Ministarska ofanziva pred izbore: Zaječar i Kosjerić postali centri funkcionera u kampanji

Kako se izbori u Zaječaru i Kosjeriću približavaju, funkcionerska kampanja, koja se u Srbiji iz godine u godinu najčešće pominje kao jedan od problema koji utiče na legitimitet izbornog procesa, sve je prisutnija. Poslednjih dvadesetak dana omiljena destinacija većine ministara nove Vlade Srbije su upravo ova dva grada. Dovoljno je da se primene naši zakoni kako bi se rešilo pitanje funkcionerskih kampanja, odnosno zloupotrebe javnih funkcija, ali problem je u tome što o tome hoće li zakon biti primenjen ili neće, ne odlučuje, nažalost, ni sudstvo, ni tužilaštvo, ni Vrhovni apelacioni sud, ni Kasacioni sud već odlučuje "svevladar" odnosno predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ocenjuje za Insajder politikolog Cvijetin Milivojević.

"Mi smo pre 12 godina imali poslednje relativno normalne izbore. Ja ovo kada govorim, ne mislim da je ona prethodna vlast bila Bogom dana za demokratiju. Drugi mandat Borisa Tadića je ličio pomalo na ova dva mandata Aleksandra Vučića na mestu predsednika. Ali opet, ruku na srce, nije to bilo baš tako. Potpuno sam siguran da su neki ljudi u vlasti imali mnogo više samostalnosti i u izvršnoj, i u sudskoj, i u zakonodavnoj vlasti nego što imaju, recimo, koalicioni partneri Aleksandra Vučića", objašnjava Milivojević.

Slučajnost ili ne, tek istog dana kada su izbori raspisani, 13. maja, u Zaječar je stigla potpredsednica Vlade Srbije i ministarka privrede Adrijana Mesarović, koja je tom prilikom izjavila da Zaječar mora da raste i da se razvija, što se može obezbediti daljim ulaganjima u infrastrukturu grada.

Nekoliko dana kasnije, u isti grad je došao ministar pravde Nenad Vujić u radnu posetu. Kako su se izbori približavali, tako je i frekvencija ministarskih poseta ovim gradovima rasla.

U periodu od 21. maja do danas, Kosjerić je najpre posetila ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević, koja je obišla radove na putevima. Zatim su dolazili ministar ekonomije Siniša Mali, predsednica Skupštine Ana Brnabić, ministar za javna ulaganja Darko Glišić, koji je potpisao ugovor o radovima na osnovnoj školi u Kosjeriću, ministarka privrede Adrijana Mesarović, ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov, ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović, ministarka za brigu o porodici i demografiji Jelena Žarić Kovačević i ministar pravde Nenad Vujić.

Pre tri dana, u Zaječar su, između ostalih, došli ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov i ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, koji su učestvovali u akciji čišćenja divljih deponija.

"U Srbiji je klasična autokratija, s tim što je ona specifična plutarhija, gde vlada zapravo grupa ljudi koje – ja tu koristim onu narodnu izreku – do pre 13 godina pas nije imao za šta da ujede, a sad su oni ti koji ovde drmaju, i zato oni fatalistički brane ovu vlast. To nisu, u našoj vlasti, oni koji vode priču, oni koji su bili bogati oduvek. Dakle, najviše mi viđamo one koji su do pre 13 godina šetali magarce za slikanje po plažama ili su bili funkcija 'desnog smetala' negde. U međuvremenu su zarobili sve institucije", objasnio je  Milivojević.

U svojim izveštajima ODIHR iz izbornog ciklusa u izborni ciklus upozorava na funkcionersku kampanju, ali, kako kaže naš sagovornik, ova organizacija je parapolitičko telo koje će uvek na kraju biti na strani onoga ko je u tom trenutku moćniji.

"Dakle, ako Vučić kaže – da, dobro, nisu baš bili sasvim legitimni, nisu baš pošteni, nisu regulisani, ali, znate, ja sam vas zadužio već, znate kako sam zadužio Nemce, kako sam zadužio Francuze, malo Kosova, malo litijuma i tako dalje – pa vi meni pogledajte kroz prste. I imamo zapravo frapantnu činjenicu da, recimo, evo imate rezoluciju Evropskog parlamenta iz februara prošle godine, koja upravo analizira te izbore – ona je usvojena da se faktički kaže da ti izbori nisu bili regularni, a onda je Evropska komisija, naravno, kao vlada Evropske unije, ćutala sve ovo vreme. Zašto ćuti? Iz vrlo egoističnih razloga. Dakle, baš ih briga za slobodu izbora, govora, za vladavinu prava, za slobodu medija. Njima je bitno hoće li onaj glavni isporučiti ono što se od njega očekuje", istakao je Milivojević.

Prema Zakonu o elektronskim medijima, koji je izmenjen neposredno uoči raspisivanja izbora – 30 dana uoči izbora, u ovom slučaju od 17. novembra do 17. decembra – televizije ne smeju da izveštavaju sa događaja na terenu o radovima na infrastrukturnim i drugim objektima na kojima učestvuju javni funkcioneri koji su i kandidati na izborima.

Do poslednjih izmena Zakona, zabrana je trajala 10 dana, a povećana je na 30 dana kako bi se smanjila prednost u medijskoj promociji koju predstavnici stranaka na vlasti tako stiču u odnosu na opozicione stranke.

Funkcionerska kampanja obuhvata sve situacije kada javni funkcioneri nastupaju na javnim događajima, poput otvaranja infrastrukturnih investicija ili ustanova, pred kamerama, i svojim prisustvom pripisuju zasluge određenoj stranci, promovišu je, pominju ili pozivaju građane da glasaju za tu listu ili stranku, objasnio je Pavle Dimitrijević u emisiji "Pravo na glas", emitovanoj na TV Insajder 2022. godine.

U Zaječaru će na lokalnim izborima učestvovati osam lista, dok će u Kosjeriću u trci biti tri. Za razliku od Kosjerića, gde će se Srpskoj naprednoj stranci suprotstaviti grupa građana koju podržavaju studenti u blokadi, u Zaječaru opozicija ne nastupa jedinstveno.

Ovo će biti prvi izbori nakon šestomesečne društvene krize koja traje od pada nadstrešnice 1. novembra prošle godine na železničkoj stanici u Novom Sadu. (www.insajder.net, portal, Đorđe Jokić, 29.5.2025)

Vučićeva Srbija (Mednarodna obzorja, RTV Slovenija)

V novi epizodi dokumentarne oddaje Mednarodna obzorja, ki jo pripravlja novinar in dopisnik Boštjan Anžin, bo v ospredju sedem mesecev protestov proti avtoritarnemu vladanju predsednika Aleksandra Vučića. Jezo zaradi zrušenja nadstreška železniške postaje v Novem Sadu, za kar številni krivijo korupcijo oblasti, so še okrepili napadi na protestnike, ki so se v tišini poklanjali spominu žrtev. Blokada več kot 60 fakultet in zahteve po sprejetju odgovornosti so se spremenile v družbeno gibanje. Oddaja razkriva podobo razklane države, razpete med Evropsko unijo in Vzhodom. Obsežen terenski material prinaša poglobljen pogled na množične proteste v Novem Sadu, Beogradu, Kragujevcu, Nišu ter na protiproteste privržencev predsednika, ki jih je spremljala tudi dopisniška ekipa RTV Slovenija. (www.rtvslo.si, RTV Slovenija, dokuemntarni film „Vučićeva Srbija“, autor Boštjan Anžin, 29.5.2025)

https://365.rtvslo.si/arhiv/mednarodna-obzorja/175135720

https://365.rtvslo.si/oddaja/mednarodna-obzorja/57

Ko juri glasove 8. juna?

"Blic" predstavlja izborne liste u Zaječaru i Kosjeriću: VETERINAR, ADVOKAT, INFEKTORLOG bore se za pobedu na prvim izborima od početka krize u Srbiji

Lokalni izbori u Zaječaru i Kosjeriću izazivaju veliko interesovanje

U Zaječaru se takmiči osam izbornih lista, dok su u Kosjeriću prijavljene tri liste.

Deset dana pred lokalne izbore u Zaječaru i Kosjeriću neizvesnost raste jer će to biti prvi izbori od početka društvene krize i studentskih blokada i protesta. U Zaječaru pred birače izlazi ukupno osam lista, a u Kosjeriću tri zbog čega analitičari smatraju da nije ista situacija u ova dva grada.

Retko kad su lokalni izbori u Srbiji privlačili pažnju kao glasanje za odbornike u Zaječaru i Kosjeriću koje će se održati 8. juna. Zbog toga je interesantno ko će predvoditi izborne liste u trci za glasove.

Osam lista u Zaječaru

U Zaječaru je proglašeno osam izbornih lista:

1.„Ne damo Srbiju - Aleksandar Vučić (SNS, PUPS, PS, SDPS, SNP)

Prvi na ovoj listi je Vladimir Videnović, doktor veterinarske medicine i dosadašnji zamenik gradonačelnika koji je poslednjih deset godina bio i predsednik Kinološkog društva u Zaječaru.

2."Promena u koju verujemo Uglješa Đuričković - Dragana Rašić“, (NPS), (PSG) i (SSP)

Prvi na listi je Goran Kalčević, advokat i član Narodnog pokreta Srbije

3."Ujedinjeni za spas Zaječara – Miladin Krstić – Mirko Jelenković“

Prvi na listi je dr Dejan Krstić koji je u prethodnom sazivu Skupštine grada Zaječara bio odbornik ispred svoje grupe građana "Dr Dejan Krstić".

4."Dr Nenad Ristović - domaćinski za Zaječar"

Prvi na listi je dr Nenad Ristović, infektolog koji je postao poznat 2020. godine kada nije hteo da primi od predsednika Aleksandra Vučića Zlatnu medalju za zasluge u borbi protiv korona virusa, ali je nakon lokalnih izbora 2021. godine u dva navrata bio narodni poslanik ispred SNS liste.

5."Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije - odlučno za Zaječar"

Prvi na listi je Aleksandar Diković, diplomirani ekonomista.

6."Koalicija za istočnu Srbiju – Saša Radulović Grljanac“

Koaliciju čine Vlaška stranka Most i Rumunska partija, a prvi na listi je Saša Radulović Grljanac, diplomirani ekonomista i pčelar iz Grljana.

7."Mi snaga naroda - doktor Branimir Nestorović za grad Zaječar"

Prvi na listi i kandidat za gradonačelnika je Luka Vojvodić, master inženjer arhitekture i poverenik zaječarskog odbora "Mi snaga naroda".

8."Srpski liberali - da se struka pita - Vladimir Kovačević"

Listu je podnela "Nova - Da se struka pita", a prvi na listi je Dragan Đorđević, diplomirani inženjer poljoprivrede.

Tri liste u Kosjeriću

U Kosjeriću su proglašene tri izborne liste.

