Prije mjesec dana, Srbija je glasala na parlamentarnim i djelimično lokalnim izborima.
Međutim, izborni proces još nije zaokružen.
Vlast najavljuje skoro formiranje parlamenta, dok opozicija
i dalje poziva na ponavljanje izbora prema novim uslovima. (www.balkans.aljazeera.net, TV AJ,
Dušan Hadži Nikolić, 17.1.2024)
Politikolog Cvijetin Milivojević, gostujući u emisiji Marker razgovor, rekao je da je i samo prikupljanje potpisa bilo početak izborne krađe, te da je jasno da su se desili i izborni i postizborni inženjering.
On je istakao i da je video primedbe od strane vlasti da
opozicija danas (na protestu ispred RIK-a) pokušava da se na neki način
politički okoristi jednim tragičnim događajem kao što je ubistvo Olivera
Ivanovića.
“To možda stoji, ali stoji i nešto drugo. Šest godina unazad
vidimo da na komemoracijama povodom godišnjice ubistva, atentata zapravo, jer čovek je sa šest metaka sa leđa, u
trenutku kad su navodno bile isključene kamere, kako se najviši predstavnici
vlasti zapravo pojavljuju na tim komemoracijama, a ne žele da udostoje građane
Srbije nečemu što je inače zakonska obaveza. Ima jedan medij sa nacionalnom
frekvencijom koji je objavljivao spot poternicu koja je rezultirala, nažalost,
ubistvom gospodina Ivanovića. A taj medij odbija, iako je po zakonu obavezan da
obelodani ko je naručio taj spot, autor, finansijer. Šest godina unazad ta
vlast odbija da pritisne taj medij da uradi ono što je njegova zakonska
obaveza. Šest godina unazad REM ne reaguje. U tom zakonu o oglašavanju piše,
ako glavni urednik i direktor odbiju da saopšte ime naručioca, finansijera i
kreatora takvog televizijskog spota, taj medij biva kažnjen zabranom emitovanja
programa od šest do dvanaest meseci. Medij se zove televizija Pink, da budem
konkretan, to je najgledaniji medij u ovoj zemlji. Pričati o tome kako su
nemoralni iz opozicije što su baš za danas zakazali nastavak svog protesta,
koji je inače povodom izborne izborne regularnosti, je pomalo besmisleno.
Mislim da vlast ne čini dovoljno, znam da su njima delimično ruke vezane jer
najveći deo istrage u vezi sa ubistvom koje je Oliver Ivanovića, vodi zapravo
Priština, ali i Beograd ne čini mnogo više od onoga što je učinjeno da se sazna
ko su, makar naručioci, ako ne znamo ko je egzekutor tog ubistva”, ističe
Milivojević.
On smatra da je izlazna strategija, što se izbora tiče, vrlo
jednostavna, te da se ona nalazi između reči poništavanje i ponavljanje.
“Najelagantniji, najčasniji izlaz iz ovoga je da vlast
praktično ide na ponavljanje izbora. Kako će ona to predstaviti, pre svega
svojim biračima, to je na njima. Verovatno će reći da grupacija profesora
Nestorovića ne želi da podrži ni vladajuću koaliciju, ni opoziciju i ne može se
formirati nova vlast. Ona se može formirati kao što se formirala i prethodno,
da vas podsetim. Znamo šta su Beograđani izabrali na izborima. Opozicija kaže
da brani izbornu volju građana, i tu je u pravu. Dakle, Beograđani su dali
70.000 glasova više na ovim izborima opoziciji ukupno u odnosu na stranke
vladajuće koalicije. Kao što su i na prethodnim izborima 2022. godine
Beograđani takođe dali 70.000 glasova više opoziciji. Tada opozicija nije
umela, nije htela i ne znam zašto, nije sačuvala izbornu volju građana.
Opozicija je prihvatila da rezultat 55-55 po broju odbornika bude ipak 56 prema
54 i nove izbore za 6 do 9 meseci. Sada se oglasio i Evropski parlament, to je
postalo vrlo ozbiljno, i vrlo verovatno će biti
političkog pritiska na donosioce svih odluka. A zna se da je donosilac
svih odluka, nažalost čovek koji to po ustavu ne bi smeo da radi, zove se
Aleksandar Vučić. Kakve on ima veze sa beogradskim izborima?”, naglašava
Milivojević I dodaje da je očigledno da on odlučuje hoće li izbori biti
ponovljeni ili poništeni.
Milivojević ističe da je prikupljanje potpisa početak
izborne krađe.
“Imali smo na republičkim izborima 18 izbornih lista. Od
toga možete staviti ruku u vatru da su četiri liste zapravo regularno skupile
potpise. Ali to nije prvi put, dešavalo se i ranije. Sada je to postalo fatalno
važno. Videli ste glasanje u Republičkoj izbornoj komisiji za konačne rezultate
izbora? Jeste videli rezultate glasanja? 20 prema 13, znači da su preko 10 njih
zapravo predstavnici fantomskih lista, satelitskih lista, koji su na izbore
izašli uz potpise kojima je skupila vlast, da bi vlast obezbedila sebi većinu u
svim izbornim komisijama”, kaže on i dodaje da je više nego jasno da se desio
izborni, ali da se dešava i postizborni inženjering.
“To je tumačenje tipa možda ćemo da formiramo vlast,
razgovaraćemo, a vidite da se u Beogradu deo vladajuće koalicije čak hvali da
pregovara sa nekim, da tako kažem, potkupljivim odbornicima opozicije,
pokušavajući da ih prebaci na drugu stranu. Pa šta je to nego obmana birača? To
je krađa izborne volje, kao što se desilo i 2022. godine. Zato što je veći deo
javnosti prećutao tako nešto, ovo se ponovilo. I naravno, opozicija je
prihvatila, progutala je mamac, polakomila se I izašla na parlamentarne i
beogradske izbore jer su bili sigurni da
će, uprkos izbornim krađama, dobiti beogradske. E, pošto nisu dobili, sad su se
na neki način opametili", kaže Milivojević.
Na pitanje šta je strategija Srpske napredne stranke i da li
vidi spremnost na bilo kakav kompromis, on naglašava da tu postoji veliki
problem.
