„Šta ako selektor Pešić uopšte i ne računa na Jokića?“: Kako tumačiti Vučićevu javnu molbu asu Denvera da igra u Parizu?

Od juče Srbiju je zahvatilo i drugo olimpijsko iščekivanje s neizvesnim ishodom.

Novak Đoković, kome sledi oporavak od napuknuća u kolenu, vodiće trku s vremenom za svoj vrhunski cilj ove godine, a to je da se, opet na Rolan Garosu, upusti u još jednu borbu za jedini trofej koji mu nedostaje u istorijskoj teniskoj riznici – olimpijsko zlato.

Drugo pitanje lebdi nad sportskom javnošću od Svetskog košarkaškog prvenstva prošle godine, na kojem se Srbija i bez svoje najveće zvezde popela na podijum sa srebrnom medaljom, obezbeđujući i kartu za Letnje igre u Parizu.

Hoće li se NBA star najviše klase Nikola Jokić vratiti u reprezentaciju prvi put posle Evropskog prvenstva 2022. dira u sportski nerv i Aleksandra Vučića.

Posle slavodobitne tirade o trijumfu svog imena na minulim lokalnim izborima i o postignutim i planiranim ekonomskim dostignućima za opštenarodnu korist predsednik je ugrabio priliku da u Dnevniku 2 Javnog servisa, centralnoj informativnoj emisiji srpskih televizija, posegne za snagom vlastitog autoriteta.

Kao jedan od nas, sa mandatom svih nas, uputio je javnu molbu jednom od najboljih košarkaša današnjice da se stavi na raspolaganje olimpijskom državnom timu.

Dok je reč osvedočenog poklonika i poznavaoca sporta na čelu države krenula na prekookeansko putovanje da dopre do Denvera, s krajnjom nadom da će njena moć presudno uticati da se Jokićevo kolebannje svrši na nacionalno oduševljenje, Francuska beleži da Makron nije uspeo.

Njen najbolji fudbaler Kilijan Mbape, koji upravo svlači dres Pari Sen Žermena da bi stavio na sebe obeležja madridskog Reala, najvećeg kluba na svetu, povratnika na evropski tron, neće doći pod trobojku u timu olimpijskog selektora Tjerija Anrija, proslavljenog golgetera „galskih petlova“.

Da li je, paralelno s Makronovim primerom, primereno da se glava države zauzima za najviša nacionalna sportska stremljenja ili je Jokić kao mašnica na Vučićevu medijski upakovanu keč-ol strategiju koja zahvata sve što može između Luja Vitona i parizera?

„Moramo da krenemo od činjenice da je atmosfera u našem sportu duboko politizovana pod rukom jednog čoveka. Za to ima mnogobrojnih primera. Glavni čovek našeg najtrofejnijeg fudbalskog kluba, recimo, ističe da je vojnik koga je tu postavio predsednik države verujući da on ima najbolje kvalitete da vrati klub na staze stare slave. Zato u svojoj kancelariji i drži sliku predsednika na zidu i poručuje: komandante, zapovedaj. U drugom klubu predsednik u ostavci ne sme da sazove klupsku skupštinu jer je procenjeno da je najbolje da on ne mrda odatle, ali zato taj ima obavezu da saopštava da Partizan ne bi igrao u Evropi da nije bilo svesrdne finansijske pomoći predsednika oko izmirenja obaveze za licencu UEFA“, predočava politikolog Cvijetin Milivojević.

Što se tiče Vučićeve molbe Jokiću Milivojević smatra da predsednik poželjnim rečima unifikuje sve košarkaške navijače na čelu sa sobom.

„Ako je Jokić dao podršku Vučiću za neke ranije izbore, onda Vučić ima pravo da i po toj partijskoj liniji od njega traži da igra. Jokićev povratak u reprezentaciju je svakako koristan za najveće sportsko takmičenje. Zato Vučić vešto i koristi Dnevnik RTS da s tim u vezi sebe stavi u glavni plan jer je sasvim logično da će takve njegove reči da poberu simpatije kod svih koji košarkašima žele uspeh na Olimpijskim igrama“.

Milivojević, međutim, ima i protivpitanje.

„Šta, međutim, ako selektor Pešić uopšte i ne računa na Jokića. Da li mu se tako s najvišeg mesta sugeriše koga obavezno treba da zove?“.

Novinar Nenad Kulačin, kolumnista Danasa, nema dilemu šta se valja iza brda.

