Cvijetin Milivojević za “Simptom”: Nadstrešnica i potonji protesti potpuno ogolili režim Aleksandra Vučića

BEOGRAD – Nema povratka na staro, na stanje pre ovih protesta i pada novosadske nadstrešnice, izričit je Cvijetin Milivojević, koji naglašava da su dve najveće tekovine aktuelnih protesta oslobađanje od straha ogromne većine građana Srbije, kao i to što su i do najudaljenijeg kutka naše zemlje došle priče i dileme “da li korupcija ubija i da li je neko uzurpirao državne institucije”.

Srpski politikolog i novinar ocenjuje za portal “Simptom” da je do ovih rezultata došlo zahvaljujući isključivo upornosti studenata, ali i činjenici da se, kako kaže, opozicija držala po strani, jer, navodi on, “da se u njih umešala mi bismo imali već upokojene proteste pre mesec ili dva”.

Na temu političke artikulacije i relevantnog političkog argumenta, Milivojević kaže da je do toga moguće doći ali je za to, smatra, potrebno vreme i najpre “da se protesti zadrže u određenom intenzitetu”, ali i da to bude neko središnje, kompromisno rešenje, u odnosu na dva krajnja polazišta (vlasti i opozicije), te u tom kontekstu pominje primer Severne Makedonije 2015.

Prema njegovim rečima, nadstrešnica je “školska studija” i klasični primer slučaja kako se na jednoj tragediji otvaraju sve slabosti i pukotine ovog sistema.

“Sad se vidi da ta priča da postoji jedan čovek – neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava sve, što je propagandna mantra koju SNS nameće sve vreme u vezi sa Vučićem, polako pada u vodu, i to zahvaljujući srpskim studentima. Priča da se on u sve meša, do pre koju godinu je bila nezanimljiva i za opoziciju. Opozicija je čak na neki način to stanje indirektno legitimizovala tako što je izlazila na izbore na kojima se Vučić kandidovao i na opštinskim, gradskim, parlamentarnim izborima… Međutim, studenti su svojim delanjem ogolili priču o svemoćnom predsedniku Srbije koji je istovremeno šef zakonodavne, izvršne i sudske vlasti”, ističe Milivojević.

U tom kontekstu dalje navodi da se, “kad je Vučić rekao da nije mogao spavati čitavu noć jer je (pazite sad!) on morao da iščita hiljadu dokumenata u vezi sa padom nadstrešnice”, kao kula od karata sve urušilo, te i, kako kaže, postavilo pitanje koje je imalo svoj odgovor u već poznatoj studentskoj paroli: “Nisi nadležan!”.

Ono što se po njegovom mišljenju takođe izdvaja jeste činjenica da “protesti ne traže ničiju političku glavu, tako ni Vučićevu”, već da institucije počnu zaista da rade svoj posao.

“On tobože nudi svoju glavu, sa tim izlaznim strategijama poput tzv. savetodavnog referenduma koji i ne postoji po našem ustavu, a ni u Zakonu o predsedniku, pri tome ga niko ne traži; kao i izbora, koje opet niko ne traži, ponajmanje studenti i građani u protestu, a u ovom momentu ni politička opozicija”, objašnjava politikolog, dodajući da se čini da stvari sada idu ka samo dva moguća scenarija.

“Ili će”, ističe Milivojević, “Vučić, koji nažalost i dalje o svemu odlučuje uprkos tome što ga dobar deo građanstva smatra nenadležnim, popustiti tako što će ići ka ispunjenju svih uslova studenata, ali ne tako brzo i po principu toplo-hladno, i uz veliku njegovu nadu da će se protesti ugasiti, ili će se ići na mogućnost nasilnog rešavanja problema.”

Kako kaže, za ovo drugo rešenje Vučić ne može dobiti podršku značajnih zemalja zaštitnica, SAD, Nemačke i Francuske.

 

“Mislim da više ne može dobiti tu blanko podršku za nasilno rešavanje problema studentskih protesta.”

