"Cilj je da pokažemo razmere izborne krađe": Šta opoziciji donosi opstrukcija parlamenta

Naš primarni cilj je da pokažemo razmere izborne krađe i prekrajanje izborne volje građana i na tome ćemo dugoročno insistirati, kaže za NIN Dobrica Veselinović, nosilac liste "Srbija protiv nasilja" na beogradskim izborima na pitanje šta opozicija očekuje od opstrukcije republičkog parlamenta, čija je konstitutivna sednica zakazana za 6. februar.

Na prvoj sednici 14. saziva Skupštine Srbije planirano je da poslanici nakon potvrđivanja mandata, što je prva tačka dnevnog reda, izaberu predsednika i potpredsednike parlamenta, imenuju generalnog sekretara, izaberu članove radnih tela, kao i članove ostalih parlamentarnih delegacija u međunarodnim institucijama.

Veselinović nije želeo da otkriva koji su planovi za opstrukciju konstitutivne sednice. Njegove kolege iz opozicije iznele su neke od predloga.

Šta planira opozicija

Predsednik Narodnog pokreta Srbije i nosilac liste "Srbija protiv nasilja" na decembarskim parlamentarnim izborima Miroslav Aleksić najavio je da će poslanici te koalicije "ući" u novi saziv parlamenta odakle će kako je rekao, objašnjavati građanima kako su pokradeni izbori.

Aleksić je kazao da stranke i pokreti oko te liste "neće prihvatiti izbornu krađu" za koju je po njegovim rečima, odgovoran režim Aleksandra Vučića.

"Oni su ukrali mandate, njima ne pripada toliko mandata i oni duguju odgovor građanima Srbije na pitanje zašto su pokrali njihovu izbornu volju", naveo je Aleksić.

Potpredsednik DS Miodrag Gavrilović rekao je kako njegova stranka predlaže da poslanici ne budu prisutni na sednicama Skupštine, osim predsednika poslaničkih grupa, koji bi trebalo da svakodnevno ukazuju "da je najmanje 20-25 mandata SNS u republičkoj skupštini dobijeno krađom na izborima". On je u intervjuu za Novu rekao i da poslanici ne treba da učestvuju u radu skupštinskih odbora, a da bi mogli i da održavaju paralelne sednice.

"Mi ne možemo protiv ove vlasti da se borimo samo ulicom. Mi moramo ulicom, ali i kroz institucije, na svoj način, vršeći opstrukciju i ukazujući na to da je ovo nelegitimna vlast", rekao je on.

Agencija Beta, pozivajući se na anonimnog lidera "Srbije protiv nasilja", objavila je da će poslanici biti na konstitutivnoj sednici republičkog parlamenta, ali da "to neće biti klasično prisustvo sednici već demonstracija neslaganja s konstituisanjem Skupštine zbog izborne krađe".

"Dogovorili smo se da ne učestvujemo u konsultacijama oko izbora i formiranja skupštinskih funkcionera i tela. Zahtevali smo da se sednica zakaže za posle 9. februara kada se očekuje rezolucija Evropskog parlamenta, ali naš zahtev nije prihvaćen", rekao je sagovornik Bete.

Sporan je i beogradski parlament, budući da opozicija ukazuje kako su izbori bili pokradeni. Veselinović kaže za NIN da su u toku dogovori i razgovori unutar koalicije o najboljem modelu i taktici delovanja na konstitutivnoj sednici gradske skupštine koja sledi.

"Naravno da postoje različiti pogledi i ideje, ali u narednim danima izaćićemo sa jasnim planom delovanja. Važno je reći da je oko pristupa postoji velika doza odgovornosti i saglasja unutar opozicije i to nam je trenutno prioritet. Beograd je specifičan jer je u njemu i bio najveći stepen krađe i prekrajanja rezultata", dodaje Veselinović.

Na pitanje šta očekuje da će opstrukcija republičkog parlamenta doneti, Veselinović odgovara:

"Naš primarni cilj je da pokažemo razmere izborne krađe i prekrajanje izborne volje građana i na tome ćemo dugoročno insistirati. Kako kroz delovanje pred domaćim sudovima, kroz ulaganje primedbi, žalbi i pokretanjem sudskih postupaka, tako kroz proteste i akcije na ulicama, ali isto tako i kroz mehanizme i podršku kroz Evropski parlament i druge institucije Evropske unije. Ovakav nivo prekrajanja izborne volje i sofisticiranost prevare do sada nije bio viđen kod nas i mora da celom društvu bude znak za uzbunu. Ovde više nije pitanje da li su pobedu ukrali Zeleno levom frontu ili koaliciji Srbija protiv nasilja, ovde je pitanje da li ćemo dozvoliti da režim Aleksandara Vučića i Srpske napredne stranke ukine demokratiju i izbore u našoj zemlji". smatra on.

Brisel, Strazbur, Berlin - diplomatska akcija opozicije

Kako dodaje, predstoji da se vidi kakav će biti odgovor nakon diplomatskog napora opozicije.

"U proteklih nekoliko dana bili smo u Briselu, Strazburu a idemo i u Berlin. U narednim danima očekujemo i rezoluciju Evropskog parlamenta koji će 8. februara zasedati i doneti rezoluciju o izborima u Srbiji. Mislim da će od toga takođe zavisiti kako će vlast gledati na izbore u Beogradu. Svima jasno da su ti izboru pokradeni i da ne oslikavaju volju građana. I na to više ne treba trošiti reči", tvrdi Veselinović.

Da je sednica republičkog parlamenta zakazana "na brzinu", pre rezolucije u EP, tvrde i Marinika Tepić, Radomir Lazović i Miroslav Aleksić.

"Od 'baš me briga' za Evropski parlament i rezoluciju o izborima u Srbiji 8. februara, do - brzobrzo konstitusanje Skupštine pre toga, 6. februara", napisala je Tepić na društvenoj mreži Iks (X).