“Da nije EXPO u igri, verujem da bi Srpska napredna stranka
na kraju prihvatila da nije pobedila u Beogradu i na neki način lakše
prepustila Beograd opoziciji. Ali s obzirom da je reč o ogromnom projektu na
nivou Republike koji se, ipak, operativno određuje u gradu jer je to projekat
grada Beograda, te da je to to vreme u kojem će biti završeni ili završavani
objekti za EXPO, sve to predstavlja veliki problem. Sada se traži neki način da
se iz svega izađe sa eventualno ponovljenim izborima na kojima bi se potrudili
da ponovo na neki način pokušaju da ih dobiju. Zato i razumem zašto se
odugovlači ta konačna odluka i zašto na neki način vlast paralelno pokušava da
se na neki način umili delu zapadnih moćnika koji ih pritiskaju da faktički
priznaju da su napravili izbornu krađu na nivou Beograda. Time što se iznenada
od 1. januara prihvata, na primer, ono zbog čega su Srbi pre samo godinu i
nešto dana pozvani na barikade, a to su registarske tablice Republike Kosova”,
ističe Milivojević.
On naglašava i da je član predsedništvas SNS Vladimir
Đukanović, u ime Vučića, glavni ispitivač fokus grupa i onaj koji vrši
testiranje javnosti.
“Kada se pominje politički dijalog, moram pomenuti još jednu
grešku koju je opozicija napravila. Setite se da je, posle drugog velikog
protesta povodom ona dva masakra u maju, koji je bio zaista masovan i bio je
građanski a ne politički, Vučić bio jako uplašen i da je pozvao na dijalog i
ponudio razgovore. Opozicija s gnušanjem odbila ove stvari. Odbili su dijalog,
odbili su beogradske izbore koje su mogli dobiti u tom trenutku, da su bili odvojeni i opozicija bi ih dobila
bez problema”, ističe Milivojević i dodaje da je svih šest beogradskih opština,
pojedinačno gledano, na ovim beogradskim izborima je dobila opozicija.
On ističe da smo imali izbore na svim nivoima na kojima se
sve izborne liste zovu “Aleksandar Vučić za nešto” i da na njima nikakva Srpska
napredna stranka nije učestvovala.
“Svuda u normalnom svetu, a tako je u svih 27 zemalja EU i u
zemljama koje su, po nivou demokratije, čak i ispod Srbije, kao što su naše
komšije Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Albanija, nigde se u istom
danu ne održavaju lokalni izbori i veliki izbori. Zašto? Pa na lokalnim
izborima se odlučuje o tome ko će poboljšati život u lokalnoj zajednici. Ko to
može da uradi, a ko ne može. Ne onaj ko je pre šest godina obećao izgradnju
kanalizacije za 200.000 Beograđana koji žive sa leve obale Dunava, pa posle
šest godina nije započet ni ašov, a sada nudi metro. Taj ne bi dobio na
lokalnim izborima, a opozicija očigledno nije shvatila da se lokalni izbori
moraju jedino i isključivo održati sami, bez predsedničkih i bez parlamentarnih
izbora”, kaže Milivojević.
On ističe da ne zna
koliko će se međunarodna zajednica ozbiljno baviti izborima u Srbiji, ali da mu
se čini da bi svaka vrsta međunarodne arbitraže bila fatalno loša po vladajuću
stranku, tako da ona neće dozvoliti da dođe do međunarodne arbitraže.
“Milošević je napravio grešku kada je došao Felipe Gonzales
i diktirao Miloševiću obavezu da mora priznati sve lokalne izbore, a on je tada
čak priznao i lokalne izbore u gradovima gde opozicija nije pobedila.
Objašnjenje koje je Milošević tada dao je vrlo zanimljivo, a ono je
glasilo: “Zbog mogućeg narušavanja
međunarodnog ugleda Srbije prihvatam rezultate OEBSA”. To nam verovatno sledi i
sada ako se stvari budu zaoštravale. Postoji naravno i drugi način. Da
opozicija iznenada odustane od svega”, kaže Milivojević.
Što se tiče stanja medijske scene u to vreme, on kaže da
postoji ogromna razlika u odnosu na ono što imamo danas.
“Čak i u vreme Miloševića je bilo više mogućnosti. Prvo,
bilo je manje medija. Drugo, kada govorimo o lokalu, svaki veći grad je imao
lokalnu radio i televizijsku stanicu koja je bila manje-više slobodna. Mislim
da dobar deo odgovornosti za ovo stanje imaju oni reformatori našeg medijskog
sistema koji su došli posle 5. oktobra, koji su prihvatili da država mora da
izađe iz medija. Kad kažete država, to nije samo izlazak vladajuće stranke. To
je izlazak i opštinskih i lokalnih samouprava. Van Beograda ne postoji nijedan
ozbiljan medij koji drugačije razmišlja. Naravno da je to SNS iskoristio i
napravio je propagandistička čudovišta od većine medija, tako da izbor
današnjih novinara nije veliki. Nemaju oni puno mogućnosti da biraju posao, da
prelaze iz jednog medija u drugi. Mi tada jesmo pravili nešto što je
nenormalno. To je bio entuzijazam. Napustite fantastičnu platu u stranom
izdavaču i odete u avanturu koja se zove traganje za istinom, ali verovatno se
i taj entuzijazam izgubio sa godinama, sa novim vremenima, novim
tehnologijama", ističe Milivojević.
Komentarišući to što Ana Brnabić verovatno neće biti na
mestu premijerke, Milivojević kaže da
nije primetio neki veliki napredak u onome što je bila kada je prvi put postala
premijer, “osim što se danas zaista specijalizovala da bude glavni
propagandista SNS-a”.
“Sećate se kada je
prvi put izabrana da nije ni bila članica SNS-a. A šta ona zaista zna, šta je
njena specijalnost, šta je nju kvalifikovalo za premijerku?”, pita Milivojević
i dodaje da na pitanje ko će biti novi premijer odgovor nema niko ni u SNS-u,
te da to zna samo Aleksandar Vučić.
“Mislim da je nju kandidovao neki uticaj sa strane, ono u
šta se upravo Vučić kune da nikada stranci neće odlučivati ko će biti na kojoj
poziciji u Srbiji. Ja baš mislim da je to to”, ističe on.