1."Ne damo Srbiju – Aleksandar Vučić” - koalicija Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije i Partije ujedinjenih penzionera Srbije

Nosilac liste je Žarko Đokić, predsednik Opštinskog odbora Srpske napredne stranke u Kosjeriću.

2.“Ruska stranka – Srbija u BRIKS-u – Slobodan Nikolić”

Nosilac liste je Živorad Vićentijević, elektrotehničar, a na listi se pored njega nalaze još samo Radisava Nikolić koja je po zanimanju radnica i Milutin Todorović, penzioner iz Seča Reke.

3.GG “Ujedinjeni za Kosjerić (ujedinjena opozicija Kosjerića) - NPS, Srce, Novo lice Srbije, Nova Srbija i GG "Čisti ljudi za čist Kosjerić"

Nosilac liste je Dragana Perišić, profesorka matematike i informatike.

Studenti zvanično podržavaju samo jednu listu 8. juna

U društvenoj atmosferi u kojoj studenti u blokadi traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora biće zanimljivo videti kakve će rezultate na lokalnim izborima ostvariti liste koje oni podržavaju?

Studenti u blokadi u Zaječaru zvanično nisu podržali nijednu od osam lista, ali nezvanično pripremaju kontrolu izbora zajedno sa dve liste:

"Promena u koju verujemo Uglješa Đuričković - Dragana Rašić“, (NPS), (PSG) i (SSP) i

"Ujedinjeni za spas Zaječara – Miladin Krstić – Mirko Jelenković“

S druge strane, u Kosjeriću studenti u blokadi su objavili da podržavaju listu grupa građana "Ujedinjeni za Kosjerić".

Milivojević: Drugačija predizborna situacija u Zaječaru nego u Kosjeriću

Cvijetin Milivojević, politikolog, ističe za "Blic" da su, prema njegovom mišljenju, lokalni izbori najvažniji izbori jer se "glasa za konkretne ljude i programe, a ne za visoku politiku", ali da je drugačija predizborna situacija u Zaječaru nego u Kosjeriću.

- U Zaječaru, barem tri poslednja izborna ciklusa, odlične rezultate ostvaruju grupe građana koje se nakon izbora priklanjaju vladajućoj koaliciji. Veliki broj mandata osvajala je tu i lista Saše Mirkovića, estradnog menadžera, pa Boška Ničića koji je bio u nekoliko navrata i gradonačelnik Zaječara, ali i lekara Nenada Ristovića koji je nakon toga postao i poslanik SNS u Skupštini Srbije i sad ponovo ima svoju listu. To je po meni izvrgavanje izborne volje građana Zaječara i smejanje u lice jer su oni, ipak, glasali za nekakve promene - ocenjuje Milivojević.

Kako kaže, i sada u Zaječaru ima lista koje su "poklapače" i "preklapače".

- Opozicija, s druge strane, izlazi sa dve liste koje podržavaju studenti. Jedna lista je građanski orijentisana, a druga više nacionalno - analizira Milivojević.

"U Kosjeriću jasnija situacija"

S druge strane, u Kosjeriću je jasnija situacija po njemu.

- Postoji ujedinjena lista vladajuće koalicije i ujedinjena lista opozicije koju podržavaju studenti u blokadi. S tim što postoji i treća lista koju je prijavila Ruska stranka, iako prema poslednjem popisu u Kosjeriću živi svega četiri Rusa - navodi Milivojević dodajući da takva lista verovatno služi da bi nakon izbora ušla u koaliciju sa vlašću.

Naš sagovornik smatra da će, bez obzira na ishod, lokalni izbori u Zaječaru i Kosjeriću mnogo više doneti vlasti nego opoziciji.

- U slučaju pobede opozicije, barem u jednom od ova dva grada, vlast će reći da je to dokaz da su izborni uslovi dobri i da ne zna zbog čega se opozicija do sada žalila na izborne uslove. S druge strane, ako vladajuća koalicija pobedi slaviće to kao pobedu u maratonu na Olimpijskim igrama - zaključuje Milivojević.

Ivković: Rezultati u Zaječaru i Kosjeriću ne mogu se posmatrati kao u Beogradu ili Nišu

S druge strane, Aleksandar Ivković iz Centra savremene politike kaže da "rezultati u Zaječaru i Kosjeriću, kakvi god bili, ne mogu se posmatrati isto kao da se izbori održavaju u, na primer, Beogradu ili Nišu".

- U Zaječaru i Kosjeriću vlast polazi sa pozicije veće prednosti zbog strukture stanovništva. Na parlamentarnim izborima 2022. i 2023. u Zaječaru i u Kosjeriću, rezultat je bio otprilike 60-40 u korist vlasti (kada se saberu sve liste). Ovo nije savršen indikator, ali je bolji od lokalnih izbora 2021. jer je u Kosjeriću bio bojkot, a u Zaječaru je Ristović prešao u međuvremenu na stranu vlasti - ocenjuje Ivković. (www.blic.rs, Blic, Marko Tašković, 30.5.2025)

Prvi signali da će biti izbora: Vučić je najavio nešto što uvek koristi pred kampanju

Uprkos pričama vrha vlasti da neće odgovoriti na najnoviji studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, dela govore nešto drugo. Naime, prve signale predizborne kampanje vidimo u najnovijoj najavi vlasti da će minimalna zarada dostići cifru od 550 evra tokom naredne godine, kao i rast penzija oko osam odsto u ovoj godini. Ipak, istorija nam govori da vlast u slučaju vanrednih izbora se često okrene najavama ekonomskih politika. Međutim, ovakav potez se može čitati na više načina, jer sagovornici Nove upozoravaju, da mi pod ovom vlašću zapravo nikada nismo ni izašli iz predizborne kampanje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da je u planu da do kraja ove godine budu povećane penzije, kao i minimalne zarade. On je dodao da “ako njegove ideje budu prihvaćene”, u decembru 2026. će prosečna plata u Srbiji biti u najgorem slučaju 1.147 evra, i da će do kraja 2027. dostići iznos od 1.400 evra, kao i da će minimalac tokom naredne godine “skočiti” na 500 i 550 evra, jer trenutno 95.000 prima minimalnu zaradu. Vučić je dodao i da će tempo rasta penzija u ovoj godini biti oko osam odsto, odnosno dvostruko viši od stope inflacije, za koju ocenjuje da će biti ispod četiri procenta.

Ovakva politika dolazi kao deo uobičajene procedure vlasti na koju smo već navikli. Godinama unazad smo svedoci sprovođenje ekonomskih aktivnosti vlasti i njihovo presipavanje u političku kampanju. Tokom virusa Korona bili smo svedoci uplaćivanje finansijske pomoći građanima, konkretno u sumi od 100 evra, pred izbore 2022. godine. Sličnu stvar je ponovio pred izbore 2023. godine, kada je u novembru (nemalo mesec dana pred izbore) obećao srednjoškolcima novčanu pomoć u visini od 10.000 dinara. Potom smo 2024. godine kao odgovor na kritike opoziciije za krađu decembarskih izbora 2023. godine, ubrzo videli program “Skok u budućnost – EXPO 2027”. Tada je takođe bila povećana penzija za 11 odsto.

Zagrevanje za najgori scenario

Ovakav potez vlasti vrlo lako pada u senku konstantnih studentskih pritisaka na režim. Ti pritisci su kulminirali i dobili političku formu početkom ovog meseca, kada su studenti u blokadi predstavili novi zahtev, onaj za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Ipak, prema Draganu Popoviću, iz Centra za praktičnu politiku, nije najjasnije da li će biti izbora u skorije vreme, ali napominje da se vlasti svakako spremaju za takav scenario. Pored ovakvih deljenja novca i povećanja minimalne plate, Popović navodi još neke poteze vlasti koji se mogu čitati u istom svetlu.

“Čini se da se vlast priprema za izbore, deluje kao da spremaju taj scenario, ako dođe do izbora da imaju spremne te populističke metode deljenja svega i svačega. Sa druge strane deluje kao da su intenzivirali napade na organizacije, poput CRTA, koji su učesnici u celom tom procesu kontrole izbore, pa je i to nekakav signal da postoji mogućnost da ćemo uskoro gledati nekakve izbore”, kaže Popović.

Ipak, prema političkom analitičaru Cvijetinu Milivojeviću, otpor vlasti studentskim protestima se takođe može protumačiti kao kampanja., On upozorava da od kako je Srpska napredna stranka na vlasti mi smo konstantno svedoci pasivne izborne kampanje, te da ona nikada ne staje. On objašnjava za Novu da se u tom maniru mogu čitati i najnoviji potezi vlasti, odnosno odgovore na aktuelne studentske proteste, time što ih kontriraju. Milivojević navodi da je vlast napravila “sve kontra”, stvarajući “kontra studente”, “kontra mitinge”, ali i “kontra blokade”.

Međutim, sagovornik Nove upozorava da je SNS spreman da sprovodi kampanju “čak i kada za nju nema smisla”, jer niko nije tražio izbore, ali da vlasti drže tenziju u vazduhu, pretećim istim ili ponašajući se da je predizborna kampanja u toku.

“To je neka vrsta tehnologije vladavine ovog autokrata, zapravo stalno drži u stanju uzbune, kao u vojsci, svoje biračko telo. Ne samo aktiviste i članove te stranke, već i celo biračko telo koje je cementirano. Tako da ne vidim ništa spektakularno novo, a raspisivanjem izbora se samo ubrzavaju predizborne aktivnosti, ovo su klasične predizborne aktivnosti, koje su inače zabranjene po našem zakonu”, objašnjava Milivojević.

Iz teorije u kršenje zakona

Milivojević dodaje da je po zakonu zabranjeno strankama da se bave propagandnim izbornim aktivnostima van kampanje, te da je moguće to samo od trenutka kad se raspišu izbori, do predizborne tišine. Međutim, prema sagovorniku Nove, ova vlast je od februara prekršila taj zakon makar tri puta.

“Mi smo od februara do danas imali tri stranačka mitinga jedne stranke u nastajanju (Pokret za narod i državu), što je zabranjeno, jer nije reč o predizbornoj kampanji, koja nije još zvanično ni nastala, nastaće 28. juna, a ona je već faktički na vlasti ima premijera i svoje ministre. To je dokaz da je ovde reč o permanentnoj kampanji i nekakvog pokušaja da se to manje cementirano biračko telo zadrži na okupu”, objašnjava Milivojević.

Kada je reč o kršenju zakona, Popović kaže da “svaka autokratska vlast tretira državu kao privatno vlasništvo”, te da aktivno zloupotrebljavaju javne resurse. Popović napominje da ovakva vlast nema nikakvu nameru da se drži teorijskih okvira demokratije, gde građani izaberu upravljače koji bi na neko ograničeno vreme vršili vlast u njihovo ime. Sagovornik Nove kaže da je ovde reč o nečemu drugom.