"Tražili smo da sednicu zakažu nakon 8. februara. Nisu smeli. Jer su prevaranti napumpali sebi procente organizovanim izbornim kriminalom", dodala je Tepić.

Poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović izjavio je da sazivanjem na brzinu sednice Skupštine Srbije, Aleksandar Vučić pokušava da se sakrije od Evropskog parlamenta, ali da je izborna krađa prevelika da sve prođe bez posledica.

"Konstitutivnu sednicu Skupštine Srbije trebalo bi održati nakon zasedanja Evropskog parlamenta na kojem će biti usvojena rezolucija o izbornoj krađi u Srbiji, dakle nakon 8. februara, kada očekujemo izjašnjavanje evroposlanika. Ceo svet vidi da je Srbija u ozbiljnoj političkoj krizi, očekujem da se formira međunarodna misija koja će na osnovu izveštaja međunarodnih posmatrača nadgledati unapređenje izbornih uslova, a posebno rešavanje problema biračkog spiska i naravno ponavljanje izbora", naveo je Lazović.

On je ocenio da je to jedni način da se izađe iz krize u kojoj se nalazi Srbija, pošto su svi međunarodni posmatrači i OEBS-a i ODIHR-a i Saveta Evrope i Evropskog parlamenta, videli, ne samo kupovinu glasova, pritiske na birače i katastrofalnu medijsku sliku i blaćenje opozicije, već i jedan potpuno novi nivo prevare, dovođenje birača i inženjering sa biračkim spiskom.

Rezolucija EP o izborima - mrlja bačena na režim

Miroslav Aleksić dodaje da datum zakazivanja konstitutivne sednice pokazuje "da režimu nije svejedno što se tiče rezolucije EP".

"To će biti mrlja bačena na režim, ne na državu. Poistovećivanje Aleksandra Vučića sa državom je jedna velika zamena teza i zloupotreba, oni su stranka koja vrši vlast, a zapravo uzurpatori vlasti", naveo je predsednik Narodnog pokreta Srbije.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević smatra da opozicija opstrukcijom parlamenta može da dobije mnogo toga.

"Opstrukcija može biti i vidljiva, učestvovanjem u plenarnim sednicama, ako tamo održavaju svoje performanse, može da se maksimalno opstruiše ono što poslovnik nudi, ali i da opozicija bude maksimalno vidljiva u direktnom TV prenosu", kaže on. Kako dodaje, postoji i mogućnost blokiranja različitih procesa u pravnom smislu.

"Ja sam već jednom rekao da opozicija, ako misli da je parlament izabran na nelegalan i nelegitiman način, postoji varijanta da verifikuje mandate, uđe unutra i ne izlazi godinu dana iz parlamenta. Vi ste kao narodni poslanici sa imunitetom u mogućnosti da sedite u njemu 24 sata i da vas niko ne sme izbaciti. To je velika prednost. Koliko su oni uporni i kako će se to završiti ne znam", kaže Milivojević.

Milivojević veruje da će pritisak iz inostranstva biti jak i vidljiv kada je reč o beogradskim izborima, a da će Evropa i Zapad "zažmuriti na oba oka kada su parlamentarni izbori u pitanju radi opstanka stabilokratije". Kako dodaje, iz ugla opozicije bitno je poslati poruku zapadnim zemljama kako bi oni nešto učinili i pomogli da izbori u Beogradu budu ponovljeni.

Beogradski izbori - pritisak, poništavanje, ponavljanje

Kada je reč o beogradskim izborima, Milivojević smatra da će opozicija insistirati na njihovom poništavanju, te ne veruje da će joj taktika biti ista i za beogradski parlament.

Veselinović smatra da će rezolucija EP o izborima u Srbiji biti "oštra" i da će uticati na formiranje vlasti u Beogradu.

"Fokus u ovoj fazi nam nije na puko ponavljanje izbora u situaciji da sve ostane isto sa biračkim spiskom, kontrolom medija, zloupotrebom javnih resursa već na dokazivanje razmere i sankcionisanje onih koji su ovu izbornu krađu izveli i dozvolili, kao i na ispravljanje neregularnosti i popravku izbornog sistema kako bi imali poštene i slobodne izbore u narednom periodu.  Srbiji treba više demokratije, više ljudskih prava i više slobode medija, kako bi mogli da kao društvo odgovorimo na izazove 21. veka", dodaje Veselinović.

Miroslav Aleksić ne očekuje da će SNS formirati lokalnu vlast u Beogradu već da će "iskoristiti lažni spor sa njihovom listom (Branimira) Nestorovića kao paravan da bi ponovili izbore sredinom godine, u terminu za redovne lokalne izbore". (www.nin.co.rs, portal NIN, Filip Đorđević, Nedeljko Čolić, 31.1.2024)

Milivojević za Betu: Vučić zabrinut zbog Evropskog parlamenta

Politikolog Cvijetin Milivojević izjavio je danas da je predsednik Aleksandar Vučić veoma zabrinut zbog očekivanog izveštaja i rezolucije Evropskog parlamenta (EP) o izbornim neregularnostima u Srbiji i da je njegova izjava da "nije naročito zainteresovan za stav EP" poruka domaćem biračkom telu.

Milivojević je agenciji Beta kazao da je Vučićeva politička deviza "reči su važnije od dela", i da iza njegovih reči ne ostaje ništa što je vredno spomena.

"Reakcije Evropskog parlamenta, na izborne neregularnosti u Srbiji, Vučića su apsolutno zabolele jer na njih ne može da utiče, bez obzira kakvi će biti izveštaj i rezolucija EP. Sada je internacionalizovano pitanje ne samo parlamentarnih i pokrajinskih izbora, već i lokalnih. Vučić je došao u problem sličan kakav je Slobodan Milošević imao u kasnu jesen 1996. godine posle čega su poništeni izbori u više od 40 gradova", rekao je politikolog.