Milivojević ističe da očekuje da će se, i ovog puta, slušati
stranci s obe strane, i sa istoka i sa zapada, te da tako svaka vlada liči prethodnoj vladi.
“Samo se menjaju imena. Imate dvojicu koji su po volji
Vašingtona, dvoje koje su po volji Moskve, jedan po volji Nemaca”, naglašava on
i dodaje da smatra da najveće šanse za premijersku poziciju ima Miloš Vučević
“S obzirom na to da mi zapravo nemamo predsednika vlade u
ustavnopravnom kapacitetu, a ne zaboravite, po našem ustavu vlada vodi
unutrašnju i spoljnu politiku, a ne nekakav predstavnik Republike koji je
ceremonijalna stvar, onda je potpuno
nebitno ko će biti premijer. Voleo bih da Vučić bude premijer, jer on zaista
ima najveći politički rejting. I nemojte da se krijete iza nečega što se zove
predsednik Republike, a istovremeno uređujete i zakonodavnu, i izvršnu, i
sudsku vlast u ovoj zemlji”, ističe Milivojević.
Milivojević je prokomentarisao i dešavanja vezana za Kosovo
i Metohiju,
“Formiranje zajednice Srpskih opština je žvaka za ludaka. Da
budem vrlo konkretan, od 2013. godine meni je zabranjen pristup RTS-u zato što
sam kritikovao prvi briselski sporazum. Ispostavilo sam se u pravu. Zajednica
Srpskih opština je trebala biti formirana do februara 2014. Čak je I Vilijem
Voker danas dao izjavu u kojoj je
primetio da kasnimo deset godina. A s druge strane, sve ono što je Vučić
potpisao, pardon, Dačić parafirao, a Vučić bio sa njim, kao prvi potpredsednik
vlade, Srbija je ispunila. Kosovo se može razrešiti jedino vanustavnim
delovanjem, na primer, Aleksandra Vučića, u šta ja neću da verujem, jer je
svako odricanje od dela teritorije protivustavno i podleže krivičnoj
odgovornosti onog ko donese takvu odluku ili potpiše takvu odluku. Istovremeno,
upozoravam na nešto što je jako bitno, što naša javnost ne primećuje. Zašto do
sada nije formirana Zajednica Srpskih opština? Zato što svi premijeri Kosova
kažu da to nije u skladu sa ustavom. I njihovi ustavni sudovi kažu da to nije u
skladu sa ustavom Kosova. U isto vreme, u preambuli našeg ustava piše da je
Kosovo i Metohija deo Srbije, a našeg predsednika, jer je on jedini pregovarač
svih ovih 12 godina, to očigledno za sada ni na šta nije obavezivalo. Nadam se
da će konačni dogovor podrazumevati to da Vučić neće prihvatiti nezavisnost
Kosova ili njegov ulazak u UN. Sve drugo bi značilo, a ja ne bih voleo da se to
desi, da će on biti u zatvoru”, ističe Milivojević.
Na konstataciju da je
nedavno rekao da trenutno vlada neka čudna apatija i kolaboracija između Zapada,
Moskve i većine glasača u Srbiji koji su svi na neki način dali podršku Vučiću,
i pitanje na kom putu je Srbija, evropskom, ruskom, putu nesvrstanih ili, kako
to vole da kažu iz vladajućih struktura, na svom putu, Milivojević kaže da su
svi su zapravo navijali za Vučića na ovim izborima.
“I Kinezi, i Rusi, i Amerikanci, i najveći deo Evropske
unije, i NATO, dakle svi. Zašto? Pa pretpostavljam da je svima nešto obećano.
Šta je obećano, to zaista ne znam niti želim da nagađam. Dakle, to nije dobro.
To onda znači da ipak nismo na svom putu”, zaključio je u Marker razgovoru
Cvijetin Milivojević. (www.insajder.net,
TV Insajder, voditeljka Milica Babić, 16.1.2024)
Ni mesec dana posle izbora u Beogradu nije izvesno ima li
većine u gradskoj skupštini, zbog čega su sve izvesniji ponovljeni izbori. Kako
stvari sada stoje, teško je očekivati dramatično drugačije izborne liste, iako
je sigurno da propale koalicije Zavetnika i Dveri neće biti. Analitičari
očekuju da tri najjače opozicione liste nastupe u istom sastavu, s tim što
ostavljaju mogućnost da se pojavi i neka nova lista.
Moguće nove koalicije
u Beogradu
Dok se svakog dana čeka da Gradska izborna komisija zvanično
proglasi konačne rezultate beogradskih izbora, jasna je podela odborničkih
mandata u gradskoj skupštini:
SNS 49 mandata
Srbija protiv nasilja 43 mandata
Koalicija NADA 7 mandata
Dr Branimir Nestorović 6 mandata ("Mi, glas iz
naroda")
SPS 5 mandata.
Za većinu u gradskoj skupštini i formiranje vlasti potrebna
je većina od 56 od ukupno 110 odbornika.
SNS-u i SPS-u
nedostaju dva odbornika
Trenutna raspodela snaga u gradskom parlamentu je sledeća:
54 mandata ima aktuelna vladajuća koalicija u Beogradu koju
čine SNS i SPS,
50 odbornika imaju lista "Srbija protiv nasilja" i
koalicija "NADA" koje su se izjasnile da su spremne da ruše
dosadašnju vlast,
6 mandata ima pokret dr Nestorovića koji za sada ne želi da
podrži ni vladajuću koaliciju, ni listu "Srbiju protiv nasilja".
Najrealnije je da zato imamo ponovljene izbore u Beogradu na
proleće, kada su na programu i redovni opštinski izbori u prestonici.
"Srbija protiv
nasilja" i NADA na jednoj listi? Malo verovatno
Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, kaže da su u
opoziciji izvesne tri liste na eventualnim ponovljenim beogradskim izborima.
- To su "Srbija protiv nasilja", Nova DSS - POKS i
pokret Branimira Nestorovića. Videćemo da li će eventualno SNS i SPS činiti
jednu listu. To će zavisiti od istraživanja javnog mnjenja i odgovora na
pitanje da li bi zajednička lista dala sinergetski efekat glasova - kaže Klačar
za "Blic".