“Ovo su ljudi koji su zauzeli sve institucije, koji se odnose prema javnim resursima kao prema privatnoj svojini, koji koriste i javni novac i nacionalne frekvencije, kao javno dobro i institucije koje su zajedničke, poput policije, sudstva i tužilaštva. Apsolutno svaka javna institucija i svaki javni servis stavljen je u funkciju ostvarivanje lične vlasti Aleksandra Vučića”, objašnjava Popović. (www.nova.rs, portal, Filip Đorđević, 29.5.2025)

Intervju: Cvijetin Milivojević – Srbija je zarobljena država u rukama jednog čoveka!

Gost emisije "Intervju" bio je Cvijetin Milivojević, poznati novinar i analitičar, čija bogata karijera reflektuje njegovu strast prema objektivnom novinarstvu i kvalitetnim analizama. Kao osnivač i direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Pragma“, njegov rad je postao sinonim za preciznost i profesionalizam u istraživanju izborne volje birača. Njegov pronicljivi pristup omogućava mu da duboko zaroni u složene procese, osvetljavajući političku scenu kroz analize koje razmatraju prirodu vlasti, propuste opozicije i društvene izazove koji su pred nama. Preporučujemo Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.

Intervju je snimljen 21.5.2025. godine u našim prostorijama, u Beogradu. Emisiju je vodio novinar Aleksandar Pavković. („Balkan info“, podcast, youtube kanal, 27.5.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=FwJxhgwBNNU

Patnja naroda postala je nesnosna, njegov pad će biti spektakularan! Cvijetin Milivojević

Gost naše najnovije emisije bio je politikolog Cvijetin Milivojević.

Preporučujemo vam da pogledate najnoviji intervju o tehnologiji konačnog pada SNS.

(podcast X 33, autor i voditelj Vuk Rosandić, 23.5.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=LU04ee8lYHc&pp=ygUEeCAzMw%3D%3D

Đokić, Kandić i Tomanović: Zašto su oni odjednom glavne mete režima

Rušenje blokada

Dok se na fakultetima izglasavaju počeci onlajn nastave, studenti zahtevaju izbore, a vlast crta mete „neprijateljima“. Kako ih bira?

Prošlo je više od šest meseci od početka studentskog bunta i protesta koji su promenili društvenu i političku scenu u Srbiji.

Poslednjih nedelja, od kako su studenti objavili zahtev kojim traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, polemiše se ko bi mogao da se nađe na njihovoj izbornoj listi, a profesori i oni koji podržavaju studente, targetiraju se u prorežimskim medijima.

Osim u medijima, to često čine i predstavnici vlasti po društvenim mrežama.

Kao oni koji bi da „ruše državu“ poslednjih dana u tabloidima provlače se imena rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića, advokata Zdenka Tomanovića, te Nataše Kandić, izvršne direktorke Fonda za humanitarno pravo u Srbiji.

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže za „Vreme” da su ovakve poruke namenjene „cementiranom“ glasačkom telu, ili onom za koga Aleksandar Vučić misli da je „cementirano“, i koje ima „pileće pamćenje”.

„Pre nekoliko godina mislim da su Nataša Kandić i Vučić razmenjivali komplimente. Kad govorimo o rektoru Đokiću, nije smetao ni Vučiću ni njegovim ‘vučićoidima’, kako je zovem ona njegova propagandna glasila, kada je 2018. potpisivao podršku Vučićevoj izbornoj listi. Vučić je zaboravio da je Zdenko Tomanović bio branilac Slobodana Miloševića. Kako mu to tad nije smetalo, a sad mu smeta kada ima svoj javni stav koji podržava studentske i građanske proteste?”, pita se Milivojević.

Kako dodaje, Vučić je sad „veliki radikal čistunac koji pravi istragu poturica, zaboravljajući da je zahvaljujući tim poturicama, kako ih zove, on došao na vlast i održavao je”.

„Ne zaboravite njegovo sadašnje najbliže političko okruženje. Ima ljudi koji zastupaju sličnu politiku kao Kandić i Tomanović. Ovo je keč-ol varijanta u kojoj na istoj listi imate od rusoljuba do natofila. Vučić je prvi uveo u noviju srpsku političku praksu to da nema ideologije, da SNS nije nikakva ideološka stranka, nego stranka golih interesa”, kaže Milivojević.

 “Đokić „blokaderski šef iz senke”

Do pre pola godine ime rektora Vladana Đokića bilo je poznato u akademskoj zajednici, ali javnost o njemu nije mnogo znala. Poslednjih meseci predstavnici vlasti, na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, targetiraju ga i tretiraju kao jednog od najvećih protivnika.

Protiv njega su podnete prijave, ispitivan je u policiji, a predvodi i akademsku zajednicu na sastancima sa Vladom.

Nakon što je objavljeno da će možda biti na studentskoj listi, počela je nova kampanja protiv njega, najpre na profilima na društvenim mrežama predstavnika vlasti, a onda i u provladinim medijima.

Komentarišući ovakve izjave predsednika republike i bliskih mu saradnika, Milivojević kaže da je „Vučić sada u fazi prvobitne akumulacije političkog kapitala”.

Sagovornik „Vremena” smatra da su te poruke namenjene onima koji „namerno ne uključuju mozak, zato je Vučić tu da misli u njihovo ime”.

„Ja očekujem da će se ovo nastaviti još žešće, da će svi ljudi koji pristanu da budu na studentskoj listi biti na sličan način tretirani, bez obzira na to što su u svojim izjavama bili vrlo umereni. Čak nisu bili ni suviše kritični prema Vučićevoj autokratiji i plutarhiji, nego su bili za moj ukus preblagi”, kaže Milivojević.

Ostali „mozgovi operacije”

Na tabloidnom spisku pomagača blokada našla se i Nataša Kandić, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je ona „glavni čovek i protagonista studentsko-blokaderske liste i rektora Đokića“.

Vučić je izjavio i da je od početka njena podrška bila „glavna, ključna i od suštinskog značaja za podršku koju su institucije Evropske unije pružile blokaderima“.

Advokat Zdenko Tomanović je, kako piše Informer, „mozak operacije blokada širom Srbije“.

On je tokom karijere, podsetio je Informer, između ostalog, zastupao Slobodana Miloševića, Miroslava Miškovića, Darka Šarića, Sretena Jocića, Milana Beka, a kako piše taj tabloid, uključen je u planiranu blokadu Termoelektrane Nikola Tesla u Obrenovcu.

O Đokićevoj kandidaturi

Nedavno je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić na Iksu (X) objavila dokument o tome da će Đokić biti na studentskoj listi, a predsednik Srbije doveo je javno u pitanje takvu potencijalnu rektorovu ulogu.

Vučić je upitao zašto nadležno tužilaštvo nije reagovalo povodom informacije da je rektor potpisao saglasnost da bude na izbornoj listi.

U Informeru Đokića nazivaju „blokaderskim šefom iz senke koji je spreman na sve zarad fotelje“.

Ovakvim objavama, mediji, objašnjava Milivojević, krše nekoliko medijskih zakona.

„To možete gledati iz dva aspekta – ono što je medijski dozvoljivo i medijski nedozvoljivo. To je klasična vrsta provlačenja kroz toplog zeca. Argumentacija nula, a istovremeno višak uvreda, kleveta, targetiranja na maksimumu”, pojašnjava Milivojević.

Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić saopštio je da bi, nakon isticanja studentskog zahteva za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, eventualni poziv da bude na njihovoj listi doživeo kao gest poverenja i ukazanu čast.

Milivojević smatra da objavljivanje nekih imena koja bi se mogla naći na studentskoj listi nije bio najmudriji potez.

„Trebalo je sačekati. Dok izbori ne budu raspisani nema potrebe da se otvaraju karte. Jedina dobra stvar je da su oni koji prežive ovog toplog zeca stvarno čvrsti ljudi“, smatra Milivojević.

Vučić opet o penzijama i platama

Dok se polemiše o novim parlamentarnim izborima, predsednik Srbije Vučić po zemlji organizuje sabore novoformiranog pokreta, a u medijskim nastupima, koristi svaku priliku da blokade okrivi za lošiju ekonomsku situaciju u državi.

Kriveći „blokadere”, kako ih naziva, za privredni pad, osvrnuo se nedavno na to da će uprkos svemu, do kraja godine plate i penzije rasti.

„Mnogo sam bio zabrinut za penzije i za ono što će sačekati penzionere posle svega ovoga što su blokaderi činili, razarajući strukturalno i suštinski našu zemlju. Dakle, verujem da će penzioneri biti veoma zadovoljni, verujem da ih pre kraja godine očekuje značajno, značajno povećanje”, izjavio je Vučić za Pink.

Da li to znači da će izbora ipak biti, pa se već sada kreće u kampanju privlačenja pažnje glasača, posebno penzionera koji su uvek bili najomiljenija ciljna grupa predsednika Vučića?

„Ne bih ja dovodio to u direktnu vezu. Činjenica je da ne može pobeći od izbora. Na kraju krajeva, kad ne bi bilo vanrednih parlamentarnih izbora, biće redovnih za dve godine. To je veoma blizu. On pred svake izbore govori o platama i penzijama. Da budem konkretan, on se upravlja isključivo rejtingom. Tu nema ideologije. U zabludi su oni koji ga smatraju srpskim šovinistom, velikim radikalom. On je pragmatičan lik, zarobljenik rejtinga. To je za njega svetinja“, zaključuje Milivojević. (www.vreme.com, Katarina Stevanović, portal, 22.5.2025)

Cvijetin Milivojević – Vučić nije siguran u to da bi sada mogao da pobedi na izborima

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da je nova vlada formirana i ima stabilnu parlamentarnu većinu, tako da ne postoji nijedan osnov da se razgovara o potrebi odražavanja vanrednih izbora. On je dodao da održavanje izbora nije samo pitanje "lepih želja na plenumima" i da studenti u blokadi ne razumeju šta sve podrazumeva organizacija i učešće na izborima. Kako komentariše to što studenti traže vanredne parlamentarne izbore pitali smo politikologa Cvijetina Milivojevića. (www.ktv.rs, KTV Zrenjanin, 21.5.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=rNm55E5YgNQ

Četiri situacije koje otkrivaju kakvo je rasulo u SNS: Naprednjaci nameštaju jedni drugima

Događaji iz prethodnog perioda polako počinju da bacaju svetlo na ideju da se Srpska napredna stranka sada već kolabira iznutra. O tome govore i reči ministra spoljnih poslova Marka Đurića, činjenica da su saslušani ministri Nikola Selaković i Siniša Mali povodom slučaja “Generalštab”, kao i snimak incidenta na auto-putu u smeru ka Nišu, kad je došlo do verbalnog sukoba između ljudi iz, kako se sumnja, službenih vozila kolone premijera Đure Macute i predsednika Aleksandra Vučića. A u tom Nišu, uprkos pompeznim najavama, prema Arhivu javnih skupova na mitingu Pokreta za narod i državu je u svom vrhuncu brojao oko 21.000 glavu.

