - kazao je Obradović.

Predsjednik Nove demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović rekao je za “Glas” da je prirodno da se u kampanji često pominje Srpska.

- Mi smo jedan narod, uostalom, Srbija je i garant Dejtonskog sporazuma, a ta tekovina nastala devedesetih godina prošlog veka mora da opstane i da bude sve jača. Koalicija NADA se zalaže za očuvanje i vraćanje nadležnosti Republici Srpskoj koje su godinama nestajale i prelazile na Sarajevo. Specijalne paralelne veze moraju biti sve jače između Beograda i Banjaluke i na njima je potrebno raditi postojano i bez ikakvih interesa drugih naroda. To je naša srpska stvar - rekao je Jovanović.

Prvi čovjek Narodne stranke Vuk Jeremić biračima je predstavio program čija je okosnica “Proglas o srpskom pitanju u 21. veku”, u okviru kojeg se osvrnuo i na Republiku Srpsku te Srbe s ove strane Drine.

- Pomenuti program nudi šta nam je činiti kao narodu u ovom veku. Srpski narod je jedan i nedeljiv, a to znači da je Srbin jednako onaj ko živi u Čačku, Banjaluci, Herceg Novom, Nišu ili Sidneju i da je Srbija njegova matica, koja mora jednako da se brine o svim pripadnicima srpskog naroda - poručio je Jeremić te dodao da je Srpska temelj i pretpostavka njegovog kolektivnog opstanka zapadno od Drine.

Jeremić je nedavno objelodanio i inicijativu da u budućnosti i dijaspora bira svoje predstavnike u Skupštini Srbije.

Za predsjednicu Srpske stranke Zavetnici Milicu Đurđević Stamenkovski Republika Srpska i njene ustavne nadležnosti moraju biti jedan od najvažnijih prioriteta Srbije.

- Svi napadi na Srpsku i njeno rukovodstvo, koje sprovodi lažni visoki predstavnik Kristijan Šmit uz asistenciju američke i nemačke ambasade u Sarajevu, imaju za cilj da se srpske institucije u potpunosti razvlaste, a status Republike Srpske svede na običnu geografsku odrednicu kako bi se ona lakše stavila pod kontrolu NATO-a - kaže ona.

Dodaje da je za dosljednu primjenu Dejtonskog sporazuma i pružanje Republici Srpskoj neophodne pravne i diplomatske podrške u očuvanju njene vojne neutralnosti i vraćanju nasilno oduzetih nadležnosti njenim institucijama.

- Iniciraćemo rezoluciju o nepriznavanju Kristijana Šmita za visokog predstavnika i uskratiti podršku svakome ko za obavljanje svoje funkcije nema mandat Saveta bezbednosti UN. Republika Srpska je jedna od najdragocenijih tekovina mukotrpne borbe srpskog naroda u novijoj istoriji i mora biti očuvana. To je interes čitavog srpskog naroda na Balkanu, a Srbija ima najveću obavezu u odbrani Srpske - zaključuje Đurđević Stamenkovski.

Politikolog Vojislav Savić kaže za “Glas Srpske” da je teško izabrati opciju iz Srbije koja ima najpovoljnije mišljenje o Srpskoj, ali da je odgovor na pitanje ko ima negativne tendencije prema njoj jednostavan.

 - Sasvim sigurno je da je značajan dio koalicije “Srbija protiv nasilja” pokazao vrlo negativne tendencije kada je u pitanju odnos prema Republici Srpskoj i generalno Srbima van Srbije, tako da bi njihova pobjeda pogoršala odnose između Srba sa dvije strane Drine. Naravno, takav odnos je kontinuitet jedne toksične, zatvorene i malograđanske politike koja postoji u određenom dijelu Beograda i koja, srećom, već dugo nema nikakav uticaj u političkim strukturama u Srbiji. Podrška SNS-u i desnim partijama je logična budući da je to garant da neće biti značajne promjene u kursu prema Srpskoj - kazao je Savić.