Klačar kaže da koalicije Zavetnici - Dveri neće biti.
- Neizvesna bi bila i situacija sa SDS Borisa Tadića,
"Dosta je bilo" Saše Radulovića, Narodnom strankom, Čedomirom
Jovanovićem... Svi oni su zabeležili loš rezultat, tako da bi novi izlazak
mogao da bude samo trošenje resursa - kaže Klačar.
Mala je mogućnost da se koalicija NADA nađe na jednoj listi
sa "Srbijom protiv nasilja".
- Odnosi im jesu napredovali, ali ima još pitanja koji
sprečavaju zajednički nastup. Ta koalicija bi verovatno negativno uticala na
glasače i jednih i drugih, jer se radi o različitim profilima birača. Koalicija
bi bila veoma diskutabilna za Miloša Jovanovića i NADA, pogotovo sada kada je
posle izbora urušen desni blok. Jovanović će verovatno zaigrati na kartu da u
novim uslovima osnaži svoje biračko telo - kaže Klačar.
Klačar ne isključuje mogućnost da se na ponovljenim izborima
u Beogradu nađe i neka nova lista.
- Tu, pre svega, mislim na Savu Manojlovića koji bi sa
svojim pokretom mogao da uđe u politiku. Ako se ima u vidu da bi sledeći izbori
bili tek 2027. godine, onda bi ponovljeni izbori bili poslednji voz za
Manojlovića ukoliko hoće da se bavi politikom. Veoma je težak trenutak za
ulazak, jer tempo diktiraju dve liste: SNS i "Srbija protiv nasilja".
Manojlović bi ulaskom u politiku preuzeo i rizik nekakve vrste podela u
opoziciji - kaže Klačar.
Milivojević: Idealno
za građane dve-tri liste, ali biće ih više
Cvijetin Milivojević,
politički analitičar, smatra da bi iz ugla građana idealno bilo da na
ponovljenim beogradskim izborima imamo dve ili najviše tri izborne liste.
- S jedne strane, da
imamo listu na kojoj će biti zajedno "Srbija protiv nasilja",
koalicija NADA, Dveri, Narodna stranka i ostali, a s druge strane aktuelnu
vladajuću koaliciju SNS i SPS. Treću listu bi mogao da čini pokret Branislava
Nestorovića, jer ako ne podrži ni jedne, ni druge, pokazaće principijelnost i
ispuniti očekivanja svojih birača koji nisu glasali ni za vlast, ni za
proevropsku opoziciju - kaže Milivojević za "Blic".
Ipak, iskustvo mu
govori da će opet biti znatno više lista.
- Verovatno će tu
biti liste koje nisu zadovoljne brojem mandata koji im se nudi u koalicijama,
ali i takozvani "zagađivači" koji nisu tu zbog glasova, nego samo da
bi se ostvarila prevlast u telima izbornih komisija - kaže Milivojević. (www.blic.rs, Blic, Marko Tašković, 16.1.2024)
U parlament je ušlo deset lista, a druga najjača snaga iza Srpske napredne stranke je lista “Srbija protiv nasilja” sa osvojenih 65 mandata.
Republička izborna komisija proglasila je konačne rezultate
izbora u Srbiji održanih 17. decembra. U parlament je ušlo deset lista, a druga
najjača snaga iza Srpske napredne stranke je lista “Srbija protiv nasilja” sa
osvojenih 65 mandata. Ova lista traži poništavanje izbora na svim nivoima, zbog
navoda o izbornoj krađi. Zbog toga najavljuje i nove proteste, a još nije
donesena ni konačna odluka o tome da li će koalicija “Srbija protiv nasilja”
uopšte preuzeti mandate. (www.balkans.aljazeera.net, TV Al Jazeera Balkan,
13.1.2024)
https://balkans.aljazeera.net/videos/2024/1/13/opozicija-jos-bez-dogovora-o-preuzimanju-mandata
Gosti emisije:
VLADIMIR VULETIĆ, sociolog
DEJAN VUK STANKOVIĆ, politički analitičar
CVIJETIN MILIVOJEVIĆ, politikolog
Vanredni izbori su završeni, pripremaju se redovni lokalni.
Da li ćemo u novu kampanju ući kao društvo u kojem se svakim danom produbljuju
podele, podgreva atmosfera mržnje, organizuju protesti na ulicama ili će
tenzije splasnuti? Da li su u pravu oni koji tvrde da je opozicija ostala
zaglavljena u devedesetim, ali da nema ništa od nasilnog rušenja institucija
jer Srbija nije ista? Šta se očekuje od nove Vlade Srbije? Da li će opstati na
dosadašnjem kursu vojne neutralnosti, neuvođenja sankcija Rusiji i
spoljnopolitičkog balansiranja? Hoće li njena konstrukcija zavisiti od raspleta
političke situacije u Beogradu?
O ovim i drugim temama, u emisiji "Signali" na
Radio-televiziji Vojvodine, razgovarali su sociolog Vladimir Vuletić, politički
analitičar Dejan Vuk Stanković i politikolog Cvijetin Milivojević.
Vuletić je rekao da se ne plaši toga da može da dođe do bilo
kakve radikalizacije na ulicama Beograda, nakon nedavno završenih izbora, jer
smo posle svakih izbora imali neku vrstu radikalizacije.
„Posle predsedničkih izbora smo imali proteste „1 od 5
miliona“, pa ih ima ih sada, a povodi su različiti. Kada je reč o običnim
ljudima, nema neke velike tenzije, a sami izbori su protekli bez incidenata.
Obični ljudi ne vide tenziju. To što političke partije organizuju demonstracije
u Beogradu i sa kojim motivima, je nešto drugo“, kaže on.
Vuletić kaže da bio na jednom „velikom“ protestu u Beogradu,
koji je na TV ekranu izgledao kao rat, a da u centru Beograda nikoga nije bilo
do pred Skupštinu.
„To nije bilo tog obima kako je predstavljeno na domaćim i
regionalnim medijima. Ko ima od toga interes, teško je reći. Vidim da deo
medija koji podržava vlast pumpa celu priču oko radikalizacije zato što im
odgovara polarizacija. Sve stranke mobilišu ljude i imaju interes da se emocije
i polarizacija podižu“, kaže on.