Prema njegovim rečima, pritisci međunarodne zajednice zbog izbornih neregularnosti na Vučića će biti sve veći.

"Očekujući sve veće pritiske Vučić pokušava da podmiri neke želje Zapada kao što je priznavanje RKS tablica i prećutno prihvatanje ukidanja dinara na Kosovu i Metohiji. On posle izbora 17. decembra nastoji da udovolji Zapad šaljući poruku da je konstruktivan po piitanju Kosova i da ispunjava sve njihove zahteve, ali to mu, bar za sada, nije prošlo. Zanimljivo je i da se po pitanju ukidanja dinara na Kosovu, Vučić, njegovi koalicioni partneri i mediji nisu puno nasekirali", ocenio je Milivojević.

Naglasio je da je Vučić spreman na mnoge ustupke samo da Zapad "zažmuri" na izbornu krađu u Beogradu.

"Mislim da se on preračunao u tome i ako hoće da se izvuče iz ozbiljnog problema morao bi da što pre obnaroduje da će izbori u Beogradu biti ponovljeni. U protivnom, doći će u situaciju da će izbori biti poništeni", rekao je Milivojević.

Na pitanje da li će naredni i eventualno ponovljeni izbori biti održani pod ravnopravnim uslovima za sve učesnike, Milivojević je kazao da je do sledećih izbora (poslednji rok početak juna) ostalo malo vremena da bi se izborni uslovi značajnije promenili.

"Ne verujem da će se promeniti medijski uslovi, a jedino zašta ima vremena je da se birački spisak pročisti. Vučića, odnosno predsednika Skupštine Srbije, Ustav obavezuje da na proleće raspiše i lokalne izbore na Kosovu, ako to ne učini počiniće krivično delo", zaključio je Milivojević.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 27. januara u Skoplju da "nije naročito zainteresovan" za to šta će biti preporuka i odluka Evropskog parlamenta u vezi s ocenom izbora održanih 17. decembra u Srbiji.

Vučić je rekao da je ranija preporuka Evropskog parlamenta, zemljama koje nisu priznale nezavisnost Kosova, bila da ga priznaju.

"Uvek će donositi preporuke protiv Srbije, zahvalićemo se i nastaviti svojim putem. Ne mogu da objasnim koliko sam se nasekirao i koliko neću moći da spavam do 8. i 9. februara (kada se očekuje odluka Evropskog parlamenta) ili bilo kojeg drugog datuma", rekao je Vučić. (www.beta.rs, 29.1.2024)

Cvijetin Milivojević - Crno se piše!? Cena izdajničke politike je država!? -Evo šta nas uskoro čeka..

Cvijetin Milivojević, politikolog, objašnjava celokupnu političku situaciju u Srbiji, kao i sve ono što možemo očekivati u narednom periodu. (youtube kanal Balkanska oštrica, 28.1.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=_76iltwYICU&pp=ygUSYmFsa2Fuc2thIG9zdHJpY2Eg

Улога мога председника у светској револуцији и српској контрареволуцији

Почело је  - уз саслуженије „протојерејстафорда“ / „противјеврејставрофора“ (цитат: водитељи пинк јутара) – „Божићном литургијом“ Оца нације који је, на Ружичастој националној фреквенцији, опевавао шансе Доктора Градоначелника што меша „урме“ и „урне“ да опет, противно изборној вољи  Београђана, као и 2022, формира београдску власт, док му се очарано дивила („Ви сте озбиљан Бог!“) Краљица Шера позната по томе што је, говорећи о сахрани почившег патријарха Иринеја, помешала „одар“ и „одрон“.

Кулминирало је Врховниковим традиционалним (изван)ванредним „Мојејављањем“  по Богојављењу, а о Јовањудне. „Бог се јави“ – за неупућене, то је онај, још фришки, победник на изборима за све могуће и немогуће функције, а да богојављенско чудо буде потпуно, били су то избори на којима се тај није ни кандидовао, јер то по закону није ни могао нити смео. Све уз припадајућу дивинистичку (дивинизација једнако обожавање које прелази у обожење) сценографију, у којој је тај, по Уставу земље чији је председник, церемонијал мајстор – узурпирао за се све неприпадајуће му функције, од премијерске, свих министарских, законодавних и правосудних, до обнашања мисије „стручњака опште струке“ и апсолутног „тата-мата“ за све и свја.

Порука је била иста: Опростите ми моју ружну прошлост, водим вас у светлу будућност, па зато – заборавите своју мучну садашњост!

Уместо даљег разјашњења, ко има времена, нека погледа филмску пародију „Улога моје породице у светској револуцији“ Хајрудина Бате Ченгића (по роману Боре Ћосића) из 1971, у којој је испричана прича о томе шта остаје од револуције која уђе у једну породицу и шта, када у њу уђе револуција, остане од једне породице која мора да учи, рецитује и пева нове песме, а „по дифолту“ има да заборави све старе обичаје, од играња до везења гоблена...

А, у међувремену, да би олабавио притисак Запада на овдашње изборо(пот)крадице:

Врховник је, почев од 1. јануара, прећутно и у потаји, прихватио не више само „КС“ (које су се, утешно, могле читати и као „Косово – Србија“) него и саме „РКС“ (Република Косово) таблице, због којих су, пре мало више од годину дана, и дигнуте српске барикаде и Срби изашли из полиције и косовских институција, па чак и из општина на северу Косова...

Тако је, на државну и националну срамоту, „решавање Косова“ (читај: све јавније и јасније одрицање од њега) и, све видљивије, препарирање овдашњег јавног мнења у корист ископавања литијума (и можда још нечега) послужило као враћање услуге најмање двојици западних амбасадора који су „зажмурили“ на изборне нерегуларности на протеклим изборима у Србији.

