„Vučić na izborima ima samo jedan cilj u odnosu na studentsku listu“
Milivojević i
Stojanović o izbornoj računici vlasti, kampanji i uslovima u kojima se ona
vodi, odnosu Vučića i studentske liste, ulozi opozicije i referendumskoj
atmosferi pred izbore, ali i mogućim scenarijima na sam dan glasanja
U prvoj epizodi novog serijala Radar Foruma posvećenog
predstojećim izborima, politikolog Boban Stojanović, kao novi izazivač,
razgovarao je sa novinarem i politikologom Cvijetinom Milivojevićem o ostavci
Aleksandra Vučića, pravnim i političkim manevrima vlasti, ali i o atmosferi u
kojoj građani Srbije ponovo izlaze na birališta.
Ostavka kao politički
manevar
Stojanović je otvarajući emisiju naglasio značaj trenutka u
kom se razgovor odvija – neposredno nakon što je Aleksandar Vučić saopštio
odluku o podnošenju ostavke na mesto predsednika, čime je skratio svoj mandat i
usmerio zemlju ka novim vanrednim parlamentarnim izborima. Na pitanje domaćina kako vidi ovaj potez i da li ga izbori načelno plaše,
Milivojević podseća na dugogodišnji kontinuitet kalkulisanja terminima izbornih
ciklusa i odgovara da ga izbori sami po sebi nikada nisu plašili, ali da je
neizvesnost oko onoga što može da se događa tokom kampanje i na sam dan
glasanja prisutna još od devedesetih.
„Izbori me nikada ne
plaše, ali šta se može dešavati u izbornoj kampanji, zaključno sa izbornim
danom, to je uvek bio strah od ’90. godine. Ovo su ti izbori kada to više nije
samo strah ljudi koji su posvećeni politici, nego strah običnih ljudi. Ko je
kriv za tu činjenicu? Ja uvek polazim od toga da je kriv onaj ko je na vlasti.
Nije prošlo mesec dana, predsednik Republike je rekao otprilike: ‘Kad ja
proglasim rezultate u devet uveče 25. oktobra, da vidimo ko to neće da prizna
ili ko hoće da prizna rezultate izbrojanih glasova.’ On je najavio faktički da
nema nameru da menja svoju naviku, a njegova navika je 14 godina da on, osim
što organizuje, raspisuje, broji i kontroliše izbore, i proglašava izborne
rezultate. I tu možemo tražiti razloge za strah. A da li me iznenadilo
povlačenje sa mesta predsednika Republike? Pa, mene ništa više ne može
iznenaditi. Brojao sam i koliko je puta slagao da će se povući sa mesta
predsednika stranke, izbrojao sam 26 puta za 6,5 godina, ali sad je mnogo više
lagao“, kaže Milivojević.
Stojanovića je posebno zanimalo zbog čega Vučić nije
predsednički mandat izgurao do kraja i izbore ostavio za proleće. Njegova
pretpostavka bila je da se odgovor mora tražiti u izbornoj računici i redosledu
parlamentarnih i predsedničkih izbora. Milivojević
smatra da je upravo kalkulacija centralni razlog takve odluke.
„Reč je o tome da
Vučić kalkuliše kada će on, u ovom slučaju kao kandidat za narodnog poslanika i
možda premijera, ili kada će njegov kandidat za predsednika Republike, pošto se
on ne može kandidovati, imati veće šanse. I da je to ta kalkulacija koja do
poslednjeg trenutka nije bila jasna. I dan-danas to nije jasno.“
On otvara i pitanje
položaja Ane Brnabić kao vršiteljke dužnosti predsednika Republike, kao i
mogućnosti da proces formiranja vlasti posle parlamentarnih izbora traje
mesecima. Milivojević smatra da upravo takav raspored vlasti Vučiću ostavlja
više političkog prostora nego što bi ga imao da je predsednički mandat doveo do
kraja.