„Zar iko misli da će naš kralj iluzije i opsenarstva da izjavi tako nešto na Javnom servisu a da nema najpoverljivije informacije da će Jokić sigurno da igra. Zamislimo, da je drugačije, da Jokić kaže: Ne mogu, šefe, idem da slušam Cecu i da timarim konje. Kako bi se tad predsednik osećao? Vučić se za Jokića hvata baš u ovom trenutku jer mu je to jedan od načina da se postizborna kriza u Nišu stavi potpuno u drugi plan. Od kada je Jokić dao svoj potpis za političku podršku Vučiću i nije se odazvao za Svetsko prvenstvo prošle godine, izgubio je košarkaški kredibilitet kakav i dalje odlikuje Luku Dončića i Bogdana Bogdanovića. On je klasičan predstavnik naprednjačkog patriotizma, koji srbuje u SAD, a kad treba da pomogne državnom timu onako kako najbolje ume, onda su mu preči Ceca i konji. Ali, što neko reče na društvenim mrežama, možda i uvaži predsednikovu molbu zbog svoje slabosti na konje“.

Živa Vekecki, još jedan kolumnista Danasa, takođe nazire da je u temelju Vučićeve molbe zo da je stvar oko Jokićevog učešća rešena.

„Ničije nije, pa ni Vučićevo i Makronovo, da se s jednog tako visokog mesta u državi bave pitanjima koja nisu od suštinskog državnog značaja. Moguće je da predsednik države zna koja je Jokićeva odluka. Međutim, pitanje dolaska u reprezentaciju jednog od najboljih košarkaša sveta je dobilo neprikladne razmere, Košarka je timski sport i za naš učinak na Olimpijskim igrama nije presudno da li će Jokić igrati ili ne nego kakvu ćemo timsku igru da stvorimo. A njega bih sasvim razumeo i da se posle tolikih napora u još jednoj NBA sezoni ponovo odluči da mu važniji budu odmor i porodica“. (www.danas.rs, Danas, G.A, 6.6.2024)

Da li opozicija treba da podrži „konkretan plan“ Sava Manojlovića?

Opozicija je za sada bez jedinstvenog stava o podršci predlogu Sava Manojlovića da se vrate mandati na republičkom i lokalnom nivou i uđe u građansku neposlušnost. Iako je većina stranaka ostala nedorečena, na osnovu izjava pojedinih političara može se zaključiti da se najverovatnije neće opredeliti za tu opciju.

Lider pokreta “Kreni-promeni” Savo Manojlović  jutros je pozvao opoziciju da vrati osvojene mandate u Nišu i na Novom Beogradu, kao i na republičkom nivou, i uđe u građansku neposlušnost ukoliko se nastavi sa prekrajanjem izborne volje.

„Mi nemamo vremena da idemo u šetnje, pojedinačne proteste, da čekamo do jula ili avgusta, nemamo vremena za sastanke. Ovo je zahtev koji objedinjuje i one opcije koje su govorile da na izbore ne treba da se ide zbog fotelja, mi ih sad vraćamo, ali ovo objedinjuje i one koje su izašle na izbore“, rekao je Manojlović.

Naglasio je da očekuje da se ostale stranke izjasne do sutra u 10 časova kako bi se u subotu krenulo sa građanskom neposlušnošću.

Osim Manojlovića, i lista „Biram Novi Beograd“ iz istih razloga pozvala je na protest večeras u 18 časova ispred opštine Novi Beograd.

Analitičar Cvijetin Milivojević kaže za Danas da su ovi izbori pokazali da ulazimo u nešto što je nova činjenica na političkoj sceni, a to je da su grupe građana pokazale da su u poziciji da na lokalu ostvare bolje rezultate nego konvencionalna opozicija.

 “Grupe građana su na lokalu postigle bolji rezultat nego konvencionalna opozicija. Evo konkretno u Nišu, lista dr Milića osvojila je bolji rezultat nego okupljena opozicija, a to zbog toga što su se u kampanji bavili lokalnim pitanjima” kaže Milivojević.

Naš sagovornik ističe da je Manojlović na ove izbore izašao uvidevši „međuprostor“ koje ostao iza raspada koalicije Srbija protiv nasilja, te da je ovaj potez nije bio rizičan.

Milivojević podvlači da je izostanak reakcije opozicije ustvari najgori ishod, a da upravo to dešava.

“Najgore je da opozicija ne reaguje, a upravo to rade. Jučerašnji dan prošao je u blagom opoipavanju pulsa među strankama opozicije, a građani očekuju reakciju. I jedni i drugi ste krivi, treba sad sve to da se ostavi u prošlosti i da vidimo šta dalje”, pojašnjava on.

Milivojević je pozdavio potez Manojlovića i rekao je dobro što je izašao sa konkretnim planom, ali da podrška ovom koraku od strane parlamentarne opozicije nije realna jer, prema njegovim rečima, to su stranke koje, pored toga što su u decembru ušle u institucije su, uz to, dobile siguran izvor finansija do kraja mandata odnosno za naredne četiri godine.

“Meni se ta ideja dopada. On je defacto pobednik beogradskih izbora, mada bih ja to pre nazvao Pirovom pobedom. Mislim da bi kombinovanjem metoda postigli najbolji uspeh, dakle i izlaskom iz institucija i građanskom neposlušnošću”, pojašnjava.