О Косову и Метохији је Врховник, у двочасовном „Мојејављењском“ фином целофан монологу, тек стидљиво прозборио 30 секунди, у смислу да „нећемо ништа да предамо, али је приоритет у овој геополитичкој ситуацији, да Србија настави и убрза свој европски пут“.

За од 1. фебруара, Курти је најавио и практично протерирање српског динара са КиМ...

Док је један западни амбасадор, у функцији главног и одговорног уредника унутрашње политике у Србији, најавио конституисање парламента и формирање (српске?) владе већ „до почетка пролећа“, што у преводу значи да би се задовољили и остали штићеници тог велепосланства  - и понављање (бео)градских избора до краја пролећа. Па, да буде – и вук сит и овце на броју, а и да се Врховнику, ако би се ипак одлучио на то – у Народној скупштини, омогући лагана подршка усвајању немачко-француско-америчког плана.

А, изгледа да се и СПЦ напредно спрема за „корак напред“, па у том духу ове године на КиМ није организовала ни богојављењско пливање за часни крст, па је отћутала чак и Куртијево отимање српских православних цркава у Горњем Винарцу, Перковцу и Врелу.

.   .   .

Има оно код Домановића у „Мртвом мору“ (из 1902), у „идеалном српском политичком програму“, поред чланова 8, 9 и 10 („казни се сваки онај који мисли о државним пословима“; „ни о чему се, напослетку, не сме мислити без нарочитог допуштања полицијског“; „на првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити“), и онај закључни, 17. члан: „Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави – ухапси!“

Има ту још којечега о српској политичкој, али и сведуховној колаборацији актуелној и данас, после 12 и по деценија. Рецимо: нико жив неће у опозицију („све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па то тако из дана у дан, да се човек већ згади на ту послушност“), па влада мора указом да поставља опозиционаре режиму са годишњом платом том и том; те, за чланове главног одбора опозиционе странке именује тог и тог; те, влада налази пут и начин да покрене и једне опозиционе новине против саме себе; па, влада мора да организује политичке зборове сама против себе (и народа) и то тако да „пандури силом на леђима носе грађане“ на такве опозиционе скупове; а задатак, тако постављених противника владиних је да јавно нападају владу и најоштрије осуђују њену унутрашњу и спољну политику...  

.   .   .        

Још је Слободан Јовановић, из лондонске емиграције, анализирајући тзв. изборе у комунистичкој Југославији, у тексту „После избора од 22. новембра 1953“ (16.12.1953), написао да је једина назнака демократије у тадашњем новом Титовом изборном закону била отварање могућности да се, „под извесним условима, могу у појединим изборним јединицама истаћи и две комунистичке листе, од којих би једна могла бити мање повољна Влади, али је у пракси притисак власти био такав да је, приликом кандидовања, број оних лица која су се у крилу саме Комунистичке странке, јавила као опозиционари, био сведен на најмању меру“.

Међутим, подсећао је тада Јовановић, „кандидовање је важније и од самога гласања“: „Влади је главно да спречи да се међу кандидате не увуку њени притајени противници; кад једном испуни кандидатске листе искључиво својим сигурним људима, она не приказује ништа, ако бирачима допусти слободно гласање... кандидовање се врши на збору бирача, дизањем руку – дакле, јавно. Гласа се о оној листи коју је спремила локална комунистичка организација, која је у стању да види ко није дошао на збор бирача, и ко није дигао руку. После овако удешене претходне радње могло се допустити на изборима тајно гласање, које би имало да увери стране посматраче, да се избори врше без притиска власти.“ После таквог кандидовања Влади је остало само то „да истера на биралиште што већи број гласача, како би могла тврдити да је огромна већина народа, управо цео народ за њу“.

С обзиром да је тада уведена само једна, Владина бирачка кутија, она дотадашња „ћорава“, могла је бити укинута.

Но, како више није било „ћораве кутије“, уздржавање од гласања био је једини начин да се изрази опозициони став, али је зато била потребна озбиљна храброст да се уопште не изађе на изборе! Па, ипак, број оних који нису изашли или су убацили неважеће листиће, према изворима „Тајмса“, био је чак 15 одсто, тако да ни, у таквим условима, није остварен идеал тоталитарних режима о стопостотној излазности и асполутној подршци.

Слободан Јовановић се у том тексту из 1953, у емигрантском листу „Порука“ („Поруке и путокази“, Катена мунди, Београд, 2020), запитао зашто су се онда „Титовци“ толико трудили да се играју избора, кад су конгрес своје странке просто могли да преименују у државни парламент. Одговор је, вели он, једноставан: „Њихови западни покровитељи наваљивали су на њих да изврше демократисање својих установа и они су, најзад, пристали, али под условом да се то демократисање изврши у оквиру једнопартијског система, а тај систем почива сав на претпоставци да има једна партија која једина разуме праве народне интересе и којој стога треба дати неограничену власт да би могла усрећити народ, ако треба, и преко његове воље“!  

.   .   .

Да не заборавим: „ћорава кутија“ је назив за гласачку „кутију без листе” која је коришћена на изборима за Уставотворну скупштину ДФЈ, 11. новембра 1945. и изборима за Народну скупштину ФНРЈ, 26. марта 1950. године. Услед великог броја неписмених гласало се убацивањем гумене куглице (овај метод гласања преузет је из Краљевине Србије и Краљевине СХС) или у (црвену) кутију Титове листе Народног фронта или у (црну) кутију без листе.

Куглице су биле од гуме да се, наводно, не би чуо звук приликом спуштања у једну од кутија, али с обзиром да је у тој другој кутији дно било дрвено, приликом пада куглице зачуо би се туп ударац, после чега би такви гласачи били „обележени“ као „народни непријатељи“, односно непријатељи власти којима је одузимана имовина или су хапшени и приморавани да обављају разне јавне радове.