„Bilo bi
najneprijatnije da je izgubio, na primer, parlamentarne izbore, a on očekuje da
se pojavi glamurozno na otvaranju Ekspa, kao čovek koji je doneo Ekspo u Srbiju
i koji ga je organizovao. Tako da bi bilo malo nesvrsishodno da se pojavi neko
ko je odlazeći predsednik. Njegova ovakva varijanta je očigledno lagodnija. Čak
i ako bi izgubio parlamentarne izbore, v. d. predsednika Republike je Ana
Brnabić, koja je istovremeno i potpredsednica SNS. To znači da, čak i bez
prevelikog kršenja zakona, postoje legalni načini opstrukcije formiranja nove
vlade – od nedavanja mandata do zahteva da se dostavi dokaz da postoji 126
poslanika koji mogu da formiraju većinu.“
„Kampanja paničara
koji ne može da sakrije frustracije“
Stojanović je potom otvorio jedno od ključnih pitanja
kampanje – da li je vlast zaista uspela da se konsoliduje ili je na izbore
krenula zato što se približavao trenutak kada više nije bilo moguće odlagati
politički rasplet. Milivojević,
pozivajući se na istraživanja koja je pratio, iznosi sopstvenu procenu odnosa
Vučićeve i studentske liste, ali insistira da rezultat glasanja nije jedini
faktor koji će odlučivati o konačnoj raspodeli političke moći.
„Ako ste gledali deo
istraživanja koja su naručivale različite političke stranke i politički akteri,
suma sumarum i presek preseka je da Vučićeva lista, faktički koaliciona lista
sa njegovim imenom i prezimenom, ima maksimalni domet 40 odsto. Da li je to
konsolidacija ako ste imali 45 ili 48 odsto? Pa, to nije konsolidacija. To je
spasavanje redova Rajana. To je faktički situacija u kojoj ste presrećni ako
vam se dalje ne osipa vaše sigurno biračko telo – mislim na penzionere,
roditelje studenata i tako dalje. Ako se dalje ne osipaju, to se ne može zvati
konsolidacijom.“
Milivojević zatim
iznosi i svoju procenu da se studentska lista nalazi dovoljno blizu da čitavu
kampanju pretvori u borbu za relativno prvo mesto.
„Na drugoj strani,
ako ukrstite različita istraživanja i uzmete u obzir ne samo plus-minus dva,
nego čak i pet odsto, videćete da je minimum do kojeg dolazi studentska lista
oko 40 odsto. To je ozbiljna situacija u kojoj Vučić ima samo jedan cilj i to
više ne može da sakrije – da ima makar promil glasova više od studentske liste.
On smatra da će iz toga izvući prednost prilikom formiranja izvršne vlasti, jer
će rasuti glasovi i veći broj mandata po Dontovom sistemu pripasti listi koja
bude najjača. Na to on igra. Ne igra na pobedu, jer pobediti ne može. Da može
da pobedi, ne bi vodio kampanju paničara. Ovo je panična kampanja u kojoj više
ne može da sakrije ni svoje lične, ni političke, ni sve druge frustracije. To
mu se u prethodnim izbornim ciklusima, zaključno sa parlamentarnim izborima
2023. godine, nije dešavalo.“
Stojanović se saglasio da rezultat treba posmatrati i kroz
položaj manjih stranaka i potencijalnih partnera. Razgovor je zato prešao na
SPS, SVM i Rasima Ljajića, odnosno pitanje kome bi njihovi mandati mogli
pripasti u situaciji tesnog rezultata. Domaćin Radar Foruma napominje da Ljajić
i Dačić mogu biti „prvi vesnici političkih promena“ aludirajući na njihovo
višegodišnje koketiranje sa „drugom stranom“.
Milivojević smatra da
odnosi koji su godinama izgledali unapred definisano više nisu toliko
jednostavni. Kome će se SVM prikloniti više se ne pita Balint Pastor već Peter
Mađar, smatra Milivojević, dok je za Ljajića saglasan da nije siguran da bi
stao na Vučićevu stranu otkako je napustio SDPS.
„Kad je reč o stranci
gospodina Dačića, Ivica Dačić je poslednjih nekoliko godina u političkom
vlasništvu Aleksandra Vučića i ta priča sa Ivicom Dačićem kao liderom tu pada u
vodu. Ali kad je reč o njegovim stranačkim strukturama koje su ozbiljne,
postoje ljudi koji pamte Miloševićevo vreme čak i na nivou gradskih i
opštinskih odbora i koji jedva čekaju da ne budu više u vlasti sa Vučićem. Jer
oni tu vrstu ponižavanja koju Ivica Dačić iz svojih razloga – ne znam zaista
koji su njegovi razlozi – prihvata, oni ne prihvataju.“
Izborna krađa pre
izbornog dana
Govoreći o izbornim
uslovima, Milivojević ocenjuje da problem ne počinje na sam dan glasanja, već
mnogo ranije, tokom perioda koji on vidi kao preuranjenu funkcionersku
kampanju, uz izostanak efikasne kontrole medija i izbornog procesa.