Na pitanje o zahtevima opozicije u aktuelnom trenutku, Milivojević kaže da je jasno da opozicija ima drugačije ciljeve, a jedan od njih, po njemu praktično ključni, jeste prelazna vlada.

“Da bi se došlo do ispunjenja nekog zahteva potrebno je da se protesti zadrže u određenom intenzitetu. Bez toga Vučić to neće dati. Između ‘ne dam prelaznu vladu i nikad je neću dati’ i ovog drugog, opozicionog, stoji jedna vrsta kompromisa. Ali, na žalost svih nas, o tome nećemo ni mi kao građani odlučivati, a bogami ni Vučić, već neko drugi”, mišljenja je on, te upućuje na izjave pojedinih američkih analitičara koji se bave ovim delom Evrope, a koje, kako kaže, stoje na stanovištu “pa mi taj recept već imamo, primenili smo ga u (Severnoj) Makedoniji pre 10 godina”…

“To nije”, objašnjava Milivojević, “klasična prelazna vlada nego privremena vlada sa jednim jedinim ciljem: da se napokon organizuju normalni, fer i demokratski izbori. (Možemo je zvati kako se kome sviđa.)”

Milivojević potencira da bi, ako bi kojim slučajem, Vučić posegnuo za izborima pod postojećim uslovima “onaj (iz opozicije) koji bi na to pristao bio poništen i potpuno izopšten iz opozicije”.

“Ipak, ponavljam, uslov za bilo kakvo razrešenje krizne situacije jeste da studenti istraju u svojim zahtevima. Pre svega na onom prvom i ključnom koji Vučića najviše boli i žulja: da se na tom slučaju nadstrešnice ogoli čitav sistem zloupotrebe državnih institucija, počevši od lanca korupcije do permanentnog urušavanja dostojanstva svih institucija koje su sve odreda podređene volji jednog čoveka”, zaključio je Cvijetin Milivojević.

Protesti se nastavljaju današnjim demonstracijama na Gazeli (auto-putu) i sedmočasovnom blokadom najprometnije saobraćajnice koja prolazi kroz Beograd.

Takođe, niški studenti planiraju da blokiraju naplatnu rampu “Niš sever” na auto-putu Beograd–Niš–Skoplje. (www.simptom.rs, portal, M. M, 9.2.2025)

Cvijetin Milivojević: Rezultati kosovskih izbora ništa neće promeniti

Politikolog Cvijetin Milivojević ocenio je danas da rezultati parlamentarnih izbora na Kosovu neće ništa promeniti i da će albanska politička elita nastaviti da insistira na nezavisnosti i tvrdi da su Srbi nacionalna manjina na tom prostoru.

On je kazao Novinskoj agenciji Beta da na Kosovu "nema prave demokratije" i da Srbi tamo zapravo nemaju izbor.

"Nezavisno od toga ko će formirati novu vlast na Kosovu, albanska politička elita ima jedinstven stav da je Kosovo nezavisno. Srbi su nacionalna manjina za njih. Taj stav se kosi sa mišljenjem ostatka Srbije i našim Ustavom. Vučićeva vlast je kooperativna u kršenju Ustava (...) Srbi na Kosovu zapravo nemaju izbor, već su uslovljeni da glasaju za Srpsku listu. Svako ko nešto proba mimo te partije biva optužen za izdaju", rekao je Milivojević.

Po njegovim rečima, trenutno na Kosovu živi 30 odsto manje Srba nego 2012. godine, a to je posledica "loših poteza" aktuelne srpske vlasti.

"Nije Kurti isterao Srbe iz institucije, već Vučić", kazao je Milivojević.

Ocenio je da je najava vlasti da će doneti Vojvođansku deklaraciju odvlačenje pažnje od neuspeha na Kosovu.

Centralna izborna komisija (CIK) Kosova objavila je preliminarne rezultate jučerašnjih izbora za kosovski parlament prema kojima je Pokret Samoopredeljenje (PS) osvojio najveći broj glasova, odnosno 41,14 odsto.