Ipak, prvi se oglasio Đurić koji je na društvenoj mreži X, povodom uvreda koje je na njegov račun u prethodnim nedeljama izneo lider radikala Vojislav Šešelj u prorežimskim medijima gde je zamerio i svojim stranačkim kolegama, jer mu nisu pružili podršku. On je u svom postu na X-u rekao da tri meseca “nije odgovarao na gotovo svakodnevne prostačke napade i laži protiv njega”, jer nije želeo da “jedno teško vreme čini još težim”, nego što jeste.

Suzana Vasiljević ćuti o sukobu Vučićeve i Macutove pratnje: Ako je na snimku njen glas (a verujemo da jeste) savetnica mora da podnese ostavku

Sa tim u paketu stižu i tvrdnje koje je izneo predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas da su povodom slučaja “Generalštab” u Tužilaštvu za organizovani kriminal saslušavani i ministar kulture Nikola Selaković i ministar finansija Siniša Mali. Naime, slučaj “Generalštab” se u poslednje vreme začinio jer je uhapšen direktor Zavoda za zaštitu spomenika Goran Vasić koji je, prema Đilasu, doveden u Republički zavod za zaštitu spomenika kulture da bi priznao da je falsifikovao dokumenta na osnovu kojih je zgrada Generalštaba skinuta sa spiska objekata koji se ne smeju rušiti. Potom je Vučić demantovao tvrdnje Vasića, rekavši da ipak nema falsifikata.

Ipak, u ovu čorbu krize se polako meša i verbalni sukob pratnje premijera Macuta i Vučića, tačnije snimak gde se čuje i glas žene koja vređa službenika koji je izašao iz vozila iz pratnje premijera. MUP se još uvek nije oglasio povodom pomenutog snimka, niti saopštio ko su učesnici incidenta i šta se tačno desilo. Na video snimku se, prema dosta procena, čuje najverovatnije savetnica predsednika Srbije Suzana Vasiljević kako izlazi iz auta i viče: „Sad ću da mu j***m mater“ i naziva čoveka iz obezbeđenja premijera Macuta „idiotom“. Snimak je objavio Srđan Milivojević, a slično kao i za slučaj Malog i Selakovića, javnost ne zna tačno ko je bio “krtica”.

Na sve to može da se doda i odsustvo entuzijazma iz lokalnih redova SNS-a, koji su se mogli videti na dan skupa za Pokret za narod i državu, koji je, uprkos pompeznim najavama da će to biti najveći skup u istoriji Niša, jedva stigao skup u Sremskoj Mitrovici. Na mitingu „Ne damo Srbiju“ u Nišu, tokom govora predsednika Aleksandra Vučića bilo je prisutno oko 21.000 ljudi, što je isti broj kao na skupu u Sremskoj Mitrovici 24. januara, navodi Arhiv javnih skupova.

Apsolutni “svevladar”

Ipak, politikolog Cvijetin Milivojević kaže da, uprkos svim ovim problemima unutar samog SNS-a, on suštinski ne postoji. Milivojević navodi da se SNS još od 2017. godine, kada je Vučiću počeo prvi predsednički mandat, oličava samo u predsedniku. On navodi da iako ima “osam ceremonijalnih nadležnosti, da se ponaša kao apsolutni ‘svevladar”.

“Dakle, nikakav SNS ne postoji. Nema nijednih izbora od 2014. na bilo kom nivou, bilo lokalnom, gradskom, opštinskom, pokrajinskom u Vojvodini, parlamentarnom, na kojima je učestvovao nekakav SNS. Na svim tim izborima protivustavno i protivzakonito učestvuje i pobeđuje nekakav Aleksandar Vučić. Predsednik Republike, po našem Ustavu, ali i po Zakonu o sprečavanju korupcije, ne samo da ne može da se kandiduje i da obmanjuje građane, a ispostavlja se da je on kandidat i za gradonačelnika, i za predsednika vlade, i za odbornika, i za poslanika”, kaže Milivojević.

On potom objašnjava da je ovo što Vučić radi svih ovih 13 godina je apsolutno zabranjeno po Zakonu o sprečavanju korupcije.

“To je onaj modul sukob interesa, da neko kao on, koji je najviši državni funkcioner, zloupotrebljava moć do koje dolazi obavljanjem svoje državne funkcije i da tu moć, informacije, resurse, pa ako hoćete i materijalna sredstva, koristi pomažući jednoj političkoj stranici. Tako da ovo je sve velika prevara.SNS se nijednom nije kandidovan ni na jedne izbore od 2014. Uvek se kandiduje nešto, na bilo kom nivou izbora što se zove Aleksandar Vučić crtica za nešto”, zaključuje Milivojević. (www.nova.rs, portal, Filip Đorđević, 21.5.2025)

Vučić odlaganjem izbora želi da iscrpi protivnika: Ta taktika je već isprobana, ali ovog puta se „preigrao“

Počinje da se kristališe činjenica da predsednik Srbije Aleksandar Vučić beži od izbora. Takav stav se vidi na osnovu nedavnih izjava državnog vrha, trzavicama u samoj Srpskoj naprednoj stranci, ali i činjenica da režim ne beži samo od raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora, koje traže studenti, već i od onih za mesnu zajednicu što se trenutno dešava u Novom Sadu. Naime, prema sagovorniku Nove, jasno je da je ovo poligon za već oprobanu Vučiće strategiju iz 2023. godine, kada je režim izmorio proteste “Srbija protiv nasilja”, međutim, čini se da ova taktika “iscrpljivanja protivnika” sa nadom da će se protesti i blokade same ugasiti ovog puta neće uspeti.

Strah od debakla deluje da je pojeo predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Njegova brza promena trase po pitanju najnovijeg studentskog zahteva za vanredne parlamentarne izbore je brzopotezno prešla sa “nećete dobiti vlast na ulicama” na “biće izbora u narednih godinu i po dana”. Na taj zahtev studenata se polako nagomilavaju i problemi unutar same Srpske napredne stranke, pre svega vernice koje prskaju vezane za slučaj “Generalštab”, ministra spoljnih poslova Marka Đurića, odnosa premijera Đura Macuta sa Vučićem, ali i sve očitijji manjak entuzijazma na lokalnom nivou. Uprkos svim ovim problemima za sada je nepoznato koliko zapravo košta rejting.

Ipak, znak da je klupko počelo da se odmotava se možda najbolje vidi i u signalima koji stižu sa državnog vrha povodom studentskog zahteva za izbore, jer oni polako zarađuju pridev neurotičnosti, kada se svi saberu. Dugačak je put od reči “dobićete izbore čim ih budete tražili” iz sredine marta, do sadašnje situacije gde se signali lome između “možda vam Vučić da izbore”, “biće izbora u narednih godinu i po dana” i “ne zanimaju nas studentski zahtevi”.

Na to se može dodati i činjenica da režim aktivno beži od izbora za mesne zajednice u Novom Sadu koje opozicija zahteva. Naime, juče je blokirano trideset raskrsnica u Novom Sadu sa zahtevom za hitno raspisivanje izbora za Savete mesnih zajednica u Novom Sadu.

„Razlog za ponovno okupljanje je i činjenica da je predsednica Skupštine Novog Sada Dina Vučinić jučerašnjim svrstavanjem na stranu batinaša ispred prostorija SNS, jasno pokazala da ne želi da obavlja svoju funkciju u skladu sa zakonom i ustavnim poretkom, već je isključivo u funkciji zaštitnice režima“, navode zborovi građana.

Međutim, ta gradacija ne dolazi sasvim slučajno, čak naprotiv. Ovo je već koliko-toliko uvežbana akcija, čiji se prvi poligon mogao videti tokom slične društveno-političke krize 2023. godine. Naime, pre tačno dve godine imali smo masovan protestni talas, čiji su uzrok bili masovna ubistva u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, kao i u Malom Orašju i Duboni, su proizveli do tada neviđeno nezadovoljstvo ovim režimom, koje je kulminiralo na prvih nekoliko protesta. Doduše, režim je tada strpljivo sačekao da se “umore protestanti”, a potom i okačio mačku o rep izborima koji su bili održani tek u decembru te godine.

Čekajući zamora

Današnja situacija je malo drugačija, a politikolog Cvijetin Milivojević za Novu kaže da je “kupovina vremena” i strah od rejtinga ovde vrlo prisutan. On navodi da Vučić raspisuje izbore samo kada je apsolutno siguran da će na njima odneti pobedu. Međutim, za razliku od 2023. godine, Milivojević kaže da su ovi protesti malo drugačiji.

“Ljudi koji su protestovali, pa i stranke političke opozicije i građani su govorili o tome da je sistem zakazao. Nisu pojedinačno tražili odgovornost ljudi sa vlasti. Kao što znate, tada smo imali onu situaciju da je ministar prosvete odmah iz moralnih razloga podneo ostavku. Ovde je reč o nečemu drugom. Ovde je reč o nečemu što faktički na konkretnom primeru pokazuje da urušavanje sistema, nepoštovanje zakona, nepoštovanje ustava, nepoštovanje vladavine prava, uzurpiranje državnih institucija od strane nenadležnih, odnosno neovlašćenih lica i institucija postoji”, objašnjava Milivojević.

Sagovornik Nove odgovore vlasti na sadašnje proteste tumači na čekanje “zamora” studentskim protestima. Milivojević kaže da Vučić “računa da će se to ugasiti samo od sebe” i da na osnovu toga čini poteze koje vidimo.

“Vučić je stalno imputirao da neko želi da ruši njega, nudio je svoju političku glavu, niko to nije tražio, pa ni dan danas ne traže to ni studenti. Ne znam kako se može razumeti da neko želi rušenje Vučića ili njegovog mesta, kad studenti traže vanredne parlamentarne izglede. Osim ako Vučić nije time priznao ono što mi i vidimo, da je on zapravo ‘svevladar’, odnosno da je uzurpirao sve tri grane vlasti, da se on zaista i ponašao i kao predsednik vlade i kao predsednik skupštine i kao glavni tužilac i glavni sudija i tako dalje. Dakle, to je ta vrsta straha“, predočava naš sagovornik. (www.nova.rs, portal, Filip Đorđević, 20.5.2025)

Milivojević: Obraćanje Vučića govor čoveka koji gubi vlast, Vranić: Vlast odbila zahtev studenata

Politikolog Cvijetin Milivojević izjavio je u specijalnom izdanju emisije Marker da je obraćanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića na skupu vlasti u Nišu - govor čoveka koji je svestan da gubi vlast i sada "kupuje vreme". S druge strane, profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić komentarišući poruku predsednika Vučića da je "dosta uslova", upitao je da li to znači da je vlast odbila zahtev studenata za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Predsednik Vučić poručio je u Nišu da ga "više ne zanimaju nikakvi zahtevi", da je to "gotova priča" i da "od sada sluša samo narod". (www.insajder.net, Insajder TV, emisija “Marker specijal”, voditeljka Milica Babić, 17.5.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=oIGF6zkxyt4

MARKER SPECIJAL: Subotica i Niš u fokusu - Dva pola Srbije

Bitka za pravdu, bitka za izbore, bitka za podršku. Na dva pola Srbije - u subotu vlast u Nišu, studenti u Subotici, naši reporteri svuda. Uključenja sa lica mesta, analize, relevantni sagovornici.