Уочи расписаних избора 1945. Ђилас (али Милован) је на митингу у Београду изговорио и ову претњу: „Ту смо опозицију у рату тукли не гуменим, него оним правим челичним куглицама.“ Чиме је онима који нису потпуно стали уз нову превратничку власт, под паролом „ако нисте са нама, онда сте против нас“, и буквално објављен  - нови рат!

.   .   .

Да су поједине европске организације у својим првим извештајима, прошлога децембра, нашле више него довољно доказа да је изборних нерегуларности било толико да је понављање избора макар у Београду неопходно, довољно је погледати само два примера.

И извештају Парламентарне скупштине Савета Европе (водећа организација за људска права у Европи чија је чланица, поред осталих 45 земаља, и Србија) наводи се, поред осталог: „догодила се организована миграција бирача која је пресудно утицала на исход врло тесних избора за Скупштину града Београда; да је бираче који живе у иностранству организовала и превозила владајућа странка како би гласали за локалне изборе у Београду; веродостојне сумње у идентификоване случајеве организованог превоза бирача, надгледаног гласања, могуће манипулације идентитетом бирача на 14 одсто бирачких места у Београду; недостатак тајности на неким бирачким местима... виђени су мишићави мушкарци како шетају од једног до другог бирачког места у школској згради, на другом месту, такви људи су боравили испред бирачког места, потенцијално утичући на бираче; на једном бирачком месту једна жена је показала шест листића за гласање добијених на њеној адреси, уз тврдњу да те особе тамо не живе; једна екипа је сведочила довожењу гласача из Босне и Херцеговине аутобусима у „Штарк Арену“; па, да је премијерка Ана Брнабић прогласила победу СНС-а у 21.30 за владајућу странку на основу пројекција из незваничних података, а убрзо након тога, председник РИК-а одржао брифинг за медије и поделио исте прелиминарне резултате избора...“ И слично.

Канцеларија за демократске институције и људска права (ODIHR) при Организацији за европску безбедност и сарадњу (OEBS; OSCE) - а ОЕБС је највећа светска међувладина организација која се бави питањима безбедности, али и љуских права, слободе медија и слободних избора – већ у свом прелиминарном извештају, идентификовала је бројне изборне неправилности: куповина гласова, застрашивање и притисак на бираче, организовани превоз бирача, злоупотреба државних ресурса у предизборној кампањи, довођење гласача из других земања да гласају, нарочито на локалним изборима у Београду...

Ишчекујући коначне закључке страних посматрача, напредњаци увелико лобирају да те дефинитивне оцене демократичности или, прецизније, регуларности избора у Србији буду што блаже по овдашњу власт.

.   .   .

Није спорно да је прозападни део опозиције, након децембарских изгора у Србији, користио своје идеолошке партнере и сродне европске страначке групације као канал за скретање пажње на изборне нерегуларности. Али, више је него видљиво да су то радили и владајући напредњаци.

Лобирање као неизоставан и легалан део политичког консалтинга, односно утицање на центре одлучивања и доносиоце одлука је одавно уређен политички и дипломатски простор у институцијама Европске уније. Сами напредњаци су о лобирању и сами доста научили од своје странке „помајке“, немачких демохришћана који су нека врста европског ментора СНС-у већ деценију и по. Сигурно им је знано да су кључне европске институције  преко којих се врши транспарентно, али и „сиво“, конспиративно лобирање, Европска комисија и Савет министара, а највише, Европски парламент, а да је Брисел, европска „Мека лобирања“ у којој делује близу 30.000 лобиста.

Које су кључне адресе (саговорници) којима се лобисти-актери обраћају, односно покушавају да врше на њих утицај ради доношења или недоношења неких одлука?

С обзиром на начин доношења одлука, најтеже је лобирати у Савету министара, јер његови чланови (све земље чланице ЕУ) детаљна упутства и мандате за (не)доношење заједничких одлука добијају из својих земаља. У Европској комисији је то нешто лакше, јер двадесетак хиљада евробирократа у бриселској администрацији, ипак, не може да покрије све друштвене сфере, па су многи више упућени на тзв. експертска знања, а тиме и подложнији утицају лобиста.

У Европском парламенту то изгледа доста лакше - проширено је његово право политичког одлучивања, а посебно поступак саодлучивања, ту су и парламентарни одбори, затим лични контакт са члановима парламента који, ипак, имају мању стручну службу него национални парламенти, на чију помоћ могу да се ослоне, па ту лобисти могу да нађу себи простора у фази припремања информација и стручних мишљења.

Кога више занима ова тема, препоручујем текст текст „Лобизам и политички консалтинг ЕУ“, Герд Лангут (зборник „Менаџмент политичке комуникације“, издавач је управо фондација немачких демохришћана Konrad Adenauer Stiftung, 2011).

.   .   .

Зато је Јовањданско указивање спасиоца са све ЕКСПО-ом у обличју жезла, са све публиком, аудиторијумом и узваницама, пажљиво, Боже им опрости, као фокус групе, пробраним из различитих друштвених, социјалних, полних, демографских, старосних и статусних стратума – највише личило на телекомуникационо развлачење Адамовог смоквиног листа преко свих изборних нерегуларности, прећутног одрицања од Косова и Метохије и почетка сезоне прекопавања Србије према земљовидима белосветских колонијалних експлоататора.

Да не беше оне спортске новинарке у улози конферансијеа која се неопрезно одала („Сви смо се овде скупили због изложбе ЕКСПО!“), и даље би остала да, без одговора, висе у ваздуху безбројна питања: Ко је сазвао овај скуп? Ко је и у чије име и за чије бабе здравље позвао ове људе на овај предизборни партијски скуп, ако никакви нови избори нису расписани? С којим мандатом? По ком критеријуму су у арену позвани гладијатори, а по ком плебс? Је ли ово постизборни страначки збор у циљу демонстрације постизборног инжењеринга?