Vuletić ističe da je sadašnja opozicija sada već gladna
vlasti, jer dugo već nema pristup izvorima finansiranja, kao i da od toga
zavise i interesi ljudi koji u protestima učestvuju.
„Na protestima su uglavnom bili interesno povezani ljudi“,
zaključuje on.
Milivojević, sa druge
strane, smatra da sada, nakon što je Republička izborna komisija saopštila
konačne rezultate, ponavljanje izbora ne bi ništa promenilo.
„Na izborima u
Beogradu je bilo izbornih neregularnosti, namerno ne kažem krađe, a to je
potvrdila vlast. Sada može da se ide u četiri smera, ono što će činiti
opozicija. Prva adresa je obraćanje Ustavnom sudu. Drugo, očekuje se da će
moćne zemlje EU, na prvom mestu Nemačka, vršiti dodatni pritisak na vlast da se
reši pitanje neregularnosti izbora. Treće, doći će do vaninstitucionalnog
pritiska na vlast na ulici, kombinovano sa političkim zahtevima lično
Aleksandru Vučiću“, smatra on.
Milivojević je uveren
da institucija sistema same neće reagovati, ukoliko Aleksandar Vučić ne kaže da
sada treba da se pozabave svojim poslom“, ističe on.
„Kada su u pitanju
optužbe za veliki broj fantomskih birača koji su glasali na izborima,
Milivojević kaže da priča oko promene prebivališta nije tema za Mininstarstvo
državne uprave i lokalne samouprave, koje samo dobija podatke o adresama birača
iz MUP-a“, navodi on i dodaje se time otvara mnogo štošta.
Milivojević kaže da
primećuje kako opozicija sada proširuje zahteve, te da je njima minimum onoga
na šta bi pristali da se ponove beogradski izbori, o čemu će, smatra, odlučiti
Vučić.
Stanković kaže kako nema šanse da se ponove izbore zato što
to traži opozicija, te da jedino može da se ponove u Beogradu ukoliko ne bude
moglo da se dođe do većine u Skupštini Grada.
„Ali da se mi ne zavaravamo, kada bi Vučić uveo sankcije
Rusiji i priznao nezavisnost Kosova, odmah bi stale sve kritike na račun
regularnosti izbora“, ističe on i pita se zašto bi Vučić menjao izbornu volju
građana.
Stanković kaže da nekakav jači pritisak ulice ne postoji,
kao i da je međunarodna zajednica prilično raznorodna u svojim stavovima., što
smo mogli da vidimo u izjavama izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju
Vladimira Bilčika.
„Nemačka gura kosovsku nezavisnost, pa zato sada guraju
priču o neregularnim izborima, zarobljenim medijima i neuvođenju sankcija
Rusiji. Ipak, malo ko od građana Srbije više veruje u evropsku perspektivu
Srbije, ta šargarepa je istrulela“, smatra on.
Stanković objašnjava da pritisak ulice danas postoji samo
simbolički.
„Devedesetih godina prošlog veka pritisak ulice bio
legitiman jer je opozicija pobedila u velikim gradovima, Beogradu, Novom Sadu,
Nišu... Vlast nije htela da to prizna i došlo je do pobune. Dalje, Vojislav
Koštunica je pobedio Slobodana Miloševića 24. septembra 2000. godine. Da bi
došlo do pritiska ulice, mora prvo da dođe do pobede na izborima“, zaključuje
on.
Vuletić kaže kako mu se čini da mnoge stvari koje je
opozicija radila jesu potezi koji su išli na ruku vlasti, da se stvara
atmosfera da od Vučića sve zavisi, a da to njemu odgovara.
„Zar nije normalnije da, ako imate prigovore, idete prvo sa
prigovorom RIK-u, pa na Ustavni sud, pa tek onda ka međunarodnim institucijama?
Neobično je da iste večeri kada su saopšteni rezultati, vi izađete sa tvrdnjom
da je 40.000 glasova ukradeno. To je opasno. Postoji neka procedura, pa ako ste
i nakon nje nezadovoljni, onda idete u štrajk glađu“, navodi on.
Vuletić kaže da je ovde je sve predstava, da se sve radi
kako bi se podigla temperatura i nezadovoljstvo kod ljudi.
„Kako ja da znam da li je nečega bilo ili ne? Valjda postoje
sudovi i institucije. Zašto bih ja verovao na reč bilo kome“, pita se on.
Milivojević podseća
da je Aleksandar Vučić mogao samo da priželjkuje da opozicija zatraži izbore
jesenas, svesna toga da je to samoubistvo i autogol.
„Da ne govorim o tome
da je Srbija poslednja crna rupa u Evropi, gde se lokalni izbori održavaju
zajedno sa parlamentarnim i vi na lokalnim izborima glasate za Aleksandra
Vučića“, objašnjava on.
Milivojević kaže da
pouzdano zna da je jedan vrlo uticajan zapadni ambasador savetovao opoziciji da
zatraži izbore, sa pretpostavkom da će dobiti Beograd, ali da opozicija nema
šanse da dobije izbore koji su natkriljeni Vučićem.
„Plus, računalo se da
će u parlament da uđe politička grupacija koja će dati podršku Vučiću za
usvajanje francusko-nemačkog plana. Taj deo opozicije je izašao preveslan“,
smatra on.
Milivojević kaže da
je sada dobra izlazna strategija to da lista dr Nestorovića ne pruži podršku
SNS-u i da se ponavljaju izbori u Beogradu, da idu zajedno sa izborima u
beogradskim opštinama, plus izbori u 110 opština u Srbiji.
Stanković dodaje da je maksimalni rok za održavanje
ponovljenih beogradskih izbora prva nedelja juna.
„Ja sam sklon da tvrdim da mora doći do razgovora o većini.
Nestorović treba da uzme u obzir cenu izlaska na ponovne izbore i eventualni
dogovor sa SNS na nivou republike. Nestorović je napravio politički kapital na
medijima i društvenim mrežama, on nema infrastrukturu za politiku „od vrata do
vrata“, nema ljude za štandove“, objašnjava on.