Cvijetin Milivojevic: od 03.19.35 do 04.45.15

Gledajte specijalni program Insajder televizije

(www.insajder.net, TV Insajder, 17.5.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=te0AO8iyt28&pp=ygUWIGluc2FqZGVyIHR2IDE3LjUuMjAyNQ%3D%3D

Studenti u Subotici, vlast u Nišu. A gde je u svemu tome opozicija?

Deset dana otkako su studenti i formalno izneli zahtev da se raspusti skupština i raspišu vanredni parlamentarni izbori, politička kriza u Srbiji je u svojevrsnom vakuumu. Iako skupovi vlasti u Nišu i studenata u Subotici sugerišu da se u kampanju već ušlo i da je raspisivanje izbora krajnje izvesno, poslednje izjave zvaničnika pokazuju da su sve opcije u igri. U takvoj neizvesnoj situaciji, posebno komplikovana je uloga opozicije.

Nakon što su studenti izašli sa zahtevom za izborima, gotovo sve stranke parlamentarne opozicije su ih podržale, praktično se odričući svoje ideje o prelaznoj vladi kao o najboljem rešenju za krizu. A paralelno sa podrškom, stranke su studentima ponudile i pomoć, kao i poziv za razgovore. Ipak, deset dana kasnije, nema nikakvih pokazatelja da se jaz između studenata i opozicije smanjio.

Aleksandar Jovanović, šef poslaničke grupe Ekološki ustanak navodi za Insajder da je neophodno da predstavnici opozicije, studenti, profesori, poljoprivrednici i svi oni koji žele promene sednu da razgovaraju.

“Tih razgovora za sada nema, a nužno je da sednemo, pogledamo se u oči i kažemo šta je potrebno da bismo se svi ujedinili. Ograđivanjem i podelama nećemo daleko stići i tome može da se raduje jedino Aleksandar Vučić. Mora da se razgovara da bi se izvukao maksimum ove energije koja je probuđena zahvaljujući studentima i da bismo dogovorili šta i kako dalje. Do tih razgovora još nije došlo i to je problem“, kaže Jovanović.

Kako do izbora?

Problem za studente i opoziciju moglo bi da predstavlja i oklevanje vlasti da raspiše izbore. Nakon što je danima okolišao da direktno odgovori na zahtev, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je danas bio još neodređeniji, navodeći da će izbori biti u narednih godinu i po dana. Kako upravo toliko i traje mandat aktuelne Vlade, Vučić je ovom izjavom praktično ostavio mogućnost da će naredni izbori biti - redovni.

To i otvara pitanje – šta opozicija može da učini da pritisne vlast da organizuje vanredne izbore?

Dragana Rakić, potpredsednica Demokratske stranke navodi za Insajder da ne postoji nikakva mogućnost pritiska kroz institucije.

 “Institucije u Srbiji su planski i sistematski uništavane upravo da bi se onemogućilo da kroz redovan institucionalni proces dođe do promena koje bi ugrozile samovolju režima. Danas su te institucije zarobljene i služe isključivo kao sevis odbrane vlasti porodice Vučić i njihovih saučesnika. Zbog toga je potpuno iluzorno očekivati da se bilo kakvi zahtevi građana i opozicije mogu ostvariti kroz institucije koje su pod punom kontrolom režima. Jedini način da se vlast primora na ustupke jeste snažan vaninstitucionalni pritisak, kroz građansku pobunu i društveno jedinstvo, a ne kroz formalne procedure koje su obesmišljene“, ističe Rakić.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević navodi da bi u okolnostima u kojima vlast okleva da raspiše izbore, studenti trebalo da promene adresu na koju upućuju zahtev.

“Zahtev za izborima, dopunjen zahtevom da se obezbede normalni izborni uslovi, trebalo bi poslati na adrese predsednika Vlade Đura Macuta i predsednika SNS-a Miloša Vučevića. Premijer po Ustavu može predsedniku da pošalje obrazloženi predlog za raspuštanje Vlade, a Vučević bi kao predsednik najjače stranke mogao da podrži raspuštanje Vlade. U oba slučaja Vučić kao predsednik ne bi imao izbora osim da raspiše izbore“, ističe Milivojević.

On naglašava da bi u slučaju da se oklevanje vlasti nastavi, opozicija trebalo da i konkretnim delima, a ne samo deklarativno, podrže zahteve studenata.

“Oni bi morali da istog trenutka napuste rad skupštine, a u krajnjoj liniji i da vrate mandate. Izlaskom trećine poslanika, skupština bi se i faktički delegitimisala, a legalitet skupštine je urušen još od sednice 25. novembra na kojoj je usvojen budžet uz kršenje zakona“, ističe Milivojević.

Prirodni partneri

Kako napominje, opozicija i studenti su prirodni partneri, iako, kako dodaje, postoji izvesna doza sujete, a verovatno i straha.

“Ja mogu da razumem da oni imaju strah od pojave liste koju bi podržali studenti, ali su nesumnjivo prirodni partneri, tim pre što vlast ignoriše i ovaj novi zahtev studenata, kao što je ignorisala i prva četiri. Za opoziciju je neophodno da budu uz studente, a ne da kalkulišu o tome gde se oni uklapaju u toj situaciji. Opozicija može da kalkuliše jednom kada društvo dođe do normalnih izbora, a uostalom i ideja studentske liste je da se formira jedna vremenski oročena, prelazna vlada koja bi ispunila zahteve i faktički resetovala sistem“, kaže Milivojević.

On dodaje da je i studentima potrebna opozicija, te da ne bi trebalo zaboraviti da je opozicija osvojila skoro milion glasova na prošlim parlamentarnim izborima.

Dragana Rakić napominje da bi bilo kakva saradnja opozicije i studenata morala da počiva na punoj podršci studentima.

“Demokratska stranka je od početka stavila sve svoje resurse na raspolaganje studentskoj borbi jer oni su danas ključni nosioci otpora i delegitmizacije režima. Studenti uživaju podršku više od dve trećine građana i upravo su oni ti koji određuju pravac, dinamiku i način borbe. Naša je dužnost da ih podržimo u njihovim odlukama, a svaki pokušaj da im bilo ko iz opozicije nameće bilo šta, bio bi pogrešan i štetan. Za ostvarenje zajedničkog cilja – smene ovog kriminalnog režima, ključno je društveno jedinstvo, a to jedinstvo danas ima jasno ime: studenti. Jer niko drugi, pa ni političke stranke u ovom trenutku ne uživaju ni približan stepen poverenja i podrške“, zaključuje Rakić. (www.insajder.net, portal, Vuk Jeremić, 17.5.2025)

Vučić danas prvi put izlazi na crtu studentima: Evo šta nas čeka u Nišu

Danas će u Nišu biti održana dva protesta, na jednom će predsednik Srbije predstaviti svoj "Pokret za narod i državu“, dok će drugi organizovati niški studenti, koji već nedeljama upozoravaju Aleksandra Vučića da nije dobrodošao. Imajući u vidu situaciju iz marta kad je najviši vrh SNS pokušao da dođe u grad na Nišavi, da bi odatle bio bukvalno proteran jajima i vodom, postavlja se pitanje da li i danas možemo očekivati iste scene. Politikolog Cvijetin Milivojević za Novu kaže da Vučićevog skupa ne bi ni bilo, da ima imalo pameti, logike i volje da se pravi jedna normalna država.

Juče je počeo Svenarodni sabor koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio kao jedan od najvećih skupova u Nišu. Na mitingu koji se održava od 16. do 18. maja, Nišlijama će biti predstavljen Pokret za narood i državu. Uoči dolaska u Niš, Vučić je i zvanično postao njegov član, a zatim je pozvao građane da dođu i čuju drugačiji program.

Čini se, međutim, da Nišlije ne gledaju blagonaklono na ono što se dešava u njihovom gradu.

Pre svega, strahuju da će dobiti svoju verziju beogradskog Ćacilenda, jer ispred Oficirskog doma i dalje stoje šatori koji su bili namenjeni održavanju gastro festa, koji se prethodnih dana održavao upravo na ovom mestu.

Problema je bilo i oko bine za Vučićev skup.

Naime, imajući u vidu da je bina koja se nalazi na Trgu kralja Milana podignuta bez potrebnih dozvola, komunalna inspekcija Opštine Medijana juče je izdala nalog da se bina razmontira. Dovodi se u pitanje kakvih će još ilegalnih akcija biti sprovedeno tokom Vučićevog trodnevnog skupa.

„Kršenje zakona i propisa od strane SNS grupe se nastavlja… Zato naš grad liči na ratnu zonu i ruinu, a naša otadžbina na divlji zapad“, objavio je na društvenoj mreži X doktor i lider grupe građana iz Niša, Dragan Milić.

Niš u pripremama za Vučićev trodnevni skup: Bina se montira, tu su i šatori, a građani strahuju da su dobili svoj Ćacilend

Samo nekoliko meseci unazad, otkazan je skup Srpske napredne stranke kod Oficirskog doma u Nišu. Skupu je trebalo da prisustvuju Ana Brnabić, Miloš Vučević i Darko Glišić. Međutim, nezadovoljni građani Niša gađali su jajima i rasterali naprednjake koji su dolazili na skup. Gradonačelnik Niša poliven je vodom, dok je Milorad Jerkan, direktor Doma zdravlja u Nišu., najgore prošao.  Na njega je „sručen“ čitav karton svežih jaja.

Tom prilikom, nikad besniji Aleksandar Vučić, pretio je kako će razjuriti batinaše.

„Uskoro dolazim u Niš i razjuriću sve batinaše koji misle da mogu da prave red u Srbiji onako kako oni hoće“, tada se obratio Vučić iz Hotela „Nais“ kod Niša.

Vučić u Niš stiže dva meseca kasnije, a sudeći prema objavama niških studenata na društvenim mrežama, izgleda da su pripreme veoma ozbiljne.

Koliko košta obraz?

Studenti u blokadi Medicinskog fakulteta u Nišu na društvenoj mreži X objavili su način na koji ljudi zarađuju, kao i koliko košta prisustvo na skupu Aleksandra Vučića. Navodno se za dan boravka u Nišu plaća 100 evra.

S obzirom da su studenti već upozoravali predsednika Srbije da odustane od mitinga u Nišu, nije iznenađenje da su doneli odluku da organizuju svoj skup.

Kako su studenti iz Niša najavili, na dan skupa SNS, možemo očekivati i njihov protest pod nazivom „Izbori(mo) se“. Oni poručuju da će „istina izaći na ulicu“. Takođe, objavljen je i plan samog protesta.