Nakon obrade glasova sa 88,59 odsto biračkih mesta, odnosno 2.244 biračka mesta od ukupno 2.533, na drugom mestu je Demokratska partija Kosova (DPK) sa 21,99 odsto.

Treći je Demokratski savez Kosova (DSK) sa 17,68 odsto, četvrta koalicija Alijanse za budućnost Kosova i Socijaldemokratske inicijative (ABK Inicijativa) sa 7,65 odsto, dok je Srpska lista dobila 4,05 odsto.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je soinoć da je Srpska lista osvojila 10 mandata na parlamentarnim izborima na Kosovu i čestitao im na tome.

Skupština Kosova ima 120 poslanika od kojih je deset rezervisano za srpsku a deset za ostale  nealbanske zajednice. (www.beta.rs, novinska agencija, 10.2.2025)

KOJE SU POSLEDICE ODBIJANJA DIJALOGA

Kojčić: "Neki politički lideri se kriju iza studenata"

Gosti emisije „Puls Srbije“: Dragoljub Kojčić, politički filozof, Stefan Srbljanović, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike i Cvijetin Milivojević, politikolog.

(www.kurir.rs, TV Kurir, emisija “Puls Srbije”, voditeljka Milica Marković, 7.2.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=k_-mlX6HKJ0

Vučić u domoljubnom zanosu predstavio novu ideju, stručnjaci složni: ‘Spin-diktator koristi situaciju da smanji štetu‘

Aleksandar Vučić obožava sudbonosne deklaracije. Za Sretenje Gospodnje, ujedno srbijanski dan državnosti, Vučić je na Instagramu najavio skup na kojem će se "donijeti narodna Deklaracija o Vojvodini u Srbiji". Tu će, kako kaže, biti rečeno gdje je i kakva je budućnost Srbije.

– Posljednjih dana i tjedana, pokušavajući zloupotrijebiti mlade ljude u Srbiji, na sjeveru Srbije ponovno su pokrenute inicijative za davanje najšire autonomije Vojvodini, od toga da Vojvodina bude republika pa do toga da se govori vojvođanskim jezikom i do ideje o odcjepljenju Vojvodine od Srbije. Kao ljudi koji smo odgovorni, kao ljudi koji znamo što je Srbija, što je naša zemlja, što je naša otadžbina, dužni smo da se tome demokratskim putem, političkim sredstvima, suprotstavimo. I zato na Sretenje, ili dan prije, organizirat ćemo veliki skup gdje ćemo donijeti narodnu Deklaraciju o Vojvodini u Srbiji i gdje ćemo jasno reći gdje je i kakva je budućnost Srbije. I zato vas molim da pokažemo odlučnost jer rezervnu otadžbinu nemamo. Mi imamo samo jednu, a to je Srbija. Borit ćemo se i srest ćemo se na Sretenje – kazao je Vučić u dramatičnom domoljubnom zanosu.

Zbog čega Srbija slavi dan državnosti 15. veljače, na dan prvog srpskog ustanka protiv osmanske vlasti, a ne dva dana kasnije, kad je stekla neovisnost time što je Kosovo proglasilo neovisnost. S emotivne je strane razumljivo. Dan neovisnosti Srbija bi mogla obilježiti i 21. svibnja, na dan kad su se riješili Crne Gore, koja je tada održala referendum o obnovi svoje državnosti. No, čemu deklaracije o Vojvodini?

– Besposlen pop i jariće krsti – kaže srpski politolog Cvijetin Milivojević.

– Režim u Srbiji, pritisnut studentskim i građanskim prosvjedima, provocira i spinuje problem koji objektivno ne postoji; mislim na Vojvodinu. Da su zaista državno odgovorni kakvima se predstavljaju, Vučić i njegovi bi ovog trenutka podnijeli ostavke zbog kraha njihove politike na Kosovu – dodaje Milivojević.