Drugo, podseća Stanković, na ovim izborima Nestorović nije
bio meta ni Srpske napredne stranke, ni koalicije Srbija protiv nasilja. Vidimo
da on sada ima jaku ideološku distancu prema koaliciji Srbija protiv nasilja, a
SNS će ga tretirati kao konkurenta“, ističe on.
Stanković kaže da scenario njegovog ulaska u vlast sa SNS
Nestorović omogućava da razvija svoju mrežu odbora, da a u parlamentu može da
progura neku inicijativu koja će biti usvojena od strane vlasti, a koja je
važna za njegove birače.
„Nestorović mora da napravi analizu rizika i koristi. Mora da razmišlja o konkretnim političkim činjenicama. Jedno je kada dobijete glasove preko podkasta. Pogledajte, niko se 2022. godine nije bavio Dverima i Zavetnicima, a kada su nakon protesta za Kosovo i Metohiju postali neko ko je ušao u biračko telo SNS, ostali su ispod cenzusa“, podseća on. (Radio-televizija Vojvodine, www.rtv.rs, media.rtv.rs/signali, emisija “Signali”, Aleksandra Popović, 12.1.2024)
Svakodnevne tromesečne demonstracije tokom zime 1996/97. navode se često kao svetli primer u novojoj srpskoj istoriji i uspešan vid mirnog građanskog protesta kojim je sprečena izborna krađa i odbranjena volja glasača. Pošto posle skoro tri decenije ovi protesti više deluju kao nedostižan mit, “Nova” kroz seriju tekstova podseća šta im je prethodilo, kako su i zašto počeli i zbog čega su ostali tako urezani u pamćenje građana Srbije.
Građanski i studentski protesti počeli su zbog izborne krađe
u drugom krugu lokalnih izbora 17. novembra 1996. godine. Međutim, kada se
danas priča o tom periodu, retko ko pomene da je dve nedelje ranije, 3.
novembra, koalicija “Zajedno”, koja će na kraju iz protesta da izađe kao
pobednik, a koju su činili Srpski pokret obnove, Demokratska stranka,
Demokratska stranka Srbije i Građanski savez Srbije, ustvari, poražena na
izborima za parlament Savezne Republike Jugoslavije.
Mnogi tada nisu verovali da za četrnaest dana opozicija može
od poraza na saveznim izborima da stigne do pobede na lokalnim izborima u
ključnim gradovima u Srbiji. Ni rezultati prvog kruga lokalnih izbora, koji su
održavani po većinskom sistemu kada se glasa za konkretne kandidate, a ne za
stranačke liste, nisu ulivali veliku nadu. U prvom krugu izabrano je 2067
odbornika u gradovima i opštinama širom Srbije, a od toga je SPS dobio 1227
odbornika, koalicija “Zajedno” 313, a JUL 111 odbornika.
U drugom krugu je trebalo da se izabere daleko više
odbornika, njih 5603 i tamo gde se otišlo u drugi krug, a to su uglavnom bile
sve veće sredine, kandidati “Zajedno” su prilično dobro stajali, ali su procene
ipak bile da bi zbog lošeg rezultata na saveznim izborima moglo da dođe do
apatije opozicionih glasača. Interesantno je da na lokalu sastav koalicije nije
bio isti kao na saveznom nivou. Naime, DSS Vojislava Koštunice na lokalnim
izborima nastupio je samostalno, van koalicije “Zajedno”.
Ko dobije velike
gradove, uzima Srbiju
Nekoliko dana uoči ponovnog glasanja Zoran Đinđić, lider DS,
izjavio je da koalicija “Zajedno” osvaja Srbiju ako dobije drugi krug izbora u
Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
“To je tronožac na kojem stoji Srbija i ako on bude naš,
možemo da zaboravimo sve priče o saveznim izborima” bio je kategoričan
Đinđić. Ali je i on na sam dan izbora
izneo otvorenu sumnju u regularnost izbora.
„Drugi krug je još neregularniji nego prvi. Plašim se da su
ovo poslednji izbori koji nose privid demokratičnosti. Kada god postoji
mogućnost da se u ovoj zemlji nešto uradi, pojavljuje se nasilje, represija i
manipulacija” rekao je lider DS.
Još tokom izbornog dana stizale su primedbe opozicije na regularnost
glasanja. Koalicija “Zajedno” žalila se da se, u unutrašnjosti dešavalo da
kandidati socijalista istovremeno budu i članovi biračkih odbora i da otvoreno
ispituju građana na biračkom mestu za koga će da glasaju.
Zabeleženo je da su na glasačkim mestima u Smederevskoj
Palanci bili prisutni policajci u civilu, a da je vođa niških socijalista Mile
Ilić nastojao da zabrani predstavnicima “Zajedno” da učestvuju u radu biračkih
odbora, kao i da je doveo privatno obezbeđenje sastavljeno od kik-boksera da
kontroliše dešavanja na biračkim mestima. Bahatost lokalnih moćnika i
neskriveno kršenje izbornih pravila u pojedinim sredinama dodatno su podizali
tenzije među građanima, a kod pristalica opozicije izazivali i strah i strepnju
šta će dalje biti.
Međutim, ubrzo nakon zatvaranja glasačkih mesta počeli su u
stranačke centrale da stižu rezultati o pobedi opozicije u gotovo svim većim
gradovima u Srbiji: Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Čačku. Prve procene
su bile da su kandidati opozicije pobedili u više od 40 opština i gradova.
Čak su i predstavnici vladajuće Socijalističke partije
Srbije na neki način priznali poraz. “Kakav bi to višepartijski sistem bio ako
bismo svuda pobeđivali”, rekao je u prvim reakcijama tadašnji portparol SPS
Ivica Dačić. Istovremeno su počele su da stižu i informacije o pritiscima
socijalista na lokalne izborne komisije da se rezultati ili preinače ili
ponište.
Dan nakon izbora, koalicija “Zajedno” organizovala je
slavlje na beogradskom Trgu Republike, potpuno svesna da se vlast neće tako
lako pomiriti sa gubitkom ključnih gradova. Predsednica Građanskog saveza
Srbije Vesna Pešić, najavljena kao “prva dama srpske opozicije”, pozvala je
građane da ne dozvole poništavanje izbornih rezultata koalicije „Zajedno“ i da
vlast „bilo kakvim lopovlucima“ oduzme pobedu opoziciji.