Dodaje da je opozicija trebalo da zahteva ponavljanje svih izbora, i onih koji su prošli u senci parlamentarnih izbora u decembru i da je taj zahtev potpuno regularan budući je to format održavanja lokalnih izbora gotovo svuda u Evropi i regionu.

“Ovaj „bum“ grupa građana na ovim izborima mora da shvati kao ozbiljnu poruku. Ovo je poslednja poruka konvencionalnoj opoziciji da se mogu igrati „velike politike“ na parlamentarnim i predsedničkim izborima. Ne možete da vodite kampanju protiv Vučića na lokalnim izborima. Na lokalnim izborima ne možete da vodite referendumsku kampanju, oni na to računaju, nego treba da se bavite lokalnim, komunalnim pitanjima“, ukazuje Milivojević.

Ističe da se ovim takođe dovodi u pitanje nužnost postojanja opozicije na lokalu u toj konvencionalnoj formi, ako nisu u stanju da u kampanji prepoznaju lokalne teme.

“Savo Manojlović je ovde nagrađen za svoj građanski aktivizam, jer to je ono što narod pamti. On se bavio lokalnim temama”, zaključuje naš sagovornik.

Bez jedinstvenog stava

Do objavljivanja ovog teksta, stranke opozicije nisu imale jedinstven stav o tome hoće li prihvatiti poziv Manojlovića.

Dok iz Pokreta slobodnih građana, Zeleno-levog fronta i Nove Demokratske stranke Srbije nisu još uvek želeli da se oglase povodom ovog predloga, većina drugih stranaka stava je da to nije najbolja opcija, dok je samo stranka Zajedno takođe pozvala na vraćanje mandata.

Iz Demokratske stranke ne smatraju da je ovo najbolja ideja. Predsednik te stranke Zoran Lutovac smatra da bi vraćanje mandata moglo biti odbrana izborne volje ukoliko bi iza toga stali svi u koaliciji i ako bi postojao kredibilan pritisak.

Narodni poslanik DS Srđan Milivojević pak smatra da bi predaja mandata bila “kazna” za građane Niša koji su ostvarili pobedu u tom gradu, ali dodaje da bi dokazane izborne manipulacije bile dobar osnov za pokretanje protesta u Nišu.

Milivojević je objasnio da bi procedura vraćanja mandata trajala najmanje godinu dana, dok bi tabloidi u tom slučaju napadali opoziciju da je obmanula građane.

Pokret Branimira Nestorovića, “Mi snaga naroda” smatra da građanska neposlušnost ne bi bila dobra odluka dok se ne iscrpe “sve pravne mogućnosti i žalbeni postupci”. Borislav Antonijević iz tog pokreta, za Danas je rekao da će oni tako postupiti, kao i da još uvek čekaju ishod tužbi protiv obaranja liste u Novom Sadu.

Sa druge strane Aleksandar Jovanović Ćuta iz Ekološkog pokreta nije se izjasnio o tome hoće li podržati lidera “Kreni promeni” ali je istakao da je Manojlović morao najpre da “obavi razgovor sa kolegama iz opozicije, a ne da šalje poziv preko medija”.

Jedina stranka koja je za sada podržala Manojlovića je stranka Zajedno, koja je beogradske izbore bojkotovala. Kako su naveli u saopštenju, oni ne priznaju rezultate junskih izbora i pozivaju opozicione stranke da izađu iz republičkog parlamenta i svih lokalnih skupština i da se uključe u „sveopšti građanski otpor“.

Istakli su i da su oni jedina stranka koja se još decembra odrekla svojih mandata, a kasnije odbila da učestvuje na izborima 2. juna u bilo kojoj opštini u Srbiji.

Podsetimo, lista „Biramo Niš“ predala je zahtev za uvid u celokupni izborni materijal zbog toga što je noćas, kada je Gradska izborna komisija završila brojanje glasova, bio jedan rezultat, da bi se jutros javio problem sa devet biračkih mesta, što je dovelo do drugog rezultata lokalnih izbora u Nišu.

Na Novom Beogradu, iz Demokratske stranke tvrde da je na nekim biračkim mestima njihovim kontrolorima onemogućeno da prisustvuju brojanju i da su neki zapisnici prepravljani u korist SNS, te da postoje indicije da su nevažeći glasački listići i glasovi „fantomskih lista“ prebacivani vladajućoj koaliciji. (www.danas.rs, L. Stevanović, M.Ilić,  4.6.2024)

Lokalni izbori u Srbiji – Mora li opozicija promijeniti strategiju? | Kontekst

Vladajuća Srpska napredna stranka proglasila je, po zatvaranju birališta, pobjedu u Beogradu, Novom Sadu i većini lokalnih uprava u Srbiji.