Novinar Saša Bižić saglasan je sa Dodikovom uvodnom izjavom o tome da priličan broj čelnika bloka “Srbija protiv nasilja” tretira Srpsku kao “eksces”, nezavisno od toga ko je predvodi, znači, samu po sebi, ali smatra da lider SNSD-a zanemaruje desnu opoziciju u Srbiji.

- Ni Dodik ni opozicionari u Srpskoj nikada ne pominju desnu opoziciju u Srbiji mada bi, realno, Miloš Jovanović, Boško Obradović pa i Vuk Jeremić bili jedini političari koji bi se zaista obradovali podršci iz Srpske što, naravno, neće dočekati - rekao je Bižić.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže za “Glas Srpske” da je greška što su kompletna vladajuća koalicija iz Srpske i najveći dio opozicije podršku dali SNS-u i njegovim partnerima, zanemarujući stranke nacionalne opozicije.

- U našoj zemlji živi više od milion ljudi koji su prvim, drugim ili trećim kolenom poreklom sa one strane Drine, Save ili Une, dakle iz BiH, Hrvatske ili Crne Gore i oni su ozbiljno biračko telo. Zato se sve stranke, pogotovo vladajuće, kao i stranke nacionalne opozicije uvek obraćaju sa najvećim poštovanjem prema njima, pogotovo građanima Republike Srpske. Ovaj put SNSD je dao podršku samo SNS-u, a deo vladajuće koalicije u Srpskoj i SPS-u. Nisam čuo da je bilo ko podržao nekoga iz stranaka nacionalne opozicije, što je velika greška jer je deo tih stranaka mnogo iskreniji u podršci Republici Srpskoj na očuvanju njenih dejtonskih ustavnih nadležnosti u BiH od dela vladajuće koalicije u Srbiji i to se mora znati - kaže naš sagovornik.

On ističe da u vladajućoj koaliciji u Srbiji postoji i dio stranaka koje su za unitarnu BiH, dok u nacionalnoj opoziciji takvih stranka nema.

- U samom SNS-u postojali su i postoje i sada delovi stranke koji nisu previše prijateljski raspoloženi prema Srpskoj. Zbog toga je neukusno mešati se na direktan način u ono što je unutrašnje pitanje Srbije. Bolja varijanta je ono što se nekada govorilo, da svaka vlast i opozicija u Srpskoj treba da poštuje i najbolje sarađuje sa onima koji su vlast u Srbiji, njenim rukovodstvom, jer Srpska je mlađi brat Srbije, ali vezivanje za stranke je nepotrebno - kazao je Milivojević.

Naš sagovornik ističe da je vlast u Srbiji najglasnija u podršci dobrim odnosima sa Srpskom, ali da je potrebno uzeti u obzir i sama djela, koja pomenuto negiraju.

- Trenutna vlast u Beogradu, recimo, priznaje Kristijana Šmita za visokog predstavnika. Kad govorimo o koaliciji “Srbija protiv nasilja”, veći deo koalicije ima pozitivan stav prema Srpskoj, ali je tu 11 različitih subjekata, među kojima su i neki koji smatraju da su Dodik lično pa i čitava Srpska neka vrsta smetnje Srbiji na putu ka Evropskoj uniji - zaključio je Milivojević.

(Ne)potrebno miješanje

Cvijetin Milivojević ističe da nije poželjna direktna podrška stranačkih lidera iz Srpske bilo kojoj političkoj opciji u Srbiji, jer to kod birača stvara otpor.

- Govorio sam to i kada je bila druga partija na vlasti sa Borisom Tadićem na čelu, da nije politički mudro da najviši predstavnici Republike Srpske, od predsednika pa do lidera opozicije, direktno podržavaju nekoga u izbornoj kampanji. Nažalost, to je partija Milorada Dodika radila i 2012. godine, kada je Boris Tadić bio na čelu, čak su učestvovali na nekim predizbornim mitinzima u Srbiji, a već punih deset godina to rade sa Vučićem. Osim Dodika, to čine i predstavnici opozicionih stranaka, a primetio sam na prošlim izborima da je tu bila i Jelena Trivić i još neki predstavnici SDS-a - rekao je Milivojević.