Njegov kolega dr. Zoran Stojiljković s beogradskog Fakulteta političkih znanosti Vučićevom manevru kaže:

- Iz šire društvene krize, Srbija je padom vlade ušla u političko-institucionalnu krizu. Spin-diktator sada koristi situaciju da smanji štetu preusmjeravanjem krize na nova pitanja. Ova mu je priča zgodna jer na pitanju Vojvodine pokušava podijeliti opoziciju i tako joj smanjiti manevarski prostor - kaže Stojiljković, ali napominje da će, što god da se dogodi, tri važne stvari trajno ostaviti traga - najprije to da su studenti Vučića ‘stavili na ignore‘, što sada slijede i drugi proglašavajući ga objektivno nenadležnim zbog ustavnih ovlasti predsjednika. Drugo, Vučić ne može upotrijebiti silu, a treće, društvo je našlo novog lidera u studentima koji su kroz ravni Srijem, Vučićevu izbornu bazu, prošli uz svesrdnu podršku građana koji su im putem nosili hranu i piće.

Stojiljković smatra da je iza svih događanja u Srbiji na koncu ipak stoji Zapad jer podržava mjesnog stabilokratu, dok ne pronađe novog, kao što pokazuje i primjer Crne Gore.

Što će u konačnici pisati u Vučićevoj deklaraciji o Vojvodini nitko ne zna. Ultranacionalističke organizacije, poput Dveri, povremeno izvlače problem Vojvodine, bivše autonomne pokrajine u sastavu Srbije koja je imala vlastitu zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast na svom području. Autonomiju joj je jamčio Ustav SFRJ, da bi "Jogurt-revolucijom" u listopadu 1988. i izmjenom Ustava Srbije 1990. režim Slobodana Miloševića tu autonomiju ukinuo. Unatoč predizbornim obećanjima onih koji su Miloševića srušili s vlasti, Vojvodini autonomija nikada nije vraćena u mjeri približno sličnoj onoj koju je imala ranije. Svejedno, nitko izvana nikada nije sporio da je Vojvodina dio Srbije, pa je borba koju Vučić spominje zapravo borba za očuvanje njegove vlasti.

Kao i "sretenska deklaracija". (www.slobodnadalmacija.hr, portal dnevnog lista, Split, Jadran Kapor, 7.2.2025)

Cvijetin Milivojević o porukama studenata u blokadi i ograđivanju od političkih organizacija

Studenti u blokadi Pravnog fakulteta u Novom Sadu doneli su odluku da se ograde od političkih stranaka, nevladinih organizacija sa političkim delovanjem i određenih inicijativa, ističući da protest ostaje nezavisan. U emisiji Presek, politikolog Cvijetin Milivojević analizira razloge za ovu odluku i njen širi društveni i politički kontekst.

Milivojević objašnjava šta znači depolitizacija studentskih protesta, kako vlast i opozicija koriste proteste u političke svrhe i kakav je širi značaj studentskog pokreta u Srbiji. Takođe, Cvijetin Milivojević se osvrće na trenutnu političku situaciju i pozive na dijalog, kao i na to da li postoji mogućnost kompromisnog rešenja između vlasti i studenata.

Kako studenti vide svoju ulogu u društvu i zašto insistiraju na nezavisnosti?

Kakav odgovor dolazi iz političkih krugova i da li postoji prostor za konstruktivan razgovor?

Pogledajte šta kaže naš sagovornik Cvijetin Milivojević o porukama studenata u blokadi i o njihovom ograđivanju od političkih organizacija. (https://newsmaxbalkans.com, TV Newsmax Balkans, emisija „Presek 1“, 6.2.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=P-lW1KmVics&pp=ygUPbmV3c21heCBiYWxrYW5z

Vučić i dalje može da računa na podršku siromašnih, a njih je mnogo

Na koga Aleksandar Vučić i dalje može da računa? Na starije, siromašnije i slabije obrazovane mada bi i to moglo biti poljuljano s obzirom na veliku inflaciju

Aleksandar Vučić najviše i dalje može da računa na podršku siromašnih i slabije obrazovanih građana Srbije, čiji broj nije zanemarljiv, slažu se sagovornici „Vremena“.