Vladajuća Srpska napredna stranka proglasila je, po zatvaranju birališta, pobjedu u Beogradu, Novom Sadu i većini lokalnih uprava u Srbiji, nakon izbora održanih jučer u 67 gradova i 23 gradske općine. Prema procjenama, lista “Aleksandar Vučić – Beograd sutra” najvjerovatnije će imati 64 od 110 vijećnika u Skupštini Grada Beograda, što im je dovoljno da sami formiraju vlast. To je za deset mandata bolji rezultat u Beogradu u odnosu na decembarske izbore, koji su sada ponovljeni. Prema posljednjim informacijama, kad je riječ o broju mandata, opozicija u Čačku i Nišu u mrtvoj je trci sa SNS-om.

Izlaznost na lokalnim izborima u Srbiji bila je približno 10% manja u odnosu na glasanje 17. decembra, objavili su nevladin Centar za slobodne izbore i demokratiju i agencija IPSOS.

Mora li opozicija promijeniti strategiju i ima li vlast, na čelu sa Srpskom naprednom strankom, razloga za pobjedničku euforiju, uzme li se u obzir niska izlaznost i postotak osvojenih glasova, za Kontekst govore: Cvijetin Milivojević, politolog, Duško Radosavljević, politolog, i Đorđe Trikoš, stručnjak za strateške komunikacije. (www.balkans.aljazeera.net, TV Al Jazzera, emisija „Kontekst“, emisiju uredila i vodila Žana Kovačević, 3.4.2024)

https://balkans.aljazeera.net/program/kontekst/2024/6/3/lokalni-izbori-u-srbiji-mora-li-opozicija-promijeniti-strategiju-kontekst

https://www.youtube.com/watch?v=hwbm3liWfx0

Da li je rad SNS kol centara dozvoljen ili ne?

Najviše nemira u prekjučerašnji izborni dan uneo je rad takozvanih kol centara Srpske napredne stranke u prostorijama beogradskog Sportskog centra Banjica i Novosadskog sajma, gde je došlo i do fizičkih sukoba aktivista naprednjaka i opozicionih stranaka, koje su pokušavale da u te zgrade uđu i saznaju šta zapravo veliki broj ljudi radi tamo tokom trajanja glasanja.

I sama stručna javnost nije načisto sa tim koliko su legalni ovi kol centri, odnosno oni skreću pažnju na veliki broj uslova koji bi morao da se ispuni a da ta aktivnost ne bude označeno kao nezakonita.

Kontrolori opozicionih stranaka koji su tokom čitavog izbornog dana prijavljivali ogroman broj nepravilnosti i pokušaja manipulacija na biračkim mestima širom Srbije, a i ako se setimo decembarskog iskustva sa Arenom gde su autobusima dovoženi građani RS da glasaju kao Beograđani, sa pravom su posumnjali da se u tim kol centrima rade stvari koje prevazilaze granice dozvoljenog.

Na snimcima koje su emitovali građani i aktivisti „Kreni-promeni“ i „Zeleno-levog fronta“ može se videti veliki broj aktivista, sa dosta dokumentacije, papira, kompjuterima, ali i krupni momci obučeni u crno sa maskama na licu, što im je dalo za pravo da posumnjaju da na tim mestima postoje dupli spiskovi, te da se „vrši pritisak na birače kako, kada i gde da glasaju“, kako je rekao Radomir Lazović.

Pojašnjenju situacije nisu doprineli ni SNS aktivisti, koji mahom nisu hteli da pričaju sa opozicijom i novinarima, ili su pak davali različite odgovore na pitanje otkud oni baš tu.

Od toga da je „sala predviđena za proslavu“, preko toga da je prostor uredno zakupljen za aktivnosti kol centra, kako je rekao funkcioner SNS i direktor PIO Fonda Relja Ognjenović, te da zovu samo prijatelje stranke, do agresivnih odbrana kakva je bila ona vlasnika Informera Dragana J. Vučićevića, koji je pretio i vikao „Šta ćete vi tu? Ovo je privatna svojina!“

Aktivisti SNS u Novosadskom sajmu bili su zatvoreni ceo dan, a policija koja je došla na poziv, branila je opoziciji i građanima da uđu u salu, u kojoj se videlo nekoliko stotina mladih ljudi, ali i onih koji liče na obezbeđenje.

U jednom momentu, iz prostorija Sajma na okupljene je bačen suzavac, a našeg novinara koji je radio anketu u trenutku kada je masa krenula da izlazi iz zgrade, jedan od aktivista je udario pesnicom u grudi.

Kandidat za odbornika Mladen Cvijetić je prijavio sumnju na krađu glasova na izborima, odnosno da se u kol centru pregledaju paralelni birački spiskovi i da se dovode ljudi iz drugih mesta u Vojvodini i šire.

Međutim, on je skrenuo pažnju na važan detalj. Upravo u tu zgradu bi, nakon zatvaranja birališta trebalo da se donese sav glasački materijal na brojanje glasova.