Ko koga podržava

Podršku SNS-u iz Srpske su dali SNSD, Ujedinjena Srpska, DEMOS, DNS, Narodni front i PDP. Socijalistička partija i NPS saradnju imaju sa SPS-om Ivice Dačića, a SPS Gorana Selaka sa Pokretom socijalista Aleksandra Vulina, ali svi otvoreno podržavaju i SNS i Vučića. Lider SDS-a Milan Miličević je poručio da će glasati, ali da bi bilo pogrešno da stranka zauzima stranu iako je u maju ove godine podržala Vučićev skup. Jedini neutralni o pitanju izbora u Srbiji su Nebojša Vukanović i njegov pokret.

Glasanje u dvije države

Za Milivojevića je, kako je rekao u razgovoru za “Glas Srpske”, sporna i pojava da pojedini političari iz Srpske glasaju u dvije države.

 - Jednu stvar je tu potrebno razlučiti, građani Srpske koji imaju dvojno državljanstvo imaju legalno i legitimno pravo da glasaju na parlamentarnim izborima u Srbiji i to u konzulatima u Banjaluci, sada u Palama i Trebinju, uz glasački punkt u Bijeljini. Ipak, ovde se dešava nešto drugo, recimo, Milorad Dodik i Jelena Trivić su glasali na lokalnim izborima u Beogradu, a nigde u svetu ne možete imati dva mesta prebivališta. Tamo gde imate prebivalište, tamo možete glasati na lokalnim izborima, ne istovremeno i u Banjaluci ili Gradišci i, recimo, Kragujevcu ili Nišu. Ovaj put je Dodik otišao i korak dalje, ne samo što je dao podršku SNS-u na izborima nego je dao i podršku Aleksandru Šapiću, nosiocu liste SNS-a u Beogradu, i poručio da mu neće biti teško da “zapuca” na Savski venac da glasa, a to je kontraproduktivno i stvara otpor kod građana Srbije prema svim građanima Srpske. Ne smeju ljudi koji nemaju prebivalište u Srbiji da se mešaju u lokalne izbore u Srbiji i to govorim stalno, to radi Dodik, ali i većina predstavnika opozicije - kazao je Milivojević. (www.glassrpske.com, Glas Srpske, Banjaluka, Miloš Vasiljević, Ognjen Tešić, 17.12.2023)

Milivojević: ‘Srbija protiv nasilja’ apsolutno zakasnila s reakcijom

“Opozicija je bežala od toga da saopšti rezultate, preduhitrila ih je Srpska napredna stranka, ona je zakovala taj izborni rezultat”, smatra politolog Cvijetin Milivojević. (www.balkans.aljazeera.net, TV Al Jazeera, 18.12.2023)

https://balkans.aljazeera.net/videos/2023/12/18/milivojevic-srbija-protiv-nasilja-apsolutno-zakasnila-s-reakcijom

https://www.youtube.com/watch?v=6hC-vKlgBAc&pp=ygVJTWlsaXZvamV2acSHOiDigJhTcmJpamEgcHJvdGl2IG5hc2lsamHigJkgYXBzb2x1dG5vIHpha2FzbmlsYSBzIHJlYWtjaWpvbQ%3D%3D

Кад тему односа са Русијом ставиш у фиоку: Дачић међу највећим губитницима избора

Ивица Дачић је можда највећи губитник овогодишњих избора зато што му је руски наратив на коме је на претходним изборима дошао до чаробних 11 и нешто одсто подршке, на овим био у другом плану, каже за Спутњик политиколог Цвијетин Миливојевић.

Социјалистичка партија Србије Ивице Дачића је са 11,8 одсто освојених гласова на изборима одржаним прошле године, пала на испод седам одсто ове године. На републичком али и на нивоу града Београда.

Напредњаци преузели „руску тему“ од социјалиста

На неки начин, СНС је успео да апсорбује тему која се тиче увођења санкција Русији и постао препознатљиви гарант да Русији никад неће бити уведене санкције и зато се добар део гласача који гласају за власт окренуо свом природном избору, а то је најјача странка власти, додаје Миливојевић.