„Mi smo od 27. juna
imali brutalno kršenje izbornih i medijskih zakona, preuranjenu i funkcionersku
kampanju, a nemamo telo koje kontroliše odvijanje izborne kampanje. Imamo Savet
REM-a koji odbija da nadzire najgledaniju televiziju, dok je predsednik
Republike vodio nešto što je zabranjeno. To se zove izborna krađa pre izbornog
dana, a prve ozbiljne količine tih izbornih krađa mogu se i matematički
izraziti.“
Jedna od tačaka na kojoj su se dvojica politikologa najviše
približila jeste ocena izbornih uslova. Stojanović smatra da se pitanje
regularnosti ne može svesti na poslednjih nekoliko nedelja kampanje, jer je
političko i medijsko okruženje stvarano godinama.
„Ovo su svakako neslobodni i nepošteni izbori, unapred
predodređeni. Ja sam pre nekoliko dana na jednoj televiziji u debati dobio
pitanje šta može da se uradi do izbora da bi oni bili slobodni i pošteni. Moj
jedini odgovor je – ništa. Jer sam tada pokušao da kvantifikujem, na primer,
4.000 dana u prethodnom periodu vlade SNS su putem propagandnih medija svi
drugi proglašavani za izdajnike, ološ, strane plaćenike i tako dalje“,
naglašava domaćin Radar Foruma.
Za Stojanovića je podjednako važno ono što opisuje kao
dugogodišnje pritiske na birače.
„Koliko života se uništava u ovoj zemlji kroz ono što
kolokvijalno nazivamo pritiscima na birače, koliko ljudi je terano da daje
svoje kapilarne glasove, što ja uvek volim da podvučem – to nisu sigurni
glasovi, sigurni glasovi su nešto potpuno drugačije. Tako da i sada, da od
danas imamo sve idealno, ne bismo imali slobodne i poštene izbore, a znamo da
neće biti idealno.“
Nepresušan izvor za
zloupotrebe
Detaljan deo razgovora otvorio je sam gost, pitajući
Stojanovića o temi kojom se on godinama bavi – prikupljanju i overavanju
potpisa za izborne liste.
„Od 2020. godine, kad je korona bila, do tada su samo javni
beležnici smeli da overavaju potpise. Tada, pod izgovorom redova, korone, maski
i svega ostalog, dozvoljeno je da to rade i opštinski overitelji za potrebe
izbora. Vi sada ne možete da idete u opštinu da overite neki ugovor o prodaji
kola, to ne može u opštini, ali za izbore može.“
Imaju bazu podataka za birački spisak – naše ime, prezime,
broj lične karte, broj dokumenta, i oni imaju nepresušan izvor informacija za
falsifikovanje. Odgovorno mogu da tvrdim da se u ogromnom broju opštinskih i
gradskih uprava dešavalo falsifikovanje potpisa
Za razliku od notara, nastavlja Stojanović, lokalne uprave
raspolažu velikim količinama ličnih podataka građana, što po njegovoj tvrdnji
stvara prostor za zloupotrebe.
„Ove opštinske i gradske uprave, šta imaju? Imate bazu
podataka svih nas. Uostalom, imaju bazu podataka za birački spisak – naše ime,
prezime, broj lične karte, broj dokumenta, i oni imaju nepresušan izvor
informacija za falsifikovanje. I ono što sam ja radio 2020, 2022, 2023, pa i
sada 2026. godine, odgovorno mogu da tvrdim da se u ogromnom broju opštinskih i
gradskih uprava dešavalo falsifikovanje potpisa.“
Stojanović odmah pravi važnu ogradu – činjenica da je neki
potpis overen u gradskoj ili opštinskoj upravi sama po sebi nije dokaz da je
falsifikovan. Kao primer navodi potpise koje su studenti prikupljali u
Zaječaru, gde je postojao vidljiv red ljudi koji su dolazili da podrže listu.
„Dobili smo radni
zadatak da falisifikujemo potpise“
Stojanović je potom ispričao i kako je prvi put dobio
insajdersku informaciju o načinu na koji je opisana zloupotreba funkcionisala.