Okupljanje počinje ranije na sledećim lokacijama:

Raskrsnica kod parka Svetog Save (kod sata) – od 15.00h

Kod Niteksa – od 15.00h

Osnovni sud, Apelacioni sud, Palilulska rampa, Tehnički fakulteti – od 16.30h

Zaštita u vidu „traktora koji hoće da uče“

Politikolog Cvijetin Milivojević dao je svoje mišljenje o tome da li postoji šansa da se ponovi incident u Nišu kome smo svedočili krajem marta. On za Novu objašnjava kakva se sve zaštita sprema oko bine kao i da ovakvi stranački skupovi ne bi trebalo da se održavaju, sem u okviru izborne kampanje.

„Vi ste videli da se tamo prave čelične ograde, dvostruki zaštitni zid. Faktički po ugledu na Ćacilend. Tamo se pravi i neka gastronomsko-turistička manifestacija, gde će turističke organizacije iz lokalnih zajednica biti obavezne da pošalju svoje štandove kao što je to bilo u Beogradu. Ne bi me začudilo ni da traktori koji hoće da uče budu drugi red zaštite, a da treći prsten zaštite, oko te čarobne bine na kojoj će da govore neki ljudi, bude opet neka ekipa sportista, čudno obučenih u čudnim uniformama i kišobranima. Mislim da ne postoji mogućnost da se ponovi incident iz marta, jer da postoji malo logike, pameti, volje da se pravi jedna normalna država, gde predsednik države neće da deli građane na svoje i nečije druge, onda takav skup ne bi bio održan“, kaže Milivojević za Novu i dodaje:

„To je klasična vrsta kontra mitinga. Nažalost, iako je to protiv Ustava Srbije, predsednik Srbije se ne ponaša kao predsednik svih građana Srbije, što je njemu ustavna obaveza. Nego se ponaša kao predsednik stranke u nastajanju, koju ja zovem inače od samog početka „Pokret za blanko podršku Vučiću, ma šta on o bilo čemu da odluči“, a Vučić je od juče glavni član i osnivač, zapravo pravi jednu vrstu mitinga u kome će najaviti obračun sa većinskom Srbijom koja protestuje tražeći da se ispune građanski zahtevi koji su studenti postavili. Inače po zakonu takvi stranački skupovi ne bi trbalo ni da se organizuju. Sve te stranačke skupove smete organizovati samo u vreme izborne kampanje, to je vrlo jasno. A mi smo imali već tri takva skupa“, rekao je Milivojević.

On je komentarisao i izjavu Aleksandra Vučića da će izbori u Srbiji biti odžani za godinu, godinu i po.

Milivojević kaže da Vučić jeste ovlašćen da raspiše izbore, ali ne i da odlučuje kada će se oni realizovati. Zaključuje da je najbolje da se drži onoga što mu po zakonu pripada, a ne da nastavi da krši Ustav.

„To je još jedan zloupotreba ustavnih ovlašćenja. Vi znate da predsednik Srbije po Ustavu ima osam ceremonijalnih ovlašćenja. Jedno od tih ovlašćenja jeste da on raspisuje izbore, ali ne odlučuje on kad će izbora biti. Dakle on izbore raspisuje ako Vlada padne, to je jedna mogućnost. Druga mogućnost je da Vlada pošalje predsedniku Srbije obrazložen predlog za raspuštanje Narodne skupštine, njegovo je da reaguje na obrazložen predlog Vlade i da raspusti Narodnu skupštinu. Najbolje rešenje za predsednika Republike, a i za smirivanje strasti u celom društvu jeste da se predsednik Republike, konačno posle sedam godina vladavine sa mesta predsednika Republike, povuče u svoj ustavni okvir. Dakle ono što mu po zakonu pripada, a pripada mu jako malo, a ne da nastavi da krši Ustav i da bude vladar sve tri grane vlasti, i sudske nažalost, i zakonodavne ali i cele izvršne, iako mu to ne pripada“, zaključuje Milivojević. (www.nova.rs, portal, Anđela Đokić, 17.5.2025)

Kako su propali svi pokušaji hapšenja zvaničnika Srpske

Dodik, Višković i Stevandić se iz helikoptera smiju u lice BiH

Da li je ministar odbrane BiH Zukan Helez zaista vjerovao da će predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, premijer Radovan Višković i predsjednik Narodne skupštine Nenad Stevandić, biti zaustavljeni na kapiji kasarne „Kozara“?

Da li on, kao ministar, nije mogao znati i predvidjeti kako će postupiti general Gojko Knežević?

Da li je njegova izjava da je obmanut i da je imao spreman bataljon specijalne vojne policije da reaguje, nakon što su zvaničnici Srpske „prošli kapiju“, pije vode?

Iako niko sa sigurnošću ne može potvrdno ili odrično odgovoriti na ova pitanja, činjenica je da ja njegova naredba ostala da visi u vazduhu. Baš i kao raniji pokušaji hapšenja zvaničnika Srpske.

A bilo ih je.

Sjetimo se događaja iz Istočnog Sarajeva, koji su mnogi, istog dana, okarakterisali kao farsu. 23. april, nekoliko inspektora SIPA dolazi pred Administrativni centar Vlade Srpske, a pred njih staje cijela parada – Policija Republike Srpske, Žandarmerija, Posebna jedinica – svi naoružani do zuba. Nakon kratkog okršaja, inspektori SIPA se povlače.

Predsjednik Srpske, kao da se ništa nije ni desilo, nastavlja aktivnosti, tačno onako kako je i predviđeno protokolom.

Idemo dalje.

9. maj, Specijalne jedinice policije Brčko distrikta pokušale su da uhapse predsjednika Vlade Srpske Radovana Viškovića. Presretnuta je kolona vozila sa premijerovim obezbjeđenjem,  nad kojima je izvršen pretres, ali ni u jednom od vozila, nije se nalazio Višković. To je izazvalo sumnju da je Višković preusmjerio kretanje kako bi izbjegao planiranu akciju, navodno koristeći helikopterski prevoz.

Ali, to nije sve. Granična policija BiH je, kako saznaje BN, prije dva dana zaustavila kolonu vozila iz pratnje predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika. Pripadnici Granične policije su prethodno dobili najavu od Obavještajno-bezbjednosne službe da će kolona vozila u kojima su Dodik i Stevandić ući u BiH na graničnom prelazu Rača.

U vozilima, ipak, nije bilo ni Dodika ni Stevandića.

Oni su u BiH, odnosno Republiku Srpsku, ušli kasnije i to, kako je pisao BN, u dva helikoptera u niskom letu, koji su u Banjaluku sletjeli oko 20.30 časova.

Podsjetimo da je 12. marta Tužilaštvo BiH izdalo nalog za privođenje Dodika, Stevandića i Viškovića kao osumnjičenih osoba za napad na ustavni poredak države. Šest dana kasnije raspisana je i centralna potjernica.

Vrzino kolo – ovako je, cijelu ovu situaciju, nazvao politički analitičar Cvijetin Milivojević. Igrokaz, u kojem se, kako je rekao, nazire jedna dobra stvar, a to je vraćanje Dejtonskom mirovnom sporazumu.

-Dejtonski sporazum, iako nesavršen, bio je genijalan potez američkog diplomate Ričarda Holbruka i njegove ekipe. Poslije najkrvavijeg rata, koji je bio na teritoriji bivše Jugoslavije, sve tri strane u sukobu doveo je u poziciju onih koji nisu samo gubitnici, nego su i pomalo pobjednici. Međutim, pojedini u BiH, ali i spoljnopolitički mentori, olako ostavljaju po strani ono što piše u Dejtonskom mirovnom sporazumu i dozvoljavaju različita čitanja. To je počelo sa erom visokih predstavnika – kaže on.

Milivojević naglašava da predsjedniku Republike Srpske nije suđeno zbog korupcije, kriminala ili ratnih zločina, nego zato što nije ispoštovao „političku odluku osobe koja se predstavlja kao visoki predstavnik“.

-Političko Sarajevo poziva Sud i Tužilaštvo, koji su vanustavne kategorije, da djeluju u jednom političkom procesu. I sad se pravi farsa. Angažuje se Interpol, od strane dijela političke strukture iz Sarajeva, i onda kada to Interpol odbije, igraju se velikog policajca u zemlji, a prema Ustavu, policija u entitetu je suverena na svojoj teritoriji. Ne možete pozvati policiju iz Federacije BiH ili SIPA, jer ona je isto vanustavna kategorija – kaže on, uz riječi da su sve ovo farse i igrokazi.

-Imali smo i igru živaca, da li smiju Dodik, Stevandić i Višković otići u kasarnu „Kozara“ u Banjaluci i da li će ministar odbrane Zukan Helez pozvati vod vojne policije. Problem je i u tome što on ne razumije razliku između voda, čete, bataljona i tako dalje, što je nevjerovatno za ministra odbrane. Ali, i to govori o nekredibilnosti institucija u BiH. Šta bi se desilo kada bi uhapsili Dodika? Pa, imali biste otcjepljenje Republike Srpske. To ne rješava problem, nego ga diže za dvije oktave više – kategoričan je Milivojević.

Brčko distrikt

Zanimljivo je što, kaže, dio bošnjačke političke elite radi u korist Dodika.

– Njemu su bačeni argumenti u ruke za vraćanje Vojske Republike Srpske. Obilježavanje Dana Vojske Republike Srpske je legalno. Imate Treći puk koji baštini tekovine Vojske Republike Srpske, isto kao što imate i dva puka koja baštine tekovine HVO i Armije BiH. Sa stanovišta političkog Sarajeva, sporno je što se tamo pojavio Dodik. Pa, kako mislite da pregovarate sa Republikom Srpskom, ako ne priznajete Vladu i predsjednika koji su izabrani na prethodnim izborima – upitao je Milivojević.

Posebno se osvrnuo na događaj iz Brčkog, koji je okarakterisao kao ozbiljno kršenje Sporazuma o Brčkom.

-Mi zaboravljamo da je Brčko distrikt kondominijum.  To je zajednička teritorija i tu ne možete raditi poteze koji vuku na stranu jednog entiteta. U ovom slučaju, po nalogu koji stiže iz dijela političkog Sarajeva u dio policije Brčko distrikta, privodite premijera. Vi tu treba da budete neutralni, postojite kao neka vsrta jedinice koja treba da funkcioniše na zadovoljstvo oba entiteta i sva tri naroda. Tako je zamišljen disktrikt – ističe Milivojević. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Sanja Krasić Božić, 14.5.2025)

BEZ CENZURE | Srbija zemlja skandala | C. Milivojević, D. Šormaz, V. Đukanović i I. Miletić

U emisiji „Bez cenzure“ koja nosi naslov „Srbija zemlja skandala“ o međunarodnoj poziciji Srbije govore politikolog Cvijetin Milivojević, predsednik Evroatlantskog saveta Srbije Dragan Šormaz, pisac Vladimir Đukanović i analitičar Ivan Miletić. Oni analiziraju Vučićevu posetu Americi, prisustvovanje paradi povodom Dana pobede u Moskvi, odnos Srbije i EU, ali i zahtev studenata za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora i kako na taj zahtev gleda strani faktor. (www.ktv.rs, www.bezcenzure.rs, KTV Zrenjanin, emisija „Bez cenzure“, voditelj dr Aleksandar Dikić, 11.5.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=tuif2KYw8Yg&pp=ygUmYmV6IGNlbnp1cmUgc29ybWF6IG1pbGl2b2pldmljIG1pbGV0aWM%3D

Je l' Vi gledate to, je l' Vi vidite dobro?" Krstić i Milivojević | JUTRO NA BLIC

Emisija: Jutro na BLIC

Termin emitovanja: Radnim danima, 07:00

Voditelji: Maja Nikolić i Danilo Mašojević

Tema: Hoćemo li ići na izbore?