Је ли ово Врховник,уместо (ако опет буде именована, престићи ће и самог Бају Пашића по броју мандата!) ГОАТ Врховникове Тајнице, прочитао њен будући премијерски – експозе?

Она је, пак, уместо признавања изборне народне воље у Београду, најавила вештачку интелигенцију и да „све постаје (е)аутоматизовано – то је шанса Србије“ и, да, пазите сад - и „Ложионицу“, као, како рече, „пилот пројекат“, ма шта то значило... да л' нас ложи, ко нас ложи, хоће ли неко и шта да уложи, то већ појма немамо?!

А мали Мали докторски закључио да „из ЕКСПО произилазе сви ови пројекти раста, јер тај велики пројекат гура, тражи нове велике пројекте, ЕКСПО је највећи развојни пројекат наше земље у наредном периоду, па ће Београд 2027. бити центар света“!? А, да, и: „Победили смо САД; Шпанију, Тајланд, Аргентину!“

А за све то – цена права ситница! Злодуси међу економистима тврде: тек нешто више од 17 милијарди евра нових кредита!

А Врховник, испод смоквиног листа, о литијуму, скоро као о Косову – само 30 секунди у оних 7200 секунди монолога: Стара влада, као, није хтела, али нека нова влада да размисли, али вечерас нећемо о томе говорити... А никог да га приупита: А ко је то нама изистински командовао прошлом, ко управља овом техничком, а ко ће, противуставно, командовати и будућом владом?

И, јесте: успут, онако, да се Власи не досете, најавио је, можебити, и неко велико расељавање Западне Србије,  пошто ионако, „од Лознице до Бајине Баште не живи више од 110.000 људи“.

.   .   .

Зато је, нажалост, уместо на народну дику, Врховников јовањдански „Скок у будућност – Србија 2027“, више заличио на онај претпоследњи корак, пре одсудног скока Домановићевог „Вође“ у амбис:

 „... Вођа иде напред, уз њега најодважнији, мање двојица. За њих се не зна где су. Опште је мишљење да су издали и побегли... Наједаред се указа грдно велика и дубока каменита јаруга, прави амбис. Обала тако стрма да се није смело ни корачати напред. И одважни застадоше и погледаше вођу. Он, оборене главе, намрштен и замишљен ћути и одважно корача напред лупкајући штапом пред собом то лево, то десно, по свом познатом обичају, а то га је , како многи веле, правило још достојанственијим... Све ближе амбису. Чак и они најхрабрији од најхрабријих дошли у лицу бледи као крпа, а нико не сме ни речи да примети паметном, оштром и одважном вођи. Још два корака, па је вођа до амбиса..

-... напред само, јер без жртава нема ничега!  - тако изговори онај говорник и коракну два корака напред, те га нестаде у јарузи. За њим они најодважнији, а за овима јурнуше сви. Кукњава, стењање, котрљање, јечање по стрмој обали оне грдне рупчаге. Би се заклео човек да нико жив, а камоли здрав и читав, изићи не може из тог амбиса. Али, тврд је човечји живот. Вођа је имао ретку срећу, те се при паду задржао, као и увек, на неком џбуну, те се није повредио, а успео је да се полако искобеља и изиђе на обалу...

... Онај говорник приђе вођи и поче говорити изнемоглим устрепталим  гласом, пуним бола, очајања и горчине: -Куда ћемо?

Вођа ћути.

-Куда нас водиш и где си нас довео? Ми се теби поверисмо заедно са својим породицама и пођосмо за тобом оставивши куће и гробове наших предака не бисмо ли се спасли пропасти у оном неплодном крају, а ти нас горе упропасти. Две стотине породица поведосмо за тобом, а сада преброј колико нас је још остало.

-Па, зар нисте сви на броју? – процеди вођа не дижући главе. - Како то питаш? Дигни главу, погледај, преброј колико нас остаде на овом несрећном  путу! Погледај какви смо ои ми што остадосмо. Боље да нисмо ни остали него да смо овакве наказе. - Не могу да погледам!... - Зашто? - Слеп сам!...

Настаде тајац. - Јеси ли у путу вид изгубио? - Ја сам се  родио слеп...“

Зато, ако је имало мозга и одговорности за ову државу, народ и грађане, решење је једноставно и у њему сам, уочи Нове године, писао у тексту „Затворено због дезинфекције, дезинсекције, дератизације и уклањања отпадних материја“.

Опозиција је, максимализујући своје захтеве и на понављање / поништавање републичких парламентарних и свих локалних избора, већ понудила излазну стратегију и за себе и за Врховника, односно пут ка компромису: да се понове београдски избори и тако обезбеди грађански мир, бар на пола године.

Можда није згорег ни да поновим ону реченицу из Милошевићевог писма којим је, након двоипомесечног пркошења, он, на концу, прихватио наређење Фелипеа Гонзалеса и ОЕБС-а да се призна (покрадена) победа опозиције на изборима у двадесет и нешто градова и општина, 1996. године: „... Државни интерес унапређења односа наше земље са ОЕБС-ом и међународном заједницом у целини далеко превазилази значај било ког броја одборничких места у неколико градова.“   (cvijetinmillivojevic.blogspot.com, 21.1.2024)

Srbija mesec dana nakon izbora: Milivojević i Radomirović u emisiji "Direktno sa Minjom Miletić"

Republička izborna komisija i Gradska izborna komisija proglasile su konačne rezultate izbora održanih 17. decembra prošle godine. Analitičari ocenjuju da bi nova vlada mogla brzo da bude formirana, da će poslanici opozicije prihvatiti mandate, a saglasni su i da će biti ponovljeni izbori u Beogradu.

O tome gde je Srbija mesec dana nakon izbora, a šta donosi rasprava u Evropskom parlamentu o izborima u Srbiji u emisiji Direktno sa Minjom Miletić govorili su politikolog Cvijetin Milivojević i glavni i odgovorni urednik portala "Pištaljka" Vladimir Radomirović.