Пала цена СПС-а

Друга група разлога се тиче дешавања унутар владајуће коалиције и покушаја СНС да снизи акције, односно цену СПС-у као будућем коалиционом партнеру, јер би прошла влада без СПС била немогућа, истиче Миливојевић.

„СПС је добио један значајан број министарских места и других позиција по дубини, а у једном тренутку се чак учинило да би могао да затражи и позицију премијера. Дакле, због тога је напор СНС у овој кампањи био да на неки начин обори акције СПС таман довољно да пређу цензус јер ће и овај пут бити врло пожељан коалициони партнер зато што ће фактички СНС одлучити колико ће дати СПС, јер може се формирати власт и без њих. Говорим о Републици, а кад је реч о Београду, ту је СПС, опет из угла СНС, незаобилазан партнер, јер без њихових одборника немогуће је изабрати градоначелника који би био из Српске напредне странке.“

Дачић: Политички виртуоз самоодржања

Миливојевић подсећа да је Ивица Дачић сачувао странку кад је практично била у пепелу после одласка Слободана Милошевића у затвор и кад су многи побегли из СПС.

Дачић је подигао СПС и та странка је у континуитету присутна у власти, а једно крило СПС, које је предводио Бранислав Ивковић, подржавало је чак и владу Зорана Ђинђића из 2001. године, „наравно уз договор са Дачићем“.

„Потом су били мањинска подршка влади Војислава Коштунице. Дакле, њихов прекид је заправо једногодишњи прекид кад је постојала влада коалиције ДС-ДСС. А већ од 2008. СПС је фактички у пуном капацитету у влади. Али ту има једна ствар која је врло занимљива на данашњој политичкој сцени. Најмање два пута је СПС на челу са Дачићем изиграо изборну вољу грађана. На изборима 2008. године акламативно су грађани који гласају за СПС, гласали заправо за коалицију са Коштуницом, тадашњим премијером, и са радикалима које су у Шешељевом одсуству водили Вучић и Томислав Николић. А онда се Ивица Дачић одлучио за коалицију са ДС и били су наредне четири године у власти. Дакле, да се питало бирачко тело, он би био у овој другој коалицији“.

Дачић је 2012. направио нови заокрет кад је лично позвао бираче да гласају за Бориса Тадића, али након што је Тадић изгубио председничке изборе, он је са СПС и комплетном коалицијом прешао на страну СНС и формирао коалицију која траје до данас, подсећа Миливојевић.

„А то јесте једна врста политичке виртуозности, односно нагона за самоодржањем који је примерен Дачићу јер он спада у такву врста политичара“, сматра Миливојевић.

Ко је Дачићев наследник?

Кад је реч о Дачићевој изјави да је време да СПС пронађе новог председника, Миливојевић је убеђен да он још тврди пазар, односно, да није донео одлуку да се повуче већ је понудио оставку као лични чин и сада чека колико ће се битних људи у странци јавити да му кажу да је не подноси.

Тек друга фаза би потенцијално могла да буде евентуална оставка Дачића, истиче Миливојевић и додаје да у реду за његовог наследника чекају сви они који су били његови најближи сарадници.

„Вероватно да највише апетита имају они који у последњој кампањи која је вођена, нису провучени кроз 'топлог зеца'. Приметили сте да је ова кампања која је вођена од стране СНС мимоишла најмање двојицу лидера СПС. Један је Ружић, а други је Антић. Дакле, петорицу су скоро два месеца провлачили кроз 'топлог зеца' у таблоидима, говорим о Дачићу, Бајатовићу, Заграђанину, Новици Тончеву итд. који су били главни оперативци у СПС, док су ова двојица заобилажени. Можда део тих снага са стране које утичу на расплет у СПС рачуна, можда не на ову двојицу или на некога из тог спектра људи, као будућег лидера. Међутим, мислим да је СПС јако специфична странка у којој је јако битан глас народа, а још важнији је глас из унутрашњости“.