„Zbog zaštite osobe koja mi je informaciju dostavila neću
reći ni o kojoj opštini se radi, ni o kojoj izbornoj listi. Meni je moja draga
prijateljica, koja je radila u jednoj gradskoj upravi, rekla: ‘Dobili smo radni
zadatak da falsifikujemo potpise.’ Kako? Uzeli su određenu vrstu baze podataka
koja se ticala izleta, znači programa opštinske ili gradske uprave za izlete
penzionera u inostranstvo. U bazi podataka bili su brojevi pasoša. I ona mi je
slala fotografije. Zamislite da skupite koliko penzionera može u jednom danu da
šeta sa pasošem po Srbiji! I sa tog spiska – podaci ti i ti, pasoš izdat tada i
tada, svi podaci su tačni, i neko žvrljne potpis. Jedva čekam ovaj spisak
potpisa za listu ‘Ćale, ovo je za tebe‘. Dobar deo ovih opozicionih izbornih
lista takođe ima nekakvih problematičnosti.“
Milivojević je iz
toga izvukao pitanje odgovornosti Republičke izborne komisije, pitajući kako je
moguće da liste dobiju status učesnika izbora ukoliko postoji sumnja u
validnost dela dokumentacije.
„Ako ja razumem, sve
to je krivično delo. RIK, svesno od samog početka, većinom glasova donosi
odluku da su potpisi regularni, čime listu stavlja u izbornu utakmicu. Znači,
već u startu. I možemo sada, ako bismo išli retroaktivno od 25. oktobra unazad,
doći do pitanja kako su se ove liste uopšte kandidovale? Kako su uopšte došle
do statusa kandidata? Kako su proglašene kao izborne liste?“
„Protivpravno“, naglašava Stojanović.
„Ujedinjena Srbija“ i
nestali Pokret za narod i državu
Razgovor je potom prešao na samu arhitekturu kampanje gde je
Stojanović postavio pitanje šta se dogodilo sa dugo najavljivanim Pokretom za
narod i državu, uz svoju tezu da su upravo studenti uspeli da naprave nešto što
više liči na široki društveno-politički pokret.
Milivojević smatra da
Pokret za narod i državu nije nestao, već da je promenio ime.
„Nije on nestao. On
se samo zove ‘Ujedinjena Srbija’ i ne čini većinsku Srbiju, nego manjinsku
Srbiju. Znate, ja sam njega zvao tada, pa i danas, ‘Pokret za blanko podršku
Aleksandru Vučiću, šta god on bilo o čemu sam da odluči, makar to i
protivustavno bilo‘. Malo duži naziv, ali to je pravi naziv. Tako da se taj
pokret sada zove ‘Ujedinjena Srbija’, kako se zove njihova izborna lista.“
Opozicija razbila
referendumsku atmosferu
Ipak, ne prihvata u
potpunosti ni Stojanovićevu tezu da je sa druge strane već formiran pravi
referendumski blok.
„Šteta je što nije
stvorena apsolutna referendumska atmosfera, i to je krivica pre svega onog dela
opozicije koju sam, dok je bilo parlamenta, zvao ‘smokvin list opozicija’, koja
je pomogla Aleksandru Vučiću da izbore nemamo juče (to jest prošle godine),
nego da ih imamo tek sada. Da su prestali da učestvuju u radu parlamenta mi
bismo te izbore imali prošle godine. Ne bi Aleksandar Vučić imao smokvin list
da u Briselu kaže: ‘Pa imam parlament, imam REM‘. E, pa nemaš ni parlament ni
REM. Da bi došli do toga da to bude stvarno pokret za narod i državu sa ove
druge strane, sa studentske liste, bilo je neophodno da se to dogodi. Deo
opozicije je na kraju odustao od izbora, svaka čast, ali mi i dalje imamo
najmanje dve grupacije stranaka koje će da razvlače misli građana koji hoće da
glasaju protiv Vučića, da ih zbunjuju – da li je pametnije da glasam za
studentsku listu ili možda ipak za ove koji nas uvode u Evropu sutra, ili ove
koji će sačuvati Kosovo? Stranke opozicije sa manjkom ambicija uvek su
prihvatale rezultate koje saopštava Vučić. Malo su se onako bunili, ljutili,
ljutnuli, pa neki protesti, i prihvatili rezultate. Zašto? Zadovoljni. Zašto su
zadovoljni? Pa 7.000 evra mesečnog posla.“
Stojanović, međutim, ostaje pri tezi da sama dominacija dva
velika politička pola proizvodi referendumsku atmosferu.
„Ja tvrdim da postoji izrazita referendumska atmosfera
upravo jer imamo dva ključna aktera – Vučića (ne SNS) i studente, i mnogo
malih, sitnih aktera koji suštinski ne mogu puno da utiču na rezultate izbora.“
Šta ako na izborni dan
bude nasilja
Jedan od najozbiljnijih delova razgovora odnosio se na
mogućnost incidenata 25. oktobra. Milivojević odbacuje optužbe da poziva na
nasilje i objašnjava da već mesecima govori o sasvim suprotnom – nenasilnom
povlačenju iz izbornog procesa ukoliko dođe do fizičkog nasilja na biračkim
mestima.