Na pitanje da li će deo opozicije prihvatiti mandate u republičkom parlamentu, Milivojević je naveo da je priča oko neprihvatanja mandata verovatno završena i da će mandate prihvatiti, navodeći da 13 poslanika koalicije NADA i 13 poslanika sa liste Branimira Nestorovića nisu ni pominjali mogućnost da odustanu od svojih mandata, a kada je reč o listi Srbija protiv nasilja, o tome jedino govorio Nebojša Zelenović.

"Manje-više oni će uzeti te mandate. Ne ide im u prilog ni činjenica da se ne može odreći verifikacije mandata. Vi možete opstruisati rad Skupštine, možete podneti ostavku, svako individualno mora podneti ostvaku. Malo je nevešt način na koji sad taj deo opozicije koji će sigurno uzeti mandate brani to zašto uzimaju mandate, a govore da su izbori bili neregularni i na niovu Srbije. Kažu - pa, eto da bi dobijali novac iz budžeta", rekao je Milivojević i dodao da zato "nisu gadljivi na te mandate uprkos tome što tvrde da su izbori bili neregularni".

Radomirović se saglasio da postoje i finansijski interesi za prihvatanje mandata dela opozicije, a da bi neprihvatanje mandata izneverilo birače.

On smatra da je priča o neprihvatanju mandata bila i pokušaj da se uplete "strani faktor", pre svega poslanici Evropskog parlamenta koji su bili posmatrači na izborima, kao i da je to možda bio pokušaj da se za neke sledeće izbore obezbede, uz pomoć iz inostranstva, bolji uslovi za opoziciju.

"Tu ima stvari na kojima treba raditi, pre svega što se tiče medijske zastupljenosti opozicije, odnosno preteranog pojavljivanja predstavnika vlasti u medijima, tako da postoje stvari na kojima opozicija, pre svega Srbija protiv nasilja, želi da uključi međunarodne posmatrače, odnosno predstavnike EP da bi izborila bolje uslove za sebe i da bi sutra mogla da osvoji više mandata", rekao je Radomirović.

Hoće li biti ponovljeni izbori u Beogradu?

Milivojević kaže da nema razloga da se suviše dugo okleva u formiranju vlade, da u ovom trenutku verovatno nije realna ta priča o poništavanju izbora i na nivou Republike, ali i da će "Vučićeva koalicija" faktički biti prinuđena da ide na ponavljanje beogradskih izbora.

"Ne treba da budemo vidoviti. Danas se oglasio jedan strani ambasador koga ja zovem urednikom unutrašnje politike u Srbiji. On je rekao da očekuje da će se vrlo brzo formirati vlada. Kad kaže očekuje da će vrlo brzo biti formirana vlada, on faktički zahteva to", rekao je Milivojević i naveo da je nažalost uticaj tog amabsadora preveliki i u odnosu na vlast, ali i u odnosu na najveći deo opozicije.

I Radomirović smatra da nas očekuje ponavljanje beogradskih izbora.

"Imaćemo lokalne izbore koji dolaze po redu i tu će biti opet prilika za opoziciju da se pokaže. Mislim da je opozicija ispustila priliku da vodi jednu ozbiljnu kampanju, tako da su nezadovoljstvo građana iskoristile neke grupe građana koje su čak ostvarile vrlo dobre rezultate u nekim manjim mestima", rekao je Radomirović.

Kakva je poruka debate u Evropskom parlamentu?

Milivojević je ocenio da je rasprava u Evropskom parlamentu o izborima u Srbiji vrlo direktna poruka vlastima u Beogradu da čak i njihovi prirodni partneri, na primer iz Evropske narodne partije, čiji najveći deo poslanika iz te grupacije govori o tome da nije bilo izbornih regularnosti, nisu sprečili da se o tome raspravlja, iako su mogli.

Radomirović je naveo da je pažljivo pratio debatu u Evropskom parlamentu i da se većina govora se završavala konstatacijom da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, da se nije uskladila sa spoljnom politikom EU i da destabilizuje ceo region Balkana time što ne priznaje Kosovo.

"Čini mi se da je poruka i vlasti i opoziciji u Srbiji da Srbija uvede sankcije Rusiji. Ne bi se raspravljalo o bilo kakvim nepravilnostima na izborima u našoj zemlji, a kad bi neko priznao nezavisnost Kosova, onda bi, verovatno, taj bio proglašen za najboljeg političara u Evropi u poslednjih 50 godina i Srbija bi bila hvaljena kao oaza demokratije i stabilnosti na Balkanu", rekao je Radomirović. (euronews.rs, TV Euronews Serbia, emisija „Direktno sa Minjom Miletić“, autorka i voditeljka Minja Miletić, 19.1.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=trPdie1Kpy8&pp=ygVkU3JiaWphIG1lc2VjIGRhbmEgbmFrb24gaXpib3JhOiBNaWxpdm9qZXZpxIcgaSBSYWRvbWlyb3ZpxIcgdSBlbWlzaWppICJEaXJla3RubyBzYSBNaW5qb20gTWlsZXRpxIciIA%3D%3D

https://www.euronews.rs/srbija/politika/111675/srbija-mesec-dana-nakon-izbora-milivojevic-i-radomirovic-u-emisiji-direktno-sa-minjom-miletic/vest

Cvijetin Milivojević: Političari nisu dorasli trenutku u kome se nalazimo!

Gost emisije "Intervju" bio je Cvijetin Milivojević, novinar i politički analitičar. Trostruki je dobitnik nagrade „Borivoje Mirković“, prvi dobitnik novinarske nagrade „Stanislav Staša Marinković“ (1993) i prvi dobitnik nagrade UNS "Bogdan Tirnanić" za najbolju kolumnu ili komentar u Srbiji (2011). Direktor agencije za odnose sa javnošću „Pragma“ i autor nekoliko knjiga. Preporučujemo Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.