„Izjavljujem da protiv kol centra, kao političke tehnike nemam ništa, ali u ovom slučaju imam jer se radnja odvija u istoj zgradi gde se nakon glasanja donose svi džakovi sa izbornih mesta i sumnjam da se sprema velika izborna mahinacija i prekrajanje volje građana Novog Sada“, poručio je u izjavi policiji.

Sa druge strane, na prvoj konferenciji nakon završenog glasanja, sam AleksandarVučić oštro je osudio napade na kol centre njegove stranke i kazao da ne postoji nijedna zemlja na svetu gde se to ne radi.

„Jedino pitanje koje tu može da se postavi je da li smo mi platili zakup prostora i telefonskih linija, ako nismo to je sramota za nas, a ako jesmo onda je to vaša sramota ljudi”, rekao je nevešto Vučić.

Analitičar Cvijetin Milivojević kaže da je, slušajući izjave obeju strana, stekao utisak da su i jedni i drugi dopola u pravu.

– Vučić je rekao da nema ničeg lošeg što imaju kol centar. I to je tačno, kol centri su postojali i devedesetih. Ali, suština kol centra je u dve stvari. Najpre, on radi isključivo u vreme kada nije izborna tišina, a pogotovu ne radi i korumpira birače na dan izbora, kao što se dešava kod nas. I zakon kaže da je za vreme izborne tišine zabranjeno na bilo koji način uticati na birače, bilo ohrabrivati ih da izađu ili ne izađu na glasanje. A pogotovu pogađati za koga će da glasaju. Jasno je da način na koji su radili kol centri u izbornom danu je protivzakonit. A tek je drugo pitanje da li su se osim pozivanja glasača bavili još nečim, što je tek razlog da od prekjuče budu razaslate sve moguće krivične prijave i inicijative tužilaštvima i slično. Ako ima dokaza za to. No, mi smo sada u sferi nagađanja i možemo da verujemo snimcima sa društvenih mreža ili ne. Nadam se da pravni timovi opozicionih stranaka koje su to primetile imaju neke dokaze. Čak i za vreme bivših vlasti, pod firmom kol centra se dešavala korupcija, pokušaj potkupljivanja birača. Na različite načine, da ne govorimo o pritiscima. Treća bitna stvar, kol centar bi imao pravo da poziva samo svoje birače koji su baza sigurnih glasova, a ne mene ili vas, i pritom se prave naivni „pa, mi vas vodimo kao siguran glas“. Ko to sme da vodi nečiji dosije, a da nije policija ili BIA ili tužilaštvo, pita Milivojević.

On dodaje da onaj deo opozicije, koji je to pitanje otvorio s pravom, akcenat stavlja na pitanje da li je to zloupotreba javne imovine, a bitnije je da li su to klasični kol centri ili oni koji rade „još nešto“.

Raša Nedeljkov iz Crte kaže da se generalno, o kol centrima može govoriti kao i o kampanji od vrata do vrata.

– I jedno i drugo je dozvoljeno. Da li je dozvoljena ukoliko građani kažu da ne žele da ih pozivaju? Nije dozvoljeno. Tu se postavlja pitanje da li i u kojoj meri reaguju i bave se time državne institucije poput Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja pre svih, ali i u segmentima potencijalne zloupotrebe javnih resursa ili privilegovanog pristupa nekim javnim resursima, a u konkretnim slučajevima ima mesta za takva pitanja. Morali bismo da pričamo o vrlo konkretnim situacijama da bismo mogli da kažemo šta je dozvoljeno a šta nije, kaže Nedeljkov.

Ističe da je zakon precizan i jasan, te da u definisanju izborne tišine ne pominje kol centre.

– Ko su ti ljudi bili, da li smo sigurni da je SNS, šta je bila njihova uloga, kojim su podacima baratali, to su pitanja kojima treba da se bavi tužilaštvo, jasan je Nedeljkov.

Na pitanje sa kim komuniciraju kol centri, on objašnjava da je to glasačka baza, i to sa onim ljudima koji su dali svoj pristanak ili izričito nisu tražili da budu izbrisani iz baze podataka.

– A da li je to slučaj u ovom konkretnom nizu primera, trebalo bi da pokrene postupke i utvrdi Poverenik, dakle ima li SNS baze podataka, u koju svrhu su sastavljene, kako se čuvaju. To su vrlo važna pitanja koja prevazilaze jedan izborni dan. Setite se kada su postojale sumnje da su zloupotrebljene baze podataka Telekoma koje su ustupljene određenim političkim centrima da pozivaju birače, pa pristup podacima centara za socijalni rad za targetiranje korisnika u toku kampanje. To treba da bude predmet suštinskog unapređenja izbornih uslova u Srbiji. Dakle, treba državne institucije da ispitaju da li je i do koje mere došlo do kršenja zakona. Ovako, možemo da nagađamo, a posledica će biti ta da će građani imati još manje poverenja u bilo koji način komunikacije stranaka sa biračima, a one će imati još kanal manje za komunikaciju sa građanima, zaključuje Nedeljkov.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija već je ranije za Danas napomenuo da po Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, stranke, koalicije i grupe građana mogu da koriste za izbornu kampanju prostorije i usluge javnih ustanova, javnih preduzeća, opština i slično, pod nekoliko uslova.