Delegacija koalicije otišla je u Skupštinu grada gde je
zasedala Gradska izborna komisija da vide da li se dogodilo nešto što dovodi u
pitanje izbornu pobedu koalicije. Razgovor nije ostavio umirujući utisak na
predsednika SPO Vuka Draškovića, koji je okupljenima preneo da izgleda “oni
sada izigravaju građane koji pišu prigovore, pa onda na osnovu tih prigovora
poništavaju izbore”.
Na jugu privatno
obezbeđenje teroriše komisiju
Najdrastičniji pritisci su bili u Nišu, gde je obezbeđenje
Mileta Ilića otvoreno terorisalo članove gradske izborne komisije. Ilićevi
ljudi su neovlašćeno prisustvovali sednicama komisije i pretili članovima
ukoliko ne usvoje prigovore socijalista.
Zato je prvi veliki protest protiv izborne krađe organizovan
19. novembra u Nišu. Mediji su preneli da su se pred više od 35.000 Nišlija na
bini našli lideri opozicije “Zajedno”. Pozvali su građane da mirnim protestima
brane svoju izbornu volju. Lideri koalicije su pokušavali da smire strasti jer
su pristalice opozicije u Nišu bile dosta pod tenzijom zbog ponašanja lokalnog
rukovodstva socijalista. Jedna grupa okupljenih otišla je sa skupa do pekare
jednog od tada viđenijih socijalista i potpredsednika gradske vlade Branka
Todorovića i polupala izlog.
Uprkos protestima, narednog dana na sednici GIK Niš
socijalisti su dobili još 11 odborničkih mandata i došli do 37 od 70 mesta u
lokalnoj skupštini, dok je “Zajedno”spala na 24 mandata. Prema prvim
rezultatima posle glasanja, prema zapisnicima opozicije, koalicija “Zajedno”
imala je 41, a socijalisti samo 11 odborničkih mesta.
I u Beogradu se nastavljaju okupljanja, prvenstveno zbog
dešavanja u Nišu, ali i širom Srbije gde se vrši veliki pritisak na opštinske
komisije da naknadno prepravljaju i verifikuju rezultate u korist socijalista.
Iznenadni višak
listića
Do 21. novembra na trećini mesta gde je koalicija “Zajedno”
pobedila poništeni su ili prekrojeni rezultati glasanja različitim pritiscima
na lokalne izborne komisije.
Kako je objasnila predstavnica pravne službe “Zajedno” Vesna
Rakić Vodinelić prigovori na osnovu kojih je došlo do promena su u 97 odsto
slučajeva iz SPS. Jedan od najčešćih razloga za poništavanje rezultata, kako je
navela, je višak glasačkih listića u kutijama, koji, međutim, nije registrovan
prilikom brojanja na glasačkom mestu, nego tek pošto su kutije više od 24 sata
bila u nadležnosti opštinskih komisija.
U samom Beogradu je GIK verifikovao rezultate po kojima
“Zajedno” ima 60 od 110 odbornika, socijalisti 23, radikali 15 i DSS dva.
Naloženo je ponavljanje na 10 od 460 biračkih mesta, ali su socijalisti
najavili brojne prigovore tražeći poništavanje izbora.
Predstavnici vlasti neprekidno kroz ključne medije vrše
pritisak da se na što više mesta ponove izbori, dok u svim većim gradovima
građani na ulici uprkos lošem vremenu traže priznavanje izborne volje. Sve
vreme kroz državne medije vlast plasira tezu da opozicija na ulici želi da na
silu osvoji vlast, pa je kao argumentacija za te optužbe iskorištena izjava
supruge predsednika SPO Danice Drašković.
“Sramota je da Srbija nema ni Apisa, ni terorizam kao
odgovor na duhovni i fizički terorizam. Njihovu kuću treba blokirati, treba ih
gađati paradajzom i kamenjem, baciti bombu” izjavila je Danica Drašković. Ovo
su svi državni funkcioneri iskoristili kao krunski dokaz o namerama opozicije.
Dan kasnije Vuk Drašković je alarmirao javnost da mu je
supruga nestala, da bi se posle 24 sata oglasila i sama Danica Drašković
tvrdeći da je celu noć provela u podrumu u prostorijama DB u Ulici kneza Miloša
gde su joj, kako je navela, pretili i maltretirali.
Bez obzira na sve ovo bunt se širio Srbijom, a krajem te
prve postizborne sedmice okupili su se i beogradski studenti. Na platou ispred
Filozofskog fakulteta pročitan je proglas kojim studenti Beogradskog
univerziteta pružaju podršku građanima Srbije koji već danima zahtevaju zaštitu
građanskih i ustavnih prava.
“Grubo kršenje zakona
i poništavanje izbornih rezultata predstavlja atak na osnovne principe
demokratskog uređenja. Mi se ne opredeljujemo između vlasti i opozicije, već
između pravne države i jednopartijskog režima. Svaka vlast koja ne želi da
prizna poraz, ne zaslužuje našu podršku i mi joj se otvoreno suprotstavljamo”
poručuju studenti. Najavili su da će od ponedeljka stupiti u štrajk i
obustaviti nastavu ukoliko vlast ne bude poštovala izbornu volju građana.
Naravno, da nije došlo do smirivanja strasti, već su tenzije
pojačane kada je tog vikenda koalicija “Zajedno” ostala bez 33 odbornička
mandata u Beogradu. Naime, Prvi opštinski sud poništio je rezultate drugog
kruga opštinskih izbora na 110 biračkih mesta u glavnom gradu. Sud je zaključio
da je GIK Beograd, odbijanjem većine prigovora socijalista i njihovim
izostavljanjem iz materijala koji je dostavljen sudu, povredio birački proces i
na osnovu toga poništio izbore na tim biračkim mestima. Tako je koalicija
“Zajedno” ostala bez većine u beogradskoj skupštini. Opozicija je pokazivala
rešenost da ne popusti i da trećeg izbornog kruga neće biti.