Oni pak imaju različite stavove po pitanju da li predsednik Srbije i dalje ima čvrsto uporište među penzionerima.

Te ocene donekle se poklapaju sa nedavno objavljenim rezultatima istraživanja organizacije CRTA koju pokazuju da su većinski protiv protesta i blokada fakulteta, kada su u pitanju starosne i obrazovne strukture, samo građani stariji od 65 godina (67 odsto) i oni sa završenom samo osnovnom školom (61 odsto).

Problem za političara – problem za državu

Politički konsultant Dušan Lj. Milenković kaže za „Vreme“ da će Vučiću, dokle god je na vlasti, primarne ciljne grupe biti stariji od 55 godina, posebno penzioneri.

On navodi da su to konzervativniji ljudi koji se informišu posredstvom režimskih medija, i da će ti mediji na njih imati presudni uticaj dokle god Vučić kontroliše te medije.

„Oni su ti koji ličnosti ili stranke vezuju sa državom, pa osećaju da se državni sistem ljulja kada su u problemu političar ili stranka koje podržavaju. To se neće menjati dok Vučić ne padne sa vlasti“, smatra Milenković.

On ukazuje da je problem za vlast uvek bila pretnja da će se mladi ljudi aktivirati i pobuniti.

„Mladi su bili relativno pasivni i neuključeni, ali su sada ne samo čvrsto i organizovano stali protiv vlasti, nego je to postalo popularno među mladima. Reč je tu i onim mladima koji će tek dobiti pravo glasa. Ne treba zaboraviti koliki je broj srednjoškolaca stao protiv režima, i to su sve novi glasači koji pravo glasa ove, 2026. ili 2027. godine, što su ključne godine.“

Moguća promena političkog opredeljenja najsiromašnijih

On podseća da će izbori sigurno biti održani 2027. godine, ali možda i ove ili 2026. godine, „tako da su to ogromni problemi sa kojima se suočavaju oni koji žele da ostanu na vlasti“.

„Dosadašnja istraživanja pokazala su da Vučić ima podršku ekonomski slabostojećih ljudi i to je pre svega zbog toga što su oni, po mnogim tumačenjima, osetili boljitak u odnosu na one katastrofalne krizne godine koje su prethodile dolasku na vlast Srpske napredne stranke. Tada je bila svetska ekonomska kriza kojom je i Srbija bila drastično oštećena, ekonomska situacija je bila užasno loša i sve što je došlo posle, prevashodno kao globalni ekonomski napredak, što se na kraju prelilo i kod nas, oni su osetili na svojoj koži. Imali su osećaj da žive bolje, iako je to i dalje loše u poređenju sa drugim socijalnim slojevima i sa regionom ili Evropom“, kaže Milenković.

On međutim primećuje da novo političko opredeljivanje najsiromašnijih može da utiče činjenica da Srbija sada ima ekonomskih problema, pre svega zbog rasta cena i nemogućnosti da se finansiraju osnovne životne potrebe.

„To se već oseća neko vreme i sigirno je jedan od uzoka zbog čega imamo ovoliki broj ljudi na ulicama Srbije. Poznato je da je ekonomija ključ političkog opstanka vladajuće garniture, i u proteklih nekoliko godina imamo ekonomsko zatezanje i ozbiljan rast cena koji ugrožava svakodnevno funkcionisanje života, a to prvo osete oni koji imaju najmanje novca na raspolaganju. Zbog toga to potencijalno može da se konvertuje u prestanak političke podrške vladajućim strankama na izborima i potragu za nekim drugim političkim opcijama“, zaključuje Milenković.

Ovo nisu penzioneri iz Miloševićevog vremena

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže za „Vreme“ da je uvreženo mišljenje da je Vučićevo biračko tradicionalno, patrijarhalno, srednje stari i najstariji građani, penzioneri i ljudi manjeg obrazovnog nivoa.