– Neophodno je da su te prostorije i usluge dostupne pod jednakim uslovima svim političkim subjektima, zatim da postoji javno dostupna odluka, odnosno javno objavljen neki pravilnik i cenovnik iznajmljivanja. Zatim da javna institucija može da obezbedi korišćenje prostorija i usluga tokom izborne kampanje svakom političkom subjektu koji je za to pravovremeno iskazao interesovanje. U konkretnim slučajevima, kada je reč o SC Voždovac na Banjici, sporno je to što cenovnik nije objavljen, već se zainteresovani upućuju da se informišu preko telefona i slično. Što znači da je sporno da li su ispunjeni uslovi za izdavanje prostora stranci, čak i u slučaju postojanja ugovora, objašnjava on.

Ostaje, kako kaže, veoma važno pitanje, da li se ovi troškovi uopšte prijavljuju u izveštajima o troškovima kampanje.

– I da li bi na primer zakup ovih prostorija bio prijavljen da nije otkriveno njihovo postojanje. Na primer, na decembarskim izborima smo imali situaciju da uopšte nisu prijavljeni troškovi kol centra, ni onog u kojem je radila novinarka CINS-a, ni bilo kog drugog, podseća Nenadić i dodaje da je ta organizacija juče već podnela prijavu Agenciji za sprečavanje korupcije, koja se odnosi na odsustvo javno objavljenih informacija o cenovnicima i uslovima zakupa, na osnovu čega se da zaključiti da nije bilo dozvoljeno da se omogući zakup prostorija SC Banjica za bilo kakve političke aktivnosti.

Međutim, teško da će se ijedna naša institucija, bez većeg pritiska opozicije, baviti ovim slučajevima, s obzirom da je VJT u Beogradu saopštilo već na dan izbora, da prati izborni proces, ali da je utvrdila da u SC Banjica „nije bilo vršenja krivičnih dela“. (www.danas.rs, Danas, Ivana Nikoletić, 4.6.2024)

Pravi ugao: Cvijetin Milivojević - 03.06.2024.

Emisijom "Pravi ugao" RTV Vojvodine nastavlja serijal aktuelnih razgovora i ostavlja studio otvorenim za dijalog i sučeljavanje različitih stavova, koje će, nadamo se, prihvatiti svi relevantni akteri naše političke, društvene i kulturne scene. (www.rtv.rs, Radio-televizija Vojvodine, "Pravi ugao", autorka i voditeljka: Ljubica Gojgić, 3.6.2024)

https://media.rtv.rs/sr_ci/pravi-ugao/92643

https://www.youtube.com/watch?v=8JHjj0bPp-c&pp=ygUYcHJhdmkgdWdhbyBydHYgdm9qdm9kaW5h

Pobede SNS-a u velikim gradovima, bojkot, niska izlaznost i nova imena: Šta su glavni zaključci lokalnih izbora u Srbiji

 

                                                             izborno veče na TV Euronews Srbija, 2.6.2024.

Preliminarni podaci lokalnih izbora koji su održani 89 gradova i opština u Srbiji pokazuju da su liste oko SNS-a ostvarile pobede u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku. Ove izbore obeležili su niža izlaznost nego na glasanju u decembru prošle godine, bojkot dela opozicije, a u Nišu i Novom Sadu iskočile su nove liste koje nisu bile u prvim redovima kampanje, a koje su osvojile značajan broj glasova.

1. Šta kažu rezultati u najvećim gradovima?

Cesid i Ipsos objavili su sinoć projekcije rezultata izbora u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. 

Na osnovu 91,1 odsto obrađenog uzorka, lista oko SNS-a je u Beogradu osvojila 52,8 odsto glasova (64 mandata), Kreni promeni – 17,5 odsto (21 mandat), Biramo Beograd –12,3 odsto (14 mandata), Mi – snaga naroda 8,1 odsto (devet mandata), Ruska stranka 1,2 odsto (dva mandata). 

Na osnovu 71,6 odsto obrađenog uzroka u Novom Sadu, lista oko SNS je osvojila 52,8 odsto glasova, Udruženi za slobodan Novi Sad –24,2 odsto, Kreni promeni 9,8 odsto, Heroji - Miša Bačulov - 3,9 odsto i SVM 1,2 odsto. 

Za Niš je objavljena projekcija na osnovu 92 odsto uzorka prema kojoj je lista oko SNS osvoila 44,5 odsto glasova (30 mandata), Grupa građana dr Dragan Milić 24,5 odsto (16 mandata), Biramo Niš 15,8 odsto (10 mandata), Ujedinjeni – NADA za Niš - 4 odsto (dva mandata),  Kreni Promeni 4 odsto (dva mandata) i Ruska stranka – 1,2 odsto (1 mandat).