Rascep u
"Blicu"
U danima pred
praznike, pošto je 29. novembra tada još proslavljan kao državni praznik došlo
je do rascepa u “Blicu”. Ovaj dnevni list, koji je počeo da izlazi u septembru
te godine sa demonstracijama doživeo uzlet i za dva meseca stigao do tiraža od
više od 200.000 primeraka. U listu je, kako je prenela “Naša borba”, objavljen
komentar jednog od vlasnika lista Petera Kelbela da te novine "ne želi da
podstiču ulično nasilje'', da "žele da se bore za demokratiju'', ali da
"u demokratiji, oni koji viču na ulici, nisu automatski u pravu”. U komentaru
se konstatuje da je "u Jugoslaviji opozicija u očiglednoj krizi i da narod
nisu samo oni koji na ulici glasno viču, nego upravo većina koja ćuti''. Grupa
od 42 novinara tog lista ogradila se od sadržine broja, saopstavajući da u
njegovom kreiranju nije ucestvovala. Ubrzo nakon praznika, “Blic” je nastavio
normalno da izlazi na čelu sa dotadašnjim glavnim urednikom Manojlom Vukotićem,
za koga je tadašnja Naša borba prenela da je “pristao da u novinama bude nešto
manje politike.” Međutim, znatan deo uređivačkog kolegijuma zajedno sa
Vukotićevim zamenikom Cvijetinom Milivojevićem počeo je da uređuje i izdaje
dnevni list “Demokratiju”, čiji naziv im je ustupila Demokratska stranka.
Bivši predsednik
izviždan na simsu
Na jednom od prvih protesta pojavio se bivši predsednik SRJ,
pisac Dobrica Ćosić. Tada su se govornici građanima okupljenim na Terazijama
obraćali sa prozora prostorija Demokratske stranke u Kolarčevoj 3 na četvrtom
spratu, a Ćosićeva pojava na čuvenom “simsu” izazvala je salve zvižduka i
uzvika “stidi se”, “ua”, “odlazi”.
“Beograđani, Beograđanke, ovde sam i ja, pisac da pozovem
vršioce vlasti na poštovanje narodne volje i zakona i savetujem im da ne brane
vlast svim sredstvima” rekao je Ćosić. Nadvikujući se sa masom pozvao je
Miloševića da ispuni zakletvu koju je dao srpskom narodu da će poštovati zakone
države i prava građana.
“U našoj zemlji ni za odbranu, ni za osvajanje vlasti ne sme
više da se prolije nijedna kap ljudske krvi. Nijednu promenu u ovoj zemlji ne
sme da nosi mržnja i osveta. A promene su neodložne i neminovne. Sve ideologije
građanskog rata porazila je istorija. Ne obnavljajmo rovove građanskog rata.
Nastupilo je novo doba za nove ideje, novu politiku, nove ljude” poručio je
Ćosić.
A kada ga je nakon završenog obraćanja jedna novinarka
upitala za komentar zvižduka kojim je bio “pozdravljen”, Ćosić je uzvratio:
”A šta se vas to tiče?’ – Ja sam novinar – odvratila je ona,
a Ćosić je uzvratio: – Ja sam pisac!”. Ćosić je na miting došao na poziv Zorana
Đinđića, koji je objasnio da je pisac “jedan od neprikosnovenih autoriteta u
intelektualnom životu, jedan od ljudi koji su uticali na formiranje kolektivne
svesti i da je njegova podrška veoma važna”.
Demonstracije postaju sve masovnije. Već šestog dana
protesta, broj okupljenih merio se desetinama hiljada. Tako je 25. novembra
Radio B92, prema informacijama uhvaćenim sa policijskih motorola, objavio da je
Beogradom prošlo 153.000 demonstranata.
Na ulice izašli i
studenti
Studenti su ostvarili svoju najavu i od 25. novembra
obustavili su nastavu i počeli sa svakodnevnim protestima u 12 časova na Platou
ispred Filozofskog fakulteta. Posle govora, desetine hiljada akademaca
prošetale bi centralnim gradskim ulicama. Mediji prenose da sa Platoa u šetnju
krene nekoliko hiljada studenata, da bi se taj broj tokom šetnje drastično
povećao.
Među prvima studentima se obratio akademik i slikar Mića
Popović. Smatra se da je to jedno od njegovih poslednjih pojavljivanja u
javnosti, jer je umro za manje od mesec dana.
Također, jednog od prvih dana protesta na Platou pročitan je
telegram podrške košarkaša reprezentacije i američkog Šarlota Vlade Divca.
Akademici, univerzitetski profesori, pisci, glumci, reditelji, muzičari svakog
dana su se obraćali studentima na Platou.
Protest je podržavao i sve veći broj profesora, kao i
značajan broj dekana beoogradskih fakulteta.
Studenti su vrlo brzo proširili zahteve tražeći odlazak
rektora Beogradskog univerziteta Dragutina Velickovića. On je u prvim
reakcijama ocenio da u Beogradu protestuje „manji broj studenata“ i da nije reč
o studentskim demonstracijama, već da je to „čisto dnevnopoliticka stvar koja
nema nikakve veze ni sa studentima, ni sa Univerzitetom“, kao i da je manji
broj akademaca podlegao toj manipulaciji.
Zbog toga su akademci u svoje zahteve pored priznavanja
izborne volje građana uvrstili i ostavku prvog čoveka Beogradskog univerziteta
i studenta prorektora Vojina Đorđevića. (www.nova.rs,
portal, Jelena Bulajić, 9.1.2024)
Politički analitičar Cvijetin Milivojević izjavio je za Euronews da opozicija u ovom trenutku nastupa u tri pravca, institucionalnom, pokušava da animira međunarodne centre moći koji mogu uticati na vlast u Srbiji i treći pravac su protesti. Milivojević navodi da mu se čini da deo opozicije, koalicija "Srbija protiv nasilja", bliža odluci da uzme mandate u Skupštini Srbije, ali da će insistirati da se ponište beogradski izbori. Sa druge strane Milivojević navodi da izlazna strategija vlasti nije poništavanje tih izbora, čime bi priznali da je bilo neregularnosti i izborne krađe i dodaje da bi najelegantniji izlaz za vlast bio ponavljanje izbora, uz objašnjenje da niko nema većinu da formira vlast u Beogradu. (www.euronews.rs, TV Euronews Serbia, 10. 1. 2024)