А снага СПС, како су показали досадашњи избори, била је на југу и у централној Србији, што показује и чињеница да је једина општина у којој је СПС сам био на власти била Сурдулица, чији је председник био Новица Тончев, човек који је симбол читавог југа Србије, закључио је Миливојевић. (www.sputnikportal.rs, portal Sputnik, Vladimir Sudar, 18.12.2023)

https://sputnikportal.rs/20231218/kad-temu-odnosa-sa-rusijom-stavis-u-fioku-dacic-medju-najvecim-gubitnicima-izbora-1165246752.html

Srbija dan posle

Medija centar  u okviru podkasta Gravitacija organizuje panel diskusiju "Srbija dan posle: Da li će politička scena ostati ista ili biti potpuno drugačija"

Učesnici: Rodoljub Šabić, advokat, Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, Cvijetin Milivojević, politikolog (mc.rs, portal Medija centra, podcast “Gravitacija”, moderator: Slobodan Orlić, novinar; 18.12.2023)

https://mc.rs/dogadjaji/srbija-dan-posle/6691

https://www.youtube.com/watch?v=RlilDQsXXGQ

Lista dr. Nestorovića najveće iznenađenje

Ko su birači najpoznatijeg antivaksera i autora izjave o „najsmješnijem virusu koji postoji samo na Facebooku“

Izbori u Srbiji nisu donijeli puno iznenađenja, sve je više-manje isto, i glavno pitanje je hoće li SNS formirati novu vladu sam ili sa dugogodišnjim partnerom SPS-om.

Drugo pitanje je hoće li SNS moći imati stabilnu većinu u Beogradu, i baš dio tog ogovora mogla bi biti lista Mi – Glas iz naroda doktora Branimira Nestorovića. On je postao poznat široj javnosti kada je na početku pandemije COVID-19 rekao kako je to najsmješniji virus u istoriji čovječanstva te kako on postoji samo na Facebooku. Njegova lista sa skoro 5% glasova je ujedno i najveće iznenađenje. Prvi im je put na izborima, a iza sebe su ostavili mnoge, do sada, parlamentarne stranke.

Politički početnici su tako ostvarili puno veći uspjeh od političkih veterana. Šta je tajna uspjeha liste doktora Nestorovića.

„Tajna je u neometanoj prilici da se medijski predstave na jednoj od javnih frekvencija i da se bez napada tabloida i mašinerije koja iza njih stoji zapravo predstave javnosti. To je ono što je zanimljiv indikator kako bi u Srbiji stvari mogle da budu drugačije kada se ne bi vodila tabloidna kampanja protiv ličnosti koje pokušaju da se kandiduju na izborima. Tako da je Nestorovićevo neometano pojavljivanje pre svega na Happy televiziji i na nekim drugim kanalima komunikacije u Srbiji, a bez negativne kampanje koje bi vodili tabloidi povezani sa vladajućom strankom je pokazalo kako se u Srbiji brzo može stvoriti nova opcija, a koja ljudima može delovati kredibilno“, kaže Aleksandar Miladinović, urednik BBC na srpskom.

Medijski mrak na RTS je zapravo nešto na što je Nestorović upozoravao. Nezadovoljan je što nisu dobili priliku predstaviti se na Javnom servisu Srbije, ali i bez toga ostvarili su ogroman uspjeh. Njega već sada upoređuju sa nekadašnjim kandidatom za predsjednika Srbije Lukom Maksimovićem poznatijim kao Ljubiša Preletačević Beli.

„Neki će reći kako je Nestorović naslednik Belog, a ja bih rekao da ima tu komponentu antisistemske borbe i činjenica je da je teško predvideti njegovo trajanje, on je pokupio glasove razbijene desnice koja se međusobno zavadila i nije izašla na malom broju lista nego su mnogi ostali ispod cenzusa što je iskoristio čovek kojeg su neometano građani Srbije mogli da gledaju tokom pandemije, i nakon nje, u raznim analizima i analizima geopolitike tako da je on to kapitalizovao izlaskom na izbore i jednim zaista dobrim rezultatom“, dodaje Miladinović.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević navodi dva razloga za uspjeh liste Mi – Glas iz naroda.