Javni servis je objavio rezultate glasanja u nekim od gradova i opština Srbije. Preliminarni rezultati u Vrnjačkoj Banji - lista "Vrnjačka banja sutra" 72,2 odsto, lista i ja sam Vrnjačka Banja - Biram borbu Radosav Pejović 17 odsto, a lista "Ujedinjena opozicija Ljubiša Karamarković" 7,95 odsto glasova. Izlaznost je bila 56,2 odsto.

Izvor SNS-a saopštio je da je na osnovu 86 odsto obrađenih mesta u Jagodini koalicija Jedinstvena Srbija - SPS osvojila je 57 odsto glasova, SNS 28 odsto, "Mi snaga naroda" 3,79 odsto, a koalicija opozicionih stranaka 6 odsto.  

Izvor SNS-a u Subotici pokazuje da je "Aleksandar Vučić Subotica sutra" osvojila 51,28 odsto glasova - 35 mandata, "Savez vojvođanskih Mađara dr Balint Pastor" 27,30 odsto - 19 mandata. Na trećem mestu "Za pravednu Suboticu Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, Stranka pravde i pomirenja, Tomislav Žigmanov" 4,32 odsto - 3 mandata, zatim "Subotica protiv nasilja" 15,29 odsto - 10 mandata i na petom mestu "Za kulturnu Suboticu" 1,81 odsto - bez mandata.

Nezvanični rezultati pokazuju da je u Zrenjaninu "Zrenjanin sutra" osvojio 57,96 odsto, "Voda i sloboda" 17 odsto i "Zrenjanin protiv nasilja" 13,91 odsto, MI snaga naroda 5,24 odsto, a SVM 3,52 odsto.

Preliminarni rezultati izvora iz SNS-a u Sremskoj Mitrovici, na osnovu 90 odsto obrađenih glasova "Aleksandar Vučić Sremska Mitrovica sutra" osvojila je 60 odsto, "Grad za sve nas" 21 odsto, "Sremska Mitrovica protiv nasilja" 7,5 odsto, "Kreni promeni" 6 odsto, "Nada za Mitrovicu" 2 odsto i "Evropska Mitrovica" 0,65 odsto glasova.

Preliminarni rezultati pokazuju da je u Vršcu "Aleksandar Vučić Vršac sutra" osvojio 68,8 odsto - 32 mandata, "Vršac zaslužuje bolje" 27,3 odsto - 12 manadata i "Biram Vršac" 3,3 odsto - 1 mandat.

2. Efekti niske izlaznosti

Marketinški stručjak Nebojša Krstić je rekao da je izlaznost bila očekivano manja i za to je naveo nekoliko razloga. Prvo je to što je jedan deo opozicije bojkotovao izbore. Drugi razlog je, kaže Krstić, to što je sve vreme kampanje trajao sukob unutar opozicije koji je zbunio mnoge njihove glasače. Takođe ističe da su lokalni izbori sami po sebi manje atraktivni nego parlamentarni i predsednički, jer ovi drugi imaju burniju kampanju i više elemenata. Krstić za Euronews Srbija dodaje i da smo nedavno imali izbore u decembru i da su građani malo umorni od kamapanja. 

Politikolog Cvijetin MIlivojević je saglasan sa ovim elementima, ali dodaje da je još jedan razlog za manju izlaznost to što je vlast vodila, kako kaže, aktivnu bojkot kampanju u ime opozicije i što je ohrabrila političke subjekte u opoziciji koji su se odlučili za bojkot.

"Od početka je bila projekcija da manja izlaznost odgovara vlasti jer ona ima disciplinovnao biračko telo”, rekao je Milivojević i dodao da je intencija vlasti formiranjem zajedničke liste bila to da ne dođe do rasipanja nijednog glasa.

Milivojević je naveo i da su izbore bojkotovala dva dela opozicije, jedan koji se deklariše kao proevropski i levi, i jedan koji je nacionalni i desni. Napominje da su birači ove druge opcije verovatno morali da potraže rešenje u glasanju za Kreni promeni ili za listu profesora Nestorovića.

Politički konsultatn Nikola Tomić ocenio je da su incidenti demotivisali birače. Kaže da birači ne žele haos, incidente i nemir, već mirne promene bez trauma.

"Istraživanja su procenjivala da će biti izlaznost 49-50 odsto, ovo ispada da je čak i niže od toga. Ponovljeni izbori, pogotovo oni na kojima ne postoji takozvana referendumska atmosfera, uvek nisu preterano motivaciono atraktivni birače. Dolazi do manje izlaznosti, pogotovo kada nema te atmosfere za ili protiv jednog čoveka ili jedne teme, a sa druge strane i bojkot je naravno učinio svoje", rekao je Tomić.