Gosti: Cvijetin Milivojević, politikolog i Nebojša Krstić, marketinški stručnjak  (www.blic.rs, TV Blic, emmisija „Jutro na BLIC“, 12.5.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=UQJhKsI94ec&pp=ygVjIkplbCB2aSBnbGVkYXRlIHRvLCBqZWwgdmkgdmlkaXRlIGRvYnJvPyIgU3ZhxJFhIHUgc3R1ZGlqdSBLcnN0acSHYSBJIE1pbGl2b2pldmnEh2EgfCBKVVRSTyBOQSBCTElD

Kako povećati moć građana? || Tribina: "Izborni sistemi" || Zbor građana Stari grad

Tribina u organizaciji Zbora građana Stari grad održana je 30. aprila 2025. u Dorćol Platzu.

Kakav je naš izborni sistem i treba li da ga menjamo? Odgovore na ovo pitanje su ponudili politikolozi Boban Stojanović, Dejan Bursać, Cvijetin Milivojević.

0:00 Uvod

2:22 Šta su izborni sistemi i koji modeli postoje?

16:34 Kako funkcionišu izborni sistemi u drugim državama?

32:59 Razlika između lokalnih i parlamentarnih izbora

53:16 Predlog sistema na lokalnom i republičkom nivou

57:50 Većinski sistemi: za i protiv (pitanja publike)

1:06:35 Da li postoje fer izborni uslovi u nefer političkom okruženju? (pitanja publike)

1:15:09 Za mešoviti izborni sistem (pitanja publike)

1:19:59 Šta prethodi promeni izbornom sistemu: lustracija, političke stranke iznad zakona, neposredna demokratija (pitanje publike)

1:30:37 Da li birački spiskovi utiču više na lokalne ili nacionalne? O promeni izbora predsednika; Šta nam preostaje? (pitanja publike)

1:47:50 Kako ćemo se izboriti za novi izborni sistem? (pitanja publike)

1:51:43 Koliko će naredni izbori biti plebiscit i koliko je u toj situaciji bitan tip izbornog sistema? (pitanja publike)

1:59:37 Možemo li dobiti pristojne uslove za izbore? (pitanja publike)

2:16:18 Kako da preuzmemo stvari u svoje ruke? Promene u 2027. godini. Najznačajniji strani akter u opstanku SNS-a (pitanja publiike) – (tribina Zbora građana Stari grad, 30.4.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=v8LSmFf4sjY&pp=ygVXS2FrbyBwb3ZlxIdhdGkgbW_EhyBncmHEkWFuYT8gfHwgVHJpYmluYTogIkl6Ym9ybmkgc2lzdGVtaSIgfHwgWmJvciBncmHEkWFuYSBTdGFyaSBncmFk

Improvizacija jednog autokrate

Ako bi došlo do vanrednih parlamentarnih izbora bez popravljanja izbornih uslova, oni bi bili završeni istog dana već oko podneva, jer bi ih zaustavili nezadovoljni građani, opozicija i studenti,  izjavio je u intervjuu FoNetu politikolog Cvijetin Milivojević. (www.fonet.rs, emisija „Kvaka 23“, razgovarao Zoran Sekulić, 11.5.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=embPgMAoJc0&pp=ygUeSW1wcm92aXphY2lqYSBqZWRub2cgYXV0b2tyYXRl

AUTOKRATSKA IMPROVIZACIJA

                                                                         Foto: Fonet

Ako bi došlo do vanrednih parlamentarnih izbora bez popravljanja izbornih uslova, oni bi bili završeni istog dana već oko podneva, jer bi ih zaustavili nezadovoljni građani, opozicija i studenti, izjavio je u intervjuu FoNetu politikolog Cvijetin Milivojević. (www.fonet.rs, “Kvaka 23”, 11.5.2025)

https://fonet.rs/tv/kvaka23/36658787/autokratska-improvizacija-.html

Cvijetin Milivojević : Bilo bi dobro da studentska lista bude što jedinstvenija

Plenum studenata novosadskog Fakulteta tehničkih nauka (FTN) izglasao je zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora. Odmah potom je izbore zatražilo i nekoliko opozicionih stranaka. Analitičari kažu da će, ako izbora bude, ključni akteri biti vlast i studenti, a da se opozicija nalazi u nebranom grožđu i da joj je sužen manevarski prostor. Kakav bi dao savet opozicionim strankama kada su u pitanju predstojeći izbori – da podrže studentsku listu ili da i one same izađu na izbore, pitali smo politikologa Cvijetina Milivojevića. (www.ktv.rs, KTV Zrenjanin, 8.5.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=ZFbyxUYazl4

Vučićevu autokratiju može da okonča samo sveža politička snaga! Cvijetin Milivojević

(podcast Srpska priča, autor i voditelj Olivera Manojlović, 8.5.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=JUSOceaQd9A&pp=ygUhc3Jwc2thIHByaWNhIGN2aWpldGluIG1pbGl2b2pldmlj0gcJCYYJAYcqIYzv

Cvijetin Milivojević za Marker: Nadam se da će zahtev za izborima da obuhvati i izborne uslove (VIDEO)

Nakon što vlast šest meseci ignoriše četiri studentska zahteva i pokazuje da uopšte nema volju da im izađe u susret, logično je da studenti izađu sa nekim konkretnim predlogom poput zahteva za vanrednim izborima, rekao je gostujući u Markeru politikolog Cvijetin Milivojević.

On je naglasio da bi, prema njegovom mišljenju, zahtev za izborima trebalo formulisati stepenasto, kako bi se obuhvatila i pitanja izbornih uslova. 

“Traže se vanredni izbori, ali ja sad postavljam pitanje – da li su to vanredni izbori koji se održavaju po Vučićevom sistemu izbora? Odnosno da li su to izbori koje on određuje, raspisuje, organizuje, kontroliše? Da li su to izbori na kojima on broji glasove i na kojima njegovi sudovi odlučuju po žalbama eventualnih učesnika? Ili su to nekakvi drugačiji izbori? Ja se nadam da su ljudi svesni ovih pitanja i da ovo nije konačan zahtev“, ističe Milivojević. 

Komentarišući optužbe da su studenti zahtevom za izborima ušli u političku borbu, Milivojević naglašava da su se oni odlično čuvali od tih optužbi, te da im imputiraju nešto što nikada nisu tražili.

“Niko od studenata nije tražio političku glavu Aleksandra Vučića. Nikome on ne smeta kao predsednik Republike u svojim ustavnim kapacitetima. Ne samo studentima, ni građanima ne smeta predsednik Republike koji poštuje Ustav, ali problem je što je predsednik zagazio sve tri grane vlasti i nemilosrdno, autokratski uzurpira ovlašćenja svih instiucija“, kaže Milivojević. 

U tom kontekstu, dodaje on, može da se vidi i razlog zbog kojeg vlast nije izašla u susret studentskim zahtevima. 

“Ispunjenje zahteva poništava njihovu tehnologiju vladavine. Ovo je autokratija s elementima plutokratije. Prihvatanje prvog studentskog zahteva bi značio ulazak u raspetljavanje svih onih koruptivnih piramida“, navodi Milivojević. 

Na konstataciju da su se nakon zahteva studenata za održavanjem izbora pojavili komentari da bi oni trebalo da se izjasne o važnim nacionalnim pitanjima, Milivojević je izjavio da se sa tim ne slaže. 

“Zašto bi se oni izjašnjavali o tome kada se ni Aleksadnar Vučić o tim stvarima nije izjasnio. Da li je Vučić rekao dokle se proteže Srbija, od Horgoša do Draga’a ili od Horgoša do Merdara? Da li se on kao predsednik Republike izjasnio o tome da li je prihvatio francusko-nemački plan, da li je rekao svoj stav o obećanju datom Nemačkoj da će kopati litijum u dolini Jadra? Nije. Da li se izjasnio o svom promenjivom stavu prema Republici Srpskoj, ili o tome zašto nije otišao na prošlogodišnji samit Briksa? Nije. Pa zašto bi se onda studenti o tome izjašnjavali“, kazao je Milivojević.  (Izvor: Insajder, www.insajder.net, TV Insajder, emisija “Marker”, voditelj Branko Veselinović, 6.5.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=V5qw9UkmbyQ

 

https://www.insajder.net/teme/cvijetin-milivojevic-za-marker-nadam-se-da-ce-zahtev-za-izborima-da-obuhvati-i-izborne-uslove-video

Kako se pokorava ili - od svih zala dušu najviše umara strah

U „Kiropediji“ (oko 370 godine p.n.e), delimično izmišljenoj, biografiji osnivača persijskog Ahemenidskog carstva Kira Velikog, vojnik, istoričar, Atinjanin i Sokratov učenik Ksenofont je pokušao da odgovori na najvažnije pitanje svake vladavine: „Kako se vlada i kako se pokorava?“

Te ključne reči – pokoravanje – sećam se baš danas, na „Đurđevdanak, hajdučki sastanak“, šest meseci otkako je, u nevreme kad joj vreme nije, o „Mitrovdanku, hajdučkom rastanku“, otpočela studentsko-narodna „buna protiv dahija“.

Upravo, na dan kada su studenti koji više neće da se pokoravaju saopštili da svojim dosadašnjim zahtevima dodaju još jedan: momentalno raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, uz istovremeni poziv narodu da “podrži listu kojoj će studenti u blokadi svih visokoškolskih ustanova na teritoriji Srbije preneti svoje poverenje”. Uz podsećanje da su više od pet meseci intenzivno pokušavali da dođu do ispunjenja zahteva svim legitimnim i mirnim sredstvima, ali da, uprkos tome, vlast nije pokazala ni najmanju želju i inicijativu da do toga dođe. I uz konstataciju da su “koreni korupcije vlasti isuviše duboko prodrli u državne institucije, kojima je tako onemogućeno nezavisno vršenje dužnosti“.

I sve to u slavu Georgija Lidijskog (oko 275/281 – 303), Dioklecijanovog gardiste, u činu komite ili vojvode (najstariji vojni čin) koji je mučenički, ne želeći da se pokori caru, stradao tokom progona hrišćana, zbog čega se u hrišćanstvu slavi kao sveti Juraj ili sveti Georgije (sveti Đorđe, sveti  Đurađ), ikonopiše se kako kopljem ubija aždahu, a zaštitnik je vitezova i konjice, grada Moskve, španske pokrajine Katalonije, ali i engleske države.