„Oni su specifični, to je neobična grupa građana, to je skup poznatih ljudi, prepoznatljivih ljudi iz različitih oblasti, koji su opet ovde promoteri raznoraznih vrednosti. U krajnjem slučaju njih većina građana percipira kao srpke nacionaliste, ali među njima ima i nekih koji su poznati kao profesionalci u svojim zanimanjima.  Gospodin Nestorović je pulmolog neću reći svetskog glasa, ali vrlo ozbiljan lekar, a na drugoj strani je bio antivakser. Postoji jedan deo biračkog tela koji zapravo na taj način veruju i njemu, onda imate tu ljude koji su poznati kao geoanalitičari, imate Pavića koji je američki glas, ali koji je proruski orijentisan, imate generala Mitra Kovača, imate ljude koji su prepoznatljivi, imate ekonomistu Branka Pavlovića. Oni su jako prisutni u medijima“, kaže Milivojević.

Dodaje da je jedan od razloga uspjeha ove liste upravo to što su se na listi našla mnoga poznata imena, dok je većina drugih stranaka imala većinom javnosti nepoznata imena.

„Oni imaju čak više prepoznatljivih ljudi na listi nego neke političke stranke koje su prešle cenzus. Vi u strankama imate 2,3 čoveka koji nešto komuniciraju s javnošću, svi ostali su više-manje nebitni, a ovdje su svi bitni. To je jedan razlog, ali važniji razlog od toga je što je SNS imao za cilj da na neki način sahrani ovu takozvanu desnu opoziciju. Stranke koje kritikuju SNS sa nacionalnih pozicija, a pre svega u vezi s pregovorima o Kosovu jer smatraju da je Vučić faktički izdao Kosovo, odrekao se Kosova. Cilj SNS-a je da te stranke faktički gurne ispod cenzusa, neke je i uspeo, bar tri te koalicije su ostale ispod cenzusa, a koje su mogle da pređu cenzus, time je faktički ojačao Nestorovića. I na neki način, deo tih glasača koji i dalje veruju da je Vučić najveći Srbin, jer ne zaboravite da je on počeo kao radikal, faktički je opet okrenuo prema svojoj koaliciji“, zaključuje Milivojević.

Nestorović je sinoć rekao kako je zadovoljan izbornim rezultatom te kako neće u koaliciju ni sa SNS-om ni sa listom Srbiaj protiv nasilja. (www.buka.com, portal, Banjaluka, Slađan Tomić, 18.12.2023)

Milivojević: Nestorović najpoželjniji koalicioni partner, može da 'izgura' mesto gradonačelnika

Politički analitičar Cvijetin Milivojević ocenio je danas da je izborni uspeh liste "Mi - Glas iz naroda" Branimira Nestorovića, koja je na parlamentarnim i beogradskim izborima osvojila oko pet odsto glasova, delom posledica toga što je pokupila glasove desno orijentisane političke opozicije, ali i činjenice da nije bila "dočekana na nož" od strane vlasti.

Milivojević je za agenciju Beta kazao da je na nivou Beograda Nestorović sada najpoželjniji koalicioni partner i da Srpska napredna stranka (SNS) i Socijalistička partija Srbije (SPS) bez njega ne mogu ništa, kao i da on sada može da "izgura" mesto gradonačelnika ili da utiče ko će biti na toj funkciji.

"Nestorovićeva lista nije postigla uspeh preko noći, tu se nalaze ljudi koji su poznati javnosti i ljudi koji su uspešni, a vlast nije htela da ih dira jer je htela da spusti stranke desne opozicije", rekao je Milivojević.

Ocenio je da je opozicija dovela u pitanje pobedu na beogradskim izborima onda kada je tražila da se izbori spoje, a da im je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rado ispunio tu želju.

"Ishod tih izbora bio bi drugačiji da je opozicija tražila izbore u Beogradu u junu, kada su protesti bili na vrhuncu", rekao je on i dodao da bi tada opozicija dobila izbore u glavnom gradu.