Intervju je snimljen 11.01.2024. godine u našim prostorijama, u Beogradu. Emisiju je vodio novinar Aleksandar Pavković. (zvanični youtube kanal „Balkan info“, emisija „Intervju“, 18.1.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=k_pGrKl_hLM&pp=ygULYmFsa2FuIGluZm8%3D

Rezultat američkih sankcija: Umjesto kooperativnosti, dobili radikalnog Dodika okrenutog ka Rusiji i Kini

Prije sedam godina SAD su uvele prve sankcije protiv aktuelnog predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika, a nakon toga lider SNSD našao se još nekoliko puta na meti američkog kažnjavanja, kao i brojni drugi visoki funkcioneri aktuelne vlasti u Srpskoj.

Iako je svrha sankcionisanja i uvrštavanja na američku “crnu listu” Dodika i ostalih visokih zvaničnika Srpske, kako je obrazlagano, bilo njihovo “antidejtonsko djelovanje”, odnosno način “vaspitnog kažnjavanja” onih koji se protive američkoj viziji poslijeratnog uređenja i puta BiH, neutralnom posmatraču djeluje da su sankcije postigle kontraefekat, odnosno da ni Dodik, kao ni ostala lica s “crne liste”, ni za pedalj nisu promijenile svoj dotadašnji način političkog djelovanja.

Podsjećamo, lider SNSD na američku “crnu listu” prvi put je dospio 17. januara 2017. godine, a povod za sankcionisanje bilo je organizovanje referenduma o Danu Republike Srpske.

Klimavi rezultati

“Podebljavanje” američkih sankcija Dodiku dogodilo se početkom 2022. godine, a kako je navedeno u Izvršnoj uredbi američkog Ministarstva finansija, odnosno odjeljenja tog ministarstva zaduženog za sankcije (OFAC), lideru SNSD “odrezane” su nove kazne zbog “odgovornosti ili saučesništva za direktno ili indirektno učešće u kršenju i opstrukcijama u provođenju Dejtonskog mirovnog sporazuma, kao i zbog koruptivnog djelovanja”.

U oktobru prošle godine OFAC je uveo nove sankcije Dodiku, ali i članovima njegove porodice (sinu Igoru i ćerki Gorici), a pod sankcijama našli su se i srpski član Predsjedništva BiH Željka Cvijanović, predsjednik Narodne skupštine RS Nenad Stevandić, premijer Radovan Višković, ministar pravde Miloš Bukejlović, ministar zdravlja i socijalne zaštite Alen Šeranić, lider SP Petar Đokić…

Da li je američko “kažnjavanje” Milorada Dodika dovelo do bilo kakvih promjena u načinu njegovog političkog djelovanja, za mišljenje smo pitali političkog analitičara Tanju Topić. Ona smatra da ako ćemo sankcije posmatrati isključivo iz “vizure” koliko su doprinijele “utišavanju” Milorada Dodika, slobodno se može reći da su one imale suprotan efekat.

– On (Dodik) je u retoričkom smislu postao radikalniji, njegove političke poruke su agresivnije i svedene na brojne prijetnje, kako prema SAD, dijelu međunarodne zajednice, tako i prema nekim od domaćih političkih aktera – ističe Topićeva.

Međutim, kako dodaje, ako stvari posmatramo u sferi političkog djelovanja, Dodik, prema njenim riječima, nije ostvario niti jednu od svojih ranijih prijetnji, prije svega onu da će organizovati referendum o samostalnosti Republike Srpske.

– Dakle, ipak ne možemo reći da sankcije nisu dale određene rezultate – smatra Topićeva.

Politički analitičar i direktor PR agencije “Pragma” iz Beograda, Cvijetin Milivojević, za Srpskainfo kaže da ne vjeruje da je američkim sankcijama, koje traju već punih sedam godina, Milorad Dodik “pogođen na ličnom nivou”.

– Pretpostavljam da je on isuviše lukav političar i da nije držao svoje račune u SAD – kaže Milivojević za naš portal.

Zagrljaj Rusije

Na pitanje da li su sankcije Dodiku, iz američkog ugla gledanja, urodile plodom, Milivojević odgovara da su one, prema njegovom mišljenju, bile čak i kontraproduktivne te da su od Dodika, koji je, kako navodi, u nekim fazama svoje političke karijere bio “hiperkonstruktivan” kada je riječ o pritiscima sa Zapada, dobili Dodika koji je postao beskompromisan kad je riječ o stranim pritiscima.

– Što su sankcije, prijetnje i pritisci jači, Dodik pokazuje sve više smjelosti da to ne prihvata. Ono što je takođe novo jeste to da on sada počinje da razmišlja o vrlo jasnim i glasnim alternativama, čega nije bilo u ranijoj fazi njegove vlasti prije sedam ili osam godina. Sada Dodik ne samo da govori, već i djeluje vrlo konkretno kad je u pitanju ustavno-pravna pozicija Republike Srpske, a dosta vješto se poziva i na ono što zaista jeste suština Dejtonskog sporazuma, čime je dobio novi manevarski prostor – smatra Milivojević.

Treća, i po Milivojevićevoj ocjeni možda najvažnija stvar, jeste to da je sankcijama Zapada Republika Srpska, kako kaže, doslovno gurnuta u zagrljaj Rusije.

– Pretpostavljam da Zapadu to nije bio cilj, već da natjeraju Republiku Srpsku da odričući se dijela svog identiteta potraži sebe u EU. Umjesto toga, desilo se ono što Vašington i Brisel nisu očekivali, a to je da je Republika Srpska, kao jedini način svog spasa, našla podršku u Rusiji i Kini – zaključuje Milivojević. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Boris Knežević, 18.1.2024)