3. Iznenađenja iz drugog plana: Doktor Milić u Nišu i Miša Bačulov u Novom Sadu

Na izborima koji su održali u decembru izneneđenje je predstavljala lista doktora Branimira Nestorovića, koja se kasnije podelila, ali se pokazalo da su glasači ostali privrženi imenu nosioca te liste. Na ovim izborima značajne brojeve glasova osvojile su po jedna lista u Nišu i Novom Sadu koje nisu bile u prvom planu tokom kampanje. 

Naročito značajan broj glasova u Nišu je osvojila lista doktora Dragana Milića - više od 24 odsto. Dragan Milić je rođen 1965. godine u Leskovcu, a trenutno je direktor Klinike za kardiohirurgiju u Nišu. 

Obrazovanje je započeo u Engleskoj, u školi "Richard Lee", gde se školovao od 1969. do 1972. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Prokuplju. 

U Kruševcu je 1985. godine završio je ŠRO ABHO. Medicinski fakultet u Nišu završio je 1994. godine, a stručni ispit za doktora medicine položio 1996. Završio je tri specijalizacije - iz opšte hirurgije (u Nišu, 2001), vaskularne hirurgije (u Beogradu, 2004) i kardiohirurgije (u Beogradu, 2017). Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja. 

Neke od njegovih inicijativa su da Niš dobije Opštu bolnicu i određene institute. Januara ove godine na Kardiohirurgiji sa svojim kolegama počeo je, bez odobrenja, ali i bez zabrane nadležnih, da obavlja operacije vikendima zarad smanjenja liste čekanja, koju su na kraju ukinuli. 

Kritike na račun toga stizale su od ministarke zdravlja Danice Grujičić, od Radeta Panića iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije i drugih.

U Novom Sadu je kao neka vrsta iznenađenje iskočila lista Miše Bačulova. Bačulov je rođen 1982. godine u Hamburgu, ali se njegova porodica odmah preselila u Veternik.

Profesionalnim sportom se bavi više od tri decenije. Osnivač je "Ronin Carnage Global", kluba borilačkih sportova, koji je iznedrio veliki broj uspešnih boraca, a i sam je treći u svetu u tajlandskom boksu, vicešampion Balkana i osvajač 30 medalja.

Do sada je organizovao više od 20 humanitarnih turnira "Borbom protiv nasilja", tokom kojih je prikupljeno više od 30.000 evra, a novac je doniran onima kojima je bio potreban.

Bačulov je poznato ime među Novosađanima, ali i u regionu, naročito zbog njegovog prisustva na društvenim mrežama. Samo na Instagramu ima više od 144.000 pratilaca.

4. (Ne)uspeh bojkota i benefit široke koalicije oko SNS-a

Programski direktor Demostata Zoran Panović ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uradio nešto što je opozicija trebalo da uradi - da se ujedini i napravi široku koaliciju.

"Umesto opozicija da to uradi, on je uradio nešto što je opozicija trebala da uradi, a to je da dovede inkluzivnost do maksimuma. Nijedan glas nije nebitan, ko je god nešto mogao da donese, ušao je tu listu i sa druge strane, mislim da time njegov koalicioni kapacitet još nije iscrpljen, što je jako bitno", rekao je Panović za Euronews Srbija.

Prema njegovim rečima, opozicija je izvršila jednu vrstu samoubivstva iz zasede, o čemu govori i izlaznost.

Kaže da opozicija ne treba da bude razočarana, jer je ova bitka bila unapred izgubljena.

"To je jedini put bio da se uopšte parira Srpskoj naprednoj stranci koja je apsolutno novi fenomen na političkoj sceni Srbije. To je i dominantna partija, ali partija koja je, kako se to u teoriji kaže, kapilarna partija. Ona apsolutno ide do svake pore društva, do svake mesne zajednice i do radnih organizacija i firmi. Samo što ne mogu kao nekada Savez Komunista da imaju zvanično poverenike u kompanijama i preudzećima, u stvari neformalno imaju. Tu nema drugog tipa borbe nego na pokret za narod i državu samo demokratsko-patriotski front i ništa drugo", rekao je Panović. (www.euronews.rs, TV Euronews Srbija, voditeljka Minja Miletić, 2-3.6.2024)

https://www.euronews.rs/srbija/politika/125576/pobede-sns-a-u-velikim-gradovima-bojkot-niska-izlaznost-i-nova-imena-sta-su-glavni-zakljucci-lokalnih-izbora-u-srbiji/vest

https://www.youtube.com/watch?v=UmUHC81gXcE

INTERVJU: Cvijetin Milivojević - Ovo morate videti! (31.5.2024)

Gost kanala Slavija info bio je novinar i politikolog Cvijetin Milivojević. (youtube kanal Slavija info TV, voditelj Ljubomir Stefanović, 31.5.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=hDAh2s6Jo7A