Komentarišući rezultate parlamentarnih izbora, Milivojević je ocenio da osim brojki koje su kako je rekao, veće u korist SNS-a, tu nema iznenađenja.

Izborni rezultati lista koje su ostale ispod cenzusa, poput Narodne stranke i liste koju su predvodili Saša Radulović i Boris Tadić, su po rečima Milivojevića, posledica neke vrste "sendviča" u kojem su se našle između liste "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" i liste "Srbija protiv nasilja".

Dodao je da su građani plašeni da će glas za listu "Dobro jutro, Srbijo" i Narodnu stranku biti bačen glas i da su se zbog toga pokolebali.

"Da je bilo više solidarnosti u opoziciji još dve stranke bi prešle cenzus", ocenio je Milivojević. (www.beta.rs, Beta, 18.12.2023)

Izborna noć na Euronews Serbia: Šta nam govore dosadašnji podaci o izlaznosti?

Gosti u studiju Euronews Srbija Dragan Šutanovac i Cvijetin Milivojević komentarisali su podatke o izlaznosti. (www.euronews.rs, TV  Euronews Serbia, voditeljka Minja Miletić,17.12.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=b7bZlKFRrrQ&pp=ygUkY3ZpamV0aW4gbWlsaXZvamV2aWMgZXVyb25ld3MgaXpib3Jp

Postizborna kombinatorika sa mnogo nepoznatih i jedno veliko iznenađenje: Šta nam govore prvi rezultati glasanja?

Prema sinoć objavljenim rezultatima IPSOS-a i CESID-a izvesno je da će Srpska napedna stranka biti nosilac vlasti na republičkom nivou, samo je pitanje da li će biti nastavljena dosadašnja koalicija sa SPS-om i Savezom Vojvođanskih mađara. Međutim, iznenađenje za mnoge na tim izborima bio je rezultat liste profesora Branimira Nestorovića koja je ušla u parlament. Upravo u doktora Nestorovića sve oči biće uprte kada je reč o formiranju vlasti na niovu Beograda, jer se očekuje da bi on mogao da bude tas na vagi.

Kako izlegadju rezultati? Prema podacima IPSOS-a i CESIDA na osnovu 90,2 odsto uzorka, SNS je na republičkom nivou osvojio 46,3 odsto glasova, a koalicija Srbija protiv nasilja 23,6 odsto. SPS je na trećem mestu sa 6,6 odsto. Koalicija NADA ima 4,9 odsto, a "Mi - glas naroda profesor doktor Branimir Nestorović" 4,8 odsto. Zavetnici/Dveri imaju 2,8 odsto, a SVM 1,7 odsto.

Kada je reč o izborima u Beogradu, SNS je osvojio 39 odsto ili 49 mandata, Srbija protiv nasilja 34,1 odsto ili 42 mandata NADA 5,9 oddsto ili 7 mandata, Mi – Branimir Nestorović 5,3 odsto ili 6 mandata, a SPS 5 odsto ili 6 mandata. Ostale liste, prema ovim rezultatima nisu prešle cenzus.

Koliko je objedinjavanje izbora uticalo na rezultate?

Glavni urednik nedeljnika NIN je, komentarićući rezultate parlamentarnih izbora, rekao da se vraćamo na pitanje da li je opozicija uopšte trebalo da "zaključava" parlamentarne izbore ili je trebalo da insistira samo na beogradskim, što je deo opozicije i analitičara predlagao.

"Opet smo imali u isto vreme parlamentarne, pola lokalnih i tako dalje, i ne verujem da će ovo biti poslednji parlamentarni za naredne četiri godine", rekao je. 

Novinar RT Filip Rodić, s druge strane, kaže da ima problem sa "kalkulisanjem" da li će biti zajedno lokalni i parlamentarni izbori.

"To je greška koju je Boris Tadić počinio u 2012. Tako da to ne pokazuje baš mnogo", rekao je i dodao da stranke pobeđuju zato što ljudi glasaju za njih i da to treba da shvatimo.