Međutim, on misli da stvari nisu baš sasvim u skladu s tim stereotipima.

„Mislim da nije tako jer ne treba zaboraviti da to više nisu penzioneri koji pamte Miloševićevo vreme, već ljudi koji su sredinom devedesetih možda bili na građanskim protestima“, kaže Milivojević.

Dodaje da bi Vučić mogao da računa na podršku na neki način „potkupljenih ljudi, pri čemu se ne misli da su svi oni tu da bi uzeli neki novac ili došli do neke sinekure“.

„To su ljudi koji iz straha za svoju i egzistenciju svoje porodice razmišljaju isključivo kao birači iz mikronivoa i zaključuju da im nije dobro, ali odmah dodaju da može da bude i gore. Mogao bi da računa i na one koji smatraju da će podrškom Vučiću sačuvati svoje posao ili posao članova svoje porodice“, kaže Milivojević.

Vučić ne uspeva da roditelje okrene protiv dece

On smatra da bi među onima koji podržavaju Vučića mogli da budu i oni koji su na u prethodnoj kampanji primili predizborni paket, ljudi na ivici socijalne egistencije ili ugrožene grupe, i ističe da svi oni nisu ni svesni da su potkupljeni.

... knjigu možete naručiti na office@pragma.rs ili +387 11 3234 439.

Milivojević ukazuje da je manji broj birača veoma je svestan za koga glasa i da su oni tu zbog klasičnog interesa, jer nema ideološki opredeljenih birača, „pošto Srpska napredna stranka od dolaska na vlast nije uspela da profiliše neku ideologiju, već je sve čist interes“.

„Prvi problem na koji je Vučić naišao su studentski protesti i to što mu ne uspeva – a nije prvi vladar koji je to pokušao, to je pokušao i Milošević – da okrene roditelje, bake i deke protiv dece“, kaže Milivojević.

Vučićevo glasačko telo se krnji

On ocenjuje da postoje samo dve snage koje mogu da spreče Vučića da organizuje izbore po dosadašnjem principu, da obavezno on pobeđuje na njima.

„To su studenti i sve društvene grupe koje se priključuju protestima, a od spoljnih faktora koji mogu da utiču na Vučića da pristane na relativno normalne izborne uslove tu su Vašington, Berlin i Pariz. Međutim, ti strani faktori neće uticati na Vučića ukoliko unutrašnji pritisak ne bude dovoljan. Ako bude takvih izbora više je nego jasno da će svaki simpatizer SNS-a između Vučića, koga može da voli najviše na svetu, i sopstvenog deteta birati sopstveno dete“, smatra Milivojević.

On ističe da se baza Vučićevog glasačkog tela koja se činila neiscrpnom „uveliko krnji“, a da se s druge strane ne može povećati, „jer ne postoji neki novi regrutni centar i rezervni rezervoar iz koga može da povuče te birače“.

„To ne znači da bi Vučića pobedila opozicija, ali bi na normalnim izborima koje bi pripremila tehnička vlada mogla da se pojavi i neka treća relevantna, ad hok politička snaga, koja može da se zove bilo kako. Tradicionalna opozicija ne može sama da sruši Vučića, čak ni ovako načetog“, zaključuje Milivojević.

Vučić nije značajno ugrožen

Politikolog Naim Leo Beširi ističe da Vučić u ovom trenutku „nije značajno ugrožen na političkoj sceni“.

On ukazuje da grupacija ljudi koja trenutno protestuje pripada obrazovanijem sloju društva koji mahom živi prosečno ili bolje od proseka.

„To je pozitivno jer se razlikuju od prethodnih protesta jer su sporadični, organizovani sa više strana i u više od 240 mesta u Srbiji. To mrda stolicu Vučiću i političkoj eliti što može voditi drugoj stvari, da se unutar SNS-a povećaju razdori, jer znamo da tamo postoje grupacije koje se međusobno ne podnose“, navodi Beširi.