„Ja govorim od 27. marta ove godine – u situacijama kada
imate eklatantan primer političkog nasilja na izborni dan, šta se radi u tom
trenutku? Kako radi ozbiljan političar? Povuku se iz izbornog dana. Pozovu
svoje birače da dalje ne izlaze na izbore. Izađu sa biračkih mesta, iz izbornih
komisija i tako dalje. I to se ne zove poziv na nasilje. Ne razbijaju oni niti
prostorije, niti biračka mesta, niti biračke kutije. Ne – to je gandizam, dakle
nenasilan otpor nasilju.“
On tvrdi da se u kampanji gradi narativ prema kojem će
upravo protivnici vlasti biti odgovorni za eventualno nasilje posle izbora.
U situacijama kada imate eklatantan primer političkog
nasilja na izborni dan, šta se radi u tom trenutku? Kako radi ozbiljan
političar? Povuku se iz izbornog dana. Pozovu svoje birače da dalje ne izlaze
na izbore
„Pratite malo više, to postaje jedna od mantri koju sada
svaki političar iz vlasti, kada se u ovim izbornim predstavljanjima pojavljuje,
govori. Strah od nasilja one druge strane. Kada onaj koji je sprovodio nasilje
dve godine tvrdi da zapravo vi predstavljate opasnost, to je već propagandni
obrazac.“
Propaganda i
istorijske paralele
Kao čovek koji se dugo bavi političkom propagandom,
Milivojević je završni deo razgovora posvetio istorijskim paralelama, uz
tvrdnju da mu upravo takva poređenja donose optužbe u režimskim medijima.
Naglašava da poređenje propagandnih tehnika nije isto što i izjednačavanje
političkih sistema ili ličnosti.
„Ja pasionirano izučavam istoriju propagande. I pravio sam
neka poređenja različitih mitinga i autokrata, pa između ostalog i Vučića, ali
i druga Tita, druga Staljina, Čaušeskua, Musolinija i tako dalje. I na osnovu
toga oni zaključuju da hoću da streljam Vučića. A pre neki dan su me optužili
da poredim našeg predsednika sa Hitlerom. Čekajte, ako ja poredim propagandu u
Nemačkoj 1933, kada je Adolf Hitler došao legalno i legitimno na vlast, sa
propagandom u Srbiji 2026, pa valjda za to treba da imam nekakav argument.“
Vi ste više medijskih sloboda imali uoči prvih izbora 1990.
godine, više šansi za opoziciju, s tim što se opozicija tada nije snašla. Kad
to kažem, govorim vrlo odgovorno, mi ovakve neregularne izborne uslove nikada
nismo imali od devedesetih
Milivojević kaže da godinama beleži i sličnosti izbornih
slogana, ali svoju osnovnu tezu vraća na medijske uslove.
„Ja to govorim sa puno bola i gorčine, kao neko ko je pratio
i prve izbore Miloševića. Vi biste više medijskih sloboda imali uoči prvih izbora
1990. godine, više šansi za opoziciju, s tim što se opozicija tada nije snašla.
Kad to kažem, govorim vrlo odgovorno, mi ovakve neregularne izborne uslove
nikada nismo imali od devedesetih.“
Ko posle Vučića?
Pred sam kraj Stojanović je otvorio pitanje ko bi mogao da
bude kandidat vlasti na predsedničkim izborima spomenuvši Vladana Petrova,
predsednika Ustavnog suda, kao jedno od imena koje se pojavljivalo u javnosti,
ali Milivojević smatra da bi u ovom trenutku pažnju trebalo usmeriti na drugu
osobu.
„On nije loš kandidat. Ali mislim da niko od njih neće biti.
Znate kako se Ana Brnabić juče predstavila kada je preuzela ingerencije
predsednika Republike? Rekla je: ‘Ostaću čuvar najvažnijih pečata’. Tako da
meni u ovom trenutku ona izgleda kao najozbiljniji kandidat.“
*Ceo razgovor Bobana
Stojanovića i Cvijetina Milivojevića u šezdeset trećoj epizodi Radar Foruma
možete pogledati u videu na vrhu teksta, a možete nas pratiti i na Jutjubu, kao
i platformama Deezer, Spotify i Apple podcast. (portal nedeljnika Radar, radar.rs, emisija “Radar forum”, Milana Pejić, urednica online izdanja,
4.10.2026)
Нема коментара:
Постави коментар