Kaže i da se jedan dobar deo političke scene bavio samo jednim pitanjem, "a to je Aleksandar Vučić".

Medijski i politički konsultant NIkola Tomić je rekao za Euronews Srbija da, kada je Vučić opoziciji ponudio dijalog posle drugog protesta Srbija protiv nasilja, da je najlogičnije bilo da oni pristanu na njegovo i Đilasovo obećanje da će biti vanrednih beogradskih izbora.

"I rezultat na beogradskim izborima bio bi nepovoljan za vlast, uz naravno 70.000 glasova više za opoziciju. Opozicija to nije tražila, čak je odbila, ako se sećate, sa gnušanjem taj dijalog koji je Vučić nudio, jer bože moj, mi hoćemo da vi ispunite sada naše zahteve sa protesta. Da bi onda faktički, krajem avgusta iznenada ona zatražila. Nažalost, po opoziciju, ona je time snizila i svoje šanse, ja sam čak siguran u to, da su samo beogradski izbori održani u jednom danu, opozicija bi bez problema pobedila na ovim izborima, ali time što je ona tražila istog dana održavanje i parlamentarnih, bilo je jasno da će Vučić biti ime i prezime svih lista", rekao je Tomić.

Najveće iznenađenje - Branimir Nestorović

Međutim, kada se pogledaju rezultati i parlamentarnih i beogradskih izbora, svakako da jedno od najvećih iznenađenja predstavlja lista Branimira Nestorovića. Milan Ćulibrk je rekao za Euronews Srbija da nije očekivao da ta lista može da pređe cenzus i ističe da cifra koju su osvojili dovoljno govori.

"Ne bih ulazio dalje u razloge zašto i šta ona govori, ali svako od nas treba se zapita kad jedna takva lista osvoji pet odsto, oni nisu imali ni 250 kandidata imena da naprave toliko kandidata za poslanike. Videćemo šta će sa njima da bude”, rekao je Ćulibrk. 

Upitan da li je to iznenađenje, kaže da njemu to liči na Belog Preletačevića iz 2017. godine, uz opasnku "videćemo samo kome će jatu ovog puta da se prikloni".

Objavljujući prve rezultate za Beograd, izvršni direktor Cesida Bojan Klačar je rekao za RTS da će ključni faktor za formiranje vlasti u Beogradu biti lista "Dr Branimir Nestorović – Mi – glas iz naroda".

"Ako govorimo o saradnji čitavih lista, bez liste Branimira Nestorovića nema većine u Gradu Beogradu", istakao je Klačar.

Ukazao je da uvek treba ostaviti mogućnost da se posle izbora naprave i nekakve drugačije koalicije.

"U ovom momentu, ako saberemo tradicionalno partnerstvo SNS-a i SPS-a, oni imaju 54 mesta, većina u Gradu Beogradu je 56. Za sada, kako stvari stoje, fokus za većinu je na listi Branimira Nestorovića", dodao je Klačar.

I politički analitičar Cvijetin Milivojević je rekao za Euronews Srbija da će ključni subjekt biti lista profesora Nestorovića.

"Ova koalicija Nestorovića će se pitati, ako bude htela da se pita", rekao je.

A šta na sve to kaže sam Nestorović? U izjavi nakon što su objavljeni rezultati je naveo da oni neće ići u koalicije, jer bi to bilo smrtonosno po njih. Međutim, naveo je da, kada je reč o gradskoj vlasti, mogu da podrže neke konkretne projekte.

"Ne mogu ja odlučim o tome, mi smo se dogovorili da nećemo imati koalicije, imaćemo neke sastanke pa ćemo to razmotriti. Mi možemo da podržimo nešto, neke ideje, projekte, konkretne projekte. Ali mislim da bi koalicija bila smrtonosna za nas, to bi nas ubilo na samom početku, pre nego što smo počeli, jer bi bilo - evo istrgovali su, dobro su prošli odmah su se prodali", poručio je Nestorović. (www.euronews.rs, 17.12.2023)