On ukazuje da time što neke pristiska da daju ostavke Vučić njima i oduzima ekonomsku moć „da nameštaju tendere i korupcijom izvlače novac iz budžeta“ i ocenjuje da će to „više naštetiti Vučićevoj vladavini od protesta“.

„Vučićevo biračko telo je vrlo kohezivno, to su ljudi koji najčešće pripadaju grupi niže obrazovanih i najčešće su završili samo osnovnu školu, eventualno srednju stručnu školu. Njega podržavaju i ljudi nižeg ekonomskog statusa. Vučić na jednom od poslednjih mitinga sprdao sa 300 dinara, ali tih 300 dinara zaista nekim ljudima omogućavaju ishranu za čitav jedan dan. Kada Vučić poveća te niske penzije od 12.000 ili 15.000 dinara, a takvih penzija je mnogo, on ima direktan uticaj na te ljude“, kaže Beširi.

Budžet kao lična imovina

Dodaje da su pod Vučićevim direktnim uticajem i ljudi koji primaju socijalnu pomoć, i da on može da računa na podršku svih onih koji direktno zavise od budžeta, „jer on u njihovim očima budžetom raspolaže kao ličnom imovinom“.

Beširi ukazuje da sve njih Vučić svakodnevnim pojavljivanjima na televizija sa nacionalnom frekvencijom podseća da je on taj koji je odgovoran za povećavanje penzija, socijalnih davanja ili plata u državnom sektoru.

Podseća i da je dominantna većina svih zaposlenih na rukovodećim pozicijama u državnoj službi, suprotno zakonu, u statusu vršioca dužnosti, i da oni mogu dekretom, kao što su i postavljeni, da budu smenjeni ako ne obezbede dovoljan broj glasača.

„Čak i da se uspostavi prelazna vlada, za koju verujem da Vučić nikada neće biti spreman, i da ona obezbedi fer i slobodne izbore, ubeđen sam da bi vlast teško bila formirana bez Srpske napredne stranke. Tad bismo možda bili u istoj poziciji kao 2000. godine, kada Socijalistička partija Srbije nije ušla u vlast, ali je bila dovoljno velika da već prilikom sledeće promene vlasti ušla kao kohabitant“, zaključuje Beširi. (www.vreme.com, portal, Bojan Bednar, 6.2.2025)

Vlada još nije pala, a kad će ne znamo: Vučić i Vučević ponovo su obmanuli građane

Ostavka predsednika Vlade Srbije Miloša Vučevića još nije konstatovana u Narodnoj skupštini. Samim tim, Vlada nije u tehničkom mandatu, kako nam je rekao odlazeći premijer. To, takođe, znači da nije počeo da teče ni rok od 30 dana za formiranje nove Vlade. I tako dobismo još jednu obmanu, kojom je režim pokušao da ugasi “požar” u državi.

Miloš Vučević je 28. januara podneo neopozivu ostavku na mesto predsednika Vlade Srbije.

„U ovom trenutku cela Vlada je u tehničkom mandatu. Ostavkom predsednika Vlade pada ceo kabinet, praktično cela Vlada je u ostavci. Radićemo svoj posao odgovorno do izbora neke nove Vlade ili do neke nove ili drugačije političke odluke“, rekao je tada Vučević.

Nekoliko sati kasnije nadovezao se predsednik države.

Aleksandar Vučić je tom prilikom izjavio da će u narednih 10 dana doneti odluku da li će se u Srbiji ići na prevremene izbore ili na sastavljanje nove Vlade sa novim mandatarom, a zatim dodao da je sada na potezu Skupština Srbije.

Do danas Skupština nije preduzela taj potez, odnosno predsednica parlamenta još nije zakazala sednicu na kojoj će ostavka Miloša Vučevića biti notirana.

