Šta bi studenti dobili, a šta izgubili saradnjom sa opozicijom

Iako i jedni i drugi kažu da žele vanredne parlamentarne izbore i smenjivanje vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), putevi studenata u blokadi i parlamentarne opozicije ne ukrštaju se ni posle osam meseci društveno-političke krize u Srbiji.

Studenti se od početka „ograđuju od političkih stranaka", a opoziciju smatraju „delimično odgovornom" za održavanje koalicije oko naprednjaka na vlasti 13 godina, kaže za BBC student Filozofskog fakulteta koji nije želeo da otkrije identitet.

„Želimo da promenimo sistem, zakone o radu i štrajku, da dođe do departizacije javne uprave, da rade institucije, da se povede ozbiljna borba protiv korupcije i da se prečešljaju svi potpisani ugovori, kako nam se ne bi ponovo desila nadstrešnica.

„To ne treba da radimo sa onima koji su ovaj sistem održavali i za vreme ovog režima nisu ponudili nikakve ideje i vizije o tim promenama", ističe on.

Studenti su više od osam meseci blokirali fakultete u Srbiji i protestovali tražeći odgovornost za pad nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, gde je poginulo 16 ljudi, kao i napade na studente i građane tokom protesta.

Od maja zahtevaju raspisivanje parlamentarnih izbora i najavili su formiranje liste na kojoj neće biti predstavnika opozicije, ali nije jasno saopšteno ko bi bili njihovi kandidati.

Studenti u blokadi, koji prema istraživanjima imaju najveću podršku među političkim opcijama koje nisu na vlasti, nisu se odazvali pozivu opozicionog Narodnog pokreta Srbije (NPS) na sastanak 16. jula sa pojedinim predstavnicima ostalih stranaka koje nisu na vlasti.

„Važno je da studenti budu uključeni u razgovore o izbornim uslovima", smatra Miroslav Aleksić, lider NPS-a.

„Bitku" protiv aktuelne vlasti, kaže, „niko ne može da dobije sam".

„Verujem da će se uključiti u ove razgovore u nekom trenutku", kaže Aleksić za BBC na srpskom.

Direktne saradnje studentskog pokreta i opozicije bilo je u junu uoči i tokom lokalnih izbora u Kosjeriću, opštini u zapadnoj Srbiji, gde su se, kao i u Zaječaru na istoku Srbije, održali prvi izbori od početka blokada u novembru 2024.

U Kosjeriću su studenti podržali opozicionu listu koja je tesno izgubila od koalicije oko naprednjaka, koji gotovo neprikosnoveno vladaju Srbijom 13 godina.

Ali, da li bi udruživanje bilo delotvorno na parlamentarnim izborima ako budu raspisani?

Potpunim odbijanjem saradnje sa opozicijom studenti bi mogli da izgube „vredne resurse", poput znanja i iskustva političkih partija u pripremi i sprovođenju izbora, kaže sociološkinja Marija Babović za BBC na srpskom.

„Opozicija mora u studentima da prepozna snagu koju treba da podrži i da joj iskustvom omogući da izbegnu zamke sa kojima su se suočavali na nekim prethodnim izborima", smatra članica Pobunjenog univerziteta, grupe zaposlenih na fakultetima u Srbiji koja podržava zahteve studenata.

Imaju li studenti interes da razgovaraju sa opozicijom?

Prema istraživanju agencije Spirit insajt, u koje je imao uvid list Danas, studentska lista navodno bi imala najveću podršku birača na parlamentarnim izborima, dok bi ujedinjena lista opozicije osvojila oko 10 odsto.

To pokazuje da studenti „u ovom trenutku imaju političku moć", smatra Babović.

Ali, odbijanjem svakog vida saradnje sa opozicijom „gube priliku da nauče kako funkcionišu izborni štabovi, kako funkcioniše mreža organizacije, šta je uloga mesnih zajednica, kako napraviti veliku mrežu kontrolora, izboriti se za bolje izborne uslove", nabraja profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Ako izbori budu raspisani, pristup institucijama mogao bi da bude još jedan 'kec u rukavu' opozicije.

Parlamentarne stranke imaju predstavnike u Republičkoj izbornoj komisiji (RIK), članove tela koja uređuju rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i koja predlažu promene biračkog spiska, navodi Đorđe Pavićević, poslanik opozicionog Zeleno-levog fronta (ZLF), za BBC na srpskom.

„Potrebno je napraviti veliki i koordinisan pritisak na vlast, uz mnogo znanja i infrastrukture, a plašim se da infrastruktura studenata i zborova dosad nije proizvela dovoljan pritisak", smatra profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka (FPN).

Opozicione stranke imaju i „značajan broj članova biračkih odbora u stalnom sastavu, kao i predsednika biračkih mesta", što „treba iskoristiti na najpametniji način", dodaje Miroslav Aleksić.

Opozicija, za razliku od studenata, nema šta da izgubi, smatra Babović.