Kad je Georgije izašao pred Dioklecijana i izjavio da je i sam hrišćanin, car je naredio vojnicima da ga zatvore u tamnicu. Položili na zemlju, zabili mu noge u klade, a na grudi mu postavili veliki, teški kamen. Tako pritisnut, u velikim bolovima, dočekao je jutro, kada ga je posetio car, ali je i dalje odbijao da se odrekne svoje vere. Car tada naloži da se Georgije veže za veliki točak za mučenje koji je sa njim okretao, po daskama prepunim velikih eksera, noževa, mačeva. Pošto i dalje nije bio mrtav, car naredi da ga zakopaju u negašeni kreč tako da mu je samo glava bila van zemlje, i da ga tako ostave tri dana da bi sagoreo. Nakon tri dana, kada su ga otkopali – uvideše da je i dalje živ.

I, tada, Dioklecijan pozove najvećeg maga Rimskog carstva, po imenu Atanasije, da on savlada Georgija. Atanasije pripremi dva napitka – jedan, od koga bi Georgije trebalo da se pokori caru, a drugi smrtonosan. Dioklecijan naredi da silom napoje Georgija prvim napitkom, a pošto se on i dalje nie pokoravao, onda naredi da mu se da i smrtonosni napitak. Međutim, Georgije opet ostaje živ. Potom su ga odveli na gubilište, i tek kad se pomoli, Georgije položi svoju glavu, i bi posečen dana 6. maja 303. godine.

Profesor Kosta Čavoški, u knjizi „Makijaveli“ (izdavač „Catena mundi“, Beograd, 2024), podseća da je Nikolo Makijaveli raskinuo skoro svaku vezu između etike i politike, najviše po ugledu na antičkog mislioca Ksenofonta koji je, nasuprot Sokratu, Platonu i Aristotelu, „dopuštao upotrebu i moralno zazornih sredstava u politici, i to ne samo prema spoljašnjim neprijateljima, što se oduvek smatralo dopuštenim, nego i prema vlastitim građanima“.

Za Makijavelijevo  isticanje stava da „država mora raspolagati dobrom vojskom i nadmoćnom silom da bi opstala u svetu u kojem vladaju vučji zakoni“, Čavoški upućuje upravo na Ksenofontovo zapaženje: „U prirodi je jačega da može uzeti ono što hoće od slabijega.“

Sam Nikolo Makijaveli, u knjizi „Vladalac“ (Kosmos izdavaštvo, Beograd – Nova knjiga, Podgorica, 2015), odgovara na pitanje: „Kako je vladalac dužan da se ophodi s vojskom“? Pa, piše: „Vladalac ne sme da ima drugog cilja ni nauma, niti ma šta drugo sebi da stavi u zadatak do uređenja vojske i vođenja rata, jer je to jedina veština koja se očekuje od onog koji vlada.“ Jer, „države su gubili oni vladaoci koji su se radije odavali uživanjima nego oružju“. Ali, vladalac treba i da – „čita istorijska dela i razmotri poduhvate velikih ljudi i njihovo vladanje u ratu; treba da pronikne u razloge njihovih pobeda i poraza, da bi potonje izbegao, a prethodne oponašao“. Tako je, Aleksandar Veliki oponašao Ahila, Cezar Aleksandra, a Scipion Kira...

Među savete tipa „kako dobar vladalac da vlada“, Makijeveli ubraja i „stvari zbog kojih ljude, osobito vladaoce, hvale ili kude“. Primećuje da čovek koji teži da u svemu postupa čestito, „neizbežno propada među mnogima koji čestiti nisu“. Zato smatra da je „neophodno da se vladalac koji hoće da ostane na vlasti nauči nevaljalštini i njome se koristi ili ne, već shodno potrebi“.

Takođe, da bi mu podanici bili odani, vladalac „ne treba da se brine ako ga prati glas surovog, jer su njegovih nekoliko svireposti daleko milosrdnije od postupaka onih kojih iz silnog milosrđa dopuste da se dignu neredi koji sobom nose pokolj i pljačku“?!

Na pitanje „kako vladaoci treba da se drže date reči?“, Makijaveli odgovara sa: „Lav (kao da je mislio na našeg Lava Koji Sedi Na Dve Hoklice, prim.C.M) ne ume da izbegne zamke, a lisica ne zna da se odbrani od vuka. Treba, dakle, biti i lisica da bi se umaklo zamkama i lav da bi se zastrašili vuci.“ To bi značilo da „mudar vladalac ne može i ne treba da se drži obećanja kada je to na  njegovu štetu i kad je nestalo razloga zbog kojih je obećanje prvobitno dato“, jer vladalac uvek ima načina kako da „u zakon odene svoje verolomstvo“.

Makijavelijevo naravoučenije je: Neka se vladalac trudi da pobedi i sačuva državu, a sredstva kojima se pritom koristio svi će uvek smatrati časnim i pohvalnim, „jer se pučina drži samo onog što vidi i što je krajni ishod neke stvari, a svet nije drugo nego puk“.

U knjizi “Spin diktatori” (izdanje: “Arhipelag”, Beograd, 2023), autori Sergej Gurijev i Danijel Trajsman, baš primerom našega Poglavice ilustruju vođe koje su “iskoristile popularnost kod širokih narodnih masa da bi oslabile tripartitnu podelu vlasti”. Podsećaju da je Vučić “umeće brusio kao ministar informisanja u vladi Slobodana Miloševića, tokom 1990-ih” i tvrde da je Srbija, još pre tri godine, “ispoljavala karakteristične znake degeneracije demokratije”, tako što je Vučićeva stranka kontrolisala većinu velikih TV stanica i tabloida, od kojih “mnogi profitiraju od reklama i dotacija iz javnog sektora, a ti mediji redovno dovode u pitanje patriotizam opozicije”. Takođe, “kritički mediji suočavaju se s lažnim optužbama sa ogromnih odštetnim zahtevima i učestalim kontrolama od strane poreskih obveznika.”

Gurijev i Trajsman tvrde da spin diktatori “vole da optuže opoziciju za nasilje”, ali je Vučić “otišao još dalje u osvajanju simpatija javnosti, optužujući svoje protivnike da pokušavaju da ga ubiju”, pa su mnogi mediji “izveštavali o zaverama radi atentata, ali retko kada dolazi do hapšenja i podizanja optužnica”.

Ovi autori tvrde da spin diktatori nastavljaju da “neguju korisne prijatelje na Zapadu”. Kada je LKSNDH u pitanju, oni navode aktuelan primer, kako “Vučić željno očekuje zauzvrat izvesnu dobit ukoliko pristane na izolaciju Rusije od strane EU zbog Ukrajine”: “Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel bio je oduševljen kada je maja 2022. posetio “svog dragog prijatelja Aleksandra” u Beogradu; pored ostalih šargarepa koje je nudio, bilo je i brže pristupanje EU i desetine milijardi pomoći EU Balkanu”.

Gurijev i Trajsman, inače, tvrde da “spin diktatori pokušavaju da izgledaju kao demokratski političari a spin diktature se obično pojavljuju onda kada beskrupulozne vođe uzurpiraju slabe demokratije”.

Kosta Čavoški („Makijaveli“, 2024) aktuelizuje i prastaru Ksenofontovu dilemu: „Da li glavni podsticaj na pokornost leži u tome da se pokorni hvale i poštuju, a nepokorni kažnjavaju i sramote“?

Prema Ksenofontu, „voljna poslušnost“ podrazumeva da „vladar čini dobro svojim podanicima da bi mu se ovi od svoje volje pokoravali“: „Vladar treba da podseća na dobrog pastira koji od svog stada ima koristi tako što ga čini srećnim (u meri u kojoj se za ovce može reći da su srećne); a kralj tako isto treba da usrećuje i svoje gradove i ljude, ako hoće od njih imati koristi.“

Čavoški primećuje da voljnu poslušnost vladar može imati samo u vlastitom narodu sa kojim je srodan, dok se nad pokorenim narodom može ostvarivati samo iznuđena pokornost. Prema Ksenofontu, vladaru se „podanici ne pokoravaju zbog prijateljstva nego iz nužde, i da će se ukoliko im ne bude zadavao strah, truditi da opet budu slobodni“.

Gotovo dva milenijuma pre Makijavelija, Ksenofont je pisao da vladar treba da čini sve što je u njegovoj moći da mu podanici ne bi naudili (Kir Stariji je znao da mu od pokorenih naroda preti smrt i da će zlo proći ako ih ne učini nemoćnim i ne spreči da mu se približe.)

Po Makijaveliju, pak, to se može postići zastrašivanjem i činjenjem dobrih dela podanicima, ali je ipak mnogo sigurnije da se podanici boje vladaoca nego da ga vole!? Jer, kada je o zastrašivanju reč, po Ksenofontu, „od svih zala dušu najviše umara strah“....

A kako, prema autoru spisa „Vladalac“, „ izbeći prezir i mržnju“ koji mogu da rezultuju nekakvom urotom ili, prevedeno na današnji jezik, „cvjetnajom revolucijom“?

Nikolo Makijaveli je pisao da vladaoca „omrznutim, pre svega, čini otimanje i prisvajanje imovine i žena svojih podanika“, pa predlaže da se vladalac klone diranja u nečiji posed ili čast. Pučina, takođe, prezire onog koga smatra nestalnim, lakomislenim, strašljivim i neodlučnim.

Najkorisniji lek protiv potencijalne zavere je da „masi nisi mrzak, jer svako ko kuje zaveru računa da će ubistvom vladaoca zadovoljiti narod“. Makijaveli zaključuje da vladalac ne treba mnogo da mari za zavere dok god ga narod voli, ali kad je u narodu mrzak i neomiljen, treba da strahuje od svega i svakoga. Zato vladaoci treba da prenesu na druge ljude sprovođenje neprijatnih mera, a da za sebe drže samo one koje donose slavu.

I, naravno, tu ide i ona obavezna lekcija iz doba vladavine knjaza Miloša, uz opasku da ovde neko uopšte nije razumeo rodonačelnika loze Obrenovića: “ Šta radi narod, upita knez Miloš. - Buni se. - Steži, naredi knez. - Prođe neko vreme, Miloš ponovo upita: - Šta radi narod? - Ćuti. – Popuštaj!”

Nadam se da neće zvučati samoljubivo ako, na kraju, citiram deo svoje poslednje kolumne („Cv(i)jetnajom revolucijom do pedarhije“, cvijetinmilivojevic.blogpost.com, 24.4.2025): Možda je izlaz iz autokratije sa elementima plutarhije, makar i privremena (pelazna), vladavina najpametnijih, odnosno istinske elite znanja i morala? Pedarhija je taj tip vladavine u kojoj su sluge i servis naroda i države oni koji nas uče i vaspitavaju. U suprotnom, narod (društvo, država, institucije, vlast i opozicija...) – ako izda ovu mladost - ovakvu decu ne zaslužuje ni da ima! (cvijetinmilivojevic.blogpost.com, 6.5.2025)