Ovim povodom, advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić na društvenoj mreži X, napisao je sledeće:

“Po Ustavu, predsednik Vlade ostavku podnosi predsedniku Narodne skupštine. Skupština na prvoj narednoj sednici konstatuje tu ostavku. Vladi prestaje mandat danom konstatacije ostavke. Faktički, predsednik Vlade je podneo ostavku ali ona nije konstatovana pa Vladi nije prestao mandat a već zakazanu sednicu skupštine Ana Brnabić je odložila i čeka instrukcije sa vrha”.

Šabić je zatim postavio i čitav niz logičnih pitanja.

Računamo od dana ostavke ili ne računamo

“Hoće li vlast u dogledno vreme postupiti po Ustavu? Ili će odugovlačiti konstatovanje ostavke, odnosno prestanak mandata Vlade, što može sve do marta, redovnog zasedanja? Pa tek od tada računati rok od 30 dana za izbor nove Vlade? Pa onda, ako proceni da joj je u interesu, kad rok istekne raspisati skupštinske izbore za sredinu možda čak i kraj juna? I potrošiti na njih milone evra a sprovesti ih po svojim „poštenim“ pravilima”, naveo je Šabić.

S obzirom na dosadašnja iskustva i način na koji vlast sve zakonske rokove rasteže do maksimuma, može se reći – vrlo logičan scenario.

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže za Novu da ovo nije nikakvo iznenađenje.

 “O ostavci premijera se ne raspravlja, ona se samo konstatuje u Skupštini. Od tog dana bi trebalo da teče rok od 30 dana za izbor nove Vlade, ukoliko se to ne desi idemo na izbore. Problem je u tome što mi Skupštinu nemamo. Ona je zvanično prestala da postoji onog trenutka kad je predsednica parlamenta Ana Brnabić izvršila državni udar i sprečila da se glasa o najvažnijem zakonu, a to je Zakon o budžetu”, kaže Milivojević i dodaje:

“E sad, kad imate jednu takvu činjenicu, da skupština faktički ne postoji, onda je zaista ulaženje u sitna crevca to što mi sad raspravljamo da li rok za izbor nove Vlade teče od onog dana kad je Vučević podneo neopozivu ostavku i rekao da je Vlada u tehničkom mandatu ili od dana kad je ta ostavka konstatovana u nepostojećoj Skupštini”.

Još jedna vrlo interesantna stvar koju treba napomenuti je i to da u Skupštini nije potvrđen čak ni mandat dvema ministarkama koje su došle na mesto Gorana Vesića i Tomislava Momirovića.

Ko tačno vodi ministarastva građevine i trgovine

Naime, Vlada Srbije je još 13. decembra predložila Aleksandru Damnjanović Sofronijević za novu ministarku građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a Jagodu Lazarević za ministarku unutrašnje i spoljne trgovine.

Do danas, 5. februara, nije sazvana sednica na kojoj bi njihovi mandati bili potvrđeni u Skupštini.

Tako da na papiru ova ministarstva i dalje vode ministar za javna ulaganja Darko Glišić i ministarka privrede Andrijana Mesarović.

Njih je još krajem novembra prošle godine, odlazeći premijer Miloš Vučević ovlastio da menjaju Gorana Vesića i Tomislava Momirovića, do izbora novih ministara.

Uspevate li da pratite?

Govoreći o ovoj zavrzlami, Cvijetin MIlivojević kaže:

“Tačno, ni novim ministarkama mandat nije potvrđen u Skupštini. One obavljaju posao ministra, ali nisu ministri. Međutim, Vučić se na onim sednicama Vlade kada je postrojavao ministre njima obraćao, znači smatra ih za ministre, pa onda tako i ja. Nije smešno, iako na prvu loptu tako zvuči. U ovom trenutku, prema mom mišljenju, na čelu Vlade je Aleksandar Vučić. On vodi i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ali i Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. Pored toga je i predsednik Skupštine. Zato u potpunosti razumem studente kad kažu “nije nadležan”. To je nešto što ja, zapravo, pričam godinama”, zaključuje Milivojević. (www.nova.rs, portal, dnevni list “Nova”, Jelena Jelovac, 4.2.2025)