„Sada bi trebalo da podrže studente i pomognu im da završe prvi deo posla, a to je smena vlasti, stvaranje mogućnosti za demokratske izbore i vraćanje funkcija institucijama.

„Dobili bi od studenata bolje izborne uslove, a možda bi u situaciji posle promene režima dobili i jedan novi rezervoar mladih ljudi, koje bi mogli da pridobiju za sopstvene ideje", objašnjava Babović.

Opozicija trenutno ima „nejasan stav" o ulozi koju treba da ima u parlamentu, pa toj instituciji daje legitimitet iako nema uticaj na donošenje odluka, dodaje članica Pobunjenog univerziteta.

U odnosu partija prema studentskom pokretu u bliskoj budućnosti će se „videti koliko na opozicionoj sceni ima mudrih glava, a koliko ambicioznih i kratkovidih političara", dodaje.

„Bojim se da te zrelosti u ovom trenutku nema", zaključuje Babović.

Šta bi studenti mogli da izgube?

Tokom osam meseci studentskih protesta u desetinama gradova širom Srbije stranke nisu organizovano učestvovale i njihovi simboli nisu bili vidljivi na skupovima.

Jedan od najmasovnijih organizovan je u Nišu, najvećem gradu na jugu zemlje, 1. marta ove godine.

Tamo je studente dočekala Leposava Milutinović, 74-godišnja penzionerka, koja je i ugostila sedmoro studenata tokom protesta „Niški edikt".

„Po celom stanu su bili dušeci na naduvavanje i vreće za spavanje, a pravila sam im gibanice i štrudle, koje i danas redovno nosim na Filozofski fakultet u Nišu, gde mi unuka studira i učestvuje u blokadama", priča Nišlijka za BBC na srpskom.

Nije „ni za ni protiv" saradnje studenata sa opozicijom.

„Samo se plašim da ne budu zloupotrebljeni za tamo neke ambicije političara, a plašim se da će to kad-tad da se desi", dodaje Leposava.

Oko 240 kilometara severnije, studente je na brojnim protestima u Beogradu podržavao 70-godišnji Goran Timotijević, koji smatra da njihov pokret „ne treba da ulazi ni u kakvu saradnju sa opozicijom".

„Cilj studentskog pokreta je da zamenimo niz ljudi koji imaju mrlje u karijeri ili su pokazali dosad šta mogu i šta ne mogu.

„Hoćemo nove i mlade snage i ideje, a svi koji su ranije iz opozicije dolazili na vlast samo su nastavljali isto kao prethodnici, tako da sa njima neće biti promena", priča penzioner za BBC na srpskom.

Protiv saradnje je i zbog niza, kako kaže, „preletača" iz opozicije koji su prethodnih godina prelazili u vladajuću partiju „zarad lične koristi".

Ukoliko dođe do novih izbora, značajan deo birača koji ne podržavaju vlast bi mogao da se okrene studentskoj listi, smatra analitičar Cvijetin Milivojević.

Zbog toga bi neki opozicioni akteri mogli da je dožive kao „političkog rivala", ukazuje.

„To ima smisla pošto su studenti preuzeli glasove opoziciji ili je opozicija sopstvenim delovanjem ili nedelovanjem te birače izgubila", ocenjuje on.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručuje da izbora neće biti skoro, odnosno da će biti raspisani „kad to državi bude odgovaralo".

U slučaju da ih ipak bude u doglednoj budućnosti, saradnja studentske liste i opozicije mogla bi da bude neophodna i posle eventualnog izlaska na birališta, ako bi se pravile neke koalicije u parlamentu.

„Pitanje je da li će ta lista moći sama da pobedi na izborima, jer bi takav scenario zahtevao ili referendumsku atmosferu ili neki oblik saradnje", kaže Đorđe Pavićević.

Kao što studenti ne otkrivaju sve karte, tako i većina stranaka opozicije delimično taktizira.

Posle objavljivanja studentskog zahteva za raspisivanjem izbora, Demokratska stranka (DS) je prva parlamentarna opoziciona partija koja je saopštila da u tom slučaju ne bi izašla na izbore sa sopstvenom listom.

Reagovanja opozicionih stranaka na zahtev studenata su „pokušaj zadržavanja sopstvenih pozicija po svaku cenu", smatra politički analitičar Cvijetin Milivojević.

„Opozicija bi trebalo da nastupi iskrenije i poruči studentskoj listi: 'Evo, vi ste u ovom trenutku jači partner, preporučite nam kako da se ponašamo'", kaže on za BBC na srpskom.

Ukoliko opozicione stranke ne odustanu od izbora zarad podrške studentima, trebalo bi da na njih izađu na jedinstvenoj listi, jer je neizvesno da li će i koliko njih pojedinačno preći cenzus, dodaje.

„Svaki treći scenario za mene bi značio da opozicija direktno doprinosi pobedi SNS-a i Vučića", smatra Milivojević. (www.bbc.com, portal BBC na srpskom, Grujica Andrić, 22.7.2025)